ADHD ili hiperaktivnost kod dece

[Maja_pcelica]

Fudbal je za dečake izgleda ključna socijalna veština. Iz tog razloga ga moj sin trenira već neko vreme. Ja bih u vašoj situaciji akcenat stavila na vežbanju fudbala van škole, ako je tako važno (a važno je), a njemu bih preporučila da ponese nešto čime i inače voli da se igra. Možda mu se priključi neki dečak, ili devojčica. I osmišljavala bih strategiju kad prođe sezona fudbala - kako da se druži, šta da nosi i tome slično. A do proleća će već biti bolji fudbaler.

Hvala Ana,
On inace obozava da se igra igrackama, ali ne znam da li smem da mu predlozim da ponese neki autic ili nesto tome slicno u skolu, odnosno ne znam da li bi i kakve reakcije to izazvalo kod uciteljice...
Saznala sam da u mom kraju postoji fudbalski klub koji prima nove polaznike svih uzrasta, mislila sam da sacekam do proleca sa upisom, ali cu sada svakako morati da ga upisem malo ranije, u stvari uplasila sam se kako ce u isto vreme da reaguje na dve novine u svom zivotu i skolu i fudbal, ali pretpostavljam da ce sve biti ok.
P.S. Volela bih da prestanemo sa persiranjem, naravno ukoliko Vi to zelite..
Pozdrav

 

[Ana@Bg]

Slažem se Majo, ja uvek persiram dok ne vidim stav sagovornika
Što se fudbala tiče, pitaj ga da li on želi. To mu je u svakom slulaju sport, koji je aktivnim dečacima potreban, plus socijalno poželjan sport.
Pitaj učiteljicu za igračke, naši nose. I igraju se za vreme odmora i u boravku.

 

[BigBlueSky]

BigBlueSky, dobro došla. Mislim da je prvi korak da dete odvedete da definišete problem. Meni to to pišete i liči i ne liči na ADHD.

Hvala,

Pratim ovaj forum već mesec dana i nekako se osećam kao medju svojima. Ljudi koje ne vidim i ne poznajem su mi bliži po muci nego većina iz okruženja.
Dete sam već povela kod doktora na IMZ. Još bez konkretnih odgovora. U fazi posmatranja.
Ja sama ne mogu procenim da li je kod njega u pitanju hiperaktivnost ili samo način odrastanja. Tako sam mislila dok nisam počela ovde da navraćam. A onda sam se uplašila prepoznajući kod mog deteta mnogo problema koj su karakteristični za ADHD. Za sada planiram da prodjemo kroz tretman na IMZ i da ga i dalje podržavam, tj ponovo učim peti razred kao da mi je prvi put u životu.

Moram da pohvalim forum. Podseća me na virtuelnu grupnu terapiju. Bar na mene tako deluje. U momentima kada problem gurnem pod tepih i utešim sebe da ne postoji, vrati me u realnost. A kada potonem i i ostanem bez snage vrati mi volju i nadu da nije tako crno.
Hvala svima onima koji su imali srca da iskreno i otvoreno pišu o svojim problemima i mukama. I naravno onima koji su tu bili samo zato što su želeli da pomognu. Teško je kada čovek ima problem a nema kome da se požali.

 

[Maja_pcelica]

BigBlueSky, dobro došla. Mislim da je prvi korak da dete odvedete da definišete problem. Meni to to pišete i liči i ne liči na ADHD.

Hvala,

Pratim ovaj forum već mesec dana i nekako se osećam kao medju svojima. Ljudi koje ne vidim i ne poznajem su mi bliži po muci nego većina iz okruženja.
Dete sam već povela kod doktora na IMZ. Još bez konkretnih odgovora. U fazi posmatranja.
Ja sama ne mogu procenim da li je kod njega u pitanju hiperaktivnost ili samo način odrastanja. Tako sam mislila dok nisam počela ovde da navraćam. A onda sam se uplašila prepoznajući kod mog deteta mnogo problema koj su karakteristični za ADHD. Za sada planiram da prodjemo kroz tretman na IMZ i da ga i dalje podržavam, tj ponovo učim peti razred kao da mi je prvi put u životu.

