Ako bi neko odlučio da ne leči tešku bolest kao što je tumor

[cikcak]

Ako bi neko odlučio da ne leči tešku bolest kao što je tumor.

Na primer nekome lekari saopšte da ima tešku bolest kao što je tumor, od koje će pre ili kasnije umreti, život će se drastično pogoršati,
lečenje je dugotrajno, neizvesno, i skupo...
I ta osoba odluči da nema motiva da se leči jer: život je već zbog toga-i-toga loš, nema novca, zadužiće porodicu, istarumiraće bližnje i opteretiti ih,
želi da preostalo vreme iskoristi na nešto drugo umesto teških terapija, da imetak ne troši na terapije već da ostavi bližnjima... ili bilo koji drugi manje ili više racionalan razlog.

Da li bi ta osoba bila primorana na lečenje ?

Ako ne, šta se događa kada bolest dođe do tog nivoa da osoba padne u krevet i dobije teške bolove ? Da li bi takav pacijent imao pravo na ublažavanje bolova ?
Čuo sam iz medija da u našem zdravstvu nema uslova za brigu o pacijentima na samrti i da ih pošalju kućama gde umiru u bolovima pred porodicama.

Temu stavljam ovde umesto na "zdravlje" jer mislim da tamo ima osoba kojima ne treba ovakvo pitanje nametati.

 

[hirajgoagain]

pa imao bi pravo na ublazavanje bolova a mozda da se lecio bilo bi mu bolje ili bi se izlecio
a valjda postoji ta nega za pacijente na samrti bar u nekom vidu, postoji bar neko odeljenje negde

 

[Regina Mills]

Ja znam sta bih ja radila u takvoj situaciji - ne bih se lecila. Ako cu vec umreti u nekom za to predvidjenom roku, taj period preostalog zivota ne zelim da iskoristim mrcvareci se po bolnici.

 

[Sugenzi]

Postoji i alternativna medicina koja daje odlicne rezultate pogotovo ona zasnovana na prirodnim lekovima i promeni nacina ishrane.Ukoliko je nekom potreban savet iz te problematike tu sam da pomognem.

 

[Zadovoljna domacica]

Ako bi neko odlučio da ne leči tešku bolest kao što je tumor.

Na primer nekome lekari saopšte da ima tešku bolest kao što je tumor, od koje će pre ili kasnije umreti, život će se drastično pogoršati,
lečenje je dugotrajno, neizvesno, i skupo...
I ta osoba odluči da nema motiva da se leči jer: život je već zbog toga-i-toga loš, nema novca, zadužiće porodicu, istarumiraće bližnje i opteretiti ih,
želi da preostalo vreme iskoristi na nešto drugo umesto teških terapija, da imetak ne troši na terapije već da ostavi bližnjima... ili bilo koji drugi manje ili više racionalan razlog.

Da li bi ta osoba bila primorana na lečenje ?

Ako ne, šta se događa kada bolest dođe do tog nivoa da osoba padne u krevet i dobije teške bolove ? Da li bi takav pacijent imao pravo na ublažavanje bolova ?
Čuo sam iz medija da u našem zdravstvu nema uslova za brigu o pacijentima na samrti i da ih pošalju kućama gde umiru u bolovima pred porodicama.

Temu stavljam ovde umesto na "zdravlje" jer mislim da tamo ima osoba kojima ne treba ovakvo pitanje nametati.

Teško da će lekari na početku lečenja reći ovo.

Sasvim slučajno u okruženju imam momka koji ima rak kostiju. Kada mu je dijagnostikovan imao je 22 godine, sada ima 24. Za ove dve godine primio je 6 tura hemio terapije, trenutno prima sedmu, nema šta nisu pokušali i gde nisu bili, samo da bi ga izlečili. I on se bori kao lav. Kome se umire sa 24 godine?

Doktori su rekli da će uraditi sve što je u njihovoj moći da ga spasu, i pokušavaju i dalje, ali čitajući o toj vrsti kancera na internetu, mislim da pomoći nema. Ali kako odustati, kako, i pomiriti se sa činjenicom da će da umre.

