eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
Агенда 21 УН – План за поробљавање човечанства
Биљана Ђоровић и РОЗА КОРИ
Агенда 21 Уједињених Нација представља највећу ПР стратегију – акциони план за преотимање свега на Планети од стране глобалног корпоративног система предвођеног Светском владом. Ништа се неће одразити на живот сваког човека на планети у физичком и економском смислу више од Агенде 21. Ради се о тоталном преузимању друштва, држава, људи и природне средине, које има за циљ успостављање тоталне и тоталитарне контроле, приватизацију целокупне баштине човечанства и депопулацију планете.
22.12.2013. , ГЕОПОЛИТИКА
Rosa Koire, ASA
Executive Director
Post Sustainability Institute
PostSustainabilityInstitute.org
DemocratsAgainstUNAgenda21.com
SantaRosaNeighborhoodCoalition.com
За Геополитику о Агенди 21 говори аутор и врхунски истраживач Агенде 21, Роса Кори, експерт о потмулом преузимању градова и држава под „Зеленом маском“, и орвелијанским конструктом „одрживог развоја“. У својој књизи „Под зеленом маском“, Роза Кори деконструише Агенду 21 и развија стратегије деловања активиста широм света.
Роза Кори је извршни директор Post Sustainability Institute-а и покретач сајта Демократе против Агенде 21.
* Како сте почели да проучавате Агенду 21?
Професионално сам ангажована као форензички проценитељ комерцијалних некретнина, специјализован за процену домена од значаја (које влада или општина откупљују уз надокнаду од приватних власника). Била сам начелник Окружне Филијале калифорнијског Одељења за саобраћај. Током тридесет година као експерт пружала сам подршку у парничним поступцима које су грађани водили против државе у случајевума када су сматрали да су оштећени у поступку експропријације. Током ових судских поступака разоткрила сам утицај који је стратегија тзв. „одрживог развоја“ имала на приватну својину и индивидуалне слободе. Видела сам да су 2002.године почеле да се спроводе револуционарне промене у употреби земље. Постало је веома тешко утврдити шта људи могу легално да ураде са својом земљом и колико би њихова земља могла да вреди. И то је након 2000.године постало веома велики проблем. Унесено је много промена у правилима која су одређивала шта приватни власници могу да раде са својим имањем.
* Да ли се радило о промени закона која је то омогућила или о нечем другом?
Радило се о увођењу све већег и већег броја ограничења: регулатива, рестрикција и забрана које је прописивала Влада САД. Ове забране су ишле дотле да је људима забрањено да било шта граде на својој земљи, особито ако се налазила у пољопривредној, руралној или приградској области. Ти људи више нису могли да добију никакве дозволе како би развијали своје имање. Почела сам да истражујем због чега је то почело да догађа и пронашла сам да се то не дешава само у области Сан Франциско Беј , где сам ја радила, већ да се радило о променама у читавим САД у сваком, свакцијатом округу, гради и држави у САД. И када сам истражила даље пронашла сам да је извор Агенда 21 УН о одрживом развоју.
* На основу чега је извршена трансмисија директива? Како је дошло до тога да агенда УН буде изнад правног система САД?