Moram da pohvalim forum. Podseća me na virtuelnu grupnu terapiju. Bar na mene tako deluje. U momentima kada problem gurnem pod tepih i utešim sebe da ne postoji, vrati me u realnost. A kada potonem i i ostanem bez snage vrati mi volju i nadu da nije tako crno.
Hvala svima onima koji su imali srca da iskreno i otvoreno pišu o svojim problemima i mukama. I naravno onima koji su tu bili samo zato što su želeli da pomognu. Teško je kada čovek ima problem a nema kome da se požali.

Rasplakali ste me. Tako sam se i ja osecala dok nisam pronasla forum. Sad mi je lakse. Dovodim se u red. Pitam, trazim savet i pomoc i sada mi moj tunel ne izgleda mracno.

 

[Maja_pcelica]

Slažem se Majo, ja uvek persiram dok ne vidim stav sagovornika
Što se fudbala tiče, pitaj ga da li on želi. To mu je u svakom slulaju sport, koji je aktivnim dečacima potreban, plus socijalno poželjan sport.
Pitaj učiteljicu za igračke, naši nose. I igraju se za vreme odmora i u boravku.

Razgovarali smo juce i rekao je da zeli da trenira fudbal, tako da cemo ubrzo preci u akciju oko upisa u klub. Zeli da nosi igracke, a ja cu danas razgovarati sa uciteljicom da li sme da ih nosi, mad mi cerka kaze da je videla devojcice iz njegovog odeljenja da se igraju lutkama. Razgovarali smo i o nemirnoj deci u njegovom odeljenju koja ga ne primaju da se igra sa njima, pokusala sam da mu objasnim da ne treba da se igra sa decom koja se lose ponasaju, psuju i deru se jedni na druge, vec da se igra sa drugarima iz predskolskog, a njih je dvojica, koji su dobri i mirni decaci. Rekao je da hoce. Videcemo danas.
I jos nesto, na ceo ovaj septembar, mesec stresa i nervoze, sad jos moram da se selim iz stana u kojem zivimo i trazim novi stan i uopste ne znam sta cu.

 

[gost 151949]

I jos nesto, na ceo ovaj septembar, mesec stresa i nervoze, sad jos moram da se selim iz stana u kojem zivimo i trazim novi stan i uopste ne znam sta cu.

Samo sa manje nervoze.Ne govorim ovo tek tako, već...Mi smo pre tri god. izgubili parnicu, te time i stan, nakon 15 god.utrošenih živaca i para na parnice. Ostali smo takoreći na ulici.Podigli kredit,kupili stan u manjem mestu u blizini i preselili se. Sada putujemo na posao,a deca tamo idu u školu.Škola je manja,starijem sinu je samim tim lakše,jer koliko-toliko nastavnici imaju više razumevanja-manja je sredina.U školu idu samo pre podne, što je još jedna povoljnost.Eto!Nikad se nezna zašto je nešto dobro.
P.S.Kad nam je stigla presuda da treba da se selimo, od muke smo seli u auto i otišli u Bgd. u ZOO, da gledamo životinje.Ideja, za početak

 

[Ana@Bg]

Samo polako, kao što rekoše, ko zna zašto je to dobro.

 

[bambi3]

imam isti problem kao milka canic,moje i njeno dete su izuzetno slicni po ponasanju.
zeleo bi da kontaktiram sa milkom canic i da joj iznesem sta su nama doktori govorili i njihova misljenja u vezi deteta.

 

[Ana@Bg]

Pošaljite joj poruku - kliknete na njeno ime, pa izaberete da joj pošaljete poruku. Nije se dugo javljala na ovoj temi.

 

[gost 151949]

Ćao Anči, vidim na forumu si - pa samo pozdrav!
Evo majstor kreči li kreči,a ujutro će da rade dečju sobu. Mojem dragom baš i nije po volji boja,ali nekako ću da ga ubedim. Kao,to je jaako zdravo za vid.Ostale razloge njegov tipično muški mentalni sklop ne bi mogao da razume.
Pozdrav svima,

 

[bambi3]

takodje imam hiperaktivno dete staro 2,5god.uz to nedovoljan kontakt ocima,slabu koncentraciju i jos uvek ne govori.neki lekari kazu da je mozda autizam,dosta stvari se poklapa,ali opet s druge strane ga ne vidim kao autistu,veseo je,igra se,uvek je u pokretu i mogao bi satima da trci,skace...

