Aleksandar Šargić: Ko je uništio OBRENOVIĆE

[zbiljaš]

Obrenovići su stvorili našu državu. Mi SRBIJANCI smo među malim brojem naroda koji je u 19. veku, kada su svetom vladala velika carstva, uspeo, prolivši more krvi u našim ustancima i ratovima za nezavisnost, da sami, našom SRBIJANSKOM pameću i bez strane vojne intervencije stvorimo svoju nacionalnu državu čiju su suverenost na Berlinskom kongresu priznale tadašnje svetske sile kao što su Velika Britanija, Austro-Ugarska, Nemačka, Francuska i Osmansko Carstvo.

Berlinski kongres je sazvan radi revizije Sanstefanskog mira kojim je Rusija htela naše SRBIJANSKE gradove Niš, Leskovac, Vranje, Prokuplje, Knjaževac, Dimtrovgrad, Pirot i Belu Palanku preda Bugarima da bi ovi stvorili Veliku Bugarsku. Pomenute sile su, iz svojih interesa sprečavanja ruskog uticaja, u poslednji momenat, zaustavile stvaranje takve pro-ruske države na Balkanu, i pri tome nama spasili naše gradove i varoši da ne postanu bugarski. Srbiji je na Berlnskom kongresu teritorija značajno uvećana i oblasti koje su nam tada bile priznate za naše bile su ključne za naš ekonomski razvoj i stratešku poziciju u Evropi.
Ovaj ključni istorijski događaj označio je prekretnicu u borbi nas SRBIJANACA za suverenitet, omogućivši našoj državi, Kneževini Srbiji, da se oslobodi svih formalnih obaveza prema Osmanskom carstvu, te da se i mi SRBIJANCI pridružimo porodici nezavisnih evropskih nacija i započnemo novu fazu našeg političkog, ekonomskog i društvenog razvoja. Ubrzo nakon toga, Srbija postaje Kraljevinom pod krunom našeg najvećeg vladara modernog doba, Milana Obrenovića. On je, kao knez, 6. marta 1882. godine preimenovao tadašnju kneževinu u Kraljevinu Srbiju i krunisao sebe za kralja, postavši tako prvi SRBIJANSKI kralj posle Kosovskog boja. Kralj Milan je bio izrazito prozapadan vladar i, shodno tome, uspostavio je temelje za modernizaciju Srbije kroz važne reforme u različitim oblastima.

Ipak, o Milanu Obrenoviću se pričaju loše stvari, izmišljotine, čak se naziva izdajnikom jer je, na dobro Srbije i SRBIJANACA, potpisao tzv. tajni ugovor sa Austro-Ugarskom, a koja je tada bila ono šta je danas Evropska unija.
Obrenovići su danas skrajnuta dinastija, pa se i o živom nasledniku SRBIJANSKOG prestola, Njegovom Kraljevskom Visočanstvu Princu Predragu Jakovljeviću Obrenoviću, danas retko piše, dok o JUGOSLOVENSKOM "princu" Filipu Karađorđeviću svako malo izađe neka novinska reportaža, naročito u medijima pod kontrolom udbe.
Zašto je tako, da li je tako moralo da bude? O istorijskim razlozima i korenima propasti Srbije koji sežu u maj 1903. godine, poslušajte u ovoj sjajnoj emisiji kanala SRBIJA GLOBAL gde Aleksandar Šargić otkriva dugo skrivanu pozadinu događaja od vremena kneza Mihaila Obrenovića do Majskog prevrata.

 

[milsu]

Гледао сам емисију пре годину дана када је изашла. Штета што су се Шаргић и Милосављевић раздвојили на два канала, први је очигледно хтео да почне да наплаћује своја видеа, а други није.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Гледао сам емисију пре годину дана када је изашла. Штета што су се Шаргић и Милосављевић раздвојили на два канала, први је очигледно хтео да почне да наплаћује своја видеа, а други није.

Zašto su se razdvojili?