То је веома важно питање зато што уколико чујете за Агенду 21 УН у дискурсу мејнстрим медија о њој ће се говорити као о необавезујућем документу који нема никакв утицај на владе држава. То је лаж. Начин на који она ради је следећи: 1992. План 21 или Агенда за 21. век прихваћена је од 179 земаља међу којима је била и нова Југославија – СР Југославија. План је прихваћен јуна 1992.године а СР Југославија је формирана 27. априла 1992. Ваши читаоци треба да знају да се Србија још тада сложила са планом УН за 21.век. Оно што се тада догађало са САД и осталим земљама широм света је да су земље потписнице споразума почеле да рада на сопственим, локалним плановима- сопственим Агендама 21. То је био следећи диригоани потез. Агенда 21 није обавезујући споразум. Али, онда су све земље начиниле свој локални Агенда 21 план. Шест месеци након што је постао председник САД, током годишњице усвајања Агенде 21, Бил Клинтон је формирао „Председничко веће за одрживи развој“. И то је пут којим је овај необавезујући договорни план УН постао обавезујућа политика правила и регулатива у САД. Председничко веће за одрживи развој је у време док је постојало (1993-1999) радило на задатку имплементације Агенде 21 у САД. Људи који су радили у овом Већу били су секретари Кабинета главних владиних агенција укључујући Министарство одбране, образовања, пољопривреде, агенцију за заштиту природне средине – било их је укупно десет. Осим њих у састав Председничког већа за одрживи развој ушле су и невладине организације (НВО). Владине и невладине организације су се удружиле са приватним фондацијама и корпорацијама укључујући Енрон, Дау Кемикал и Сибу Гајги (сада Новартис – фармацеутску компанију). Та дружина је почела да трага за начинима да глобални план УН реализује локално на простору САД. И отпочели су тако што су дали вишемилионски грант Америчкој асоцијацији за планирање која се бави планирањем земљишта. Они су обучили све планере у САД и дали им грант од више милиона долара како би променили регулативе за коришћење земљишта у САД. И асоцијација је то и урадила – направила је план под називом: „паметни раст“. На мојим вебсајтовима можете да нађете бројне податке о томе. Осим тога, Председничко веће за одрживи развој је препознало да се народу САД неће допасти сазнање да се њихова земља претворила у диктатуру и да живе под тоталитарном влашћу, тако да је следећа ствар коју је Веће објавило била књига под називом: „Одржива Америка – нови консензус“. То је веома важна књига. У њој се каже да је Американцима неопходан нови консензус по коме људи морају мислити колективистички, да људи морају да буду усмеравани, и да се њима мора руководити тако да мисле да је читав план који реализују – њихова идеја. Да би се то постигло користи се метода контроле ума развијена од стране РЕНД корпорације одмах након Другог светског рата. Ову технику користи влада а она се користи и на спонзорисаним састанцима грађана.
* Мислите на Делфи технику?
Да.
* Да ли то значи да се увођење Агенде 21 одвија мимо било какве јавне расправе?
Ради се о заиста бриљантној методологији за реализацију ужасног плана. Она је дизајнирана тако да неутрализује опозицију. То је методологија која се не заснива на пристанку људи већ на илузији да су је људи прихватили, па чак они сами и креирали тако што су створили асоцијације суседа, организације и асоцијације у које учлањују људе вољне да у томе учествују и који су чак мисле да су важни, значајни, да креирају нешто добро за заједницу, док су у ствари само оруђе за имплементацију овог плана. Грађанима се сервира илузија да је све то њихова сопствена идеја. То је оно што се дешава широм у свим малим градовима, областима и државама САД, Канаде, Аустралије, Британије, Новог Зеланда и широм света.
* Који је идеолошки концепт иза Агенде 21?
Идеолошки концепт је комунитаризам. Ради се о политичкој и социјалној филозофији која каже да индивидуална и социјална права нису аксиом и константа, већ да она морају да буду балансирана са правима зајденице а у случају Агенде 21 ради се о глобалној заједници. У условима у којима се права индивидуе одређују од стране Светске владе, појединац је увек на губитку. Овакав концепт је у потпуној супротности са уставом САД који каже да се човек рађа са правима и да му та права не може одузети влада. Оно што влада мора да ради је да та права подржава. И сада се захтева од појединца да своја права преда Глобалној заједници. Да би се то урадило, користи се кованица: „нова свест“. Да, Агенда 21 од нас захтева да напустимо стари начин размишљања о себи, нацији, држави и свету и да почнемо да мислимо сасвим другачије. Нова свест. Да ли вам то звучи познато? Није ли то сан сваког тоталитарног пројекта? А за промену свести која по плановима Агенде 21 треба да се одигра током једне до две генерације, образовање је од највећег значаја.
