ALBANSKI HAKERI UKRALI FAN STRANICU AUTORA ROMANA O ŽUTOJ KUĆI

Pentagonska firma pod ugovorom MPRI je posle Dejtonskog sporazuma, preuzela kontrolu nad bosanskom armijom. MPRI je borce obučavala u Albaniji u kojoj su bili Bin Ladenovi ljudi i slala ih kao podršku albanskom terorističkom pokretu UČK na Kosmet. Veliki deo ovakvih aktivnosti finansiran je iz saudijsko-američkog finansijskog izvora, navodno humanitarnih organizacija, u kojem je Bin Laden igrao podređenu ulogu.
Ključnu ulogu u ubacivanju ljudi Osame bin Ladena i članova Al Kaide u Srbiju i na Kosmet, početkom devedesetih godina, imala je Nemačka. Sali Beriša je doveo mudžahedine u Albaniju i na Kosmet, uz pomoć Klausa Kinkela. Teroristička mreža Al Kaide etablirana je u Srbiju i Albaniju, odnosno na Kosovo, uz podršku političara kojeg je finansirala Nemačka. Oni su bili „brana protiv komunizma u Srbiji“ i oslonac nemačke vlasti na ulazu u Jadran. Glavni akter, kao što rekoh, bio je Sali Beriša. On je lično doveo Bin Ladena i Talibane koji su takođe „investirali“. Berišin režim je najviše bio finansiran od strane Bona. I Kinkel je priznao da je njihova Savezna vlada Albaniji pružila podršku vrednu milijardu maraka, da se formira nemačko-albanska jedinica.
Glavni čovek Bin Ladena i Al Kaide za naše prostore je, Ajman al Zavahiri, koji je svojevremeno dolazio u posete Sarajevu, Tirani i Kosmetu. Njegov zadatak je bio da priprema „Albansku nacionalnu armiju“ za nove akcije protiv Srbije. Al Kaida je uvek spremna da finansira nove ratove na Balkanu, ne bi li stvorila, ne samo Veliku Albaniju, već i novu islamsku državu. Islamisti žele da od Albanije, Kosmeta i Bosne naprave muslimansku konfederaciju, koja će biti preteča nove islamske države u Evropi.
 
Врло занимљиво.

Исто су и већ пар пута хаковали странице Удружења писаца "Поета", које је, између осталог, објавило и ово:

СРПСКО СРЦЕ ЈОХАНОВО
Веселин П. Џелетовић

Истина о "Жутој кући"

Слика на корици (детаљ) - „Жута кућа“, Саша Ј. Мишковић, сликар
Дизајн корица - Мићо Поповић

Роман о Немцу коме су пресадили српско срце Јованово написан је по истинитом догађају. Имена људи у роману нису идентична лицима из живота због могућих тужби и злоупотреба. Злочинци ће се већ сами препознати...

http://www.poetabg.com/htm/nove_knjige.html
 
Dobro ali rade to i na ''domen sajtovima...Rušili su prošle nekoliko puta čak i stranicu SPO-a,zatim mnoge lokalne stranice sa .rs domenom...Neverovatni su.

Pa nije ni to nešto preterano teško, zavisi koliko je sajt dobro zaštićen. A mora se priznati da su naši sajtovi u najmanju ruku laka meta.

Recimo probaj da hakuješ server na OpenBSD-u.... :)
 
Политика 26.фебруар.2011.
ТЕМА ДАНА

Барајбар: Трибунал одбио да помогне Унмику
Бивши шеф Унмикове канцеларије за нестале особе и форензику тврди да 2003. године није добио подршку Хага за истрагу трговине органима отетих Срба
Поверљиви документи из 2003. године који су процурели у медије, а у којима се налазе нови наводи сведока о трговини људским органима на Косову и у Албанији, представљају аутентичне документе Унмика, изјавио је бивши шеф Унмикове канцеларије за нестале особе и форензику Хозе Пабло Барајбар. „Ти објављени документи су документи Унмика које смо ми, наравно, предали Хашком трибуналу. Видим у њима имена (без презимена) неких жртава и сећам се неких од тих имена. Те документе сам добио између 2002. и 2003. године – углавном 2002. – а већ 2003. смо радили на томе да укључимо и друге актере у планове да уђемо у Албанију”, рекао је за Радио Слободна Европа Барајбар, шеф Унмикове канцеларије од 2002. до 2007. године, а пренео је Танјуг.

