ADHD ili hiperaktivnost kod dece

[WithdrawnWater]

Ovo su divne, DIVNE vesti! Jako mi je drago da se nesto najzad pomaklo - u Vama, ali i u Vasoj porodici, da su se emocije otvorile, i da su izasle na povrsinu. Najgore je cutati i kidati se u sebi, i polako se u tisini odvajati od drugih ljudi, u tisini nekomunikacije. Divno je sto je Vas suprug konacno smogao snage da podeli sa Vama (sa sobom na prvom mestu) koliko se muci i koliko mu je pomoc potrebna - i naravno - NARAVNO! - da VAs suprug nije kriv ako je Vas sin autistican, i naravno da je krivica najteza kada se nosi unutra i u tisini sopstvene duse. Neophodno je da vas dvoje budete jedinstveni roditeljski par kako bi VAsem sinu bilo bolje, i kako bi jedno drugom bili podrska i pomoc u podizanju ovako specificnog i neobicnog komplikovanog deteta. Sjajne, sjajne vesti. Isto mislim i za VAsu mamu. Ovo su najbolje vesti koje sam cula poslednjih nedelja! Jako se radujem zbog toga, prosto zato sto vise necete biti tako sami i tako usamljeni u svojoj brizi, tuzi, i osecaju licne nedakekvatnosti i odgovornosti. Sada je najzad tu neko s kim to mozete d apodelite, i to je vise nego vazno za sve vas, kao i za VAs brak. Ne dajte se.

 

[BLPD]

Ovo su divne, DIVNE vesti! Jako mi je drago da se nesto najzad pomaklo - u Vama, ali i u Vasoj porodici, da su se emocije otvorile, i da su izasle na povrsinu. Najgore je cutati i kidati se u sebi, i polako se u tisini odvajati od drugih ljudi, u tisini nekomunikacije. Divno je sto je Vas suprug konacno smogao snage da podeli sa Vama (sa sobom na prvom mestu) koliko se muci i koliko mu je pomoc potrebna - i naravno - NARAVNO! - da VAs suprug nije kriv ako je Vas sin autistican, i naravno da je krivica najteza kada se nosi unutra i u tisini sopstvene duse. Neophodno je da vas dvoje budete jedinstveni roditeljski par kako bi VAsem sinu bilo bolje, i kako bi jedno drugom bili podrska i pomoc u podizanju ovako specificnog i neobicnog komplikovanog deteta. Sjajne, sjajne vesti. Isto mislim i za VAsu mamu. Ovo su najbolje vesti koje sam cula poslednjih nedelja! Jako se radujem zbog toga, prosto zato sto vise necete biti tako sami i tako usamljeni u svojoj brizi, tuzi, i osecaju licne nedakekvatnosti i odgovornosti. Sada je najzad tu neko s kim to mozete d apodelite, i to je vise nego vazno za sve vas, kao i za VAs brak. Ne dajte se.

A, eto, bar nesto!

Naravno da znam da muz nije kriv. Nije mi ni palo na pamet ni da se oseca krivim. Ni ovo za mamu mi nije palo na pamet jer je ona stalno nesto kao napadala mene. A kako su se osecali ostali sa njim, ne znam - nisu vise zivi.

Uglavnom, ja sam vrlo sistematicna i imam sacuvanu svesku u kojoj sam nekada belezila sve u vezi sa mojom bebom, te ce tako doktor imati precizne informacije kada je tacno pocelo brbljanje, kada prva rec, kada dve povezane reci, recenica od tri reci, tepajici govor, mucanje, mumlanje...

Btw., moj otac je bio pun kao brod autisticnih crta licnosti. Sav je bio neadekvatan u pokretima, facijalna ekspresija mu nikada nije bila u skladu sa dubinom emocija, a kada bi ga covek okrznuo u prolazu, on bi arlauknuo kao da ga neko kolje. A procitah da je kod autizma culo dodira osetljivije. Sa mnom je komunicirao putem djacke knjizice i indeksa - znao je satima to da proucava?!, ali ja znam da me je obozavao. I proziveo je svoj zivot kao nadzorni inzenjer na terenu, u jednom braku koji je trajao skoro 50 godina, bez nekih narocitih problema.
A muzevljeva majka je imala tako jezivu tu eholaliju da se ponavljanje onoga sto joj je poslednje receno protezalo u nedogled sve dok joj muz (moj svekar) ne bi rekao: Cuti zeno, od jutros ponavljas jedno te isto, hocu da cujem dnevnik! A ko bi to prepoznao kao znak eventualne psihoticnosti - naime, zena je istrcavala nocu uobrazavajuci da im kradu sljive i jurila lopove za koje je moj svekar govorio da ne postoje?! I prozivela je zivot i podigla i poslala na studije dvoje dece u Beograd i pomogla oko petoro unucadi.
E, sada sto je dobila jedinog naslednika prezimena i krsne slave ovako frikovitog - a sta cu joj ja!

