ADHD ili hiperaktivnost kod dece

[BLPD]

Da, najstrasnije mi je bilo kada je bio mali pa mu pruzim ruku, a on ne reaguje prihvatanjem ili ga uhvatim za ruku, pa onda moram da ga ucim da treba da mi stisne saku sto bi trebalo da bude prirodno. Kada sam mu susila kosicu uvek sam morala da mu okrecem sama glavu kao da se radi o nekoj lutki. Do pre godinu dana bio je u stanju da se zatrci i skoci dedi na stomak dok spava pri cemu je moj otac imao 80 godina (nije vise ziv), a sin 14 i 1.90 visine. Ne moguce je da se to radi iz vaspitne zapustenosti kako su moji roditelji govorili meni i moj psihijatar. Pa ne mogu ja uciti nekoga u tim godinama kako se ljudima ne skace na stomak dok spavaju ili kako se adekvatno seda pored nekoga. On kao da nema te osecaje.

 

[WithdrawnWater]

Naravno da Vi niste 'to' ucinili Vasem sinu, zaboga, naravno da Vam dete nije takvo zato sto ste Vi studirali i niste mu posvetili dovoljno vremena jer ste 'granicno organizovani' (Isuse, ko je taj nacista koji Vas 'leci'?!?!?!). Dete po ovome sto pisete definitivno pokazuje autisticno ponasanje, da li ima autizam ili ne to Vam ne mogu reci, ali ako ga ima NARAVNO da to NIJE nasledno, niti ste mu Vi to mogli ikako preneti niti ste ga ikako Vi takvim napravili, sta god da ste radili ili niste radili. DEca borderline roditelja mogu izrasti u anksiozne, napete, nervozna ljude, mogu razviti borderline (u redjem broju) imitiranjem ponasanja roditelja, mogu razviti i druge neuroticne poremecaje, mogu biti sasvim funkcionalna, mogu postati zavisnici.....ali brderline majke NE PRAVE sinove koji sa 15 godina skacu zaspalom dedi na stomak da se maze, niti koji do 10 -15 godina komuniciraju ispustanjem zvukova i socijalno autisticno se ponasaju! Verujte, nista sto ste cinili ili niste cinili nije uticalo da VAs sin bude ovako specifican i verujte da on svakako nema (i iz ovog stanja nece razviti) GPL. Kao sto VAm je i njegova doktorka rekla, ni ja ne znam sta je tacno sa decakom, ali iskazujem javnu i ogromnu sumnju u procenu, dijagnozu, i dobronamernost VAseg psihijatra ukoliko ste ga zaista ispravno shvatili da VAm je rekao sve sto ste napisali da VAm je govorio i na nacin kako Vam je to govorio.

 

[WithdrawnWater]

P.s. U Beogradjanci na nekom spratu koji ne znam, radi Teolosko savetovaliste (d aVAs ne pokoleba naslov - osnovala ga je Crkva istina, i ona ga finansira, a u njemu rade besplatno, volonterski, strucnjaci najrazlicitijih profila i pruizaju besplatne usluge gradjanima - psiholozi, pedagozi, teolozi, socijalni radnici itd). U njemu volonterski radi i Dr Svetomir Bojanin - mozda ste culi. Odvedite decaka na procenu kod njega pa cemo dalje pricati. Topli pozdrav i bez krivice molim!

 

[BLPD]

P.s. U Beogradjanci na nekom spratu koji ne znam, radi Teolosko savetovaliste (d aVAs ne pokoleba naslov - osnovala ga je Crkva istina, i ona ga finansira, a u njemu rade besplatno, volonterski, strucnjaci najrazlicitijih profila i pruizaju besplatne usluge gradjanima - psiholozi, pedagozi, teolozi, socijalni radnici itd). U njemu volonterski radi i Dr Svetomir Bojanin - mozda ste culi. Odvedite decaka na procenu kod njega pa cemo dalje pricati. Topli pozdrav i bez krivice molim!

Hvala, odvescu dete na procenu pa cu vam reci sta je bilo. Sa mojim psihijatrom najpre moram da vidim sta on kaze u svoju odbranu - prekinula sam da idem kod njega posle 7 godina jer je poceo da me ubedjuje da mrzim sina jer granicni nemaju kapaciteta da vole. Onda sam posumnjala da nesto nije u redu sa procenom. Naravno da ne mrzim svog sina, bila ja granicna ili ne, ali se lose osecam pored sina i nekada mu kazem "Pusti me, samo idi u svoju sobu, ne mogu vise da te izdrzim." ne znam da opisem zasto - u njegovom prisustvu nekako skroz ostanem bez energije zbog pokusaja da ostvarim komunikaciju koja ne ide. Desavalo se i, da kada treba da dodje iz skole ja osetim nelagodnost jer i dolazi neko do koga ne mogu uopste da doprem. Uspela sa da savlada tu nelagodnost na psihodrami pa mi je psihijatar rekao da sam se popravila i da i mi sin zato uzvraca.
Reci cu va na pp o kom se psihijatru radi ukoliko se bude pravio sasav posle ovoga svega, ako mi je sin zaista autistican, ali bih najvise volela da to rascistimo on i ja u cetiri oka.
Pa kako mogu da budem dobra majka autisticnom detetu?! Jedino sto ja taj autizam nisam ni prepoznala, znam to samo iz filma Rain man, takav nije, rodila sam ga usred studija, bio je sa mnom po fakultetu kao beba jer je sav bio dobar, miran i nezainteresovan, znalo se kada jede kada spava - sav je bio predvidljiv. Uz njega sa sve ovo sa skolovanjem i postigla. Pakao je poceo kada je krenuo u skolu.
U mojoj porodici je bio jedino dete jer me je otac dobio u 43, majka u 33, pa postoji nesklad u uzrastima, a moje drugarice tada nisu radjale - studirale su, tako da ga nisam nogo mogla da uporedjujem, ali kada je posao u skolu razlicitost je odskakala.
Nista - javljam se kada doktor proceni sina.
Hvala i pozdrav.