 

[milka canic]

Uf. mene nije bilo poduze. A evo i zasto. Prvo jer sam bila pukla zbog nacina na koji mi je bila saopstena vest da moje dete nije kao i vecina, a drugo zbog pogresne dijagnoze, trebalo mi je da se sklonim od svega, da mi se sve informacije i utisci slegnu i da nadjem mesto za rad sa detetom.

Vesti su bas dobre. Moj mali je poceo da komunicira tj. da se sve vise koristi funkcionalno govor, zdruzena paznja postoji, kao i normalan kontakt ocima. Fond reci i brzina usvajanja novih reci su sasvim OK za uzrast. Poceo je vec par dana i da sklapa recenice. Engleske reci zamenjujemo srpskim, ali se i dalje javljaju nove engleske reci. Pere zube i kaze tooth i sl. Emotivno je sasvim normalan sa poznatim osobama, prati me u non stop, stalno me sad imitira, donosi mi predmete da mu govorim sta su, kako se koriste. Voli da se igra jurke, skrivanja, ringe ringe raja. Igra se sa plisanim igrackama, koje mazi, seta, hrani, oblaci, ljubi. itd, itd. Nestale su fascinacije raznoraznim stvarima i lupanje. Sve vise razume govor i svaki dan izmisljamo nove naloge i prosirujemo stare. Jednostavno jako dobro napreduje i razlike su sve manje, iako kako vreme prolazi sve primetnije. Kod njega sekundarna paznja uopste nije postojala, a sada je ima sve vise i vise i sve duze i duze, ali je i dalje ADHD i to je pored kasnjenja u govoru, jedini problem kod njega. To najvise upada u oci kad je sa nepoznatim osoboma, i plus ako je na nepoznatom mestu punom sadrzaja za odvlacenje paznje i tada jos uvek deluje kao onaj stari.

Tako da to jednostavno nije autizam i sta god da je, evo uz rad se izvlaci. Treniramo mu paznju svaki dan, tri sata dnevno. Najverovatnije jeste najveci problem napravio baby tv, nerazumevanje govora jeste bilo posledica toga da je on razumeo samo engleski, ali koliko sam saznala neka "podloga" je kod njega morala postojati.

bambi 3- Sta god da je u pitanju, cak i pervazivni i to se moze dovesti u red. To nisu moje reci, vec reci strucnih ljudi koji su me kupili za ceo zivot i svojom strucnjoscu i ljudskoscu. Mogu samo da ti preporucim za gde da odete na pregled. Kod dr. Rudica. Da ne duzim pricu, nije uopste slucajan izbor i preporuka. I onda u zavisnosti da li je slicna pomoc potrebna tvom malom, drage volje cu te uputiti gde dalje da ides.

Evo ovde ima i mama decka sa autizmom, koji s obzirom da mu se uopste nije pruzila adekvatna terapija, pomoc i podrska, jako lepo funkcionise. BLPD je tek skoro saznala sta je sa njenim kosarkasem.

Jako mi je zao, opet ponavljam sto WW nije vise na forumu, iako zenu nisam videla, dugujem joj zahvalnost za citav zivot.

 

[gost 151949]

Evo ovde ima i mama decka sa autizmom, koji s obzirom da mu se uopste nije pruzila adekvatna terapija, pomoc i podrska, jako lepo funkcionise. BLPD je tek skoro saznala sta je sa njenim kosarkasem.

Zbilja, već dugo se ne javlja! Baš me zanima šta joj je Bojanin rekao.Naravno,to nema veze sa pukom radoznalošću koja je svrha samoj sebi.Nekako je baš uspevala da nas svojom iskrenošću zaintrigira,da mi sada ovde nedostaje. Nadam se da su i ona i klinac dobro.

 

[BigBlueSky]

Iz želje da pomognem svom detetu sam došla u situaciju da je sada meni potrebna pomoć psihologa. Već nekoliko dana sam kao ispod tegle. Što više akcije, to manje vazduha. I meni ovde mnooogooo nedostaje WW.