Ja sam sina odvela na privatni cas iz hemije kao i do sada i planiram da to odgovara u petak, pa nam onda ostaje jos biologija da dobije ocenu za tromesecje. Jedino engleski i nemacki i latinski ne moze da savlada ni za dvojku! Nameravam da tako i dalje bude, ne moze sada zivot da mu stane zbog tog autizma. Izguracemo ga nekako bar da ima srednju strucnu spremu. On sa svojim drugom iz osnovne zeli da radi na leto preko Omladinske - neka radi, neka nosi te gajbe, placaju na sat. Neka se uci socijalnim vestinama, proslog leta mu rekosmo da ne radi da ga ne udari suncanica po vrucini, pogresili smo.

Pozdrav!

STEP BY STEP, kako je tvoj decak? Da li ga drma pubertet?

 

[gost 151949]

Cao! Evo promenih avatar,onaj mi je dosadio! Moje balavce i te kako drma pubertet ,a naročito ovog starijeg genijalca. I mi se naravno sada zamlaćujemo što boljim uspehom na tromesečju i malo pre sam odložila knjige.Eh,nekad sam tako volela da čitam,a otkako je on pošao u školu,sve manje.Volela bih da sam bar malo kao ti i da mi školovanje i edukovanje nikad ne dosade,ali nisam.Nakon rada sa ,,neshvaćenim genijem,, moja energija je na minimumu i teško da bih mogla išta shvatiti komplikovanije od ljubavnog romana.E,da.Moj sin već mesec i po pije lek i pomaže mu-što jes,jes! Naročito je primetno na rukopisu,koji je sada nekako ,,pitomiji,,.Što se nastavnika tiče,oni se ni ranije nisu žalili na njega,ne zato što je ADD,već zato što je njegova hiperaktivnost uvek bila izražena u domenu sitne motorike(igranje olovkom,prstićima ili pravljenje aviončića pod klupom),pa im nikad nije smetao.Lek naravno nemože da mu probudi motivaciju za učenjem(kad je nema) niti mu pomaže u analizi i sintezi npr.matematičkih problema.Pomaže mu utoliko da može sa puno više strpljenja da savlađuje gradivo,(tj.da ne trči oko stola dok uči novu lekciju) i da samim tim i on sam ima mnogo manje frustracija.Ocene se polako popravljaju,on je malo zadovoljniji i sobom i školom,a ja i dalje izigravam glavni generator,samo što ulažem isto vremena,a manje energije nego pre.A, to je ooooogromna promena.Da i dalje moram onako momački da ga guram u leđa, mislim da bih ...neznam.Već sam bila na ozbiljnoj energetskoj rezervi i redovno pila AD-terapy.Toliko,pozdrav svima za sada. BLPD,ti si jaka i sposobna žena!

 

[BLPD]

Cao! Evo promenih avatar,onaj mi je dosadio! Moje balavce i te kako drma pubertet ,a naročito ovog starijeg genijalca. I mi se naravno sada zamlaćujemo što boljim uspehom na tromesečju i malo pre sam odložila knjige.Eh,nekad sam tako volela da čitam,a otkako je on pošao u školu,sve manje.Volela bih da sam bar malo kao ti i da mi školovanje i edukovanje nikad ne dosade,ali nisam.Nakon rada sa ,,neshvaćenim genijem,, moja energija je na minimumu i teško da bih mogla išta shvatiti komplikovanije od ljubavnog romana.E,da.Moj sin već mesec i po pije lek i pomaže mu-što jes,jes! Naročito je primetno na rukopisu,koji je sada nekako ,,pitomiji,,.Što se nastavnika tiče,oni se ni ranije nisu žalili na njega,ne zato što je ADD,već zato što je njegova hiperaktivnost uvek bila izražena u domenu sitne motorike(igranje olovkom,prstićima ili pravljenje aviončića pod klupom),pa im nikad nije smetao.Lek naravno nemože da mu probudi motivaciju za učenjem(kad je nema) niti mu pomaže u analizi i sintezi npr.matematičkih problema.Pomaže mu utoliko da može sa puno više strpljenja da savlađuje gradivo,(tj.da ne trči oko stola dok uči novu lekciju) i da samim tim i on sam ima mnogo manje frustracija.Ocene se polako popravljaju,on je malo zadovoljniji i sobom i školom,a ja i dalje izigravam glavni generator,samo što ulažem isto vremena,a manje energije nego pre.A, to je ooooogromna promena.Da i dalje moram onako momački da ga guram u leđa, mislim da bih ...neznam.Već sam bila na ozbiljnoj energetskoj rezervi i redovno pila AD-terapy.Toliko,pozdrav svima za sada. BLPD,ti si jaka i sposobna žena!

