ADHD ili hiperaktivnost kod dece

Ciriklo:
Vidis to je najcesce zbog desinformacije, nedovoljne komunikacije i zbog toga sto nadlezne institucije (vrtici, skole itd.) ne shvataju ozbiljno taj problem i ne pruzaju adekvatnu edukaciju svom personalu. Kada bi bilo vise senzibilizacije na tim nivoima, deca bi bila manje "diskriminirana" od ostalih svojih vrsnjaka a takodje bi se favorizovala pozitivnija prognoza te "smetnje".

Kzanjavanje deteta moze biti KOBNO za njegovo samopouzdanje jer u biti on ne moze da kontrolise svoje ponasanje, ne zavisi od njega...treba mu se pomoci na druge nacine (neke sam naveo gore) kaznu (narocito ponizavajucu, mozda pred njegovim vrsnjacima) treba izbegavati.

Postoji li neka "asocijacija" roditelja dece sa ADD simptomima?
Poznajes licno jos nekog roditelja sa slicnim problemima?

Zasto ne biste "ujedinili" snage i organizovali razgovore sa vaspitacicama, uciteljima vase dece?, gde bi ste ne samo objasnili situaciju vaseg deteta, nego i pruzili konkretne i prakticne savete zajedno sa vasim razumevanjem i zahvalnoscu za njihov trud?

Kod nas vaspitacice i ucitelji pohadjaju specificne kratke kurseve o ADD-u zajedno sa roditeljima, to onda postaje prilika da se i bolje upoznaju i ujedine snage kako bi detetu omogucili STO NORMALNIJI razvoj.

Pozdrav.:)
Kliknite za proširenje...

I meni je jako drago da konacno ponovo imamo strucno misljenje na ovom forumu i vise je nego dobrodoslo :hvala: Sto se tice informisanosti o ADHD-u, nasa se uciteljica "hvalila" kako je isla na neki seminar koji je drzao Nebojsa Jovanovic, ali mislim da nije bas pazljivo slusala! Cak sam joj i ja nosila neki stampani materijal ne bih li joj priblizila problem svog deteta i predocila da ne pravi on gluposti zato sto on to hoce, vec zato sto u nekim situacijama ne moze da se iskontrolise! To je, ustvari, i nas najveci problem! Samokontrola! Medjutim, ona to ili ne moze ili nece da prihvati kao cinjenicu, vec mi navodi primere kako on moze, kada hoce, da bude zlatan! Pa to znam i ja, ali isto tako znam da ima trenutaka ili dana kada je razdrazljiv, neposlusan, svojeglav i kada je prilicno tesko izaci sa njim na kraj. Takodje, ne moze da prihvati cinjenicu da kod takvog deteta mora da ima drugaciji pristup, jer oni jako tesko prihvataju kaznjavanje, pogotovo, kao sto ste naveli, ponizavajuce pred vrsnjacima, jer su deca strasno surova i slede uciteljicin model odbacivanja i etiketiranja. Nazalost, i mi smo kroz to morali da prodjemo...i jos uvek prolazimo, jer je od prvog razreda obelezen kao "problem" i to ce ga pratiti ko zna do kada! Ne znam kako se tome moze stati na put! Ja ,licno, ne znam da postoji neka asocijacija kod nas, cak ne znam, licno, ni jednog roditelja koji ima slican problem. Do skoro sam mislila da sam ja jedina koja bije ovu bitku, dok nisam sasvim slucajno naletela na ovaj forum :worth: Svakako bi to bila veoma interesantna ideja da se mi roditelji organizujemo i pokusamo da pomognemo nasoj deci da srecnije odrastaju! :ok: Veliki pozdrav!
 