 

[lilihip64]

sve pacijente koji odbiju lecenje posle jako lose tretiraju , da li bi se lecio kao prvo zavisi da li si zaposlen pa moras na bolovanje ako je tako moras se leciti inace gubis pravo na lovu , raditi mozda mozes do neke faze boli a tad bog ti u pomoci , dobices lekove , morfijum flastere ali svejedno ces umreti u mukama , ako nemas srece da ti ode na mozak pa padnes u komu ,
alternativa postoji ali prvo treba poceti sa onim sto drzava daje , kod nas to ne kosta nista , pa steta ne probati.
posle nekog vremena ako nista ne deluje uvek se mozes prepustiti bolu i umreti.

- - - - - - - - - -

Postoji i alternativna medicina koja daje odlicne rezultate pogotovo ona zasnovana na prirodnim lekovima i promeni nacina ishrane.Ukoliko je nekom potreban savet iz te problematike tu sam da pomognem.

koliko zaista znas ljudi koji su se tako izlecili ali bas da je proslo deset godina od izlecenja?

 

[gost 343533]

Ja znam sta bih ja radila u takvoj situaciji - ne bih se lecila. Ako cu vec umreti u nekom za to predvidjenom roku, taj period preostalog zivota ne zelim da iskoristim mrcvareci se po bolnici.

Isto.

 

[lilihip64]

Teško da će lekari na početku lečenja reći ovo.

Sasvim slučajno u okruženju imam momka koji ima rak kostiju. Kada mu je dijagnostikovan imao je 22 godine, sada ima 24. Za ove dve godine primio je 6 tura hemio terapije, trenutno prima sedmu, nema šta nisu pokušali i gde nisu bili, samo da bi ga izlečili. I on se bori kao lav. Kome se umire sa 24 godine?

Doktori su rekli da će uraditi sve što je u njihovoj moći da ga spasu, i pokušavaju i dalje, ali čitajući o toj vrsti kancera na internetu, mislim da pomoći nema. Ali kako odustati, kako, i pomiriti se sa činjenicom da će da umre.

jako mi je zao zbog njega ali nek proba nesto i u inostranstvu , ona milana se operisala u nemackoj isto imala sarkom kostiju ovde hteli da joj odseku nogu a tamo je ipak nesto bolje i pozitivnije

 

[lilihip64]

pa imao bi pravo na ublazavanje bolova a mozda da se lecio bilo bi mu bolje ili bi se izlecio
a valjda postoji ta nega za pacijente na samrti bar u nekom vidu, postoji bar neko odeljenje negde

postoji na bez kosi i placa se

 

[sanjam93]

Ne daj se!

 

[-Night -]

Ja znam sta bih ja radila u takvoj situaciji - ne bih se lecila. Ako cu vec umreti u nekom za to predvidjenom roku, taj period preostalog zivota ne zelim da iskoristim mrcvareci se po bolnici.

...

 

[Dragoljub69]

Ja znam sta bih ja radila u takvoj situaciji - ne bih se lecila. Ako cu vec umreti u nekom za to predvidjenom roku, taj period preostalog zivota ne zelim da iskoristim mrcvareci se po bolnici.

Valja se boriti,ali i bolnički tretmani smanjuju bolove! U kućnoj režiji,mislim,
da je bolnije i bolesniku i ukućanima...Teške su to odluke i često se znaju i menjati!

 

[TinkerBellx]

Isto se ne bih liječila, pustila bih da sve ide svojim tokom...ionako me na kraju čeka isti ishod....hemoterapije su samo lažna nada i produžavanje muke.
Poznajem čovjeka koji radi u jednoj vrhunskoj klinici na Zapadu..i sam kaže da tu nema pomoći, bez obzira koliko love imao.
Vrijeme koje ti ostane iskoristiš najbolje što znaš i prihvatiš situaciju kakva jest.