Sta, i ti si zaglavila na antidepresiv. Ja sam pila jedan ujutru godinu dana, sada mi ga je ukinuo jer mi nije delovao. Na svaka tri do cetiri dana izgubim energiju pa odspavam u sred bela dana. Ne radim vec skoro tri godine zbog sina. Izgubila sam kontakte sa ljudima zavrsavajuci osnovnu skolu. Mislila sam - bice bolje u gimnaziji, malo sutra. Bolje je samo u tom smislu sto ga za te pare nece izbaciti i sto su u obavezi da jave ako ga nema u skoli i sto mi daju materijal za dvojku da sa njim naucim kod kuce. Desilo se da sam ga pustila da ne uci na pocetku drugog polugodja i - javlja razredna kako je covek vidjen da igra stoni tenis sa drugom iz razreda - kidnuli jer nisu ucili. I da smesta dodjem u gimnaziju. A zovu me i bez toga i ribaju me u zbornici kako treba kod kuce da radi batina jer on nece da se lati sveske da hvata beleske. I onda ja kopiram tudje sveske ili prepisuje lekcije. Sta da ti pricam. Kazu - imaju i oni neki svoj nivo.
Pocela sam da trazim posao pocetkom januara, slabo ide u istrazivanju. Sada sam konkurisala za saradnika u klinickoj studiji u nekoj privatnoj firmi, ne znam sta ce da bude. A stalno me muci misao - sta cu kada on mene stalno zove telefonom i pusta mi zvuke ili kaze da se umorio od guzve u skoli, a u razredu ih 15, kako cu nekome objasniti zasto me zove sin gimnazijalac od 16 godina i prekida me u eventualnom poslu i to u privatnoj firmi. I onda ne znam sta cu. I radila bih i ne bih jer sam vec jedan posao morala da napustim iz tih razloga. A ovako ne ide.

A ti imas dvojicu?! Da li ti i mladji ima problem sa koncentracijom? Koliko on ima godina?

Inace, ja nisam uspela da procitam ni Zovem se crveno. I ja cita neke ljubavne zezancije od Bobicke-Mojsilovicke i slicno i Momu Kapora, ovo najnovije. Mozak ni meni vise nije sposoban. Jedino me vadi to sto moj sin obozava pozoriste, narocito mjuzikle i film, pa on i ja onda tako idemo. Ali sve moram da pogledam prvo ja pa da mu prepricam, to mi postavi za uslov. Kaze da mu drugacije ne prija gledanje. Komplikovan covek, sta cu. A ja, kako imam savrsenu memoriju, nakon drugog puta - ceo titl vec znam napamet

 

[WithdrawnWater]

Drzte se ljudi, korak po korak. Ja odo na put ali se cujemo do nedelje ako vam sta od mene zatreba i ako sta ja mogu pomoci. Topli pozdrav

 

[BLPD]

Drzte se ljudi, korak po korak. Ja odo na put ali se cujemo do nedelje ako vam sta od mene zatreba i ako sta ja mogu pomoci. Topli pozdrav

Srecan put!

