ADHD ili hiperaktivnost kod dece

[BLPD]

Postoji, pri Dispanzeru za Decu i omladinu u DZ Zemun. Da bi se učestvovalo, mora dete da bude njihov pacijent. Tako moraju, uslovljeni su. Da bi postalo pacijent - potreban je uput. Da biste dobili uput, potreban je pedijatar koji razume motive zašto biste da traćite novac matičnog doma zdravlja, kad i on ima isto takvo savetovalište u kome rade dve divne gospođe. Tačka. Zid.

Postojala je neka ideja da se oformi jedna nezavisna grupa. Nema dovoljno zainteresovanih, javljaju se jedan po jedan u velikim vremenskim razmacima.

No, srećom, postoji internet, postoje ovakve teme i ovakvi forumi. Pa se mame upoznaju i razmenjuju informacije i iskustva, a deca se druže.

U konačnom - tako je kako je.

Pa ako pedijatar ne razume motiv majke deteta koje ima problem - onda ne mora ni da razume. Samo me zanima da li te dve divne gospodje imaju svaka po dete sa problemom i da li ih skoro svaki dan dusa zaboli onoliko koliko zaboli mene. I da li razumeju kako je majci kojoj je uskraceno da se raduje sinovljevim uspesima i da bude nesrecna zbog sinovljevih neuspeha.

 

[WithdrawnWater]

Grupa u Dispanzeru vise ne postoji, funkcionisala je u okviru projekta koji je trajao 6 meseci i zavrsen je. Na zalost sve drugo vezano za upute i dobru volju maticnih domova zdravlja je tacno. LJudi iz Cilaga (koji proizvodi lek za ADHD) pokusavaju da podrze stvaranje kluba roditelja dece sa ADHDom (koji mora biti registrovan na nekog od roditelja), d anadju prostor u kome bi se klub sastajao jednom ili dva puta mesecno, gde bi se rtazmenjivala iskustva, drzala predavanja.....Imam nekih porodicnih zdravstvenih problema pa ne znam dokle se stiglo, a bas smo se svi zajedno trudili da to zazivi, pitacu saradnike iz Cilaga pa cu vam javiti.....

 

[Ana@Bg]

Baš šteta što je trajalo kratko
Javite, hvala.

 

[gost 151949]

Eh,da. Dođe vreme da malo predahnemo od muke zvane škola.Čini mi se kao da odlažem neki težak kamen, tek da malo predahnem, pa od septembra opet na krkače... Nije to odmor samo od škole i "bitki" koje nas dvoje vodimo u vezi njegovih obaveza. To je predah i od one stalne brige "šta će biti s tobom sutra" , vreme kada tražim razloge za optimizam,kada se nadam da će iduće godine biti bolje i tako...Možda je glupo što sada pišem o svojim osećanjima, možda će neko reći da je to egoizam,ali imam neku potrebu da se malo izjadam,pa koga nervira nek ne čita.Svaka čast i mužu koji misli da sve ovo nije tako strašno i da ja malo "dramim", i prijateljicama čijih se komentara na ovu temu ponekad malo pribojavam, npr.-nemoj me pogrešno shvatiti,ali jeste malo čudan..., ali ne bih bila ovde gde sam sada da ne mislim da najbolje mogu razumeti oni koji istu muku muče,a kojih u stvarnom životu nemam oko sebe.
Elem, prošle godine 4,16,a sada na kraju šestog:3,85. Užasava me pomisao na sedmi,kažu,najteži razred. Naročito me muči to što ja gubim bitku sa upumpavanjem školskog gradiva u jednu malu nezainteresovanu glavužicu.Gospode,kako sam iscrpljena.
Eto, neću se više samosažaljevati.To nije lepo,al baš mi je prijalo...
E,da.Što se mokrenja tiče,to je znači sada pod pokroviteljtvom dečjeg nefrologa. Zašto?-Iskreno,neznam.Tako je valjda nefrolog odlučila, psihijatar nije imala pritužbi.Pijemo te lekove i u zadnih 10-ak večeri, probudim ga oko 12 uveče da ode u WC.To sam,samo ne tako redovno, i ranije činila.Sporadično,po ličnom nahođenju,ali mi je uvek bilo žao da ga skroz razbuđujem,pa on skoro da odbaulja u WC i opet ode da spava. Sad mu kažem da me pogleda u oči(ljepotice,probudse) i malo pokušavam da razgovaram sa njim. Ujutro se uglavnom seća da sam ga razbuđivala.