 

[Bastiani]

Ipak, o Milanu Obrenoviću se pričaju loše stvari, izmišljotine, čak se naziva izdajnikom jer je, na dobro Srbije i SRBIJANACA, potpisao tzv. tajni ugovor sa Austro-Ugarskom, a koja je tada bila ono šta je danas Evropska unija.
Obrenovići su danas skrajnuta dinastija, pa se i o živom nasledniku SRBIJANSKOG prestola, Njegovom Kraljevskom Visočanstvu Princu Predragu Jakovljeviću Obrenoviću, danas retko piše, dok o JUGOSLOVENSKOM "princu" Filipu Karađorđeviću svako malo izađe neka novinska reportaža, naročito u medijima pod kontrolom udbe.

Ako je Austro-Ugarska bila ono što je danas EU, mogao bi da objasniš zašto je bio potreban tajni ugovor sa Bečom, Evropska unija koliko se zna nema ugovore koji su tajni.

A sa tim dinastičkim sentimentalnostima prema Jakovljevićima koji su sami sebi dopisali prezime Obrenović bi stvarno vreme bilo da se prestane, oni nisu smatrani za deo dinastije niti su bili u liniji nasleđivanja prestola ni u vreme Obrenovića, a evo sada se kite monarhističkim atributima. Potpuna glupost i neukus.

 

[Ebisclaus]

Pa Srbi da bi instalirali unuka ubojice vlastitog brata i oca. Čudna ekipica

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa Srbi da bi instalirali unuka ubojice vlastitog brata i oca. Čudna ekipica

Nije ubica brata. Potpisao mu je smrtnu presudu, ali to znači da je njegov ubica.

Postoji razlika između ubistva i umorstva tj. zakonskog usmrćenja. Zamisli da nazoveš one koji su potpisali smrtnu kaznu za Teda Bandija ubicama.

 

[zbiljaš]

Ako je Austro-Ugarska bila ono što je danas EU, mogao bi da objasniš zašto je bio potreban tajni ugovor sa Bečom,

Poređenje sa EU napravio sam slikovitosti radi. Mislim da sam bio dovoljno jasan. Ono šta danas za nas SRBIJANCE predstavlja EU, to je tada predstavljala Austro-Ugarska, u smislu Zapada od koga u ekonomskom i svakom drugom smislu zavisimo. Pre svega jer se naslanjamo na Zapad, koji je tada počinjao od Zemuna, ne naslanjamo se na Rusiju, a koja je iovako Sanstefanskim mirom jasno pokazala da ne igra na Srbiju već na Bugarsku.

Praksa sklapanja tajnih ugovora i tajnih konvencija među zapadnim državama bila je uobičajena u međunarodnoj politici i diplomatiji celog 19. i početkom 20. veka. Raskid sa tom praksom počinje tek posle Prvog svetskog rata i pripisuje se uticaju američkog predsednika Vudrua Vilsona, a koji se snažno zalagao za "otvorene paktove do kojih se javno dolazi," šta je 1918. godine bila jedna od njegovih čuvenih četrnaest tačaka. Vilsonova vizija je za cilj imala uvođenje transparentnosti u svetsku diplomatiju i smanjenje tajne diplomatije, a za koju su mnogi verovali da je doprinela izbijanju Prvog svetskog rata.
Kao rezultat toga, Versajski ugovor i osnivanje Lige naroda 1919. naglasili su otvoreniju diplomatiju nego što je bio slučaj u 19. veku; nastojalo se tada da sklapanje tajnih sporazuma između država bude obeshrabreno koliko god je to moguće. I premda naravno da praksa sklapanja tajnih ugovora nije sasvim prestala, u razdoblju posle Prvog svetskog rata u zapadnoj međunarodnoj politici dolazi do značajnog napuštanja prakse tajnih ugovora.

Tzv. tajni ugovor je bio povoljan za Srbiju. Kao i pri (javnom) dobijanju kandidature za članstvo u gore pomenutoj EU, a po cenu nekih ograničenja naše SRBIJANSKE suverenosti, Tajna konvencija iz 1881. godine nam je osiguravala visok stepen političke i ekonomske stabilnosti. Austro-Ugarska se Konvencijom obavezala na podršku Srbiji kako u održavanju unutrašnje stabilnosti, tako i u odbrani od eventualnih opasnosti spolja, posebno od Osmanskog Carstva, ali i od drugih potencijalnih regionalnih neprijatelja, kao što je to npr. bila ruska miljenica Bugarska. Ta podrška Beča je nama SRBIJANCIMA pomogla da se osećamo sigurnije u našoj mladoj državnosti koja je tada tek bila u povoju.