 

[gost 151949]

Pa,pa WW!!!
Da,imam dva balavca.Mlađi,hvala bogu,nema tih problema.Ne samo da nema,već ima 5.00 prosek,a efektivno mu pomažem 15-ak min.nedeljno.Ovakvih bih mogla hiljadu da školujem.Iskreno,(evo kucam u drvo) i stariji se prilično popravlja u zadnje vreme.Problemi sa pažnjom su onakvi kako sam gore opisala,ali on u zadnje vreme pokazuje puno više interesovanja,kada su njegove obaveze u pitanju.Kada dođem sa posla,već je-delimično tačno-uradio matematiku i tu i tamo još po nešto.Sve više razmišlja o tome šta će posle osnovne upisati pa se ,kaže,trudi da bi imao što bolji prosek.Ja ga naravno podržavam,a srce mi se cepa kada znam da su njegove sposobnosti puno veće od onoga što piše u djačkoj knjižici.Al,osećam da stvari idu na dobro i silno verujem u to.On sazreva.Malo sporije od svoje generacije,ali sazreva i to se primeti.
Što se posla tiče,kao što vidiš nekako uspevam da spojim ,,jare i pare,,.Prošle nedelje nisam radila par dana,jer je stariji imao neku temperaturu i onda sam se bila tako opustila da ništa više nisam ,,učila,, nego inače.Katkad nije lako,bude preveliki pritisak,ali je ipak bolje nego sedeti kod kuće.Nekako se osećaš živahnije i korisnije i sebi i društvu.Eto,to ja provodadžišem da se zaposliš,ha?Pa i šteta je da nam takvi kadrovi sede kod kuće.
Sigurno bi ti bilo teško na početku dok se i on ne navikne na nove uslove,grizla bi te savest u smislu,,sad ću ga zapustiti,,i bla,bla...Mislim da se to može znati jedino ako se pokuša.Uostalom,ako shvatiš da nemožeš izdržati taj tempo,uvek se možeš povući i dati otkaz.Silno me zanima šta će vam reći ovaj profa,čula sam čak i ja za njega iako sam vojvodžanka.Ovi naši lekari su mi ga par puta pominjali u kontekstu priznatog stručnjaka koji je prilično protiv srpske varijante inkluzivne nastave u našim školama.

 

[BLPD]

Pa,pa WW!!!
Da,imam dva balavca.Mlađi,hvala bogu,nema tih problema.Ne samo da nema,već ima 5.00 prosek,a efektivno mu pomažem 15-ak min.nedeljno.Ovakvih bih mogla hiljadu da školujem.Iskreno,(evo kucam u drvo) i stariji se prilično popravlja u zadnje vreme.Problemi sa pažnjom su onakvi kako sam gore opisala,ali on u zadnje vreme pokazuje puno više interesovanja,kada su njegove obaveze u pitanju.Kada dođem sa posla,već je-delimično tačno-uradio matematiku i tu i tamo još po nešto.Sve više razmišlja o tome šta će posle osnovne upisati pa se ,kaže,trudi da bi imao što bolji prosek.Ja ga naravno podržavam,a srce mi se cepa kada znam da su njegove sposobnosti puno veće od onoga što piše u djačkoj knjižici.Al,osećam da stvari idu na dobro i silno verujem u to.On sazreva.Malo sporije od svoje generacije,ali sazreva i to se primeti.
Što se posla tiče,kao što vidiš nekako uspevam da spojim ,,jare i pare,,.Prošle nedelje nisam radila par dana,jer je stariji imao neku temperaturu i onda sam se bila tako opustila da ništa više nisam ,,učila,, nego inače.Katkad nije lako,bude preveliki pritisak,ali je ipak bolje nego sedeti kod kuće.Nekako se osećaš živahnije i korisnije i sebi i društvu.Eto,to ja provodadžišem da se zaposliš,ha?Pa i šteta je da nam takvi kadrovi sede kod kuće.
Sigurno bi ti bilo teško na početku dok se i on ne navikne na nove uslove,grizla bi te savest u smislu,,sad ću ga zapustiti,,i bla,bla...Mislim da se to može znati jedino ako se pokuša.Uostalom,ako shvatiš da nemožeš izdržati taj tempo,uvek se možeš povući i dati otkaz.Silno me zanima šta će vam reći ovaj profa,čula sam čak i ja za njega iako sam vojvodžanka.Ovi naši lekari su mi ga par puta pominjali u kontekstu priznatog stručnjaka koji je prilično protiv srpske varijante inkluzivne nastave u našim školama.

Nemoj da pricas! Mladji sam uci i ima 5,00! Zamisli da je i stariji takav! Ali, nemoj da se sekiras, kladim se da ce on bolje u zivotu proci od mladjeg, tako to obicno biva! Da li je smislio sta ce za matursko? Moj je bio smeker - crna legend kosulja, crne farmerke, crne la costa patike..., sam je tako hteo + ruza u ruci za pratilju (ona je njega snasla, taj ne zove ni drugove, a kamoli devojcicu), gurali smo ga otac i ja u ledja da krene, a posle sam ga "navodila" putem mobilnog do njenog ulaza... kad je sisla prekinuo je vezu...