 

[Zadovoljna domacica]

jako mi je zao zbog njega ali nek proba nesto i u inostranstvu , ona milana se operisala u nemackoj isto imala sarkom kostiju ovde hteli da joj odseku nogu a tamo je ipak nesto bolje i pozitivnije

Mislim da je on zakasnio sa odlaskom u inostranstvo, njegovi roditelji to ne pominju kao opciju, a ja se ne usuđujem da savetujem, jer ko sam ja. Njemu su na samom početku dr rekli da nije rešenje da mu odseku nogu, jer bilo bi najbolje kada bi se to moglo tako rešiti. Nema noge, tu je proteza, ali živ je. Ovako, operisan jednom, drugi put, treći, trebalo da ide na četvrtu operaciju, pojavile se metastaze na plućima, pa pokušavaju sada to da saniraju... I ne znam, meni je u ljudskoj prirodi zacrtana borbenost. Svaki dan za ove dve godine koji je on proveo sa svojim roditeljima i bratom je dragocen, tako da ne znam koliko je lako reći:"Odbijam da se lečim".

 

[Zadovoljna domacica]

Isto se ne bih liječila, pustila bih da sve ide svojim tokom...ionako me na kraju čeka isti ishod....hemoterapije su samo lažna nada i produžavanje muke.
Poznajem čovjeka koji radi u jednoj vrhunskoj klinici na Zapadu..i sam kaže da tu nema pomoći, bez obzira koliko love imao.
Vrijeme koje ti ostane iskoristiš najbolje što znaš i prihvatiš situaciju kakva jest.

Nije to uvek tako. Moja komšinica je pre 8 godina operisala kancer dojke. Prošla hemio, prošla zračenje, i evo je živa i zdrava, vratila se na svoj stari posao, živi i radi kao da se ništa nije ni desilo. Nije istina da nema pomoći.

 

[uspavanka]

Valja se boriti,ali i bolnički tretmani smanjuju bolove! U kućnoj režiji,mislim,
da je bolnije i bolesniku i ukućanima...Teške su to odluke i često se znaju i menjati!

Pre tri dana došla mi je sestra od tetke na par minuta i požurila kući, uz reči: "Ne znam da li me je čuo, ali ja sam mu rekla da ne ide dok se ne vratim... " Mislili su tada da je u komi, a nije ipak bio, bio je svestan svega do samog kraja.
I ona i tetka su lakše prihvatile to što su bile uz brata i sina dok je umirao. U svojoj kući.
Bolove nije imao, koristio je neke flastere, na bazi morfijuma valjda.
I sam je odlučio da poslednje dane ne provede u bolnici. I mislim da nam je svima bilo lakše tako, bili smo uz njega u najtežim trenucima, kada se opraštao od života. A spasa nije bilo, lekari bi samo produžili agoniju.

 

[TinkerBellx]

Nije to uvek tako. Moja komšinica je pre 8 godina operisala kancer dojke. Prošla hemio, prošla zračenje, i evo je živa i zdrava, vratila se na svoj stari posao, živi i radi kao da se ništa nije ni desilo. Nije istina da nema pomoći.

Imala je sreće. Nema tu pravila. Vidim samo da je vrlo malo onih koji se izvuku nakon što ih se doktori dočepaju.
O kanceru se još uvijek vrlo malo zna, ili se zna mnogo ali nekome nije u korist da se zna.
Mnogo ovisi i o kojoj se vrsti kancera radi, u kojoj je fazi itd.

 

[Zadovoljna domacica]

Pa zato sam i napisala da nije uvek onako kako si ti napisala, da se zna ishod. Mislim, zna se, svi ćemo umreti, ali tih njenih 8 godina koje je produžila nisu beznačajne. Da je na početku digla ruke i rekla da neće na operaiju, neće hemio, neće u bolnicu, ko zna da li bi bila živa. Možda i bi, ali to je nemoguće utvrditi.