 

[WithdrawnWater]

Uradite tako, naravno, nije meni u interesu da znam o kom se psihijatru radi (meni je zaista nevazno, sem cistogt kurioziteta radi), ali ako tom liku budete rekli da ga preispitujete zato sto Vam je neki tamo virtuelni psihijatar na forumu na netu rekao da sumnja u njegovu procenu - rizikujete da VAs jos smesti u ludnicu! Svakako, bez obzira na njega, odvedite dete kod Profesora i objasnite mu sve sto ste i meni rekli - od samog pocetka kako se situacija odvijhala pa do danas. I javite sta je bilo. Srecno!

 

[BLPD]

Uradite tako, naravno, nije meni u interesu da znam o kom se psihijatru radi (meni je zaista nevazno, sem cistogt kurioziteta radi), ali ako tom liku budete rekli da ga preispitujete zato sto Vam je neki tamo virtuelni psihijatar na forumu na netu rekao da sumnja u njegovu procenu - rizikujete da VAs jos smesti u ludnicu! Svakako, bez obzira na njega, odvedite dete kod Profesora i objasnite mu sve sto ste i meni rekli - od samog pocetka kako se situacija odvijhala pa do danas. I javite sta je bilo. Srecno!

Jao, nasmejaste me sa ludnicom.
Pa valjda bi me do sada smestio da je posumnjao da sam luda, sedam godina je imao na raspolaganju. A na psihodrami i nije sam, tu je jos jedan iskusan psihijatar koji me nesto slabo kao pacijenta tretira, vise kao kolegu.

Odvescu sina sto pre, jako mi je stalo da to rascistim.

Vidite, stvar zvuci sasavo ali, mislim da sam coveka sama navela na pogresan zakljucak.
Naime, moj muz iza sebe ima brak i jedno dete. I svalerski tip je i 12,5 godina stariji.
Kada sam ostala u drugom stanju u 21 godinu na sred studija svi, ukljucujuci i njega su insistirali da se dete ne rodi jer sa mlada i jer treba da ucim, pa da radim, pa tek onda i isli do te granice da mi govore da necu ni moci da se bavim detetom koliko sam zaludjena naukom i ocenama. Vise njih mi je reklo da nisam ja za dete nego za moju nauku. I tu je moj osecaj eventualne neadekvatnosti kao majke vec poceo.
Kada se dete rodilo, sve je bilo ok, sama sam ga podizala jer se muz, iako vencan i dalje nesto predomisljao, moji su pobegli kod bake i ceo haos je bio. Ali sam ja gajila svoju bebu i polagala ispite, a muza sam ostavila da sam odluci sta ce.
Kada je dete vec veoma rano, u toku trece godine zivota meni pocelo da biva "sumnjivo" intuitivno, po onome sti usput procitam o deci ili cujem od majki ili vidim - ja sam uobrazila da je to zato sto sam ja neadekvatna majka i zato sto je nesredjena situacija u kuci i zato sto urlam na muza kad mi dodje kasno nocu (nije bilo mobilnih). I to osecanje se kod mene produbljivalo kako je sin rastao, a situacija u braku se sredila i zavladao je mir.
Sina sam vodila kod defektologa zbog mucanja, u Kralja Milana ali oni tao nisu hvatali "mucanje". Rekli mi da se pravim kao da ga nema i da ce da nestane i nestalo je.
Da ne duzim pricu, ja sam kada mi je sin bio peti razred vec prilicno izbezumljena i istrosena od svega, a prvenstveno od (izgleda) uobrazene krivice otisla u palmoticevu i rekla "On ima tri trojke. Ja ne mogu vise. Nesto nije u redu. On takav otpor pruza kada treba da uci da ja vise nemam energije da to savladjujem iz dana u dan. On ne ume ni da crta. Premorila sam se. Nemam snage ni da objasnjavam vise nikome sta nije u redu jer ne znam. Mozda nije u redu jer nam je brak bio los prve tri godine i to mu je upropastilo taj rani razvoj licnosti po to vasem Frojdu."
Lekarka me je pitala da li je sa mnom sve u redu.
Ja sam rekla da nije i da sam zavisna od cokolade i premorena jer radim u skoli i zavrsavam magistarski i jer me mama zove na posao da mi kaze da ne moze sa mojim detetom, svojim jedinim unukom da izadje na kraj. i da misli da nesto nije u redu
I

 

[BLPD]

Izgleda da je covek trazio patologiju iskljucivo u meni, optuzivsi e za impulsivnu i nepromisljenu odluku koja se sada reflektuje na dete. I ja sam zaista mislila da je tako.

Nego me cudi sto niko nije reagovao na "ispustanje" glasova, ljuljanje iznad psa, ponavljanje reci, nerazvijenu sposobnost da se igra koju sam stalno naglasavala.
Da je dijagnoza uspostavljena pre pet godina, sve bi islo drugim tokom, verovatno.
Ovako je radjeno na mom problemu da prihvatim dete. I nabedili me da sam psihopata jer to nisam odmah mogla i jer sam nestrpljiva i jer ne umem da dajem detetu samo trazim, a ono mi tera inat.
Nisu ljudi komunicirali u istoj ustanovi, nisu se udubljivali ocigledno. A ja se osecala sve gore i gore pa sredjivali mene.