Ja sa moga danas izvukla iz skole i odvela po treci put na cas hemije, sutra popravlja ocenu. i moram da mu saljem sms u skolu da uzme od nekog svesku iz biologije pa da naucim sa njim za sledecu nedelju

Jao i ja jedva cekam da odemo kod doktora, kao da ce nesto lepo da nam kaze...

A kada bih dobila posao svakako ga ne bih prekidala vise, u losoj smo finansijskoj situaciji zbog ove gimnazije. No, i u privatnoj firmi je bio namesten konkurs, ne znam sta cu, prilicno sam se izolovala od ljudi zbog ovoga svega.

A do kada ce tvoj da uzima taj lekic? I sta si ti njemu rekla zasto to uzima? Ja sam mom sinu rekla da ima ADD i on je to svima razglasio - ponosan covek! I ode na privatan cas i kaze: Ja imam problem sa paznjom!
Ne znam sta cu sada?! Ne znam zasto decji psihijatar trazi da sve pricam pred sinom, pa nije sve za njegove usi. I on ima svoju intimu, a ja onda moram o tome pred psihijatrom i njim. Zamisli zlo da kaze drugovima da ima ovaj sindrom, ako ima. Nisam mu tako nesto ni pominjala jos.

 

[milenafreja]

Da li je moje dete hiperaktivno?
Navescu neke cinjenice koje me navode da to pomislim pa molim da me neko uputi na pravno mesto gde bi mog troipogodisnjeg sincica pregledali.
Bioloski otac je bio i ostao hiperaktivan.Za sebe ne znam,mada sam i ja imala neke cudne faze u zivotu ali uvek uspem da se izborim i izvucem.
Trudnoca mi je bila jako stresna (desio mi se razvod u sred trudnoce) i zavrsila se carskim rezom (gde sam takodje prosla do bosa po trnju).
Od njegove druge godine sam u drugom braku i moj suprug je smirena i stalozena osoba ali je podlozan tudjim savetima (po meni pogresnim) pa se bas ne snalazi sa vaspitanjem deteta koje izuzetno aktivno.
Sin mi je bio divna mirna beba dok nije stao na noge.Odmah je krenuo sa trcanjem i samo je trcao,deca nisu mogla da ga isprate,ne mogu ni sada pa mu nije bas najjasnije zasto je to tako. Pricao je vrlo malo do trece godine a sada toliko prica da je to ponekad vrlo naporno.Prica i kad drugi pricaju,nadjacava se,ne dozvoljava da drugi pricaju,retko se desi da se malo duze skoncentrise i zaigra,uvek je to igra za igrom,igracka za igrackom i ne drzi ga mesto( brojala sam-3 sekunde).Eventualno ako gleda crtani pa to bude plafon 15 min. Sa drugom decom funkcionise samo ako ga slepo prate i slusaju,u suprotnom ih gura,udara i otima.Ne podnosi viku i buku i ne trpi kritiku i naredjivanje(od toga sam davno odustala i presla na sistem nagrade i kazne,pa ga kazna toliko pogodi da on zaista tuguje).Bes mu se desava ali ne tako cesto.
S druge strane,uspela sam za neko krace vreme da ga naucim pola azbuke i vrlo je zainteresovan,naravno na 10 min.Lako savladava stvari ali nema strpljenja da do kraja zavrsi sta treba.Odvela sam ga u sportsku skolicu(jer ne ide u vrtic) i trener je morao da ga drzi u rukama da bi i ostala deca mogla da izvedu vezbe.On to zavrsi za tili cas i ode na drugu stranu i naravno,mora da krene prvi i nema sanse da saceka da zavrse ostala deca.Neverovatno je radoznao i sve mora da vidi i svuda prisustvuje,postavlja pitanja milion u minutu i cim dobije odgovore,ide dalje.
Za stolom se non stop vrpolji i noge mu stalno rade ispod stola.Prosto nema vremena da jede,piski,obuce se...
Nocu se budi,ponekad place ali se uglavnom desava da spava i ustane i sedi neko vreme,isprica se i vrati se u lezeci polozaj.Sa njim je nemoguce spavati jer promeni milijardu polozaja,cak se penje po stranicama kreveta i naravno po meni.
Bukvalno nigde ne moze da se umiri.
Pa se obzirom na ovo sve sto sam navela pitam,da li je moje dete hiperaktivno?

