Активности ван школе

Upisali su me na folklor kada sam bila prvi razred i igrala sam do kraja osnovne ... i to je jedna od stvari na koje sam najvise ponosna i koje jos uvek najvise volim.
Kazu da je najbolje da dete krene na vanskolsku aktivnost sa sedam godina :)
Ali samo pazi da i dete zeli da krene na to na sta zelis da ga upises.
Jer ja sam u stvari htela na stepovanje. :D
 
Moja cerkica je sa sedam godina krenula na sinhrono plivanje.Ona je to sama izabrala a mi smo je samo podrzali u tome :klap:Licno smatram da dete treba necim da se bavi ali isto tako i da samo odabera .Mladji klinac ima sest godina i jos uvek ne pokazuje zelju da nesto trenira.
 
Ja sam isla u muzicku skolu pa napustila
Nisam imala preterano zelje da idem negde to redovno, jer sam sama ucila engleski sa sestrom, sama snimala muziku, trazila video kanale i kretala se u pravcu svojih interesovanja
Mindjusica ide na glumu, i toliko voli da mi ne pada tesko da je vodim nedeljom, i pored mnogobrojnih obaveza
 
isla sam na vaterpolo dvije godine jer je isao i moj brat :mrgreen:
isto vazi i za karate
na balet su me upisali a da me nisu pitali, kada sam bila negdje oko 7god. jer je mamina drugarica upisala cerku a nije htjela da je salje samu
zvrko.gif

lat. plesove sam upisala jer sam sama htjela

mislim da bi bilo fino povesti djete na nekoliko casova razlicitih stvari tamo negdje oko 7. god. pa neka samo odluci sto je zanimljivo
a prije toga neka uziva dok jos nema obaveza
 
@ jauljubavverujem je l ti sad bude ponekad zao sto nisi zavrsila muzicku?
moja su deca jako mala za sve te stvari (21 mesec i 4 meseca)
ja sam zavrsila nizu muzicku,isla na ples,na karate ,na engleski,naravno ne sve odjednom i uvek sam ja to nesto trazila.Muzicku sam u jednom momentu htela da napustim (zbog profesorke) ali su moji tu malo uskocili,sad mislim da bi mi bilo jako zao da je nisam privela kraju
 
Moj sin ia 14,5 i od vanskolskih aktivnosti je trenutno aktuelno (dve godine) plivanje. Krenuo je sa 5 godina i isao na tekvondo, ples, kosarku, rukomet i evo sada je aktuelno plivanje. Poenta je bila u tome da se sportu ne pridaje velika vaznost u smislu uspeha (negde je bio uspesan, negde osrednji), vec je stalno bila prica da je to dobro da bi bio zdrav i da bi bio zgodan :), a da u zivotu ne treba da bude sportista vec da je akcenat na skolovanju...

I uspelo je u smislu da rado ide na treninge i da ga ne mrzi da kod kuce dodatno vezba trbusnjake i sklekove (odrzava plocice :D). Kada dodje sa treninga potpuno je umoran i opusten, nema nervoze, ma fenomenalno :D

To mu sigurno nije genetski jer ni ja, a ni moj muz nemamo bas nikakvog interesovanja za sport (ni aktivno ni pasivno)

Nije pokazivao nikakvo interesovanje za muziku, a jezike uci sa mnom kod kuce.

U sustini mislim da ne bi ni imao vremena da se bavi jos necim jer su skolski zahtevi visoki, a ja bih htela da ima vremena i za druzenje, a ne samo za obaveze.

Za razliku od njega ja sam potpuno fizicki neaktivna (bila i ostala, ali popravicu se :rumenko: ). Zavrsila sam nizu muzicku skolu sto je za mene bio pravi kuluk, a bolje da sam isla na sport jer bi me sport oslobadjao stresa, dok me je muzicka skola punila stresom. (Naravno, ko to voli, za njega je to opustanje, ali to nije bio moj slucaj.

Veoma je vazno da postoji dodatna aktivnost jer kad vidim kako izgleda raspust (narocito letnji) pripadne mi muka. Veoma je vazno da postoji sport zbog zdravlja i fizickog i psihickog. Veoma je vazno da ostane prostora za druzenje, opustanje, slobodno vreme.

Da rezimiram:RAVNOTEZA
 
srecna mama:
@ jauljubavverujem je l ti sad bude ponekad zao sto nisi zavrsila muzicku?
Kliknite za proširenje...