 

[WithdrawnWater]

Fin neki svet. Sta da VAm kazem. Promenite ustanovu. Ja i dalje tvrdim da Vi nemate GPL. A da VAse dete mozda ima Aspergerov autizam. Idite kod Profesora. I ne krivite sebe - kao sto rekoh, sta god da sa detetom nije u redu niste Vi za to odgovorni ni krivi. Topli pozdrav

 

[BLPD]

Fin neki svet. Sta da VAm kazem. Promenite ustanovu. Ja i dalje tvrdim da Vi nemate GPL. A da VAse dete mozda ima Aspergerov autizam. Idite kod Profesora. I ne krivite sebe - kao sto rekoh, sta god da sa detetom nije u redu niste Vi za to odgovorni ni krivi. Topli pozdrav

Idem danas, moram licno, nema na netu ni na 988.
Ako je autizam, svakako da sebe necu kriviti.
Jao, a taman sam prihvatila da imam gpl, pa rekoh - ako je to sinu, jaka stvar.

Zaboravila sam da napisem i da u zadnje vreme toliko jako brise guzu da mu se pojavi krv na wc papiru. Ja sam mislila da je krv u stolici pa smo zaglavili kod gastroenterologa i abdominalnog hirurga i oni nisu pronasli nista. Onda je moj sin zakljucio, nakon cele te torture, da je verovatno jer mnogo brisr guzu. Moj lekar je rekao da iver ne pada daleko od klade - sin je psihopata koji i vraca milo za drago.
Takodje, sin bezi iz cekaonica kod lekara, ne znam zasto, zovem ga mobilnim kad dodje na red. I skolski kombi izbegava koji mu dolazi pred kucu, pa ide autobusom cak u Zeleznik u gimnaziju - onda muz poludi, a psihijatar kaze da sam kurcevita pa ne umem da podrzim muza. A iskreno da vam kazem, sa ovakvim problemom sa detetom i muzevljevim psiholoskim profilom - zabole me za muza.
I to sto sin zeli da ide sa mnom u bioskop da gleda evropski film, psihijatar mi je zabranio jer kaze da je to nenormalan odnos prema detetu koje nije vise dete.
E, zbog toga odem na seansu pa ne smem ni da zucnem.

Boze, koja je sad ovo nova nocna mora.

Javicu se cim zakazem sinu.

 

[WithdrawnWater]

Da se covek prekrsti. Ili Vi nista ne razumete Vaseg psihijatra ili Vam je psihijatar totalni psihopata. Ne vidim trecu mogucnost. Javite sta ste uradili za dete.

 

[BLPD]

Da se covek prekrsti. Ili Vi nista ne razumete Vaseg psihijatra ili Vam je psihijatar totalni psihopata. Ne vidim trecu mogucnost. Javite sta ste uradili za dete.

Da, meni se povracalo i plakalo posle svake seanse, osim posle onih na kojima sam cutala. On stalno nasrce sa takvim patologijama, ne znam sa kojim ciljem. Da probudi eventualnu patologu kod mene? Nije vise ni bitno, pitacu ga.

Sinu su zakazali za 10. april kod Profesora jer pre toga ima neku lekarsku intervenciju. Rekla sam da se dete u palmoticevoj vodi kao ADD i da postoji sumnja na Aspergerov sindrom pa mi je preporuceno da dodjem i dovedem sina.

Cujemo se kada se to zavrsi.

Srdacan pozdrav!

 

[WithdrawnWater]

Ne postoji sumnja, prosto - meni to lici, sto ne znaci da postoji osnovana sumnja da jeste (ipak ja dete nisam videla), ali obzirom da je dete upadljivo a da ste jednom rekli kako je koeficijent inteligencije testioran i normalan pa se ne radi o mentalnoj retardaciji, jedino sto jos jasno lici na ovu sliku a ide sa normalnom inteligencijom a ovako upadljivim ponasajnim obrascima jeste autizam.....To ne znaci da ga Vas sin ima, svakako su Vam i u IMZu rekli da ne znaju sta mu je pa ni ja ne bih da se pravim pametnija bez da vidim dete, nego razmisljam naglas, a od dijagnoze smo jos jako daleko. No ono sto smatram i iza cega stojim jeste da Vas sin nema PRIMARNO ADD, dakle da je ADD pridruzena dijagnoza ali ne i osnovni i najveci problem kod Vaseg sina. Cisto Vam ovo skrecem paznju da ne dajete Profesoru pogresne informacije. Inace, Asperger sindrom je prilicno redak i jedina dva slucaja videla sam bas pod mentorstvom profesora, i kasnije jedan kada sam pocela da radim. Ako neko ume to da prepozna Sveta Bojanin zna. Cujemo se, pozdrav.

 

[BLPD]

Ne postoji sumnja, prosto - meni to lici, sto ne znaci da postoji osnovana sumnja da jeste (ipak ja dete nisam videla), ali obzirom da je dete upadljivo a da ste jednom rekli kako je koeficijent inteligencije testioran i normalan pa se ne radi o mentalnoj retardaciji, jedino sto jos jasno lici na ovu sliku a ide sa normalnom inteligencijom a ovako upadljivim ponasajnim obrascima jeste autizam.....To ne znaci da ga Vas sin ima, svakako su Vam i u IMZu rekli da ne znaju sta mu je pa ni ja ne bih da se pravim pametnija bez da vidim dete, nego razmisljam naglas, a od dijagnoze smo jos jako daleko. No ono sto smatram i iza cega stojim jeste da Vas sin nema PRIMARNO ADD, dakle da je ADD pridruzena dijagnoza ali ne i osnovni i najveci problem kod Vaseg sina. Cisto Vam ovo skrecem paznju da ne dajete Profesoru pogresne informacije. Inace, Asperger sindrom je prilicno redak i jedina dva slucaja videla sam bas pod mentorstvom profesora, i kasnije jedan kada sam pocela da radim. Ako neko ume to da prepozna Sveta Bojanin zna. Cujemo se, pozdrav.