 

[dr]

Gde zivite?

 

[milenafreja]

beograd

 

[dr]

Mislila sam u kom delu Beograda, kom domu zdravlja pripadate?

 

[Ana@Bg]

Svašta sam propustila.
Kod nas - uglavnom po starom. Polazimo u školu u septembru, sad se bavimo pregledima.
Ja sam ovih meseci u priličnom miru sa samom sobom, nisam u panici, vidim poboljšanja.
WW, ja sam intenzivno guglala u vezi sa 'home kit'-ovima za neurofidbek, i nisam našla ništa primenjivo (sve što sam našla zahteva štelovanje stručnjaka i redovno praćenje napretka deteta i podešavanje). Potrebna mi je Vaša pomoć, očigledno.
Ne sećam se da li sam ovde pisala ali - jedna od pametnijih odluka mi je bila napuštanje tretmana (za muža i sebe) u Palmotićevoj - dete smo nastavili da vodimo. Da to nisam uradila, mislim da bismo muž i ja već dugo bili razvedeni, i uklopili se u statistiku. Taj pristup 'našeg tima' je bio nehuman i neobjašnjiv.
Školu smo odabrali, ako ne bude išlo - imam učiteljicu 'u rezervi', 5km dalje.

 

[milenafreja]

Palilula

 

[baki.vili]

roditelj sam dvogodisnjaka,koji je jednostavno neumoran,nista mu dugo ne privlaci paznju,placljiv,kome da se obratim?

 

[BLPD]

Svašta sam propustila.
Kod nas - uglavnom po starom. Polazimo u školu u septembru, sad se bavimo pregledima.
Ja sam ovih meseci u priličnom miru sa samom sobom, nisam u panici, vidim poboljšanja.
WW, ja sam intenzivno guglala u vezi sa 'home kit'-ovima za neurofidbek, i nisam našla ništa primenjivo (sve što sam našla zahteva štelovanje stručnjaka i redovno praćenje napretka deteta i podešavanje). Potrebna mi je Vaša pomoć, očigledno.
Ne sećam se da li sam ovde pisala ali - jedna od pametnijih odluka mi je bila napuštanje tretmana (za muža i sebe) u Palmotićevoj - dete smo nastavili da vodimo. Da to nisam uradila, mislim da bismo muž i ja već dugo bili razvedeni, i uklopili se u statistiku. Taj pristup 'našeg tima' je bio nehuman i neobjašnjiv.
Školu smo odabrali, ako ne bude išlo - imam učiteljicu 'u rezervi', 5km dalje.

Cuj, Ana, ja mislim da oni generalno problem deteta pokusavaju da objasne sredinskim faktorima. Ja sam biolog, pa sve objasnjavam genetickim faktorima. I to ti je takozvana kontroverza urodjeno-steceno koja je odvajkada pravila jaz izmedju geneticara i evolucionista s jedne strane i psihijatara i psihologa s druge. Cak i u procenjivanju heritabilnosti - svako vuce na svoju stranu. Ne kazem ja da su njihove namere lose jer nisu, ali jedno je kada takav pristup prezentujes u diskusiji doktorata, a drugo je kada sa takvim stavom krenes da ispravljas neciji brak ili odnos prema detetu. Napravis jos vecu stetu, ocigledno.

Nakon ovog mog iskustva - ja stojim iza toga da bi brak i porodica morali da budu ekstremno puni ponasajnih patologija pa da prouzrokuju probleme sa paznjom ili recenicu bizarnog sadrzaja koju izgovara moj sin u vezi sa psom. A tu i tamo neka svadja, rasprava - nisu nikakva ekstremna patologija, pre su svakodnevni zivot mada ih zaista treba iz sve snage izbegavati i uspostaviti ravnotezu. I ja stojim iza toga da u mojoj porodici ima neispoljene patologije to jest patologije u genetskom materijalu i da se ta patologija jednostavno nasla u homozigotnom stanju (akumulirala) kod mog sina i fenotipski eksprimirala krajnje neobicnim ponasanjem za koje lekari imaju naziv autisticno ponasanje.