Zvoncica_kg:
Moje mišljenje je da ne treba decu da izolujemo ako su malo drugačija.Pa i oni treba da idu na izlete,rekreativne i zimovanja.Treba ih samo pripremiti šta se tamo sme a šta ne,mada je to malo teže.Pa i ako nekad ne poslušaju nije razlog za toliku brigu.Mislim da je veći problem to što oni bukvalno nadgledaju našu decu svake sekunde.Ja imam taj problem sa mužem.Kada smo sin i ja u parkiću,ja lepo sednem na klupicu on se igra sa drugarima,i ja reagujem samo u situaciji koja je ''opasna''.Kada ide sa mojim suprugom on ga bukvalno ne ispušta iz vida i nonstop reaguje šta god da je dete uradilo.A mali ga onda namerno izaziva da bi se tata plašio da se ne povredi.
Kliknite za proširenje...

Zvoncice, apsolutno se slazem sa tobom da decu ne treba izolovati, ali sam takodje misljenja, da ih ne mozes ni po svaku cenu poslati sa nekim ko nema razumevanja za njihov problem, na sedmodnevni boravak! Ne znam da li me razumes, ali smatram da to okruzenje mora da bude koliko toliko blagonaklono da se dete ne bi osecalo odbaceno! A cinjenica je da im se svaka rec i svaki postupak meri, a u nasem slucaju i ZAPISUJE! Pa kad dodjem na otvorena vrata, a ona izvadi tefter, pa pocne: tada i tada, rekao to i to....strasno! :rtfm:
 
mirna:
...i jos uvek prolazimo, jer je od prvog razreda obelezen kao "problem" i to ce ga pratiti ko zna do kada! Ne znam kako se tome moze stati na put! Ja ,licno, ne znam da postoji neka asocijacija kod nas, cak ne znam, licno, ni jednog roditelja koji ima slican problem. Do skoro sam mislila da sam ja jedina koja bije ovu bitku, dok nisam sasvim slucajno naletela na ovaj forum :worth: Svakako bi to bila veoma interesantna ideja da se mi roditelji organizujemo i pokusamo da pomognemo nasoj deci da srecnije odrastaju! :ok: Veliki pozdrav!
Kliknite za proširenje...

Zao mi je da vam ne mogu dati konktretne info gde i kome se mozete obratiti jer ne zivim u srbiji ali odgovorno mogu da vam potvrdim da niste jedini roditelji koji prolazi kroz ovakvu tesku fazu, (5-7% od cele populacije dece skolskog uzrasta pate od ovog sindroma u Italiji od toga 80% su decaci, verujem da su podaci slicni i u Srbiji) a jos odgovornije mogu da vam osiguram da u 70% slucajeva ako se primenjuju metode interdisciplinarnog rada (Roditelji, skole, psiholog-pedagog i u retkim slucajevima infantilni neuropsihijatar), konstatnog truda roditelja, padova i uspona) simptomi ADHD se na kraju uspeju odrzati pod kontrolom bez ikakve farmako-supstance i deca vremenom postaju odrasli odgovorni i "normalni" clanovi drustva kao i svi drugi.

Ideja da se kao roditelji organizujete je optimalna iz sledecih razloga:
1. Uzajamna podrska
2. Razmena informacija (iskustva) i saradnja
3. Kao asocijacija bi ste imali vecu "politicku moc" da intervenirate po skolama ili vaspitnim centrima i zahtevate (to je VASE PRAVO i osnovno PRAVO DETETA) da se prema deci sa ADHD adekvatno ophodi u skoli i da se ucitelji ili vaspitaci primerno edukuju.

Dok nastavljate da vasem detetu pruzate kompetentnu profesionalnu pomoc, nemojte se obeshrabriti i iznad svega NE KRIVITE SEBE za situaciju, ignorisite apsurdne komentare onih koji ne mogu shvatiti vasu situaciju i s vremena na vreme rezervirajte si vremena da SA DETETOM budete na otvorenom, da ima fizicku aktivnost da moze trcati, usredotocite se na POZITIVNE aspekte i momente, valorizirajte i pohvalite svaki detetov progres i rezultat (i najmanji) i koncentrirajte se na pozitivne stvari.....i ne zaboravite da VAMA i VASEM PARTNERU treba isto privilegovanih momenata da bi ste se malo regenerisali i nastavili imati cvrst odnos sto je pre-rekvizit da zajedno mozete pomoci vasem detetu.

