Ajmo malo poezije bre...


13902633_603366709842699_384515028783676845_n.jpg
 

Imam pjesmu za tebe
imam pjesmu za tebe
godinama čeka ta
i strpljivo namigne
sa dalekih obala

u njoj vrani konji svi
što su davno zbrisali
jednom lica poznata
ne pamtim ih više ja

imam pjesmu za tebe
sama sebe pisala
od Silbe do Santa Monice
mora se nadisala

u njoj miris prošlih ljeta
sjaj i bijeda trošnog svijeta
u njoj boja lijepih dana
pada preko naših rana

imam pjesmu za tebe
da te malo razgali
neće prognat tuge te
al će da ih ublaži

i na tren će vrijeme stati
i na časak ćemo znati
gdje se tajna skrivala
gdje je sreća ostala

imam pjesmu za tebe
poslije ću je svirati
nek se ona omakne
kad sjećanje provali

kao nekad ti i ja
tamburaši za nama
pod prozore dragih žena
ulicama uspomena
kao nekad ti i ja
tamburaši za nama
pod prozore dragih žena
ulicama uspomena

imam pjesmu za tebe
prava je i jedina
vozi znane puteve
bez granica, carina

rijetke minute toči
radost srcu smijeh za oči
u njoj još smo djeca mi
još nas nisu slomili

u njoj još smo djeca mi
još nas nisu sudili

kao nekad ti i ja
tamburaši za nama
pod prozore dragih žena
ulicama uspomena

kao nekad ti i ja
tamburaši za nama
pod prozore dragih žena
ulicama uspomena

imam pjesmu za tebe...

315208396_208470094861129_7023610224570751840_n.jpg
 
Алекса Шантић – И ОПЕТ МИ ДУША СВЕ О ТЕБИ САЊА


И опет ми душа све о теби сања,
И кида се срце и за тобом гине,
А невјера твоја далеко се склања,
Као тавни облак кад са неба мине.
И опет си мени чиста, сјајна, ведра,
Из призрака твога блаженства ме грију,
Па бих опет теби пануо на њедра
И гледô ти очи што се слатко смију.
Тако вита јела коју муња згоди
Још у небо гледа и живота чека,
И не мисли: небо да облаке води
Из којих ће нова загрмити јека...
 
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao;
Da je čujem uzalud sam danas kušao;
Kao da je pesma bila sreća moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,

U snu svome nisam znao za buđenja moć;
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se kreće u umrlu noć.
U snu svome nisam znao za buđenja moć.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,
I u njemu oči neke, nebo nečije,
Neko lice, ne znam kakvo, možda dečije,
Staru pesmu, stare svezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il’ te oči da su moja duša van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, sto ja noćas snih;
Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih.
Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Ja sad slutim za te oči, da su baš one
Što me čudno po životu vode i gone;
U snu dođu, da me vide šta li radim sam...
Ali slutim, a slutiti još jedino znam:
Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad

I te oči, i tu ljubav, i taj put sreće;
Njene oči, njeno lice, njeno proleće
U snu vidim, ali ne znam, što ne vidim sad.
Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad:
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,

I njen pogled što me gleda kao iz cveća,
Što me gleda, što mi kaže da me oseća,
Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom živi ili počiva;
Ne znam zašto nju i san i java pokriva;
Mozda spava, i grob tužno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Možda spava sa očima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, neviđena, njena lepota;
Možda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla.

Možda spava - Vladislav Petković Dis​

 
Ljubi pesnika

Da doživiš ljubav pesnika zavoli,
osetićeš sunce u sred ledne zime
niko ne zna tako k’o pesnik da voli,
on poljupce ređa lepše nego rime.

Krasiće ti pesmom svako novo veče
vrhunac te sreće osetićeš sama
kad žubora šapat kroz snove poteče,
tada će ti srećom zablistati tama.

U svakome stihu ti ćeš biti muza
o tvojoj lepoti pisaće u trenu,
u pesmi će biti i smeha i suza;
on oseća ženu i ljepotu njenu.

Raduj se uživaj i pesnika voli,
lepo će ti biti i kad duša boli.
Zoran M. Grumić

342986614_3421803881474316_775190164141596725_n.jpg

❤
 

TVOJA, A SVOJA I
ma tih nekih ljudi koji ti uđu pod kožu..
zagrle srce..
Zaboraviš na sve svoje tuge,
otvoriš srce na dvije strane..
Primis ih s jedne, a sve svoje podijeliš s njima..
Nije bitna ni boja očiju ni visina ni glas niti izgled,
Sve je tako jednostavno, toplo.
Dođu niotkuda
Kao spas u oluji
I ostanu...
To si ti
To sam ja
Dva slijepa putnika u potpalublju života.
Nema pitanja, nema potpitanja, nema objašnjenja..
Sve se čita iz pogleda,
Sve se čuje iz uzdaha...
MOJ TVOJA A SVATKO SVOJ... ...........