Ovako stoji stvar.
Bila sa kod mog psihijatra i rekla da sin mozda ima Aspergerov sindrom. Nisam pominjala forum jer sam nahvatala strah.
I znate sta kaze - Kud mi ne pade na pamet Aspergerov sindrom! Tacno je to! Taj koji je postavio dijagnozu, svaka mu cast. Add je udruzen sa tim.

Imam u vidu da dijagnoza nije postavljena!!!

Pitala sam ga za sebe. Rekao je: Skroz ste ludi bili kada ste dojurili izbezumljeni i kao osnovni problem navodili da sin ima tri trojke u petom razredu. Imate malo od impulsivnosti, emocije vam se menjaju na prekidac, a Boga mi i malo od Aspergera. A, sve u svemu niste losi! Gpl vam ostaje, to je kos gde se trpa sve i svasta. Primetila sam da je izbegao rec TESKA gr. org. lic. i izbacio je PAREKSELANS.

Nisam pitala sta je sa patologijom koju je trazio u meni: nenormalan odnos majke prema detetu (sin trazi da ga uvece ususkam i kaze da tako lepse spava, ne radim ja to sama, on mene cesto probudi da dodjem da ga ususkam!) i sa ti sto je hteo da me preispita voli li sina. Ne - ja se razvlacim kod psihijatra i radim drame vezane za roditeljstvo - eto tek tako, jer ga mrzim!?

Pitala sa otkud mu sada lici na Aspergera. On kaze ima eholalije (ne znam sta je to), ponavljanja bizarnih sadrzaja, ispustanja zvukova kada je srecan, dva do sada opsesivna interesovanja (petarde, soba je bila kao barutana) i counter strike, nezgrapan hod, nerazvijen rukopis, tesko izrazavanje, face blindness, nije razvio decju igru, losa neverbalna komunikacija, nemanje empatije - seca se iz decje psihijatrije.
to sam i do sad govorila samo ne strucnim terminima!!! I mislila da sam neadekvatna majka i ubijala me krivica i lose sam se osecala jer sa cesto zelela da pobegne od kuce zbog pomesane ljubavi i osecanja uzasa zbog nekih vidova ponasanja sina.

Sada na problem sa sinom ukazuju u gimnaziji - nije im jasno i treneri u sportu - nije im jasno sta je sa detetom. Ja nisam sigurna da li on zvuke pusta u skoli, mislim da ne.

Nista - videcemo 10og sta ce Profesor da kaze. A kako on to prepoznaje, po nekim testovima ili ?!

 

[BLPD]

Cujte, sa mojim sinom nesto nije kako treba. Pa bio to taj Asperger ili nesto drugo. Nemoguce je da mi jedva izlazimo na kraj sa njim pri cemu on nije zapao u drogu, alkohol, kriminal - i da se to zove - neobicno dete.

Pa malo je vise nego neobicno to sto me on tera da ponavljam "Smrdi pas! Ko smrdi. Smrdi pas." - svako vece pred spavanje, a i tokom dana. Ako se komunikacija sa 16godisnjakom svodi na Smrdi pas! i to se zove - neobicno dete i add, ja stvarno ne znam. Uspostavi ja uz tesku muku komunikaciju kada ja hocu, ali Smrdi psece dupe, da izvinite, ne izbegnemo!

Takodje, iz skole kazu da ne izbegava, ali se neuklopljivost u socijalnu sredinu vidi. I u kosarkaskom klubu to kazu. Komsiluk me godinama napada da nisam vaspitala jedno jedino dete.

I onda ja ocajna i izbezumljena odem psihijatru i on mi prisije - tesku psihopatiju!!!
Mada stojim iza toga da i u mom ponasanju ima puno neadekvatnosti, tipa da nekad psa setam sa peskirom na glavi oko kuce, nije me mnogo briga sto sam tek oprala kosu, ali to su neadekvatnosti takvog tipa i na mene se niko nikada nije zalio - ni u porodici ni na poslu dok sam radila, a pola sam prosecnog ljudskog veka vec prozivela.

Muz je ok. Da li mi je veran ili ne sada - verovatno da i jeste jer su nas muke snasle, a iskreno - bas me briga. prilicno je i on posvecen sinu jer ja baldisem do uvece, pa on onda vodi na terning.

 

[WithdrawnWater]

Vidite, rekla sam Vam da je Asperger veoma retko 'vidljiv' u nasoj praksi i tokom specijalizacije. Ali onaj ko kjednom vidi ovakvog pacijenta nepod\gresivo zna da prepozna sledeceg, to je jednostavno nesto sto ne zaboravljate. Ali ako to nikad niste videli, tesko je izvuci dijagnozu iz knjige, mada bi svako suvbisao trebalo da pretpostavi po opisu da Vase dete ima autisticno ponasanje i cak i ako nema dijagnozu autizma (bilo kog) da LICI na autizam, pa onda krene covek odatle. Uopste ne kazem da VAm sin ima Aspergera niti autizam, samo da meni na osnovu Vase price, pod uslovom da je decak normalnog IQ kapaciteta, lici na to. Pa dobro, mozda ste korak blize dijagnozi. Ako se ispostavi da je Asperger, bicu mnogo opak lik (neki ne mogu da postave dijagnozu ni na vidjenje pacijenta a ja - na slepo! ). Salim se malo, znam da Vam je najmanje do sala i posalica, ovo jesu ozbiljne stvari, ali imam utisakl da ce Vam ipak biti lakse ako neko ipak postavi neku jasniju dijagnozu od ove koju sad imate : da VAm je dete 'neobicno'.
Profesor je moj mentor, ocekujem od njega da VAm da makar dobre naznake o cemu se radi, i njemu slobodno mozete reci da je neko od njegovih bivsih specijalizanata preko interneta posumnjao na Apergera pa da VAs zato salje njemu. On Vas nece trpati u luidnicu, i nece Vam reci da ste psihopata i neadekvatan roditelj.
A sto se tice setanja kuceta, izbegavajte da setate po ulici u bademantilu i papucama - da Vas stvarno ne bi odvele 'cike u belom' u kosuljici sto se kopca pozadi.....