Kao roditelj pun ljubavi (vidi se iz vasih komentara i onoga sto radite za vase dete) zasluzujete veliku pohvalu:klap:....puno pozdrava.:)
 
U našoj školi je pokušano sa uvođenjem inkluzivne nastave.Ceo projekat je započet baš kada je moj sin pošao i I razred,2002.godine.Stručnjaci koji su dolazili iz Bgd.su zaista bili spremni da nas upute,sećam se da smo zajedno sa učiteljima,psihologom i pedagogom išli na neki seminar,na podučavanje.Za sebe odgovorno trvdim da nisam bila spremna da prihvatim realnost da moje dete ima tolike probleme, koji zahtevaju interdisciplinarni rad:rumenko:Nisam odbijala saradnju,ali sam u stilu pravog balkanca, više verovala dosadašnjim iskustvima naših prosvetara..S druge strane-psiholog je ubrzo otišla na porođajno,a i nije se baš puno mešala u svoj posao.Učiteljicu sam do kraja 4. razreda slušala kako ,,predajem već 20-ak god.i još nisam imala ovakav slučaj". Kada sam pitala,po čemu je on toliko problematičan,rekla je:zarezuje olovku po 2-3puta za vreme časa,često traži da ide na WC,upada mi u reč pitanjima koja nas odaljuju od teme,...zamišljen,odluta na času,igra se ispod stola olovkom,zarezačem,čime stigne,...dok ja predajem. Doduše,sedeo je u I klupi.Bila je nekako čovečna i ja sam joj verovala više nego stručnjacima.Tek sam vremenom postala svesna rigidnosti njenih stavova,koji detetu samo idu na štetu.Sećam se u IV razredu-kontrolni iz matiša;5 zadataka,kombinacija 4 računske operacije sa 5-cifrenim brojevima.Uradio je sve zadatke,besprekorno isprativši prioritet operacija,ali se u svakom od njih pokrala po neka greškica tipa:27+56=85.Čista jedinica!Posle časa je onako snužden ostao,kada su svi otišli napolje i pitao je,zašto je dobio keca kad su to samo male greškice?Odgovorila je da ona vidi da on to razume,ali eto,mora da poradi na ispravljanju tih malih greškica,...Dete je obeshrabreno i sa osećanjem krivice došlo kući,i onda mi je preostalo to da mu objašnjavam kako je on bio u pravu.I tako mi svi koji imamo ovakve probleme školujemo se zajedno sa našom decom sistemom-David protiv golijata! Pa,on je školski primer ADHD-a,zar ne? Ni danas mi nije jasno,kako to kod nje statistika(min.jedno ADHD dete na 30 učenika) se nije pokazala za 20 god.rada?Tek,stručnjaci dolaziše sa dobrim namerama,odlaziše,ali nije bilo lako pokrenuti balkanske bedeme. Mlađi učitelji su bili više spremni za nova saznanjanja,te je i toj deci bilo lakše.Rezime ove priče jeste:nismo kao društvo dovoljno spremni da se menjamo.Najlakše nam je prebaciti krivicu na "šalter pored",a najteže menjati sebe.Asocijacija roditelja dece sa ADHD-om je dobra ideja, ali pošto sam ja "momak iz provincije";),preostaje mi samo to da očekujem od šaltera pored;),te da se aktivno uključim,ako se nešto pokrene u Bgd-u.
U međuvremenu, postoji li još nešto što kao roditelji možemo preduzeti u cilju jačanja tako prekopotrebnog samopouzdanja naših malih, zbunjenih ADHD-ovaca? Uvek me muči osećanje da on/oni pate više nego što su toga i svesni.
 