Što se tiče one zapadnjačke tehnike (bed wetting),malo sam guglala,ali ništa ubedljivo nisam našla.Ana,da li znaš gde se to može nabaviti i koliko košta?
Takođe, zamolila sam jednog prijatelja koji živi u Americi,da malo potraži opremu za neurofidbek za kućnu varijantu vežbanja. Jako sam se zagrejala za to i mislim da bi nam moglo biti od pomoći,ali me on pita :Kako se konkretno zove taj softverski paket ili CD-ovi?- jer ga to tamo pitaju.Takođe kaže da nije siguran da će se uređaj koji je namenjen za Američko tržište uopšte moći koristiti u Evropi, zbog neke brzine snimanja.Nisam to baš najbolje razumela,ali ako ima neko da mi pomogne u vezi ovih nejasnoća bila bih mu puno zahvalna. Toliko za sada. Možda je malo depresivno,ali oporaviću se već,a bez AD. Puno,puno pozdrava svima,

 

[Ana@Bg]

Dobro nam se vratili, Step by step. Uživajte u zasluženom odmoru

Koliko ja znam, a nisam baš u materiji, tih alarma kod nas nema, ali postoje u inostranstvu. Npr. ovde:

http://bedwettingstore.com/Bedwetting_Alarms/malem_ultimate_bedwetting_alarm.htm

Što se kućnog neurofidbeka tiče, ja sam u jednom trenutku intenzivno razmišljala o tome, i na kraju odustala jer je praktično neizvodljivo - svim tim aparatima je potrebno početno i periodično podešavanje, a nama najbliži stručnjak je u Austriji. Pa mislim da bi cela akcija bila nezamislivo skupa, ako i postoji teorijska izvodljivost. Ako vi ipak želite da to sve iščitate sami, ja ću probati da rekonstruišem potragu i nađem vam neke informativne linkove.

Što se škole tiče, mi najesen tek krećemo u tu avanturu. I nekako nisam ni u prevelikoj panici (mada sam odabrala školu koja mi se čini OK, i nadam se da ćemo uspeti i adekvatnu učiteljicu da 'uhvatimo'). Mene prilično opušta u tom smislu ova ekspanzija privatnih srednjih škola i fakulteta (iako me u mom profesionalnom smislu prilično nervira i 'kolje'), pa nekako vidim šansu i pored nekog lošeg uspeha u osnovnoj školi. I prija mi taj osećaj da ima nade i za one koji kasnije sazrevaju, i da im uspeh do 15 godine ne mora obeležiti život.

 

[BLPD]

Elem, prošle godine 4,16,a sada na kraju šestog:3,85. Užasava me pomisao na sedmi,kažu,najteži razred. Naročito me muči to što ja gubim bitku sa upumpavanjem školskog gradiva u jednu malu nezainteresovanu glavužicu.Gospode,kako sam iscrpljena.
Eto, neću se više samosažaljevati.To nije lepo,al baš mi je prijalo...
E,da.Što se mokrenja tiče,to je znači sada pod pokroviteljtvom dečjeg nefrologa. Zašto?-Iskreno,neznam.Tako je valjda nefrolog odlučila, psihijatar nije imala pritužbi.Pijemo te lekove i u zadnih 10-ak večeri, probudim ga oko 12 uveče da ode u WC.To sam,samo ne tako redovno, i ranije činila.Sporadično,po ličnom nahođenju,ali mi je uvek bilo žao da ga skroz razbuđujem,pa on skoro da odbaulja u WC i opet ode da spava. Sad mu kažem da me pogleda u oči(ljepotice,probudse) i malo pokušavam da razgovaram sa njim. Ujutro se uglavnom seća da sam ga razbuđivala.
Toliko za sada. Možda je malo depresivno,ali oporaviću se već,a bez AD. Puno,puno pozdrava svima,