Биљана Ђоровић и РОЗА КОРИ
Агенда 21 Уједињених Нација представља највећу ПР стратегију – акциони план за преотимање свега на Планети од стране глобалног корпоративног система предвођеног Светском владом. Ништа се неће одразити на живот сваког човека на планети у физичком и економском смислу више од Агенде 21. Ради се о тоталном преузимању друштва, држава, људи и природне средине, које има за циљ успостављање тоталне и тоталитарне контроле, приватизацију целокупне баштине човечанства и депопулацију планете.
22.12.2013. , ГЕОПОЛИТИКА
Rosa Koire, ASA
Executive Director
Post Sustainability Institute
PostSustainabilityInstitute.org
DemocratsAgainstUNAgenda21.com
SantaRosaNeighborhoodCoalition.com
За Геополитику о Агенди 21 говори аутор и врхунски истраживач Агенде 21, Роса Кори, експерт о потмулом преузимању градова и држава под „Зеленом маском“, и орвелијанским конструктом „одрживог развоја“. У својој књизи „Под зеленом маском“, Роза Кори деконструише Агенду 21 и развија стратегије деловања активиста широм света.
Роза Кори је извршни директор Post Sustainability Institute-а и покретач сајта Демократе против Агенде 21.
* Како сте почели да проучавате Агенду 21?
Професионално сам ангажована као форензички проценитељ комерцијалних некретнина, специјализован за процену домена од значаја (које влада или општина откупљују уз надокнаду од приватних власника). Била сам начелник Окружне Филијале калифорнијског Одељења за саобраћај. Током тридесет година као експерт пружала сам подршку у парничним поступцима које су грађани водили против државе у случајевума када су сматрали да су оштећени у поступку експропријације. Током ових судских поступака разоткрила сам утицај који је стратегија тзв. „одрживог развоја“ имала на приватну својину и индивидуалне слободе. Видела сам да су 2002.године почеле да се спроводе револуционарне промене у употреби земље. Постало је веома тешко утврдити шта људи могу легално да ураде са својом земљом и колико би њихова земља могла да вреди. И то је након 2000.године постало веома велики проблем. Унесено је много промена у правилима која су одређивала шта приватни власници могу да раде са својим имањем.
* Да ли се радило о промени закона која је то омогућила или о нечем другом?
Радило се о увођењу све већег и већег броја ограничења: регулатива, рестрикција и забрана које је прописивала Влада САД. Ове забране су ишле дотле да је људима забрањено да било шта граде на својој земљи, особито ако се налазила у пољопривредној, руралној или приградској области. Ти људи више нису могли да добију никакве дозволе како би развијали своје имање. Почела сам да истражујем због чега је то почело да догађа и пронашла сам да се то не дешава само у области Сан Франциско Беј , где сам ја радила, већ да се радило о променама у читавим САД у сваком, свакцијатом округу, гради и држави у САД. И када сам истражила даље пронашла сам да је извор Агенда 21 УН о одрживом развоју.
* На основу чега је извршена трансмисија директива? Како је дошло до тога да агенда УН буде изнад правног система САД?