Poslednja izmena:
Trening pažnje u osnovnim školama

U Nišu šest do osam procenata dece ima teškoće u učenju, koncentrisanju i memorisanju, procenjuju stručnjaci neformalne grupe „Svitanje“ iz Niša koja okuplja psihologe i roditelje učenika sa poremećajem pažnje. U okviru projekta za koji je grad izdvojio 150.000 dinara oni će raditi na edukovanju profesora, roditelja i same dece da bi lakše prepoznali ovaj poremećaj (ADHD sindrom) i na vreme krenuli da se s njim nose.

Poremećaj se odlikuje hiperaktivnošću, impulsivnošću i nepažnjom kod deteta. Mogu se javiti svi ili samo neki od simptoma. Po rečima Tatjane Cvetković, psihologa i direktorke „Svitanja“, ukoliko se problem ne prepozna na vreme, ova deca bivaju odbačena, nemaju samopoštovanje, odaju se alkoholu i drogama, često bivaju prestupnici.
- Ljudi su navikli da dele decu na dobru i lošu. Deca koja su nestašna, neposlušna u školi, koja ne mogu dugo da drže pažnju, smatraju se lošom. Ovaj poremećaj nije bolest, već različitost, kao pisanje levom rukom. Zato je neophodno edukovati i profesore i roditelje, ali i samu decu kako da se nose sa ovim problemom - kaže Tatjana Cvetković.
Projekat podrazumeva tromesečne seminare u pet osnovnih škola na kojima će roditelji i profesori učiti kako da prepoznaju ovaj problem kod dece i kako da im pomognu da ga prevaziđu. Uz to po petnaestak dece iz svake škole imaće 20 takozvanih treninga pažnje.
- Dete uz pomoć posebnog programa na kompjuteru trenira samosmirivanje, samoregulaciju i relaksaciju. Elektrodama je povezano sa računarom i isključivo mislima rešava određene animacije. Softver obrađuje signale iz detetovog mozga i ona odmah mogu na ekranu videti povratnu informaciju o uspešnosti rešenja animacije. Vremenom se način ponašanja generalizuje, pa ona slično reaguju u svakodnevnoj situaciji. Metoda je priznata od Svetske zdravstvene organizacije - napominje Cvetković.
U OŠ „Radoje Domanović“ u proseku je dvoje ili troje dece po odeljenju hiperaktivno, kaže psiholog te škole Milka Krstić.
- Ovaj poremećaj često ustanovimo još na testiranju za polazak u školu ili ga kasnije prijave učitelji. Vrlo retko se roditelji sami javljaju, oni teško prihvataju da njihova deca imaju problem. Imali smo slučaj devojčice koju su roditelji čak premestili u drugu školu, pošto nisu mogli da trpe pritiske profesora zbog neadekvatnog ponašanja njihove ćerke - priča Krstićeva, dok psiholog u OŠ „Ivan Goran Kovačić“ Dragana Radulović kaže da u toj školi makar jedno dete u odeljenju ima problem nedostatka pažnje i da bi projekat „Svitanja“ trebalo sprovesti u svim školama. izvor: iz današnjeg Blica
 
Poslednja izmena:
Bravo za Niš.Kada bih znala kome da se obratim ili kojoj instituciji kod nas u Kragujevcu,otišla bih već sutra.Projekat vredi 150.000 dinara.Pa toliko košta 10 poslovnih ručkova.Mala para naspram onoga šta to može da znači za našu decu.Mesecima šetam od vrata do vrata,a niko konkretno da se zainteresuje,sve je totalno neorganizovano.Veliku zahvalnost dugujemo jedino somatopedu kod koje idemo od prošlog septembra,žena stručno obavlja svoj posao,puna je entuzijazma i ljubavi prema deci sa kojom radi.Rezultati su odlični.:super:
 
Momoa:
Aleks, a da probas sa savetovanjem na nekom drugom mestu, mozda u Palmoticevoj, bar mozes za dz i na uput.
Kliknite za proširenje...