Hej, cao!
Pa napreduje ti sin, skoro kao moj u tim godinama. Evo ti prognoze:
VI razred: 4,0
VII: 3,0
VIII: 2,85
prijemni: oko 64

Sto se tog nocnog mokrenje tice ja se uopste oko toga nisam sekirala jer sam i sama od te "opake bolesti" bolovala do pune 13te.
Moj mali je do 10te,do kraja IV razreda. Moj psihijatar je smatrao da detetu treba dati AD, rekla bih koji, ali pravilo je da ne smem i urlao na mene jer sam to odbila s obrazlozenjem da to ni meni niko nije davao. Lekarka moga sina (dr. M. Pejovic) nikada nije smatrala da njemu nesto od lekova treba davati jer nije bila nacisto sta mu je. Evo, ni doktor Bojanin ne predlaze nikakve lekove.
Ja sam stvar resavala tako sto ga samo podignem pored kreveta i podmetnem mu nosu (inace je od nepune trece sasvim normalno koristio toalet). Zaista mi je bilo zao da ga vucem onako zaspalog u kupatilo i/ili razbudjujem.
Mene su mama i tata zajedno oko desete godine odveli u Institut za majku i dete kod urologa ili nefrologa, ne secam se, ali se secam da su me rascerecili i uzeli urin direktno iz besike kroz uretru i da sam ceo dan plakala i nisam smela ici da piskim zbog peckanja. Onda je moja majka rekla da me vise nigde voditi nece. Ionako su mi, rekla je tada, otkrili samo visak inteligencije. Hvala Bogu te me ne zarazise nekom eserihijom ili necim slicnim.

Inace, nisam stigla na predavanje prof. Bojanina jer svaki dan spremam sa sinom po dva godisnja testa. U ponedeljak istorija i matematika, u utorak muzicko, likovno i geografija, u sredu srpski tj. knjizevnost i latinski, evo danas biologija i fizika. Ostaju nam engleski i nemacki za sledecu nedelju i prvo polugodiste iz matematike jer je imao keca. Jedva cekam da zavrsim razred. Tu i tamo, diktiram mu po nesto i sms-om iz Wikipedije ili iz glave, zavisi koji je predmet u pitanju, pripremam mu puskice itd. Svaki drugi dan odem u gimnaziju da mi nesto ne promakne. Ja pritisla odavde, razredna odande i eto. Tatu smo istovarili napolje na ceo dan da zaradjuje sto njemu (to sa boravkom van kuce) nikada nije tesko padalo!

 

[gost 151949]

Pih, pola sata sam pisala i sve mi obrisa.Idem da se ubijem.

 

[gost 151949]

Hajdemo ponovo!
Danas smo se vratili sa proputovanja.Konačno smo uspeli sastaviti ceo vikend kod mojih, a
ne samo nedeljom na par sati.
Sve u svemu, izvukosmo mi 4,15 na kraju.Malo su profesori međusobno lobirali, naravno za svu decu.Ipak...treba im pomoći,tako da je moj sinčić prošao bolje nego što je mogao i sanjati.Kamo lepe sreće da je i 3,50,a da je to manje-više njegova zasluga.Ma, znate šta mislim...Što se mlađeg tiče:5,00 ,potpuno samostalno!Mališan se gotovo prošetao kroz 4. razred.Puno puta primetim kod mlađeg kako mu teško padaju "bitke" između mene i starijeg.Samo uzdahne,slegne ramenima i za tili čas uradi svoj domaći.