Za Srbiju povoljne ekonomske odredbe Tajne konvencije iz 1881. uključivale su nesmetani izvoz naših poljoprivrednih i industrijskih proizvoda na nama tada najvažnje tržište, a to je upravo bila Austro-Ugarska, zatim pomoć Beča u razvoju naše infrastrukture, posebno železničke koja će poveže Kraljevinu Srbiju sa bogatom Srednjom Evropom; obećane su i investicije, šta je sve išlo na ruku privrednom rastu Srbije u okviru austrougarske sfere uticaja. Dakle, dosta slično današnjem evropskom putu koji zaista nema alternativu, jer skretanje sa istog u nekakav BRICS ili šta već može da znači samo naš pad u provaliju.

A ima nešto i za one koji ne mogu bez "širenja." Tajnom konvencijom iz 1881. godine, Austro-Ugarska se složila da možemo proširimo našu SRBIJANSKU državu na jug, odnosno na teritoriju današnje Severne Makedonije, to jest na Staru Srbiju gde se Dušan krunisao za cara i gde ima više crkava i manastira iz našeg SRBIJANSKOG Srednjeg veka nego na Kosovu. Sa naše strane, Tajnom konvencijom smo se odrekli pretenzija na Bosnu, gde iovako nikada nije bilo Srbije osim Srebrenice za vreme despota Stefana kao poklon ugarskog kralja, odnosno Srbija se Tajnom konvencijom obavezala da se neće širi na one delove regiona koje je Beč već bio "bezecovao" sa sebe.

Da nije bilo Majskog prevrata i ubistva kraljevskog para Obrenović, svakako da ne bi došlo do izbijanja Prvog svetskog rata jer su Obrenovići vodili SRBIJANSKU i pro-austrijsku politiku i nisu težili zajedničkoj državi sa Hrvatima po cenu da nas u Velikom ratu izgine 30%. Možda bi Veliki rat izbio, ali negde drugde. Možemo da pretpostavimo da bi Srbija danas zaista bila "Švajcarska na Balkanu" samo da neprijateljima Srbije nije uspeo Majski prevrat.

 

[Bastiani]

Poređenje sa EU napravio sam slikovitosti radi. Mislim da sam bio dovoljno jasan. Ono šta danas za nas SRBIJANCE predstavlja EU, to je tada predstavljala Austro-Ugarska, u smislu Zapada od koga u ekonomskom i svakom drugom smislu zavisimo. Pre svega jer se naslanjamo na Zapad, koji je tada počinjao od Zemuna, ne naslanjamo se na Rusiju, a koja je iovako Sanstefanskim mirom jasno pokazala da ne igra na Srbiju već na Bugarsku.

Praksa sklapanja tajnih ugovora i tajnih konvencija među zapadnim državama bila je uobičajena u međunarodnoj politici i diplomatiji celog 19. i početkom 20. veka. Raskid sa tom praksom počinje tek posle Prvog svetskog rata i pripisuje se uticaju američkog predsednika Vudrua Vilsona, a koji se snažno zalagao za "otvorene paktove do kojih se javno dolazi," šta je 1918. godine bila jedna od njegovih čuvenih četrnaest tačaka. Vilsonova vizija je za cilj imala uvođenje transparentnosti u svetsku diplomatiju i smanjenje tajne diplomatije, a za koju su mnogi verovali da je doprinela izbijanju Prvog svetskog rata.
Kao rezultat toga, Versajski ugovor i osnivanje Lige naroda 1919. naglasili su otvoreniju diplomatiju nego što je bio slučaj u 19. veku; nastojalo se tada da sklapanje tajnih sporazuma između država bude obeshrabreno koliko god je to moguće. I premda naravno da praksa sklapanja tajnih ugovora nije sasvim prestala, u razdoblju posle Prvog svetskog rata u zapadnoj međunarodnoj politici dolazi do značajnog napuštanja prakse tajnih ugovora.

