Brajan Koen
Buduća legenda
- Poruka
- 39.620
Nosila je tortu, reformu,
na srebrnoj tacni.
Od glasa do pasa,
gola je bila.
Sisa zavaljenih,
preko torte slatke.
Izmedj' sisa, žarulja,
pucketala plamen.
Od struka, do kolena,
letnja haljina.
Na pučini, uplašeni ljubavnici,
što iz vode, mraka,
ajkula dolazi ;
na haljini slika.
Baletanke plitke,
crvene boje ( i krvave boje )
A zelene oči, ranog proleća,
osvetlile nas.
( stojim go i držim se za k'urac, nategnute kožice i purpurnog glavića ; posmatram te kako dolaziš sa tortom, gledam i govorim : " Ako imaš dobro dupe, j'ebo bi te." )
Okrećeš mi ledja,
dupe mi trćiš.
...
...
...
( u kaminu, vatra je gorela, osećao se miris suvog oraha ; stajala si nasuprot mene, bliže severu ; levo je pogled bacao na široko, petometarski prozor, od poda do plafona ; nebo je bilo indigo plavo, a zvezde bele ; na podu duboki, poput maslačka udobnog, vuneni tepih bele boje ; zidovi boje Sahare, kamin od crnog granita ; na kaminu snežno bela, skulptura smela ; On je drži u naručju, Ona mu se stidljivo daje ; K'urac mu je krut, Na njoj osmeh blag ; Željnog i Čežnjivog, 8 ( osam ) pogleda ; Ona u mene, Ja u nju, Njen odraz u nju, Moj odraz u mene, pa puta dva ( 2 ) ; u kaminu, vatra je gorela, osećao sam tvoj miris na svojim usnama, torta je bila spljeskana izmedju nas, ljubio sam tvoj vrat, rukama sam ti mesio dupe, ledja, kosu, kruti k'urac nam je grejao stomake, glavića umočenog u tortu reformu, ljubila si me nežno, slatko, snažno, noktima grebala ledja, čvrsto me stegla za guzicu, i spustila se usnama, od usana do k'urca od torte umazanog, prvo jezikom glavić lizala, pa ga nekoliko puta progutala, za trenutak oči sam zatvorio, indigo boja je eksplodirala i sjaj zvezda telo mi probilo, otvorio sam oči i u svemir ušao )
na srebrnoj tacni.
Od glasa do pasa,
gola je bila.
Sisa zavaljenih,
preko torte slatke.
Izmedj' sisa, žarulja,
pucketala plamen.
Od struka, do kolena,
letnja haljina.
Na pučini, uplašeni ljubavnici,
što iz vode, mraka,
ajkula dolazi ;
na haljini slika.
Baletanke plitke,
crvene boje ( i krvave boje )
A zelene oči, ranog proleća,
osvetlile nas.
( stojim go i držim se za k'urac, nategnute kožice i purpurnog glavića ; posmatram te kako dolaziš sa tortom, gledam i govorim : " Ako imaš dobro dupe, j'ebo bi te." )
Okrećeš mi ledja,
dupe mi trćiš.
...
...
...
( u kaminu, vatra je gorela, osećao se miris suvog oraha ; stajala si nasuprot mene, bliže severu ; levo je pogled bacao na široko, petometarski prozor, od poda do plafona ; nebo je bilo indigo plavo, a zvezde bele ; na podu duboki, poput maslačka udobnog, vuneni tepih bele boje ; zidovi boje Sahare, kamin od crnog granita ; na kaminu snežno bela, skulptura smela ; On je drži u naručju, Ona mu se stidljivo daje ; K'urac mu je krut, Na njoj osmeh blag ; Željnog i Čežnjivog, 8 ( osam ) pogleda ; Ona u mene, Ja u nju, Njen odraz u nju, Moj odraz u mene, pa puta dva ( 2 ) ; u kaminu, vatra je gorela, osećao sam tvoj miris na svojim usnama, torta je bila spljeskana izmedju nas, ljubio sam tvoj vrat, rukama sam ti mesio dupe, ledja, kosu, kruti k'urac nam je grejao stomake, glavića umočenog u tortu reformu, ljubila si me nežno, slatko, snažno, noktima grebala ledja, čvrsto me stegla za guzicu, i spustila se usnama, od usana do k'urca od torte umazanog, prvo jezikom glavić lizala, pa ga nekoliko puta progutala, za trenutak oči sam zatvorio, indigo boja je eksplodirala i sjaj zvezda telo mi probilo, otvorio sam oči i u svemir ušao )