Znači Ana,tako stoje stvari sa neurofidbekom.Joj,kako mi je žao.Tako sam puno nade polagala u sve to.Još uvek se malo kolebam da li da javim onom prijatelju u Americi da odustane od potrage.Hm.Pojma nemam. Nemam razloga da ti ne poverujem u vezi ovih podešavanja softvera, obzirom da si u tako ranom uzrastu dešifrovala i ADHD kod vlastitog deteta(što mi iako si,pretpostavljam, iz prosvetne "branše"ipak ni sada nije jasno).Alal vera.
Meni je moj dečak bio nekako čudan i u vrtiću.Upoređivala sam njegovo ponašanje sa ponašanjem vršnjaka, njegove radove sa radovima druge dece i primećivala da tu nešto ne štima.Očekivala sam da mi vaspitačice, kao iskusne u poslu sa decom kažu,ako misle da bi trebalo da ga odvedem kod lekara.Stalno sam ih zapitkivala,ali su odgovori uvek bili neodređeni.Kod pedijatra smo išli zbog kojekakvih dečjih bolesti i zbog noćnog mokrenja.Zbog ovog drugog su nas poslali dečjem psihologu,koji nam je savetovao da se kući igramo društvenih igara ,vodimo dnevnik umokravanja i da dolazimo i dalje.Tako smo i činili,ali u to vreme nisam bila dovoljno uporna.Mislila sam-izrašće,neću da paničim...Malo sam zatvarala oči. Priznajem.Tek sa polaskom u školu počela sam intenzivno da primećujem da dete ima problem i tako je počelo.Najpre je dijagnoza bila disharmoničan razvoj,a vremenom je to korigovano u ADHD.I eto...
Jedan mali savet Ana: pokušaj da detetu nađeš neku mlađu učiteljicu,koja je još spremna da uči.Nije pravilo,ali mahom starije učiteljice više brinu o tome da im dečica,kada krenu u više razrede budu male pčelice,pa da nastavnici kažu kako ih je dobro naučila. Tu naravno nema ničeg lošeg,ali deci sa ADHD prvenstveno treba razumevanje, jer je njihov potencijal mnogo veći od onog što pokažu na npr.kontrolnom zadatku.
BLPD:Nema druge,nego izdrži još ovu nedeljicu i javi nam kako je prošlo.

P.S.Onaj prvi post mi je bio lepši, vrlo važno. Puno,puno pozdrava svima,

 

[Ana@Bg]

Bravo za 4,15!!! Bez obzira na lobiranje, lep je to uspeh, i treba da budete ponosni. A i to lobiranje pokazuje da je sinak drag i simpatičan, a i to je daleko od nevažnog

Što se naše rane dijagnostike tiče - tu je u pitanju srećan splet okolnosti: što je moj otac, to sada znamo, bio ADHD dete; što je njegova majka živa, i prestravila me proročanstvom 'Boga mi, Ana, kao da tvog oca gledam. Neka ti je živ i zdrav, neće ti lako biti s njim'; što mi je rođena tetka psiholog, pa sam imala smernice na licu mesta i uzgred; i što mi je umalo poginuo pred očima sa 3,5 pa nije bilo mesta nadi da će 'izrasti' i da je to 'dečak, pa nestašan'. Ukratko - malo je tu moje baš zasluge, smatram da smo imali mnogo sreće - u konačnom i zato što živimo u Beogradu, gde je izbor svega - i lekara, i informacija, i mogućnosti - neuporedivo veći (ja sam odrasla u manjem gradu, i tužna je činjenica da to uglavnom znači i mnogo manje mogućnosti).

A ima ta rana dijagnostika i naličje - da to sve nisam saznala, verujem da bih sada imala jedno dete kao Vaše mlađe, da u njemu samo uživam i volim ga, bez borbe i dresure. Sve u životu ima i plus i minus.

Nemojte da 'opozovete' prijatelja, možda on, na licu mesta u USA nađe nešto što ja nisam izguglala. Držim pačeve

Uživajte u zasluženom raspustu. Pozdrav svima vama.

 

[BLPD]

evo, mi i dalje ucimo , ali nas vise muci uobrazilja da cemo umreti nevini
i tako ... u nedelju smo mu tata i ja izabrali fotografiju za facebook pa se sada skinuo sa counter strike-a i navukao na facebook. u pravu je bio bojanin kada je zakljucio da mi njemu izgleda moramo devojcicu da prinesemo na tanjiru jer je on nestrpljiv da ceka da mu se za koju godinu prinese sama ubise ga hormoni.