Tzv. tajni ugovor je bio povoljan za Srbiju. Kao i pri (javnom) dobijanju kandidature za članstvo u gore pomenutoj EU, a po cenu nekih ograničenja naše SRBIJANSKE suverenosti, Tajna konvencija iz 1881. godine nam je osiguravala visok stepen političke i ekonomske stabilnosti. Austro-Ugarska se Konvencijom obavezala na podršku Srbiji kako u održavanju unutrašnje stabilnosti, tako i u odbrani od eventualnih opasnosti spolja, posebno od Osmanskog Carstva, ali i od drugih potencijalnih regionalnih neprijatelja, kao što je to npr. bila ruska miljenica Bugarska. Ta podrška Beča je nama SRBIJANCIMA pomogla da se osećamo sigurnije u našoj mladoj državnosti koja je tada tek bila u povoju.

Za Srbiju povoljne ekonomske odredbe Tajne konvencije iz 1881. uključivale su nesmetani izvoz naših poljoprivrednih i industrijskih proizvoda na nama tada najvažnje tržište, a to je upravo bila Austro-Ugarska, zatim pomoć Beča u razvoju naše infrastrukture, posebno železničke koja će poveže Kraljevinu Srbiju sa bogatom Srednjom Evropom; obećane su i investicije, šta je sve išlo na ruku privrednom rastu Srbije u okviru austrougarske sfere uticaja. Dakle, dosta slično današnjem evropskom putu koji zaista nema alternativu, jer skretanje sa istog u nekakav BRICS ili šta već može da znači samo naš pad u provaliju.

A ima nešto i za one koji ne mogu bez "širenja." Tajnom konvencijom iz 1881. godine, Austro-Ugarska se složila da možemo proširimo našu SRBIJANSKU državu na jug, odnosno na teritoriju današnje Severne Makedonije, to jest na Staru Srbiju gde se Dušan krunisao za cara i gde ima više crkava i manastira iz našeg SRBIJANSKOG Srednjeg veka nego na Kosovu. Sa naše strane, Tajnom konvencijom smo se odrekli pretenzija na Bosnu, gde iovako nikada nije bilo Srbije osim Srebrenice za vreme despota Stefana kao poklon ugarskog kralja, odnosno Srbija se Tajnom konvencijom obavezala da se neće širi na one delove regiona koje je Beč već bio "bezecovao" sa sebe.

Da nije bilo Majskog prevrata i ubistva kraljevskog para Obrenović, svakako da ne bi došlo do izbijanja Prvog svetskog rata jer su Obrenovići vodili SRBIJANSKU i pro-austrijsku politiku i nisu težili zajedničkoj državi sa Hrvatima po cenu da nas u Velikom ratu izgine 30%. Možda bi Veliki rat izbio, ali negde drugde. Možemo da pretpostavimo da bi Srbija danas zaista bila "Švajcarska na Balkanu" samo da neprijateljima Srbije nije uspeo Majski prevrat.

OK. Evo šta si prećutao:

1. Srbija se Tajnom konvencijom nije odrekla (samo) Bosne i Hercegovine nego i tzv. Novopazarskog Sandžaka. Čime se ujedno isključuje ujedinjene sa Crnom Gorom i izlazak na Jadran.
2. Jedina strana vojska čije se moguće prisustvo predviđa u Srbiji je vojska AU, uključujući mogućnost stavljanja srpske vojske pod komandu Beča (to jest, mogućnost "zajedničke komande", sigurno u Beču nisu misli da bi austrijskom vojskom komandovali srpski generali).

Nadalje, nije reč o "nesmetanom izvozu naših poljoprivrednih i industrijskih proizvoda na nama tada najvažnje tržište (Austro-Ugarske)" nego da će Srbija "prilikom sklapanja trgovačkih ugovora davati prednost Austro-Ugarskoj i da će svoje železničke veze prvenstveno usmeravati prema njoj" .

Sve obaveze koje je Beč pruezeo Tajnom konvencijom su praktično virtuelne i uslovljene ("ako bi to bio interes Monarhije"). Jedina koliko-toliko konkretna obaveza se pre svega odnosila na interes same dinastije Obrenović.

Najzad, onaj ko je pokušao da se oslobodi Tajne konvencije i de fakto je to učinio, bio je Milanov sin Aleksandar. Što znači da nije vodio proaustrijsku politiku. Opšte mesto je da je Aleksandar pokušao da balansira između Mosve i Beča ali da ni na jednoj strani nije uspeo i po neki svedočenjima na kraju se vezao za London, ali je to prekinuto njegovom likvidacijom. Zbog čega je najveće međunarodno ogorčenje zbog Majskog prevrata bilo u Engleskoj.