Nada Blažičko
 
Sonja, izadji da skitamo,
imam ludu zelju veceras da lutam.
Sonja, izadji i iznesi samo
malo njeznosti ispod kaputa.
Malo njeznosti, malo samo,
zalogaj jedan za ogromnu glad.
Sonja, izadji da skitamo,
nocas je nestvarno lijep grad.
Vito Nikolic

69771887_2335841733332254_4059502813577740288_n.jpg
 
БРАНИМ
Поглед би ми
У прашини закопали,
Ружу осмеха
Са усана ишчупали.
Чувам прво
Пролеће у грудима,
Чувам прву
Сузу радосницу.
Са слободом
Би ме развенчали,
Душу би ми
Душу преорали.
Браним
Ово небо у очима,
Браним
Ово земље на длану
Младе би ми воћке
Радости посекли,
Славује песама
У дрвени плуг упрегли.
Не дам
Ово сунце у очима,
Не дам
Ово хлеба на длану.

Васко Попа

279611638_8327763870570906_5340545509369438995_n.jpg
 
U dubini moje duse je pesma koja nece u
rec da se odene.
To je pesma sto kao kamenje u mome srcu
prebiva
i odbija da se mastilom toci na hartiju,
ona mi osecanja obuhvata poput tananog
omotaca
i nece da se jezikom skrnavi.
Kako da je izdahnem kada se plasim da je
vazduh ne zaprlja?
Kome da je ispevam kad je navikla da zivi
u mojoj dusi kao u svome domu
te se plasim da se slusanjem ne povredi?
Ako mi u oci pogledate, videt cete senku
njene senke,
i ako mi vrhove prstiju dotaknete, osetit cete
njeno treperenje.
Svojim delima je iskazujem kao sto jezero
odrazava sjaj zvezde,
moje suze je otkrivaju kao kapi rose, rasute
na vrelini sunca,
otkrivaju tajne ruzinog cveta.
U meni je pesma koju tisina objavljuje, a
buka sputava;
koju snovi izgovaraju, a java progoni.
To je pesma ljubavi, ljudi, i nema Izaka koji
ce je ispevati,
niti Davida koji ce je odsvirati.
To je pesma mirisnija od jasminovog cveta,
i nema seciva koje je moze raniti.
Bolje je cuvana od devojackih tajni,
i nema strune koja je moze prisvojiti.
Ko moze sjediniti huku mora i pesmu slavuja,
ko moze spojiti oluje sa decijim uzdasima?
Koje ljudsko bice
moze bozansku pesmu ispevati?
Bukovski

33661584_1123754647764334_3839698512061136896_n.jpg
 
Jedan maleni cvet

Jedan maleni cvet
jos ni progovorio nije
a vec je znao sve tajne sunca
i sve sto zemlja krije.

Jedan maleni cvet
jos nije ni prohodo
a vec je umeo sam da se hrani
svetlošću, vazduhom i vodom.

Jedan maleni cvet
na zna da čita i piše,
al' zna šta je život, šta je svet,
i mirise, mirise.

Miljković
345610960_3614277668850185_6334478776858574805_n.jpg
 
budim je
mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu
sigurno je rekla: neka me trazi i vidi da me nema
ta zena sa rukama deteta, koju volim
to dete koje je zaspalo ne obrisavsi suze koje budim
uzalud, uzalud, uzalud
uzalud je budim
jer ce se probuditi drukcija i nova
uzalud je budim
jer njena usta nece moci da joj kazu
uzalud je budim
ti znas, voda protice, ali ne kaze nista
uzalud je budim
treba obecati izgubljenom imenu necije lice u pesku

G. Lengyel

349625515_1343642799584142_8089939465555831152_n.jpg
 
U one sate, tihe i snene
koji ostaju samo za nas
uvijek si blizu,
uvijek uz mene,
sigurnost moja, utjeha i spas.

U one sate kad vrijeme stane
kad se sutnjom kazuje sve,
ti si moj zalog
za sretne dane,
moj put u srecu, u mirne sne.

Budim se sretna svakoga jutra,
isti ce dani doci i sutra,
u tebi imam sve, sve sto mi treba
vode i sunca, zemlje i neba.

Budim se sretna zbog nasih sati
ti ces mi uvijek najvise dati,
u tebi imam sve, sve sto mi treba
vode i sunca, zemlje i neba.

Margit Antauer
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top