inace, mene je prvu stavio na tapet kod psihologa i doktora pa u petak moram sa njim jer sam pozvana. kaze da me je nazvao "novobeogradskim fantomom" i opisao kako vozim, a takodje je opisao i kako zivce smirujem slatkisima kada propadnem uceci sa njim. nista mi drugo ne preosraje nego da odem pa da potvrdim. takodje je rekao da ce oca tek da uzme u usta.
moj lekar nece da mi napise da imam granicni poremecaj - morace da mi veruju na rec

 

[WithdrawnWater]

Uvek se dobro zabavim sa VAma - divni ste, samo napred, ne dajte se. Naravno d anece da VAm napise da ste GPL (pa da ispadne budala i napismeno - nije dosta sto je ovako na nevidjeno budalastinu tresnuo!). POzdravchic!

 

[BLPD]

super sto su nam i ocevi dobili dijagnoze
moj je izgleda bio autistican
crni humor ljudi, sta da se radi
ostala su nam jos dva godisnja testa i da platimo poslednju ratu skolarine pa da krpimo struju, telefon i ostalo tokom jula i avgusta kada nema skole

 

[gost 151949]

Krasno!

super sto su nam i ocevi dobili dijagnoze
moj je izgleda bio autistican
crni humor ljudi, sta da se radi
ostala su nam jos dva godisnja testa i da platimo poslednju ratu skolarine pa da krpimo struju, telefon i ostalo tokom jula i avgusta kada nema skole

Moj je,kažu,piškio noću nesmalo do ženidbe.On tvrdi da nije baš toliko,ali skoro do vojske.
A i inače mi je još kad sam bila jako mala,uvek bio čudan.Kad sam malo poodrasla,shvatila sam da nije glupav,ali je uvek bio i ostao veliko dete. Kada gledam njega,ne mogu,a da se ne zapitam,a šta ako mi dete ne izraste? Onda se tešim,kao-onda na te stvari niko nije obraćao pažnju.Niko ga nije vodio kod lekara,a i da jeste...,u ono vreme...
Ana,sorry za ono gore.Nisam znala.Hvala ti na podršci.Uostalom, ako se danas-sutra iscrpiš od škole,bar kod nas ćeš imati "rame za plakanje".Dobra stvar je da kada neki problem sa dečicom prođe,stvarno se brzo zaboravi.

 

[BLPD]

Krasno!

Moj je,kažu,piškio noću nesmalo do ženidbe.On tvrdi da nije baš toliko,ali skoro do vojske.
A i inače mi je još kad sam bila jako mala,uvek bio čudan.Kad sam malo poodrasla,shvatila sam da nije glupav,ali je uvek bio i ostao veliko dete. Kada gledam njega,ne mogu,a da se ne zapitam,a šta ako mi dete ne izraste? Onda se tešim,kao-onda na te stvari niko nije obraćao pažnju.Niko ga nije vodio kod lekara,a i da jeste...,u ono vreme...
Ana,sorry za ono gore.Nisam znala.Hvala ti na podršci.Uostalom, ako se danas-sutra iscrpiš od škole,bar kod nas ćeš imati "rame za plakanje".Dobra stvar je da kada neki problem sa dečicom prođe,stvarno se brzo zaboravi.

A šta mu fali. Odslužio vojsku, oženio se, verovatno radio, dobio tebe, ima dva unuka... Sasvim normalan životni put, ako smem da primetim.

A ja - bolje da ne analiziram moje. Tata mi je stvarno bio skroz cudan, ali vrlo ozbiljan i odgovoran čovek i prema porodici i na poslu. Mada, uvek mi je nekako izgledalo kao da ne razume najosnovnije ljudske relacije. O sebi ne smem ni da mislim s obzirom da mi je doktorat upravo usao u završnu proceduru na fakultetu i da mi je majka upravo rekla "Tanja, ti si pre tacno 20 godina upisala taj fakultet i još si na njemu." Pa, mislim - da je bilo srece to jest veze, ja bih na njemu bila u radnom odnosu, ne bih dogurala do ovih godina kao stipendista za nauku. Ali, nisam joj to rekla jer necu da je sekiram.