Ja sam sa svojim detetom bila kod doktora, psihologa, pedagoga... I sada mi je gore nego pre. Istestirali su dete i otkrili da postoji odredjena diskrepanca (razlika) u nekakvim IQ testovima. I da je emotivno nezreo. On se slabije izražava, neke stvari slabije razume pa sporije i uči. Sa druge strane na testu koji pokazuje njegove manuelne i logičke sposobnosti je bio nadprosečan. Rekoše mi, sve u svemu, prosečno dete. Prezaštićeno, edukativno zapušteno, sa sklonošću da parazitira u patološkoj simbiozi. Terapija je da se dete osamostali dok nije kasno, čto će reći da samo uči i radi sve svoje obaveze, da nauči da bude odgovoran makar to značilo da bude neuspešan.
Kada čovek razmisli, ovo je, za mene, najpovoljnije rešenje. Detetu ništa ne fali, ja ne moram da se mučim oko onoga što ni sanjala nisam da ću morati, a na kraju dobijem samostalno i odgovorno dete!!!
Ali, da bi on zaista mogao da bude prepušten sam sebi, u školi bi trebalo da se uče samo dva do tri predmeta, jer vreme koje je potrebno njemu da nešto savlada je neverovatno dugo. Čak i kada mu neko pomaže. On ne odbija da radi. Ako ja tako hoću, sedeo bi ceo dan i trudio se da uči. Poštuje i to da TV i kompjuter idu na kašičicu, gotovo nikako. Trudi se na sve moguće načine i sve bi dao da može da bude brži. Dok učimo jedva ga nateram da se skoncentriše. Često mu misli lutaju tako da nekad ne može dva puta da ponovi istu rečenicu jer je zaboravio šta je rekao. Možemo po pola sata da ponavljamo istu stvar i da na kraju ne zna ništa. Milion drugih stvari mu pada na pamet i sve mora da mi ispriča. Svaki čas mora da pije vode, pa onda da ide u toalet, pa da nešto vidi...Ako ga prepustim samom sebi, u moru obaveza bi se za čas izgubio. A šta onda? Gledati dete kako se pati i biti svestan da je to za njegovo dobro!?! Koliko vas ovde bi svoje dete prepustilo da se snalazi samo???

Imam utisak da koliko god ja pokušavala na pregledu da objasnim u čemu je problem kod deteta, ti ljudi tamo se ponašaju kao da sam neko koga ne treba mnogo slušati. Dva minuta razgovora i svaka druga rečenica prekinuta na pola je dovoljna da oni donesu svoje zaključke. Verovatno se zbog toga desilo da mi Dr kaže da sa detetom radim sve što sam do sada radila. Znači da mu pomažem i učim sa njim. Psiholig mi je rekao da smo detetu problem stariji brat i ja. Za pedagoga sam već napisala.
Ima li ovde neko razuman ko će mi objasniti kako da ih sve ispoštujem a pre svega ne naškodim detetu??? Zašto jedno prosečno dete koje ima toliku želju i volju da uči ima ovakav problem???
Da ne bude zabune, ja zaista želim da ispoštujem dobijene savete i da dete osamostalim. Nije mene strah da moja deca budu svoji ljudi. Brine me samo šta će biti ako se ispostavi da smo opet pogrešili. Zbog toga bi sada WW bila od neprocenjive koristi.

 

[gost 92012]