 

[WithdrawnWater]

P.s. eholalija je ponavljanje onoga sto Vi kazete. Opustite se, dajem Vam potpunu slobodu da ne osecate nikakvu krivicu. Ono sto se desava sa VAsim detetom nije VAsa odgovornost, krivica, niti delo.

 

[BLPD]

Vidite, rekla sam Vam da je Asperger veoma retko 'vidljiv' u nasoj praksi i tokom specijalizacije. Ali onaj ko kjednom vidi ovakvog pacijenta nepod\gresivo zna da prepozna sledeceg, to je jednostavno nesto sto ne zaboravljate. Ali ako to nikad niste videli, tesko je izvuci dijagnozu iz knjige, mada bi svako suvbisao trebalo da pretpostavi po opisu da Vase dete ima autisticno ponasanje i cak i ako nema dijagnozu autizma (bilo kog) da LICI na autizam, pa onda krene covek odatle. Uopste ne kazem da VAm sin ima Aspergera niti autizam, samo da meni na osnovu Vase price, pod uslovom da je decak normalnog IQ kapaciteta, lici na to. Pa dobro, mozda ste korak blize dijagnozi. Ako se ispostavi da je Asperger, bicu mnogo opak lik (neki ne mogu da postave dijagnozu ni na vidjenje pacijenta a ja - na slepo! ). Salim se malo, znam da Vam je najmanje do sala i posalica, ovo jesu ozbiljne stvari, ali imam utisakl da ce Vam ipak biti lakse ako neko ipak postavi neku jasniju dijagnozu od ove koju sad imate : da VAm je dete 'neobicno'.
Profesor je moj mentor, ocekujem od njega da VAm da makar dobre naznake o cemu se radi, i njemu slobodno mozete reci da je neko od njegovih bivsih specijalizanata preko interneta posumnjao na Apergera pa da VAs zato salje njemu. On Vas nece trpati u luidnicu, i nece Vam reci da ste psihopata i neadekvatan roditelj.
A sto se tice setanja kuceta, izbegavajte da setate po ulici u bademantilu i papucama - da Vas stvarno ne bi odvele 'cike u belom' u kosuljici sto se kopca pozadi.....

Moj sin je prosecnih intelektualnih kapaciteta, mislim da mu je IQ nesto malo iznad 100. Cudi me kada drugi za njega kazu da je inteligentan jer ga ja sa mojih 160 dozivljavam kao prosecnog. Takodje za njega kazu da moze da nauci za bolje ocene, da sasvim dobro shvata gradivo. Pa moze, ali kada se unervozi treba da mu se kaze kljucna fraza Smrdi pas, a to mu niko ne kaze, normalno.
Inace je visok momak, nezgrapan hod mu se korigovao i izraz lica mu nije neproduhovljen.
Ok - Profesoru cu reci tako kao sto ste mi sugerisali - laknulo bi i stvarno da znam sta je, a ne ovako - neobicno dete (decji lekar), buduci psihopata (moj lekar).
Btw. on nikada nije nista ruzno cinio drugima i vladanje mu je primerno, mada nije nesto ekstremno miran. Nije nikada ucestvovao u sutkama i tucama. Insistirali smo na tome, niti je njega ko maltretirao. Nije cak ni socijalno povucen, za njega su se zalepila dva drugara jos u obdanistu (isao je u predskolsko) i ne pustaju ga ni dan danas. Rado se sa njima vidja i sada je malo cak poceo da siri krug drugova.

A ja - pa sire su mi granice za neadekvatno ponasanje od prosecnih u svakom slucaju, ali moj sin je daleko nadmasio cak i njih.

 

[WithdrawnWater]

Nisam razumela gore - sta 10og? Desetog Aprila tek? Bas dug rok za cekanje ako se o tome radi....Ali sta je tu je. Svakako - cujemo se.

 

[BLPD]

Nisam razumela gore - sta 10og? Desetog Aprila tek? Bas dug rok za cekanje ako se o tome radi....Ali sta je tu je. Svakako - cujemo se.

Da, 10.4., u 11.30h. Profesor ide na neku lekarsku intervenciju. A kud sam cekala sedam godina, sacekacu jos ovih mesec dana.

 

[BLPD]

A, da Vas pitam nesto?
Covek koji ima Aspergerov sindrom, hocu da kazem covek koji je presao treshold pa to vise nisu karakterne crte nego bolest (poremecaj, stanje, kako god) - moze li da se zaljubi, da oseti srecu ako mu je ljubav uzvracena ili ocaj ako nije, ljubomoru, moze li da pati zbog ljubavi?
Ako ne moze - kakav je to onda covek i kakav mu je to onda zivot?
I sta onda ja uopste da radim ako se ispostavi da je to - to. Sta ce da ga produhovi i kakav ce da postane, kada ni obrazovanje ne ide.