Није
Зато што мислим да ако нешто желиш то ћеш и да урадиш, и да желим, то бих сада уписала поново и завршила или не завршила, свеједно
Кретајући се у правцу својих интересовања научила сам једну важну ствар а то је да је слобода, у сваком смислу, оно што је највеће богатство једне душе:)
 
Moja devojcica ima osam godina.
Ide na engleski preko skole, casovi su dva puta nedeljno. Priznajem da sam ja insistirala da ovo upise jer u skoli dobijaju engleski tek od petog razreda a to mi se cini kasno.
Ide i na manekene, to je bila njena zelja. Najbolja drugarica se upisala pa je htela da idu zajedno. Naravno sve ovo vidim kao zezanje i priliku za druzenje, ne pada mi napamet da forsiram ovu aktivnost ;)
 
JauLJubavVerujem:
Није
Зато што мислим да ако нешто желиш то ћеш и да урадиш, и да желим, то бих сада уписала поново и завршила или не завршила, свеједно
Кретајући се у правцу својих интересовања научила сам једну важну ствар а то је да је слобода, у сваком смислу, оно што је највеће богатство једне душе:)
Kliknite za proširenje...

naravno,potpuno se slazem
 
Минђушица није имала никакве жеље док је нисмо усмерили да проба. После тога су се отворила врата различитих могућности, она је прошла кроз период адаптације на то да има ваншколску активност, а затим је могла коначно да изабере оно што воли.
Сада у томе стварно ужива, што је био мој циљ, али је било потребно много времена и стрпљења да дотле стигнемо
Понекад су родитељи ти који ипак учине главно усмерење детета и понекад је то добро
Ја сам нпр. хтела да упишем после основне фризерску, и то ја ђак генерације (не фалим се, но је тако било)
Они су рекли не долази у обзир!!!!
И ја шта ћу, упишем Тринаесту београдску гимназију, па сам после хтела-не хтела морала завршити тај факс, али сам се ту ЈА питала који факултет и нисам погрешила
Да га нисма јако волела, не бих га завршила са све породицом и обавезама
Он ми је на крају био само полазна основа за кретање у правцу свог интересовања по питању професије - отвара нека врата која би можда била затворена......
 
išla sam u muzičku školu 6 godina...ali, tek kad je meni to ''proradilo'', moji do tada nisu imali pojma da volim klavir. i tako, tek u 5. razredu sam krenula u muzičku i onda sam završila tih 6 godina. moj brat je išao na gitaru, ali je odustao posle 3. godine...kaže zbog solfeđa, ali ja mislim da ga je mrzelo da vežba.
roditelji nas nisu nikad pritiskali za vanškolske aktivnosti, ali su naše želje uvek podržavali i uspevali da na omoguće da ostvarimo neke svoje ''ambicije''.
naša deca....starija samo ide na nemački već nekoliko godina (po njenoj izrazitoj želji), a mlađa - ništa. mnogo se mota oko programa za muziku, jedino to....ali, to sve može u kući da radi.... ne može se reći da je ''akivnost'', jer nije redovna i sistematična.
p.s. al' se ike*ah...
 
Моја старија завршава 4. разред музичке и такође због солфеђа је нешто ових дана депримирана...чак је почела са причом како неће да настави музичку због солфеђа...:confused:
...А жао би ми било да прекине сад кад је прегурала две трећине! :(
 
baš mi je danas ispričala drugarica kako je njena mama otputovala u banju sa njenom mlađom sestrom na neki šahovski turnir.. dete ima 10 godina i umesto da uživa u malom uskršnjem raspustu ona oko 8 sati dnevno (to su dve partije, jedna traje 4 sata :eek: ) provede u umnom naprezanju. Posle toga je jako umorna pa joj se ne izlazi iz hotela. I šta ona ima od tog pehara ako ga osvoji sem priče o uspehu.. da je provela tih 8 sati u parku sa decom i igrala se više bi se smejala, možda bi sklopila i neko lepo prijateljstvo. a i to pretrpavanje obavezama guši kreativnost iz dosade svašta može da se rodi..:) Nekako sve više se deci kao cilj nameće da budu bolja od druge dece, bar je tako u individualnim sportovima, možda je bolje da se deca mlađa od petog razreda osnovne škole bave nekim timskim sportom.
e da.. njena sestra je izgubila jednu partiju i zvala ju je na mobilni i rasplakala se kao kiša.. kaže mnogo joj je žao sad je razočarala mamu i zna da je mama tužna iako to ne pokazuje. deca nisu glupa osećaju želje svojih roditelja i nije im lako ako ne mogu da ih ispune.
 
jeste mada ovde i devojčica voli šah (znam pojava je češća među dekama:lol:)

nekako pitanje je kako odrediti da li dete ima talenta jer ako privatni trener kaže bolje dete da upišete na balet onda on ostaje bez posla
ja glasam za to da se deca upišu na kurs engleskog npr jedan strani jezik je dovoljan uče ono što će im trebati čime god jednog dana odluče da se bave i steknu još jedno odeljenje za druženje. zimi nek se grudvaju, leti nek idu na bazen, neka voze bajs sa društvom i to je isto bavljenje sportom.. aktivnosti van škole ne moraju da budu školskog karaktera!
 
tačno, ne moraju...a jezik takođe mogu da nauče kad hoće!
na primer, ja sam u školi učila samo engleski (tako je bilo u moje vreme - samo jedan strani jezik u školi), a onda kad mi je došlo iz zadnjice u glavu - otišla sam na kolarac i naučila i francuski....
hoću reći, davanje para na engleski u vrtiću je besmisleno....ne uče ih ničemu što ih već ja ne mogu podučiti - black, white, cat, dog, mother, father, etc.
kad dođu do nekih godina kad znaju šta ih zanima - tada treba uleteti sa podrškom.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top