Dakle, biofidbek.
Na glavudžicu se smesti celokupna aparatura za EEG, terapeut je posle par nekih testova prilagodi detetu i počinje zabava. Tretman se sastoji od igranja video-igrica razmišljanjem o tome. Na jednom kraju ekrana se nalazi, ne znam kako bih to nazvala, kao skala koja je u sredini zelena, a na krajevima crvena. Meri moždane talase. Kada su talasi 'poželjni', svetli zeleni opseg i nešto se dešava - patuljak iz igrice ide i skuplja novčiće, dok muzika svira. Kada opadne koncetracija, svetli crveni deo, muzika prestaje i patuljak staje. Prosto se golim okom videlo koliko je moj sin napredovao. I na samoj prvoj 'seansi' u prvih 15 minuta mu je pažnja 'iskakala' na svakih par sekundi, i prekidi dok je 'vrati' su trajali sekundama. Vremenom su iskakanja postala ređa (periodi bez iskakanja i po par minuta) a 'vraćanja' drastično kraća. Pred kraj termina, kad se umori, iskakanja su ponovo postajala češća.
Mislim da je to sjajan način da dete prepozna razliku, koju je nemoguće rečima opisati. Da prosto stvori refleks da 'prepozna' kad je koncentrisano, i da ume da se 'prizove' kad oseti da nije (ja savršeno znam koji je to osećaj, jer ga imam i sama, ali definitivno ne znam kako bih nekome objasnila kako to izgleda).
Tih igrica ima mnogo, i u toku jednog tretmana promeni par. Pored tog patuljka, vozio je avion - koji leti dok je koncentrisan, kad padne koncetracija stane, a ako pad potraje počne i da pada. Meni najfascinantnija igrica je trka brodova. Ima ih tri. Jedan ubrzava dete koncentrisanošću, drugi se ubrzava padom koncentracije, a treći se ubrzava ako se dete vrpolji (mom sinu je taj motorički nemir čak izraženiji od poremećaja pažnje). Tako da dete mora da bude mirno i koncentrisano da bi pobedilo.
Ja sam toliko oduševljena principom i dejstvom, da sam pokušala da se informišem o biofidbek uređajima za kućnu upotrebu. Međutim, mora da ih podesi stručnjak, a najbliži nam je u Austriji. Tako da - ništa od toga, za sada.

Ja sam radila godinu dana ovu trepiju sa mojim sinom.Dva puta nedeljno.Tada je imao 9 i po godina.Vrlo uspesno.Pravi efekat terapije se osetio tek kasnije....po zavrsetku...

 

[Momoa]

BigBlueSky izgleda da imamo isto dete
Slazem se sa tim da nas uopste ne slusaju, iako mi sa njima provodimo 24 sata i svakako mozemo realnije da predstavimo dete. Ja sam se nosila mislju da pozovem doktorku na gostovanje kod nas da vidi sve ono sto sam ja pokusala da ispricam, jer se on tamo u potpunosti drugacije ponasao nego kod kuce ili u skoli.
Inace, obavili smo sve preglede, razgovore, testiranja i od 7.oktobra pocinjemo sa "vitaminima"
Od juce sedi u prvoj klupi, umesto 258 puta ustane 186 ali dobro, i to je nesto. Ucitelj se ponudio da individualno radi sa njim, hvala mu

 

[gost 92012]

individualan rad ucitelja sa detetom je super.....(licno iskustvo)

nisam duuuugo na ovoj temi.....pozdrav svima....

 

[Ana@Bg]

BigBlueSky, baš mi je žao što ste u takvoj situaciji. Sjajno je što je dečak prosečan, ali ja verujem da taj problematičan deo ima neko 'ime' i da sigurno postoji način da mu se to što mu teže ide olakša. Ali prosto nemam ideju gde da idete po konkretne savete.
I meni mnogo nedostaje WW

 

[BigBlueSky]

Ana@Bg BigBlueSky, baš mi je žao što ste u takvoj situaciji. Sjajno je što je dečak prosečan, ali ja verujem da taj problematičan deo ima neko 'ime' i da sigurno postoji način da mu se to što mu teže ide olakša. Ali prosto nemam ideju gde da idete po konkretne savete.

I ja mislim isto tako. Zaista ne verujem da je samo osamostaljivanje deteta način da mu se pomogne. Naravno, to bi trebalo da usledi kao rezultat. Razmišljala sam da odemo do Dr Nebojše Jovanovića. Makar da nam kaže da nismo pacijent za njega. Zamolila bih da mi neko pošalje adresu njegove ordinacije.
Sada kada posmatram dete kroz prizmu ovog foruma čini mi se da sam mnogo toga propustila da uradim na vreme. U stvari da nisam ničeg ni bila svesna. Uvek je ponašanje mog deteta bilo naporno. Ali sam to objašnjavala kao pravo na različitost.