Pa da - uzeo sam knjigu od Nebojse - Ziveti ili Zivotariti, kapiram da to citam (i primenjujem) pa ako bas ustreba neka konsultacija sa Nebojsom...

Ovih dana sam i onako prezauzet (uzeo odmor) sa spremanjem stana, tj dva. Roditelji (najzad) prelaze u stan koji smo do sada izdavali, a devojka se useljava kod mene - devojka me stalno pitala "pa kad cemo da pocnemo da zivimo zajedno" (a "zajedno" smo 8 godina). A sad se izgleda nesto uspanicila posto treba da predje kod mene do pocetka sledece nedelje - kao malo bi ovde, a malo kuci. Reko to malo/malo ne moze, ako neces da predjes kod mene, nije problem - ja cu sam da zivim momacki zivot :per:


Da se vratim na temu - fizicki rad (skidanje tapeta, gletovanje, krecenje, prenos namestaja), riblje ulje, sumece Mg/Zn, low-carb ishrana ... Sve to pomaze - jos kada bi posle nastavio sa redovnim vezbanjem.
 
Dobar dan dragi forumasi.Evo i mene. Nisam se javljala, jer je moj sinak proslog cetvrtka napokon operisao treci krajnik i stavljene su mu cevcice. Mogu vam reci da se dete preporodilo. Tek sada mi nije jasno zasto su ovoliko duuugo oduuuugovlacili sa operacijom...
U skolu naravno ne idemo, zbog oporavka i vidim da mu bas prija ova pauza. Trudimo se da u toku dana uradimo domaci, ali ne forsiram previse.
Citam postove redovno ,ali ne stizem da pisem. Sokirala sam se kad sam procitala da je Anin sin bio kaznjen neizlaskom u skolsko dvoriste ceo dan. Strasno, ne mogu da verujem da uciteljica misli da ce na taj nacin resiti problem. Uzas.
Podrzavam svaku akciju organizovanja roditelja i pokretanja inicijativa da se deci sa poremecajem paznje omoguci nesmetan rad u skolama i vrticima.
 
Pozdrav svima, ja sam u minus fazi pa slabo pisem
Elem moram da se zalim ovde, niko me ne razume osim vas

Mi od sutra pocinjemo sa lekovima, osecam se kao g...ali jednostavno drugacije ne moze. On sve gori i gori, maltretira decu u skoli, roditelji se zale, ucitelji takodje.
Ne zna ni jedno slovo, jos uvek ne zna da cita :(
I da, dobio je posebnu magarecu klupu, koja je za 2 metra pomerena u odnosu na ostale pa u cosku i malo izvrnuta ka tabli, potpuno izdvojen :(
Da li je potrebno da kazem da placem od muke

Ide u ponedeljak u dnevnu bolnicu na posmatranje pa da vidimo sta dalje. A srce mi se cepa zbog svega, jer znam da je pametniji od polovine dece u skoli i da moze, znam da moze ali eto ne ide :( :(
Izvinite sto sam vas udavila :)
 
Momoa:
Pozdrav svima, ja sam u minus fazi pa slabo pisem
Elem moram da se zalim ovde, niko me ne razume osim vas

Mi od sutra pocinjemo sa lekovima, osecam se kao g...ali jednostavno drugacije ne moze. On sve gori i gori, maltretira decu u skoli, roditelji se zale, ucitelji takodje.
Ne zna ni jedno slovo, jos uvek ne zna da cita :(
I da, dobio je posebnu magarecu klupu, koja je za 2 metra pomerena u odnosu na ostale pa u cosku i malo izvrnuta ka tabli, potpuno izdvojen :(
Da li je potrebno da kazem da placem od muke

Ide u ponedeljak u dnevnu bolnicu na posmatranje pa da vidimo sta dalje. A srce mi se cepa zbog svega, jer znam da je pametniji od polovine dece u skoli i da moze, znam da moze ali eto ne ide :( :(
Izvinite sto sam vas udavila :)
Kliknite za proširenje...