 

[Ana@Bg]

Baki.vili - dvogodišnjaci su zaista baš mali za ikakvu 'procenu' u smislu ADHD-a. Popričajte sa pedijatrom za početak.
BLPD - ne sumnjam ni ja u namere, ali... Od stručnjaka za dečiju psihu očekujem bar elementarno poznavanje i poštovanje nekih principa u tretiranju odraslih. Nemoguće je da bilo koji roditeljski par baš ništa ništa ništa u svom životu, braku i kao roditelj nije uradio kako treba. I da je baš sve pogrešno, i da je jedini način nekoga samo kritikovati i 'ribati'. Mislim da bi takav odnos poljuljao i najstabilnije brakove, i uzdrmao i roditelje koji imaju decu savršeno prosečnu i 'po knjigama'. A ne par zabrinutih ljudi, koji su tu gde su jer imaju problem i potrebna im je pomoć da se on smanji.
Jedva čekam 10. april I utiske posle pregleda.

 

[BLPD]

BLPD - ne sumnjam ni ja u namere, ali... Od stručnjaka za dečiju psihu očekujem bar elementarno poznavanje i poštovanje nekih principa u tretiranju odraslih. Nemoguće je da bilo koji roditeljski par baš ništa ništa ništa u svom životu, braku i kao roditelj nije uradio kako treba. I da je baš sve pogrešno, i da je jedini način nekoga samo kritikovati i 'ribati'. Mislim da bi takav odnos poljuljao i najstabilnije brakove, i uzdrmao i roditelje koji imaju decu savršeno prosečnu i 'po knjigama'. A ne par zabrinutih ljudi, koji su tu gde su jer imaju problem i potrebna im je pomoć da se on smanji.
Jedva čekam 10. april I utiske posle pregleda.

Slazem se.

Za razliku od lekara, u dobre namere prosvetnih radnika na zalost nekada sumnjam. Ili bar u zdravu pamet pojedinaca medju njima da sada ja ne bih postavljala dijagnozu psihopatije jer nisam za to strucna.

 

[BLPD]

roditelj sam dvogodisnjaka,koji je jednostavno neumoran,nista mu dugo ne privlaci paznju,placljiv,kome da se obratim?

samoj sebi dok ne lipses kao i svi mi

sala mala, cekaj WW, pa ce ti ona reci

 

[emadjo_12]

Prosvetni radnik sam i roditelj deteta koje ima velike probleme u ucenju i ponasanju. O problemima mog deteta sam stalno govorila pedijatru,skolskom pedagogu i psihologu ali sam stekla utisak da niko ne zeli da se ozbiljnije pozabavi ovim problemom.Na svoju ruku sam date vodila na preglede u razne privatne i drzavne institucije i opsti zakljucak je, da je moje dete za redovnu skolu ali ga treba ukljuciti u inkluzivno obrazovanje.
Kada sam o ovome razgovarala sa njegovim razrednim sraresinom i nastavnicima, vecina nije ni cula za ovaj nacin obrazovanja vec se njihovi komentari uglavnom svode na to da je nepazljiv,nediscilinovan, ometa decu u radu itd.
Citajuci o ADHD poremecaju kod dece i onome kako je taj poremecaj opisan, shvatila sam da moje dete ima taj problem i zelim da mu pomognem. Medjutim, sad sam pred novim problemom. Kome da se obratim za pomoc?
Zivim u malom mestu u centralnoj Srbiji i u mojoj okolini , koliko ja znam , ne postoji strucna sluzba koja bi mogla da postavi pravu dijagnozu i usmeri me na dalji tok lecenja i postupanja.
Molim roditelje cija deca imalu slicne probleme da mi se jave.

 

[WithdrawnWater]

Uh ljudi ala je ovde bilo dinamicno dok me nije bilo!
Duboka je noc, ja sam se upravo dovezla s adugog puta i samo kratko: tesko je svrstati decu od 2-3 godine u ADHD, skoro pa nemoguce. Gore zabrinutim mamama malisana: da, moguce je da su vasa deca kandidati za ADHD jesnog dana, a moguce je da su samo vise motorno aktivna nego drugi, jer bioloski imaju vise agresivnosti nego druga deca (sto nije nista lose ali zna d abiude naporno za roditelje i sredinu). Zbog toga su 'tesko vaspitljivi' d atako kazem, vrtic moze da im bude od velikog benefita, ali tek od 3. godine pa nadalje.
Sto se ostalog tice, ne bih se ja bas oipterecivala ADHDom za decu od 2-3 godine.

Sto se neurofidbek kita tice, zaista ne znam kako moze da se nabavi, proguglacu i ja ovoih dana p aako na nesto naletim pisacu, a i raspitacu se.

emadjo@ :
ako nemate ekpiu koja bi mogla dijagnostikovati dete moracete ici u neki veci centar (Valjevco na primer ima dobru deciju psihijatriju)

BLPD: cujemo se na PP ovih dana.