 

[Maja_pcelica]

Ana@Bg BigBlueSky, baš mi je žao što ste u takvoj situaciji. Sjajno je što je dečak prosečan, ali ja verujem da taj problematičan deo ima neko 'ime' i da sigurno postoji način da mu se to što mu teže ide olakša. Ali prosto nemam ideju gde da idete po konkretne savete.

I ja mislim isto tako. Zaista ne verujem da je samo osamostaljivanje deteta način da mu se pomogne. Naravno, to bi trebalo da usledi kao rezultat. Razmišljala sam da odemo do Dr Nebojše Jovanovića. Makar da nam kaže da nismo pacijent za njega. Zamolila bih da mi neko pošalje adresu njegove ordinacije.
Sada kada posmatram dete kroz prizmu ovog foruma čini mi se da sam mnogo toga propustila da uradim na vreme. U stvari da nisam ničeg ni bila svesna. Uvek je ponašanje mog deteta bilo naporno. Ali sam to objašnjavala kao pravo na različitost.

Mi smo prosle nedelje bili kod dr Jovanovica. Sin je igrao igrice, uradio mu je EEG i rekao da mi nismo pacijenti za njega, odnosno da moje dete nema ADHD ni u tragovima. Na moje pitanje zasto onda ja kod njega prepoznajem simptome ADHD deteta, rekao je da je moje dete zivo i nemirno, ali da nema neuroloski poremecaj paznje, te da je mozda kod njega prisutan situacioni ADHD, koji ce vremenom, pravilnim usmeravanjem, nestati.
Nadam se da ce zaista tako i biti, ali evo recimo u petak u skoli, za vreme casa srpskog jezika nije uspeo da prepise sa table odredjene recenice, koje su ostala deca, ili vecina njih, bez problema prepisala. Dobio je za domaci duplo vise od ostale dece.
B-B-S poslacu Vam u privatnoj poruci kontakte dr Nebojse Jovanovica, pa zakazite. U svakom slucaju cete biti mirniji posle odlaska kod njega. Covek zaista ima puno pametnih saveta. Pozdrav i samo hrabro, drugacije ne vredi.

 

[mirna. tiha i povučena...]

Draga Majo, i moj sin je isto dobio pozitivnu ocenu od Nebojse Jovanovica. Rekao nam je da je sinak diskretno hiperaktivan i da ce se to sa njegovim sazrevanjem ublazavati, ali evo mi se i dalje borimo...on jos malo puni devet godina i nema vise velikih prolema sa koncentrcijom, ali mu i dalje najveci problem predstavlja impulsivnost. Prosto u nekim situacijama, kada ga nadvladaju emocije, ne moze da se iskontrolise, pa odreaguje burnije nego sto je to primereno njegovom uzrastu! Da li mozda jos neko ima ovakvu vrstu problema sa svojim detetom i kako izlazi na kraj sa time? Svaka vrsta saveta je dobrodosla, jer ja vise ne znam na koji nacin da mu objasnim da nije lepo gledati devetogodisnjaka koji place i histerise za svaku sitnicu...
Jos jedno pitanje za Maju...da li ste se mozda raspitali kod Nebojse Jovanovica za neurofidbek igrice? Ono sto sam ja videla na sajtu izgleda sjajno,samo mislim da mu je jedina mana to sto je na engleskom.

 

[Maja_pcelica]

Raspitivali smo se za igrice, ali on je rekao da mom detetu one nisu potrebne, tako da dalje nisam ni pitala. Posmatrao ga je, pricali smo posle pregleda i posavetovao nas je da moramo da budemo strpljivi, da sto vise saradjujemo sa uciteljicom i da nismo jedini sa ovakvim detetom. Rekao je da je malo vise razmazen, a da je generalno skola pravljena po meri devojcica, tako da je decacima mnogo teze da se u skoli snadju i prihvate je. Ni sama vise ne znam sta da mislim. M... fakat nema ADHD, ali ja kod njega vidim dosta karakteristika ADHD. Mozda je zaista kod njega prisutan taj drugi oblik - Siuacioni ADHD, koji ce vremenom proci. Ne znam ni sama. Sutra je roditeljski sastanak, videcemo sta uciteljica kaze za prethodni period, mada cisto sumnjam da cu nesto saznati. Znate kako to ide na roditeljskim sastancima, sve uopsteno i bez konkretnog pominjanja pojedinaca, a naredna Otvorena vrata tek za 15 dana