Isuse,koja diskriminacija!:dash: Mi ih koristimo od januara ove godine i mališa ih dobro podnosi.:worth: Nije lako,ali sigurna sam da će mu pomoći.A, što se škole tiče, pa zar ne možeš baš ništa preduzeti da ga idioti ne ''obeležavaju'', i to sa toliko surovosti? Dobro ga nisu vezali za stolicu,Bože me oprosti. Pedagog,psiholog,...a šta oni rade,kad ništa ne rade?
 
Momoa:
Pozdrav svima, ja sam u minus fazi pa slabo pisem
Elem moram da se zalim ovde, niko me ne razume osim vas

Mi od sutra pocinjemo sa lekovima, osecam se kao g...ali jednostavno drugacije ne moze. On sve gori i gori, maltretira decu u skoli, roditelji se zale, ucitelji takodje.
Ne zna ni jedno slovo, jos uvek ne zna da cita :(
I da, dobio je posebnu magarecu klupu, koja je za 2 metra pomerena u odnosu na ostale pa u cosku i malo izvrnuta ka tabli, potpuno izdvojen :(
Da li je potrebno da kazem da placem od muke

Ide u ponedeljak u dnevnu bolnicu na posmatranje pa da vidimo sta dalje. A srce mi se cepa zbog svega, jer znam da je pametniji od polovine dece u skoli i da moze, znam da moze ali eto ne ide :( :(
Izvinite sto sam vas udavila :)
Kliknite za proširenje...

Momoa
Glavu gore i samo napred. Ja iskreno verujem da ce mu lekic pomoci. Pokusaj da razgovaras sa psihologom ili pedagogom da ga ne stavljaju u tu izdvojenu klupu, naravno moras da budes vrlo obazriva, da ne kazem snishodljiva, jer umeju da budu jako sujetni. I bodri sebe i svoje dete, bas zato sto si svesna cinjenice da je pametniji od polovine razreda: Drzim ti fige :bye:
:
 
Maja i deca:
Momoa
Glavu gore i samo napred. Ja iskreno verujem da ce mu lekic pomoci. Pokusaj da razgovaras sa psihologom ili pedagogom da ga ne stavljaju u tu izdvojenu klupu, naravno moras da budes vrlo obazriva, da ne kazem snishodljiva, jer umeju da budu jako sujetni. I bodri sebe i svoje dete, bas zato sto si svesna cinjenice da je pametniji od polovine razreda: Drzim ti fige :bye:
:
Kliknite za proširenje...