Nego, posto pisem rad za casopis, preleteh pogledom kroz neku cudnu referencu. Naime, nekome je palo na pamet da korelise inkontinentnu decu i nocno mokrenje, pri cemu je utvrdjena pozitivna korelacija. E, sada, izgleda da ADHD decu svrstavaju u tu inkontinentnu decu. Ne mogu sada, kao za baksuz da nadjem taj clanak, nisam ga stavila u Favorites, da mi se ne brka sa mojom genetikom. Ali, koliko sam shvatila, ADHD i enureza nemaju veze jedno sa drugim, ali se cesto javljaju zajedno. E sada - da li se to zove komorbiditet ili pridruzena dijagnoza, stvarno ne znam, moramo da pitamo WW.

Ana@ Kuku tebi, bas ti je zivahan mali! Od septembra ti pocinje horor film, ali guraces, zajedno sa nama, sta se moze. Ja jos tri godine, pa cemo videti sta ce biti posle.

 

[gost 151949]

Au,ala si je utešila! Pa dobro.Uvek ostaje ono-puno se pati,ali se brzo zaboravlja.Za taj momenat u vezi sa učenjem, sigurno je tako.U vezi ove korelacije ADHD i noćno mokrenje, to sam već negde čitala,da jako veliki postotak dece sa nekim vidom poremećaja pažnje,ima i ovaj problem.Neću sada da špekulišem ciframa,a nije ni neophodno. Više me,iskreno rečeno, brine količina lekova koje su mi detetu prepisali. Jedna vrsta za mokrenje uveče, druga za ADHD,pa još i ova treća za mokrenje-ujutro i uveče.A,ovu treću mu još nisam ni počela davati.Sad bih od nefrologa verovatno dobila žestoke kritike jer ih je prepisala pre mesec i po dana.Da je bar išao na onaj laser.Stvarno se plašim da mu dajem i ovu treću vrstu. Puno je to.Osim toga, to su lekovi kojih ni nema kod nas u apotekama,već se nabavljaju u Mađarskoj. Nama ih naravno nije problem nabaviti,ali se ne usuđujem, pa to ti je.Doduše, ovaj za pažnju mu je smanjen na pola doze za vreme raspusta,ali mi to i nije neka uteha.Jeste da smo mi locirani u Gornjoj Pripiz..ni,ali nije li najlakše bubnuti detetu lekove i rešen problem?

Jeste li vi položili testove?

 

[BLPD]

Au,ala si je utešila! Pa dobro.Uvek ostaje ono-puno se pati,ali se brzo zaboravlja.Za taj momenat u vezi sa učenjem, sigurno je tako.U vezi ove korelacije ADHD i noćno mokrenje, to sam već negde čitala,da jako veliki postotak dece sa nekim vidom poremećaja pažnje,ima i ovaj problem.Neću sada da špekulišem ciframa,a nije ni neophodno. Više me,iskreno rečeno, brine količina lekova koje su mi detetu prepisali. Jedna vrsta za mokrenje uveče, druga za ADHD,pa još i ova treća za mokrenje-ujutro i uveče.A,ovu treću mu još nisam ni počela davati.Sad bih od nefrologa verovatno dobila žestoke kritike jer ih je prepisala pre mesec i po dana.Da je bar išao na onaj laser.Stvarno se plašim da mu dajem i ovu treću vrstu. Puno je to.Osim toga, to su lekovi kojih ni nema kod nas u apotekama,već se nabavljaju u Mađarskoj. Nama ih naravno nije problem nabaviti,ali se ne usuđujem, pa to ti je.Doduše, ovaj za pažnju mu je smanjen na pola doze za vreme raspusta,ali mi to i nije neka uteha.Jeste da smo mi locirani u Gornjoj Pripiz..ni,ali nije li najlakše bubnuti detetu lekove i rešen problem?

Jeste li vi položili testove?

A bolje da zna šta je čeka nego da se zavarava! Neka se naša Ana pripremi na hipersekreciju kortizola od 1og septembra!!!

Mi danas imamo latinski, srpski i nemački (jezici su mu zaista najslabiji) i onda završismo razred bez kečeva. Ne znam da li će biti dovoljan ili dobar, ne računa mi se, a i on mi jutros reče da ima preča posla od računanja proseka - da prođe razred.