 

[Zvoncica_kg]

I ja sam bila kod dr.Jovanovića pre neki dan.Moj klinac ima blaži oblik ADHD,najveći problem je koncentracija a ume da bude i impulsivan.E što se tiče biofeedback igrica,ono o čemu sam pisala da sam videla na njihovom sajtu za 200 evra to su u stvari relaksacione igrice,nemaju nikakve veze sa biofeedback igricama.(nažalost).Bili smo i kod dr.Rudića.Moj sin bi opet trebalo da pije neki lekić na bazi aminokiselina naredna 3 meseca.To je da potpomogne sazrevanje CNS-a.Inače nam jerekao da smo ga dosta razmazili,sve mu dozvoljavamo,da mu nismo postavili granice za mnoge stvari i da dete sada jednostavno iskušava naše strpljenje.Što i jeste 100posto tačno.Moramo da uvedemo multidisciplinu.Znači--mama i tata u savetovalište,jer smo zamenili uloge.Sve pohvale za dr.Rudića.Moj savet idite prvo kod njega(može preko uputa),Pa kod ostalih ako želite da uporedite mišljenja,ali mislim da će te se vratiti uvek njemu.

 

[Zvoncica_kg]

Majo koje igrice je igrao tvoj sin.Moj je kuglanje i pikado.To je vrlo kratko trajalo rekao je da vidi u čemu je problem.Koncentracija mu pada par sekundi,pa je uspostavi i tako 3-4 puta dok se ne hiperfokusira.Taj neurofeedback je strašna stvar.Prosto nisam mogla da verujem da to tako može da funkcioniše.Nažalost mi u Kg-u nemamo mogućnosti za taj aparat jer bi neka privatna ordinacija morala to da isfinansira i da se obuče kako se sa aparatom radi.

 

[Zvoncica_kg]

Draga Majo, i moj sin je isto dobio pozitivnu ocenu od Nebojse Jovanovica. Rekao nam je da je sinak diskretno hiperaktivan i da ce se to sa njegovim sazrevanjem ublazavati, ali evo mi se i dalje borimo...on jos malo puni devet godina i nema vise velikih prolema sa koncentrcijom, ali mu i dalje najveci problem predstavlja impulsivnost. Prosto u nekim situacijama, kada ga nadvladaju emocije, ne moze da se iskontrolise, pa odreaguje burnije nego sto je to primereno njegovom uzrastu! Da li mozda jos neko ima ovakvu vrstu problema sa svojim detetom i kako izlazi na kraj sa time? Svaka vrsta saveta je dobrodosla, jer ja vise ne znam na koji nacin da mu objasnim da nije lepo gledati devetogodisnjaka koji place i histerise za svaku sitnicu...
Jos jedno pitanje za Maju...da li ste se mozda raspitali kod Nebojse Jovanovica za neurofidbek igrice? Ono sto sam ja videla na sajtu izgleda sjajno,samo mislim da mu je jedina mana to sto je na engleskom.

Najvažnije je da u trenucima njegove impulsivnosti ti budeš tiha i smirena ili bar da tako izgledaš.Veruj mi da sam to danima učila i uspela da savladam,Nekad bi ga tako slatko zalepila po guzici kada mi napravi scenu (obično u prodavnici) ali se kontrolišem.Probala sam razne fore ali ova uvek pali.Čučnem pored njega,pričam tiho a pri tom tražim da me pogleda u oči.Dok ja pričam ti si moja duša,mamin dobar dečkić pa nećeš valjda sada da ljutiš mamu da budem tužna,ja ga polako povlačim ka sebi u zagrljaj.Da vidim sada koliko me voliš, on me zagrli najjače što može,ja kažem eto vidiš da sve može lepo,dogovorićemo se,važi?Čak mu je i žao što se tako ponašao.probaj možda neće da upali 2-3 puta ali ne odustaj.