 

[TinkerBellx]

Pa zato sam i napisala da nije uvek onako kako si ti napisala, da se zna ishod. Mislim, zna se, svi ćemo umreti, ali tih njenih 8 godina koje je produžila nisu beznačajne. Da je na početku digla ruke i rekla da neće na operaiju, neće hemio, neće u bolnicu, ko zna da li bi bila živa. Možda i bi, ali to je nemoguće utvrditi.

Nema tu pravila. Znam neke ljude kojima su doktori savjetovali da ne diraju tumore,a bili su navodno maligni, i doživjeli duboku starost, na kraju nisu uopće ni umrli od tumora...a znam i neke koji su zbog sitnice završili na operaciji i za nekoliko mjeseci nije ih bilo.
S obzirom da se grozim doktora i njihovog tapkanja u mraku, uvijek bih izabrala opciju sa što manje dramatiziranja i lažnog iščekivanja. To je, naravno, moje mišljenje. Svatko ima pravo na šansu i borbu.

 

[gost 343533]

Za mene je hemoterapija tako teska stvar, da mislim da bi pustila bez toga.....

Samo bi bilo dobro,da ako vec treba da dobijem rak - to bude pre nego zasnujem svoju porodicu i imam decu, kako niko ne bi bio ostecen......

 

[gost 15307]

Imala je sreće. Nema tu pravila. Vidim samo da je vrlo malo onih koji se izvuku nakon što ih se doktori dočepaju.
O kanceru se još uvijek vrlo malo zna, ili se zna mnogo ali nekome nije u korist da se zna.
Mnogo ovisi i o kojoj se vrsti kancera radi, u kojoj je fazi itd.

e, gluposti prichas i to izuzetno stetne gluposti
jeste, soda bikarbona lijeci sve, samo se to krije od naroda...lijepo
mi se povraca kad procitam ovakve stvari
da nema tih istih lijecnika ja danas ne bi imala bliskog clana obitelji
ovako, on je bio dovoljno savjestan da na vrijeme ode na pregled
i nije se cekalo s operacijom
odradjena su i zracenja kasnije
pridrzavao se i zadanog jelovnika
u tome su mu najvise pomogli prijatelji - prijatelj koji ima ekolosko gospodarstvo
ga je opskrbljivao mesom, povrcem i vocem, drugi ima ribarsku brodicu pa su za njega odvajali
kad god idu u ribu, treci imaju koze pa se za njega pravio mladi koziji sir...
jedino sto je uveo dodatno je zeleni caj, koji i sad pije
u svemu tome bitan je bio i njegov stav, a taj je da on nema vremena da bude bolestan jer ima zasto i za koga zivjet <3
al sve to ne bi pomoglo da tumor nije na vrijeme uklonjen, da se chekalo i gatalo
mozda jednog dana budemo imali drukcije rjesenje
sada imamo to sto imamo i krajnje je neodgovorno pljuvati po lijecinicima ovako
i po zahvatma koji spase gomilu zivota na dnevnom nivou

 

[TinkerBellx]

e, gluposti prichas i to izuzetno stetne gluposti
jeste, soda bikarbona lijeci sve, samo se to krije od naroda...lijepo
mi se povraca kad procitam ovakve stvari
da nema tih istih lijecnika ja danas ne bi imala bliskog clana obitelji
ovako, on je bio dovoljno savjestan da na vrijeme ode na pregled
i nije se cekalo s operacijom
odradjena su i zracenja kasnije
pridrzavao se i zadanog jelovnika
u tome su mu najvise pomogli prijatelji - prijatelj koji ima ekolosko gospodarstvo
ga je opskrbljivao mesom, povrcem i vocem, drugi ima ribarsku brodicu pa su za njega odvajali
kad god idu u ribu, treci imaju koze pa se za njega pravio mladi koziji sir...
jedino sto je uveo dodatno je zeleni caj, koji i sad pije
u svemu tome bitan je bio i njegov stav, a taj je da on nema vremena da bude bolestan jer ima zasto i za koga zivjet <3
al sve to ne bi pomoglo da tumor nije na vrijeme uklonjen, da se chekalo i gatalo
mozda jednog dana budemo imali drukcije rjesenje
sada imamo to sto imamo i krajnje je neodgovorno pljuvati po lijecinicima ovako
i po zahvatma koji spase gomilu zivota na dnevnom nivou