Čuj, što se tog noćnog mokrenja tiče, ja svom detetu nisam htela da za to dajem lek.

Prvo sam ga odvela u Palmotićevu sa oko 4 godine (mislim da je bila dr. Krajger), pa u Zavod za govorne poremećaje gde je prošao kroz neke preglede kada je imao oko 5 pa sam onda kada je pošao u peti razred i kada sam već bila i pacijent i doktorant izabrala doktorku Pejović da ga vodi. I niko od dečjih psihijatara nije njemu preporučio nikakav lek. A i nisam ga vodila zbog mokrenja već zbog govora i celokupnog ponašanja koje se meni činilo čudnjikavim. Evo - nije ni dr. Bojanin.

Sa druge strane moj psihijatar je insistirao da detetu dam antidepresiv zbog noćnog mokrenja, urlao na mene i nazvao me psihopatkinjom koja detetu uskraćuje neophodnu medicinsku negu, pretio da će me tužiti Centru za socijalno i tražiti da mi oduzmu dete... Ja sam mu odgovorila da učini sve što smatra da je potrebno, neću prigovarati. Ja ne znam da li je uobičajeno koristiti takve metode u radu sa majkama koje se u toj svojoj ulozi osećaju neadekvatno to jest. ubiti u pojam pa raditi EMDR, pa opet ubiti u pojam pa opet EMDR, pa osvešćivati i uterivati na sticanje uvida u sopstvenu impulsivnost i lošu kontrolu emocija - no kako god da je bilo, ja se sada osećam dobro u svom odnosu prema sinu, smejem se, šalim, tugujem sa njim, izbegavam da mislim o budućnosti da me ne bi hvatao strah, brzo pravim distancu kada kaže da upravo izlazi na splav da od moje brige i njemu i meni ne bi preselo i td. Možda je tako trebalo. Svoju dijagnozu teškog psihopate moram da nosim sa dostojanstvom kada sam već ušla u ordinaciju, rekla da sam zavisna od čokolade i dobila antidepresiv. Toliko o psihijatrima i lekovima.

A što se tiče tog leka za ADHD, ja tu baš nemam stav jer nemam tipično ADHD dete. Ako će da strada na ulici ili mu je život pakao zbog prekida pažnje ili je rizik da ispadne iz koloseka (tj škole) i lati se te iste supstance samo na ulici i na svoju ruku veci od rizika koji uzimanje leka nosi sa sobom - onda bolje lek. Ja nisam ni imala dilemi jer ga mom sinu niko nije ni preporučio mada je po problemima sa pažnjom kandidat za lek. Zaista ne znam.
Kod mog sina se radi i o jednoj opštoj nesigurnosti i zakočenosti u kontaktima i ekstremnoj introvertnosti, a pri tome je veoma povredljiv, a pri tome mu je deda po ocu bio težak alkoholičar lečen u Toponici, ali osim disocijalnih karakternih crta ništa ispod tog alkohola... tako da se sve u svemu - bolje da što manje razmišljam.

 

[ADD-ovac]

Pozdrav svima,
Da li neko zna gde se kod nas moze nabaviti bilo kakav ozbiljan lek za ADD? Taman sam nabasao na lek..........i uzimao ga par meseci, da bi od decembra prosle godine prestao uvoz...navodno se nije isplatilo uvoznicima zbog malih zarada, koje su im ocigledno vaznije od necijeg zdravlja. Od tada sam bez tretmana a i ne znam postoji li bilo ko kome mogu da se obratim a ko je strucnjak kod nas za ADD u odraslih, i postoji li bilo kakav lek koji se moze kupiti (znam da nisu jeftini, ali patiti od ADD-a u mojim godinama i u poslu je devastirajuce).
Ja sam inace odrasli (50 -godisnji) ADD-ovac i za poremecaj sam saznao u SAD-u pre 8-9 godina. Verovatno ovo stanje datira od mnogo ranije, no nisam bio svestan toga dok mi prijatelji nisu skrenuli paznju. Tada sam bio podvrgnut citavoj seriji ispitivanja i prepisan mi je narkotik iz porodice amfetaminja .........., Ovaj lek je pomagao ali je uticao na dramatican skok krvnog pritiska, pa sam na svoju ruku prestao da ga uzimam. Od tada sam probao mnoge lekove, koji nisu bili iz porodice amfetamina, ali bez rezultata. U Srbiji nisam mogao da nadjem nista sto bi mi pomoglo, osim vec pomenute ............ koja se vise ne moze nabaviti.
Moze li neko pomoci savetom gde ili kome da se obratim.
Pozdrav i hvala

 

[mirna. tiha i povučena...]