„Ови документи су послати Хашком трибуналу управо у време које је означено на објављеном факс меморандуму (12. децембар 2003). Надали смо се и тражили да Трибунал интервенише и помогне с обзиром на то да ми нисмо имали јурисдикцију да истражујемо у Албанији. Требао нам је неки актер са јачим мишићима”, казао је он.
Специјални саветник главног тужиоца Трибунала Фредерик Свинен у петак је изјавио истом радију да истражитељи у Хагу нису аутори поверљивог документа у коме се, како су објавили поједини домаћи и страни медији, тврди да је суд још 2003. године био обавештен о трговини људским органима на Косову и у Албанији, истичући, међутим, да су већ у то време постојали искази о трговини органима.

На питање зашто Тужилаштво није темељније истраживало наводе о злочинима почињеним током 1999. и зашто се о прикупљеним исказима сведока ћутало пет година, до појаве мемоара бившег тужиоца у Хагу Карле дел Понте, Свинен је одговорио да је улога овог суда већ тада била веома ограничена и да је постојао проблем јурисдикције. „Упркос томе, ми смо те наводе испитивали, јер смо хтели да установимо да ли постоји веза између њих и истраге у случајевима Лимаја и Харадинаја. Правно гледано, међутим, докази су били недовољни, па се нису могли довести у везу са тим истрагама”, рекао је Свинен. Он је додао да је Трибунал имао детаљно описане чињенице, али да се докази нису могли извести без имена сведока, као и због тога што је крајем 2004. Савет безбедности УН наложио том суду да оконча све истраге.
 
Асошијетед прес: „Пошиљке” су обично биле двоје или троје Срба

Албански сведоци са Косова дали су детаљна сведочанства о убијању заробљених Срба ради продаје њихових органа и о закопавању стотине лешева да би се прикрили трагови убијања цивила, наводи се у једном документу Уједињених нација у који је имала увид америчка агенција АП. Како је пренела Бета, у том документу на око 30 страница, објављене су оптужујуће изјаве најмање осморо људи, али светска организација није на то обратила потребну пажњу, констатује америчка агенција у извештају из Приштине.

У документу се утврђује „шема за привођење заробљеника” Ослободилачке војске Косова по окончању сукоба 2000. да би њихови бубрези, јетре и други органи могли бити извађени у кући у којој је постављена медицинска опрема.

Пол Кофеј, главни судски званичник на Косову, писао је у децембру 2003. Џонатану Стучу, званичнику трибунала за Југославију задуженог за истрагу на Косову. Кофеј је рекао да су информације „засноване на разговорима са најмање осам извора, чији кредибилитет није сигуран, а сви су Албанци са Косова или из Црне Горе који су служили у ОВК.

Један од извора је цитиран да је рекао истражитељима да су две прве операције вађења органа урађене да би се „пробили на тржиште” и да су касније трговци могли да зараде 45.000 долара по жртви. „Највећа испорука је била када смо одрадили пет Срба одједном, тада смо имали среће”, рекао је извор према извештају. „Остале пошиљке су обично биле између двоје и троје Срба”.

Тај сведок је објаснио истражитељима да су радници на Ринас аеродрому поред Тиране и на аеродрому у Истанбулу у Турској где су наводно органи ношени на продају били подмићени да „зажмуре на једно око”.

Лет између два града траје око сат и 45 минута казао је извор УН, а кућа где су органи вађени је на два сата вожње од аеродрома. Уколико се ставе у лед после вађења органи су употребљиви неколико сати. Плућа и срце око шест сати, јетра између 18 и 24 а бубрези од 24 до 28 сати.

Према документима, извори су рекли званичницима УН 2003. да су виши официри ОВК и званичници албанске владе били умешани у злочине, који су према њима трајали до лета 2000. што је скоро годину дана од када је Косово дошло под надлежност УН и НАТО.
 
Dževdet Krasnići bio komandant logora u Kukešu i pripadnik vojne policije OVK, a zatim i Kosovskog zaštitnog korpusa. Njegov zamenik je bio Pjetr Šalja, poznat i pod ratnim nadimkom "vuk". Tokom i posle rata bio je jedan od glavnih organizatora šverca oružja za potrebe OVK.
xhev.jpg


Ruždi Saramati je, prema navodima vlasti u Beogradu, bio je komandant 126. brigade OVK i komandant logora u selu Brodosavci. U njemu su držani Srbi I Crnogorci I dovođene devojčice koje su bile prisiljavane da se prostituišu. Taj logor pominje se i u istrazi o krađi organa kidnapovanih kosovskih Srba. Njegovo ime u nekoliko je navrata pominjano u saslušanjima kosovskih Roma, koji su tražili azil na zapadu, i koji su Saramatija optuživali za ubistva, maltretiranja i progon.
Kla_members.jpg

Sabit Geci je bio komandant Vojne policije OVK.
sabit-geci.jpg
 

Back
Top