Ne, nisu gluposti i gdje sam ja to spomenula sodu bikarbonu? Stvar je svakog pojedinca da li će se liječiti i koji će način izabrati: konvencionalan ili alternativu. Hemoterapija je nažalost nužno zlo jer koliko god uništava zloćudne, toliko uništava i dobre stanice...uništi imunitet i onda takav oslabljen organizam treba da se dalje bori s bolešću...pa ih onda stave na hematologiju da im "vrate" krvnu sliku u normalu...
Na žalost, mnogi od mojih članova obitelji nisu više tu jer nisu imali sreće u borbi s kancerom.
Prije nekoliko godina umrla mi je dobra prijateljica, koja je zbog nekog tumora na jajniku koji čak nije ni imao šansu da se raširi, završila na hemoterapiji, nakon čega joj nitko nije kontrolirao krvnu sliku, dobila leukemiju i ubrzo umrla od sepse, još vrlo mlada. Kad dođeš na pretrage u bolnicu, prvo što ti traže jest rak...i kažem ti to iz vlastitog iskustva.
Svaka čast savjesnim doktorima, ali cijeli sustav je u kolapsu da i oni koji žele svoj posao raditi kako treba, to ne mogu. Šta da ti kažem ako se za očitavanje nalaza kod onkologa čega i do dva mjeseca?
Nedavno je u SAD-u izašao jedan članak, istraživanje o broju ljudi kojima je dijagnosticiran kancer kojeg nikad nisu imali...na žalost, danas se sve gleda kroz zaradu i profit, vjerovala ti to ili ne...i nije ni vrijeme ni mjesto da me vrijeđaš...raspravljamo o ozbiljnoj temi, ako malo pogledaš oko sebe, vidjet ćeš od čega ljudi danas umiru...dovoljno da se zapitaš neke stvari...i da nikom ne vjeruješ.

 

[Regina Mills]

Valja se boriti,ali i bolnički tretmani smanjuju bolove! U kućnoj režiji,mislim,
da je bolnije i bolesniku i ukućanima...Teške su to odluke i često se znaju i menjati!

Razmisljala sam i o ovome, ali ako je terminalni kancer, cemu mucenje po bolnici? Bolje da sedim pored prozra i blenem u nebo.

 

[Meklaud]

Sta kaze Hipokratova zakletva, da moras pruziti medicinsku pomoc i van volje pacijenta, ako je onesvescen i neko od ukucana pozove hitnu, i prebace ga u bolnicu,ne moze tako lako da se opire pruzanju pomoci,jedino ako bude u stanju da ustane i na sopstvenu odgovornost trazi otpust iz bolnice...Teske stvari...Ja ne bih mogao da razumem, to kad neke verske zajednice zabranjuju transfuziju krvi, i on se onesvesti i bude prebacen u bolnicu i kako ce sad oni doktoru da zabrane da pacijentu pruzi pomoc

 

[Zadovoljna domacica]

Stvar je svakog pojedinca da li će se liječiti i koji će način izabrati: konvencionalan ili alternativu. Hemoterapija je nažalost nužno zlo jer koliko god uništava zloćudne, toliko uništava i dobre stanice...uništi imunitet i onda takav oslabljen organizam treba da se dalje bori s bolešću...pa ih onda stave na hematologiju da im "vrate" krvnu sliku u normalu...

Ovo što si ti napisala ima smisla. Ali ko će biti toliko hrabar i reći da neće ni da pokuša da se izleči? Koliko čovek treba da ima godina da kaže da se naživeo i da mu je svejedno da li će živeti ili umreti?