 

[WithdrawnWater]

Hajde prvo da skocimo da pricamo o 'hop'. O autizmu Vam ne mogu reci nista vis eod onoga sto i sami mozete da pronmadjete (sigurno ste vec guglali, zar ne?). Na pitanje 'kakav je to onda covek i kakav mu je onda to zivot?" moigu jedino da VAm kazem da je covek sa autizmom vrlo specifican, vrlo drugaciji covek - sa unutrasnjim svetom koji je za druge cesto i u najvecem broju slucajeva nedokuciv, i drugima nerazumljiv jer se ne uklapa u nase ideje sta znaci biti srecan, produhovljen, zadovoljan. No autizam daleko teze pada porodici i okolinu koji ne mogu da podnesu bolnu (za njih) razlicitost osobe nego (moja teorija) samoj osobi: autisticno dete ima svoj unutrasnji svet koji mi nikada mozda necemo moci razumeti ali to ne znaci da u tom svetu nije bar jednako srecno kao i ostali ljudi. Jedino sto se to mozda od spolja ne vidi. Asperger s9indrom veoma tesko socijalno funkcionise, veoma tesko ostvaruje kontakte sa drugim ljudima, veoma tesko postize bliskost koju su u stanju da ostvare ljudi koji ne pate od autizma. A sta cete radityi ako se uspostavi da jeste autizam - radicete isto sto i do sad: VOLECETE GA. Zato sto je on Vas, zato sto je jedinstven, takav kakav jeste, neponovljiv, zato sto ste mu potrebni onoliko koliko ste mu potrebni..Volecete ga zato sto ste mu majka, zato sto ste zena, zato sto ste ljudsko bice, zato sto imate empatije, saosecanja, neznosti, brige i ljubavi z anjega i njegov cudni, drugaciji, nedokucivio unutrasnji svet tajanstven i neshvatljiv. Volecete ga. Eto to cete ciniti. I tada cete - kao sto je to i do sad bilo - ciniti najvise sto mozete, jer cete davati sve od sebe...
Radicete sve ono sto drugi nece raditi jer nece razumeti i nece hteti da razumeju (razlicitost je u Srbiji zabranjena, niste culi?). Govoricete mu "pas smrdi' kada je uznemiren da se oseti bezbedno, ako je to ono sto je neophodno. Ucicete ga kako da drugima pruzi ruku i uhvati se, kao sto ste ga kao dete ucili da VAs uhvati z aruku. Ususkavacete ga nocu u krevet da bi mogao da zaspi. POmiricete se da je razlicit i nerazumljiv, da je drugaciji i 'neobican' i izboricete se sa tim da VAs to ne nervira jer cete prihvatiti da ne moraju svi da budu isti, i da se ne radjaju svi pod preslikacem precrtani. Necete njegovu neobicnost dozivljavati kao svoju gresku, krivicu, odgovornost i prestacete da se ljutite na sebe (a zapravo na njega) sto je komplikovan, sto ne razume, sto ne reaguije adekvatno, sto se ponasa cudno. Necete se stideti, jer cete razumeti, i nece Vas biti briga sta komsiluk prica jer ce Vam primarno biti jedino to da on bude srecan i siguran. Necete ga gurati prema svojim ambicijama vec prema njegovim mogucnostima. Obezbedicete mu pomoc strucnjaka. Ucinicete sve sto je u Vasoj moci da doprete do njegovog sveta, da pronadjete ulaz u njegov lavirint i ako vec ne mozete da njega izvedete napolje, onda da umete da dodjete Vi do njega. Jednom recju - volecete ga. Jedini nacin i razlog da on ne postane nista, i ne postigne nista i nema nikakav zivot jeste da ga ne volite. Jer bio on cudan ili ne - on oseca. Shvatali to drugi ili ne, on zna. Videl;i to drugi ili ne - on pati. Mozda na svoj nacin. Mozda u svom svetu. Mozda bezizrazajna izraza lica. Ljubav ga ne moze izleciti, ali ga moze sacuvati i moze ga dodirnuti na bezbroj nacina koji ce osvetliti tamne delove njegovog tajnog unutrasnjeg sveta. I bio on Asperger ili autizam ili prosto 'neobican' - Vi cete ga voleti. Eto to cete raditi. I to je jednostavno sve...

 

[BLPD]

Pa znam za Srbiju i razlicitost. U oktobru sam prvi put od kada sam rodila sina izasla iz zemlje - kod koleginice u New York na 13 dana u potrazi za postdoc studijama za sebe i srednjom skolom za sina koja ce mu mozda pruziti neki drugaciji nacin obrazovanja i mozda bolje prihvatanje, a uz to i ne kosta. I - ljudi po jutarnju kafu odlaze u cupavim papucama, a na putu do posla jedu voce na sred World Trade Center-a. I niko nista - ne ugrozavaju ni druge ni sebe. Nea neke filozofije oko poremecaja licnosti - ili covek radi i zivi ili je u bajboku ili u ludnici, bar na Manhattan-u.

Jeste, guglala sam i odmah mi je pozlilo jer sa procitala da 1/3 dece sa ti sindromom razvije epilepsiju tek u periodu puberteta. A njegovi prekidi koncentracije su nekada prilicno izrazeni tako da ja sada nisam sigurna sta je zapravo to. Ne koci pogled, motorika je ok, ali znam da epilepsija nije samo grand mal. EEG je radjen pre 5 godina bez neke pripreme u smislu nespavanja i nije radjen 24 - casovni. Tada je bilo sve ok. I sada necu vise da guglam do 10-og aprila.

Na seansama i psihodrami sam postigla bar da prihvatim moje razlicito dete. Ima dve godine kako mu kazem da je on moj narociti decak i da ga ja bas zbog toga volim. On pita Jer kao psa? Ja mu kazem mnogo, mnogo vise od psa. Samo sto to nikako ne smem da kazem psihijatru, pa coveku ce pozliti, zabranio mi je nenoralne kontakte sa sinom. A ja bih rekla da su to muska posla, da oni mogu da budu kao majke, onda bi radjali decu. A i mislim da ce covek sada promeniti pristup problemu. Mislim, ako i dalje budem pokusavala sina da vaspitam sistemom nagrada-kazna koji je na njega skoro pa neprimenljiv, mogu komotno da mu sugerisem da pocne da me leci od sumanutosti.