DRAGI RODITELJI,
majka sam deteta, od sada već 24 godine... sve patnje vezane za pitanja odnosa društva prema hiperaktivnoj deci, i ove dece prema društvu smo prošli, počevši od obdaništa pa do... ajd da ne kažem današnjeg dana! Najteži period je bio period vezan za osnovnoškolsko obrazovanje, to je bila strava, tuga i sram za mene, a mogućnost omalovažavanja u obrazovnim institucijama sa strane "pedagoga i prosvetnih radnika". Tromesečno smo slani u savetovalište, tamo je stručni tim stalno konstatovao isto: učiteljice su neadekvatne, i očekuju od dece da samo sede u klupama i skrštenih ruku iza ledja punu pažnju posvećuju predavanju. A pošto moje dete nikako nije tip koji mirno i skrušeno sedi (ni dan današnji!), krajnji ishod je bio taj da je od 4-og osnovne pa nadalje godišnje prosledjivan iz škole u školu, uz obrazloženje da će promena sredine pozitivno uticati na njega. NE - to je bio izgovor, i način da se udalji iz škole, u fazonu brigo naša predji na drugoga ! NO, imali smo prilike čak i dobiti mogućnost da dete ide na -vežbe koncentaracije- kod defektologa u savetovalištu, povodom čega sam bila slobodna interesovati se za vremensko trajanje ove mogućnosti, te mi je rečeno da je orijentaciono 12-16 meseci potrebno da bi se postigao max. rezultat. Nakon tri meseca pozvana sam kod defektologa koji mi je saopštio da su oni sve moguće učinili, primetni su neki rezultati, te da i dalje preporučuju maximalno strpljenje i mnogo ljubavi nameniti detetu. Moje dete, je od mene dobilo sve moguće doze strpljenja i ljubavi, njemu posvetila svo svoje vreme, jedini trenuci predaha su mi bili vreme kada je on spavao. I to sve bez ikakvih medikamenata, u to vreme ih nije baš ni bilo, bar ne kod nas, a mislim da ni ne bi bilo preporučljivo, jer je činjenica da svaki medikament kolko pomaže tolko i odmaže ! Uglavnom sada već mogu lako govoriti o tim vremenima, sve je to bilo mnogo teško, ja jesam završila na medikamentima, od silnih opterećenja i primedbi na njega, ali sam danas ponosan roditelj odraslog sina, koji je odslužio vojni rok, sa najvećim uživanjem je bio vojnik, srećan i zadovoljan. Od nepunih 18 godina je počeo da radi kao pomoćni fizički radnik, sretan je i zadovoljan, našao je sebe u ovom svetu, a sa ponosom mogu reći i to da svakodnevno nakon radnog vremena odlazi popodne da radi sa jednim majstorom privatno. O njegovom stavu prema napisanom, najbolje će reći sledeći njegov navod na skypu: ***** školu - postani majstor !!!
Nadam se da će navedeno nekom od roditelja bar na trenutak skrenuti tok misli sa trenutnih opterećenja i uliti nadu za dane budućnosti, jer što kažu roditeljska ljubav i strpljenje, a i vreme je na kraju ipak išlo nama u prilog , :hvala:
 
Momoa:
Pozdrav svima, ja sam u minus fazi pa slabo pisem
Elem moram da se zalim ovde, niko me ne razume osim vas

Mi od sutra pocinjemo sa lekovima, osecam se kao g...ali jednostavno drugacije ne moze. On sve gori i gori, maltretira decu u skoli, roditelji se zale, ucitelji takodje.
Ne zna ni jedno slovo, jos uvek ne zna da cita :(
I da, dobio je posebnu magarecu klupu, koja je za 2 metra pomerena u odnosu na ostale pa u cosku i malo izvrnuta ka tabli, potpuno izdvojen :(
Da li je potrebno da kazem da placem od muke

Ide u ponedeljak u dnevnu bolnicu na posmatranje pa da vidimo sta dalje. A srce mi se cepa zbog svega, jer znam da je pametniji od polovine dece u skoli i da moze, znam da moze ali eto ne ide :( :(
Izvinite sto sam vas udavila :)
Kliknite za proširenje...

E moraću malo da budem prosta.Slatko bi ja tu učiteljicu napušila i stavila je da ona malo posedi u magarećoj klupi.Ionako deca imaju problem da ih vršnjaci ne shvataju i odbacuju zbog male različitosti,još je samo ona falila da to začini.Ma traži da ga vrati gde je bio i ne odstupaj od toga.Objasni joj da mora da razume da ponekad ima'' svoje minute''.Pa nije valjda non-stop nemiran i u pokretu.Čuvaj tu tvoju lepu,pametnu glavicu i ne daj na njega nikome,baš nikome.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Manga Hilux
Anksioznost kod dece
Odgovora
3
Pregleda
259
DJ 5ak
DJ 5ak
Manga Hilux
  • Anketa Anketa
Odlazak kod ginekologa
Odgovora
18
Pregleda
593
Dalmatinkaa
Dalmatinkaa
Ninja94
Šta vam je pomoglo kod problema sa hemoroidima
2
Odgovora
31
Pregleda
634
dive
dive

Back
Top