Pozdrav svima, umor je jaci od zelje da na sve podrobnije prokomentarisem...

 

[Ana@Bg]

Dobro nam se vratili, WW

Za roditelje malaca mlađih od 3-3,5 godine ja imam generalni savet - da insistiraju da deca idu na spavanje 'na vreme', da spavaju dovoljno, da nikada ne budu baš gladna, i da ograniče unos slatkiša na minimum. Probajte da neka posebna 'iskakanja' u ponašanju izanalizirate sa tih, fizioloških, aspekata - velika je šansa da ćete u nekom vremenskom periodu uočiti neke zakonitosti.

 

[gost 151949]

emadjo, moj sin je bio uključen u tzv.inkluzivnu grupu,ali mislim da to u ovoj zemlji još nije zaživelo kako treba,a i pitanje je i da li će ikada.U jednu ruku,roditeljima je tako malo lakše,jer znaju dete pohađa redovnu školu i da nemora prolaziti kroz traumatična iskustva dr.roditelja i njihove dece,koja pohađaju nastavu u spec.školama,a evidentno im tamo nije mesto.S druge strane,pokazalo se da naš sistem obrazovanja,mentalitet i količina sredstava koja se u ovu svrhu izdvajaju,nisu dovoljni da inkl.nastava f-oniše na zadovoljavajući način.Uglavnom se svelo na to da mlađe učiteljice lakše usvajaju ovakav metod rada,a one starije,formiranije- sa skepsom,,...posle 20 god.,oni će da me uče,,.I to je to!Niko se više ni ne trudi da ih ubedi u suprotno.Samo vi lepo dete za ručicu,i kod dečjeg psihijatra. Da sam bila pametna i više slušala vlastite instikte, ne bih se tako dugo oslanjala na savete učitelja, psihologa, reedukatora .Moj sin sada uzima lek za pažnju i lakše funkcioniše.A,ako niste u pravu,bar će vam otkloniti sumnju.Što se kontrola tiče,one nisu toliko učestale,da bi vi vas to pokolebalo,jer živite u manjem mestu.
BLPD:ne znam do kada se lekić pije.Verovatno,a to ja tako malo pametujem, dok lekari ne procene da je dovoljno odrastao da može i sam da kontroliše svoje ponašanje,te lek više nije nužan.
Pozdrav!

 

[BLPD]

Da sam bila pametna i više slušala vlastite instikte, ne bih se tako dugo oslanjala na savete učitelja, psihologa, reedukatora.

Uh, sto mi je nesto legla ova tvoja recenica.

"...filozofija ne vodi racuna o deci. Prepustila ih je pedagogiji koja ih ne podize kako treba. Filozofija je zaboravila decu, zauvek ih zaboravila, ne samo nakratko..." (Bernard Slink, Citac)

Sve ti je to po skolama pedagogija Necu da generalizujem, ima izuzetaka.

No, pitam ja mog sina sta on misli zbog cega njegova razredna smatra da je on totalno neuklopljen u socijalnu sredinu. Tek ce on meni, sve imitirajuci jednog Crnogorca iz svog razreda "Zato sto je to, bolan, luda sredina. Zato sto svi iz mog razreda gutaju kreatinin i testosteron i onda im je muka pa idu sa casa da povracaju. pa onda uzimaju lek protiv povracanja. Pa ih onda ocevi i treneri zalivaju hormonom rasta da porastu do 2.10. Pa ih onda bole kosti i ispadaju im kolena na treninzima. Pa onda piju lekove protiv bolova i vezuju kolena. Ja sa tim ludacima na celu sa debelim direktorom skole nemam nista."
I onda je pustio krik i rekao da smrdi pas?!?! I rekao da sam ga ja vaspitala da se ne uklapa.

Mislim da ja stvarno vise ne znam sta da mislim o svemu. Jedva cekam da odemo kod lekara.

 

[BLPD]

opet imam pitanja
- da li autisticna deca formiraju kriticki osvrt na svet oko sebe koji je sasvim u redu?
- da li autisticna deca formiraju svoje ja koje zivi u realnom svetu, bar onoliko koliko ja mogu da primetim?
- da li je unutrasnji svet autisticnog deteta - realan svet?
- da li je izmisljanje prica (normalnog sadrzaja, tipa da ja radim u tamo gde ne radim) ispadanje iz realnosti?