Nesto sam i razmisljala o onome sto ste rekli jos pre nego sto ste rekli, mozda on ni ne moze da bude bas mnogo nesrecan zbog necega sto nije u stanju. Ja na primer imam taj face blindness i zaboravila sam i da to imam kako sam otisla sa fakulteta gde su mi se svake godine menjale kolege i profesori. I setila sam se kada sam dobila u skoli razredno staresinstvo! Kuku, dok sam ja na 30oro dece percipirala neki detalj, proslo je mesec dana, a kako se cesto radilo o boji ociju ili frizuri, da ne pricam kako sam se provodila kada svog djaka vidim sa naocarima za sunce ili ofarbane kose ili proenjene frizure. Defekt jeste, ali me ne cini nesrecnom. I ne znam za bolje.

P.S Sa mojim sinom je dobar uspeh postigla profesorka srpskog koja ga je spremala za prijemni za srednju skolu (nismo mu rekli da ce ici privatno, vec je prosao kroz celu proceduru polaganja). Ali ona se mucenica prilagodila njemu i smirivala ga recenicom Smrdi pas. Onda ju je i on pitao Ko smrdi kad se unervozi jer ju je prihvatio. Zena je inace starog kova, u penziji je i lici na moje profesore nekada. Za sve su imali zivaca, cak su nam i sastanke namestali kada nismo bili u stanju sami da se smuvamo u tim godinama.

Boze, na ovom forumu su se svi ucutali.

 

[gost 151949]

Boze, na ovom forumu su se svi ucutali.

Kako vidiš iz priloženog(blizu smo godištem,pa sam prešla na ti,ako smeta vratiću se na vi !), nije baš da se ne zanimamo za ovaj forum.Što se mene tiče,često navratim,kao i sada i pročitam šta ima novo.Neki postovi mi se učine korisnim,neki ne,a neki su mi eto samo zanimljivi(tvoji,npr.).Po svemu što si napisala u zadnje vreme vidi se da si jako uplašena(tu je WW da ti pomogne,što i čini),a i rekla bih da ti ne činiš baš puno da sebi olakšaš,već naprotiv.Sigurno da ti nije lako, ali molim te nemoj toliko da mučiš sebe pitanjima koja su sama po sebi veoma teška.Ako se sada baziramo samo na tvoje lične probleme: psihić rekao za vaspitanje deteta ovo ili ono...Pa zar mi mame,koje smo ih nosile u utrobi 9 meseci (ili 7),ne osećamo onako nagonski da li(u globalu gledajući), postupamo ispravno ili ne?Ne mislim na neke određene postupke,već zaista onako, sagledano u makro-planu?...Analize tvoje ličnosti,u cilju prišivanja koktela dijagnoza...Ako je tebi taj lekar do sada pomogao,hvala mu ,a ako više nisi nego jesi zadovoljna njegovim pristupom problematici,promeni ga.A u međuvremenu, život onaj stvarni ide svojim tokom.Ti si to što jesi,i složila bih se:ama baš ti takvoj kakva jesi ništa ne fali pod kapom nebeskom.Što se deteta tiče, tu si da činiš (što i činiš!),sve što možeš,ali ti (i tvoj muž) mu prvenstveno trebate zdravi.I psihički i fizički.Hoću da kažem:misli malo i na sebe,ali ne tako što ćeš se mučiti kojekakvim teškim pitanjima,već relax...u interesu tvoje porodice,a i tebe same.Možda će i pas ređe da smrdi,ako sin oseti da si manje brižna,a više opuštena,a to nemože da se glumi.Izađi negde gde voliš,misli na svoj unutrašnji život, nemoj da te zbog toga grize savest.To je u interesu svih vas.Ma,nije mi u interesu da sada pametujem, po receptu Drage Savete, sve ovo ozbiljno mislim.Znaš šta, za 8.mart sam išla sa prijateljicama na muški striptiz i super smo se provele Eto,piši!

 

[BLPD]

Kako vidiš iz priloženog(blizu smo godištem,pa sam prešla na ti,ako smeta vratiću se na vi !), nije baš da se ne zanimamo za ovaj forum.Što se mene tiče,često navratim,kao i sada i pročitam šta ima novo.Neki postovi mi se učine korisnim,neki ne,a neki su mi eto samo zanimljivi(tvoji,npr.).Po svemu što si napisala u zadnje vreme vidi se da si jako uplašena(tu je WW da ti pomogne,što i čini),a i rekla bih da ti ne činiš baš puno da sebi olakšaš,već naprotiv.Sigurno da ti nije lako, ali molim te nemoj toliko da mučiš sebe pitanjima koja su sama po sebi veoma teška.Ako se sada baziramo samo na tvoje lične probleme: psihić rekao za vaspitanje deteta ovo ili ono...Pa zar mi mame,koje smo ih nosile u utrobi 9 meseci (ili 7),ne osećamo onako nagonski da li(u globalu gledajući), postupamo ispravno ili ne?Ne mislim na neke određene postupke,već zaista onako, sagledano u makro-planu?...Analize tvoje ličnosti,u cilju prišivanja koktela dijagnoza...Ako je tebi taj lekar do sada pomogao,hvala mu ,a ako više nisi nego jesi zadovoljna njegovim pristupom problematici,promeni ga.A u međuvremenu, život onaj stvarni ide svojim tokom.Ti si to što jesi,i složila bih se:ama baš ti takvoj kakva jesi ništa ne fali pod kapom nebeskom.Što se deteta tiče, tu si da činiš (što i činiš!),sve što možeš,ali ti (i tvoj muž) mu prvenstveno trebate zdravi.I psihički i fizički.Hoću da kažem:misli malo i na sebe,ali ne tako što ćeš se mučiti kojekakvim teškim pitanjima,već relax...u interesu tvoje porodice,a i tebe same.Možda će i pas ređe da smrdi,ako sin oseti da si manje brižna,a više opuštena,a to nemože da se glumi.Izađi negde gde voliš,misli na svoj unutrašnji život, nemoj da te zbog toga grize savest.To je u interesu svih vas.Ma,nije mi u interesu da sada pametujem, po receptu Drage Savete, sve ovo ozbiljno mislim.Znaš šta, za 8.mart sam išla sa prijateljicama na muški striptiz i super smo se provele Eto,piši!