 

[zbiljaš]

OK. Evo šta si prećutao:

Ništa ja ne prećutkujem biti za to imam razloga pošto je tzv. tajni ugovor sa Austro-Ugarskom bio generalno dobar za Srbiju, nego ne pišem "doktorat" već forumski post. Posle ovoga da ja kao nešto "prećutkujem," ne bi ni trebao da dalje odgovaram zlonamerne poruke, ali ipak odgovoriću još jednom, samo zbog onih koji ovo čitaju.

1. Srbija se Tajnom konvencijom nije odrekla (samo) Bosne i Hercegovine nego i tzv. Novopazarskog Sandžaka. Čime se ujedno isključuje ujedinjene sa Crnom Gorom i izlazak na Jadran.

Pa šta? Šta je SRBIJANAC iz Pomoravlja i Šumadije dobio uključivanjem Sandžaka u Srbiju? Ništa. A tek ovo sa Crnom Gorom nema veze. Crnogorci su sasvim drugačiji narod od nas SRBIJANACA, njihovo plemensko društvo je bilo potpuno drugačije od našeg SRBIJANSKOG koje ne poznaje plemena, mentalitet i narodni običaji sasvim drugačiji; da nije bilo Vukove jezičke reforme, ne bi se ni razumeli kada pričamo, a sama državnost Crne Gore seže duboko u prošlost i puno je starija od sadašnjeg imena za zemlju i državu Crnu Goru, znači dok se još zvala Sklavinija Duklja, pa onda Zeta. Čak i kada je naš prvi SRBIJANSKI kralj, Stefan Nemanja, osvojio Zetu 1189. godine, ona je u našoj srednjovekovnoj SRBIJANSKOJ državi imala poseban status.
Nego da skratim: okupacija Crne Gore od strane regenta Aleksandra predstavljala je zločin, a šta Crnogorci misle o zajedničkoj državi s nama, videli smo na njihovom referendumu 2006. godine.
Btw, videli smo i po tome da, "jedan od najvećih Srba" kako bi to takvi kao ti kazali, Njegoš, nikada svojom nogom nije kročio na teritoriju Srbije.

I nemoj da mi spominješ "izlaz na more" jer kao podunavska zemlja Srbija je imala plovni put, a širenje na jug bi nam omogućilo da od Osmanskog carstva otmemo Solun.

Jedina strana vojska čije se moguće prisustvo predviđa u Srbiji je vojska AU,

A koju to vojsku na teritoriji Srbije je Konvencija trebala da predviđa osim vojske Austro-Ugarske koja je u trenutku sklapanja Konvencije saveznica Srbije br.1? Možda rusku?

Nadalje, nije reč o "nesmetanom izvozu naših poljoprivrednih i industrijskih proizvoda na nama tada najvažnje tržište (Austro-Ugarske)" nego da će Srbija "prilikom sklapanja trgovačkih ugovora davati prednost Austro-Ugarskoj i da će svoje železničke veze prvenstveno usmeravati prema njoj" .

Naravno. Pogledaj kartu iz tog vremena. Nadam se da ćeš primetiš da je Austro-Ugarska bila prirodan privredni partner Srbije (svaka sličnost sa današnjom EU je namerna).

je Aleksandar pokušao da balansira između Mosve i Beča ali da ni na jednoj strani nije uspeo i po neki svedočenjima na kraju se vezao za London,

Vezivanje za London je za vas rusofile još strašnije.

 

[Bastiani]

Ništa ja ne prećutkujem biti za to imam razloga pošto je tzv. tajni ugovor sa Austro-Ugarskom bio generalno dobar za Srbiju, nego ne pišem "doktorat" već forumski post. Posle ovoga da ja kao nešto "prećutkujem," ne bi ni trebao da dalje odgovaram zlonamerne poruke, ali ipak odgovoriću još jednom, samo zbog onih koji ovo čitaju.