То је веома важно питање зато што уколико чујете за Агенду 21 УН у дискурсу мејнстрим медија о њој ће се говорити као о необавезујућем документу који нема никакв утицај на владе држава. То је лаж. Начин на који она ради је следећи: 1992. План 21 или Агенда за 21. век прихваћена је од 179 земаља међу којима је била и нова Југославија – СР Југославија. План је прихваћен јуна 1992.године а СР Југославија је формирана 27. априла 1992. Ваши читаоци треба да знају да се Србија још тада сложила са планом УН за 21.век. Оно што се тада догађало са САД и осталим земљама широм света је да су земље потписнице споразума почеле да рада на сопственим, локалним плановима- сопственим Агендама 21. То је био следећи диригоани потез. Агенда 21 није обавезујући споразум. Али, онда су све земље начиниле свој локални Агенда 21 план. Шест месеци након што је постао председник САД, током годишњице усвајања Агенде 21, Бил Клинтон је формирао „Председничко веће за одрживи развој“. И то је пут којим је овај необавезујући договорни план УН постао обавезујућа политика правила и регулатива у САД. Председничко веће за одрживи развој је у време док је постојало (1993-1999) радило на задатку имплементације Агенде 21 у САД. Људи који су радили у овом Већу били су секретари Кабинета главних владиних агенција укључујући Министарство одбране, образовања, пољопривреде, агенцију за заштиту природне средине – било их је укупно десет. Осим њих у састав Председничког већа за одрживи развој ушле су и невладине организације (НВО). Владине и невладине организације су се удружиле са приватним фондацијама и корпорацијама укључујући Енрон, Дау Кемикал и Сибу Гајги (сада Новартис – фармацеутску компанију). Та дружина је почела да трага за начинима да глобални план УН реализује локално на простору САД. И отпочели су тако што су дали вишемилионски грант Америчкој асоцијацији за планирање која се бави планирањем земљишта. Они су обучили све планере у САД и дали им грант од више милиона долара како би променили регулативе за коришћење земљишта у САД. И асоцијација је то и урадила – направила је план под називом: „паметни раст“. На мојим вебсајтовима можете да нађете бројне податке о томе. Осим тога, Председничко веће за одрживи развој је препознало да се народу САД неће допасти сазнање да се њихова земља претворила у диктатуру и да живе под тоталитарном влашћу, тако да је следећа ствар коју је Веће објавило била књига под називом: „Одржива Америка – нови консензус“. То је веома важна књига. У њој се каже да је Американцима неопходан нови консензус по коме људи морају мислити колективистички, да људи морају да буду усмеравани, и да се њима мора руководити тако да мисле да је читав план који реализују – њихова идеја. Да би се то постигло користи се метода контроле ума развијена од стране РЕНД корпорације одмах након Другог светског рата. Ову технику користи влада а она се користи и на спонзорисаним састанцима грађана.
* Мислите на Делфи технику?
Да.
* Да ли то значи да се увођење Агенде 21 одвија мимо било какве јавне расправе?
Ради се о заиста бриљантној методологији за реализацију ужасног плана. Она је дизајнирана тако да неутрализује опозицију. То је методологија која се не заснива на пристанку људи већ на илузији да су је људи прихватили, па чак они сами и креирали тако што су створили асоцијације суседа, организације и асоцијације у које учлањују људе вољне да у томе учествују и који су чак мисле да су важни, значајни, да креирају нешто добро за заједницу, док су у ствари само оруђе за имплементацију овог плана. Грађанима се сервира илузија да је све то њихова сопствена идеја. То је оно што се дешава широм у свим малим градовима, областима и државама САД, Канаде, Аустралије, Британије, Новог Зеланда и широм света.
* Који је идеолошки концепт иза Агенде 21?
Идеолошки концепт је комунитаризам. Ради се о политичкој и социјалној филозофији која каже да индивидуална и социјална права нису аксиом и константа, већ да она морају да буду балансирана са правима зајденице а у случају Агенде 21 ради се о глобалној заједници. У условима у којима се права индивидуе одређују од стране Светске владе, појединац је увек на губитку. Овакав концепт је у потпуној супротности са уставом САД који каже да се човек рађа са правима и да му та права не може одузети влада. Оно што влада мора да ради је да та права подржава. И сада се захтева од појединца да своја права преда Глобалној заједници. Да би се то урадило, користи се кованица: „нова свест“. Да, Агенда 21 од нас захтева да напустимо стари начин размишљања о себи, нацији, држави и свету и да почнемо да мислимо сасвим другачије. Нова свест. Да ли вам то звучи познато? Није ли то сан сваког тоталитарног пројекта? А за промену свести која по плановима Агенде 21 треба да се одигра током једне до две генерације, образовање је од највећег значаја.
./.