He, he - to sa muskim striptizom planiram odavno, ali eto - nikako.

Sve to jeste kako ti kazes, nego sam ja eto bez veze imala takvu situaciju da su me sa svih strana spopali da ne radjam dete jer - nisam sposobna! U stvari, svako je imao svoje razloge koji nisu imali veze sa mojom nesposobnoscu, ali sam ja ipak 9 meseci slusala kako - nisam sposobna. I kada se dete rodilo, svi ti vrlo sposobni su se razbezali kud koji mili moji, a ja sam ispala i te kako sposobna. On je lepo jeo i napredovao i bio dobra beba, ma odlicno sam se snasla. I sve bi to bilo ok, jer je sve tako normalno i krenulo da ja izmedju druge i trece detetove godine nisam opet cula da - nisam sposobna zato sto je moj sin do cetvrte slatko klopao na flasicu i vrlo grlato urlao dok sa mu sekla noktice. I bilo je "Sta radis sa tim detetom, ko jos to tako?!" Pa ja sam pratila potrebe moga deteta kao svaka majka. Ali, valjda kako je vreme prolazilo, pa sam i od komsija pocela da dobijam primedbe da dete ne govori dobar dan, da se pravi ludo, da ne prihvata pruzenu ruku..., pa sam se ja iz dana u dam bukvalno zlopatila da uspostavim komunikaciju, pa su moji roditelji bukvalno poceli da se zakljucavaju od njega jer stanuju u istoj zgradi, pa sam ja pocela da se ne radujem njegovom povratku iz skole jer nista ne mogu da popricam sa njim zbog cega sam se uzasno osecala - valjda sam se slomila, premorila, izbezumila, izgubila strpljenje, pokrila se cokolado - sta li. I onda odem po pomoc i cujem da sa psihopata - parekselans. I onda racunam, pa covek radi vec toliko godina, valjda zna nesto majku mu, daj da otkrijem tu patologiju kod sebe. Nije u redu da me hvata uzas od sina, sto jest - jest. I tako, onda cujem da ce i sin biti psihopata pa se smiri, jaka stvar, ta psihopatija, nikome zlo nisam nanela, niti mi sta fali. Mislim, ono sto mi fali i nije neka tragedija.

Svakako da sam sada zakljucila da nije moja greska. I naravno da sam shvatila da moram hitno poceti da radim i skrenuti misli jer cu ovako potonuti, a ako ja potonem, necu moci da dam svoj maksimum sinu koji se moze i osposobiti za samostalan zivot jer je taj Asperger, ako je to - funkcionalan. Moja prijateljica ima momka koji je Asperger, tacnije ljubavnika koji je ozenjen, ima sina i radi, a i magistar je. A i da se ne osposobi, sto sam duze tu za njega, bice bolje. Jedinac je, a i ja sam - pa neka izdaje stan jednog dana. Naici ce neka devojka kojoj ce se svideti tako neobican. Ima i neobicnih devojaka. On je lep momak, visok, drzi do licne higijene, lepo je obucen i negovan. I sa muzem moram malo krenuti u neki drustveni zivot jer je i on poceo da tone. Mnogo smo se nekako izolovali i stalno pricamo o sinu.

A psihijatar - njegova je profesionalna greska, ali valjda i oni ljudi imaju pravo da im nesto jednostavno ne padne na pamet i da pogrese u pristupu problemu. Da je sinovljeva lekarka posumnjala na autizam, drugacije bi bilo. Sta da se radi. Vazno je da smo to rascistili. Ako je autizam, ne moze se leciti, osim simptomatski, tako da moj sin nije nista izgubio. A to mi je najvaznije.

 

[BLPD]

Kod mene stvari stoje ovako. Jutros mi je muz rekao da ce i on sa nama kod dr. Bojanina. I rekao mi je da njega vec nekoliko godina ubija griza savesti i oseca se krivim sto je bio nezreo i "zevzecio" se prvih godina naseg braka. Stalno razmislja da li je celodnevno odsustvo oca moglo da proizvede takvo ponasanje sina koje njemu lici na vaspitnu zapustenost. E, jest - nije nego! Kada bu svaleracija proizvodila autisticno ponasanje u pravom smislu reci, pa sva bi ga deca imala.

Moja majka (72) je rekla da kazem mom psihijatru da moju dijagnozu pocepa pa pojede i da ubuduce patologiju trazi kod onog clana porodice u koga svi ostali upiru prstom ne znajuci o cemu se radi i koji stalno izbacuje porodicu iz ravnoteze i cini da se njeni clanovi osecaju neadekvatnima. Naime, ona se nikada nije osecala kao neadekvatna majka meni, ali sada priznaje da se oseca kao neadekvatna baka svom jedinom unuku.

Ja vise ne govorim nista. Izgleda da sam ja jedina bila iskrena pa rekla sta me muci i otisla po pomoc. Ovo dvoje su ocito cutali. Cekam da vidim sta ce doktor da kaze.