Pa šta? Šta je SRBIJANAC iz Pomoravlja i Šumadije dobio uključivanjem Sandžaka u Srbiju? Ništa. A tek ovo sa Crnom Gorom nema veze. Crnogorci su sasvim drugačiji narod od nas SRBIJANACA, njihovo plemensko društvo je bilo potpuno drugačije od našeg SRBIJANSKOG koje ne poznaje plemena, mentalitet i narodni običaji sasvim drugačiji; da nije bilo Vukove jezičke reforme, ne bi se ni razumeli kada pričamo, a sama državnost Crne Gore seže duboko u prošlost i puno je starija od sadašnjeg imena za zemlju i državu Crnu Goru, znači dok se još zvala Sklavinija Duklja, pa onda Zeta. Čak i kada je naš prvi SRBIJANSKI kralj, Stefan Nemanja, osvojio Zetu 1189. godine, ona je u našoj srednjovekovnoj SRBIJANSKOJ državi imala poseban status.
Nego da skratim: okupacija Crne Gore od strane regenta Aleksandra predstavljala je zločin, a šta Crnogorci misle o zajedničkoj državi s nama, videli smo na njihovom referendumu 2006. godine.
Btw, videli smo i po tome da, "jedan od najvećih Srba" kako bi to takvi kao ti kazali, Njegoš, nikada svojom nogom nije kročio na teritoriju Srbije.

I nemoj da mi spominješ "izlaz na more" jer kao podunavska zemlja Srbija je imala plovni put, a širenje na jug bi nam omogućilo da od Osmanskog carstva otmemo Solun.


A koju to vojsku na teritoriji Srbije je Konvencija trebala da predviđa osim vojske Austro-Ugarske koja je u trenutku sklapanja Konvencije saveznica Srbije br.1? Možda rusku?


Naravno. Pogledaj kartu iz tog vremena. Nadam se da ćeš primetiš da je Austro-Ugarska bila prirodan privredni partner Srbije (svaka sličnost sa današnjom EU je namerna).



Vezivanje za London je za vas rusofile još strašnije.

Jedan od razloga zbog kojeg sam reagovao na tvoju objavu jeste što sam odmah prepoznao da svoje malosrbijanske poglede na svet projektuješ u istorijske događaje iz 19. veka. I kako ti je to pogrešno, tako ti je pogrešno i sve ostalo, ali neću te zadržavati jer mislim da nema nade za tebe.

Daleko si ti rođače od doktorata. I forum je mnogo za tebe. Možda možeš na onaj pdf. za tinejdžere.

 

[OzrenGora]

A ima nešto i za one koji ne mogu bez "širenja." Tajnom konvencijom iz 1881. godine, Austro-Ugarska se složila da možemo proširimo našu SRBIJANSKU državu na jug, odnosno na teritoriju današnje Severne Makedonije, to jest na Staru Srbiju gde se Dušan krunisao za cara i gde ima više crkava i manastira iz našeg SRBIJANSKOG Srednjeg veka nego na Kosovu.

Ширење Србије на југ преко Македоније па до Солуна и излазак на море је теже оствариво било него излазак преко Црне Горе.
То је бар сада јасно.

Већ тада је то било предалеко, близу Бугари, Албанци, Грци то не би дозволили, Македонци се већ нису сматрали јасно Србима..
То је тежња предимензионисана, неостварива била и тада када је Србија била у залету.

Па није Србија могла изаћи на море преко Црне Горе и Херцеговине што су били све Срби а да изађе преко других народа. Ма дај.



Иначе интересантне су теорије шта би било да није било мајског преврата. Али само интересантне као теорије.
Може се сада рећи шта год хоћете, може се паметовати било би овако, било би онако.
Можда би било и горе.

Али у сваком случају никада атентати нису добро донијели Србији. Ниједан.

 

[zbiljaš]

Па није Србија могла изаћи на море преко Црне Горе и Херцеговине што су били све Срби

Crnogorci nisu Srbi. Crnogorske velmože nisu učestvovale u Kosovskom boju, Crnogorci nisu ni znali za Kosovski mit sve dok Njegoša nije Simo Sarajlija sa istim upoznao, a Kosovski mit je temelj srpstva. Ima naravno onih Crnogoraca koji se "osećaju Srbima", ali to je ono kao kada je Emir Kusturica postao Nemanja jer se "tako oseća."