Cao svima!
Drago mi je da ova tema jos uvek postoji na forumu i da jos uvek ima zainteresovanih da ponesto kazu na ovu temu. Procitala sam od prve do poslednje poruke na forumu i prosto dobila zelju da se i ja oglasim, ali mi se nesto ne da, jer su mi vec dve prethodne poruke nestale. Ne znam u cemu je fora, a bas sam se bila raspisala....Ja sam takodje mama jednog hiperaktivca koji sada ima osam godina. Dijagnoza je postavljena kada je posao u vtic sa 4 godine i od tada smo obisli raznorazne strucnjake (psihologe, defektologe, logopede,...) od kojih je svako imao neko svoje vidjenje problema, iako su skoro svi bili misljenja da dete ima blazi oblik hiperaktivnosti. Na kraju smo tako sludjeni, prestali da odlazimo kod strucnjaka i nadali se da ce se problem vremenom ublaziti. On je prosle godine krenuo u prvi razred i bas je kao za inat naleteo na strogu i krutu uciteljicu, koja nije zelela da pokaze ni malo razumevanja za njegov problem. Etiketiran je od prvog dana kao bezobrazno i nevaspitano dete! Tako su ga na zalost i ostala deca dozivela, jer je svakodnevno bio kaznjen za nesto od strane nastavnice.Moram da napomenem da problem sa ucenjem i savladavanjem gradiva nije nikada imao, jer sam ja kod kuce ucila zajedno sa njim. Drugi razred je uspesno zavrsio sa svim peticama! Ne znam sta bi bilo da sam ja zaposlena...Brine me samo to sto ima, po mom misljenju, losu komunikaciju sa vrsnjacima! Imam utisak da su nekako zreliji od njega, pa da ga samim tim na neki nacin odbacuju....mislim da ga sve to jako frustrira i da ne zna ponekad da se izbori sa time, pa impulsivno reaguje! Da li je neko mozda imao slican problem i da li mozda moze da nam pomogne? Unapred zahvalna!

 

[gost 151949]

...Brine me samo to sto ima, po mom misljenju, losu komunikaciju sa vrsnjacima! Imam utisak da su nekako zreliji od njega, pa da ga samim tim na neki nacin odbacuju....mislim da ga sve to jako frustrira i da ne zna ponekad da se izbori sa time, pa impulsivno reaguje! Da li je neko mozda imao slican problem i da li mozda moze da nam pomogne? Unapred zahvalna!

Naravno.Svi smo imali ili imamo ovakav problem.Drugi forumaši ti mogu ispričati svoju "svakidašnju jadikovku",a što se tiče ove u mojoj porodici,istina je da mi dete ima i uvek je imao interesovanja za stvari koje njegove vršnjake ne privlače.On baš nije tako vidljivo hiperaktivan,pa ga vršnjaci doživljavaju kao dobricu koji gleda svoja posla, dok oni gledaju svoja.Retko ga zovu na rođendane,nikad na "partiju"fudbala,a ono malo dobrih drugara se pomalo osobenjaci,u svom filmu...kao i on. Neznam da li sada vešto prikriva,ali mi se u zadnjih godinu dve mnogo manje žali na drugare u školi.Ranije je to bilo,trpi,trpi i onda buknu serija plača i jadanja u smislu:nisam ni najmanje popularan,ismevaju me, ponižavaju,nijedna devojčica nije zaljubljena u mene...Naravno da je to jako teško.Još kada uz to idu i loše ocene,slabi rezultati u izabranom sportu,onda mi preostane jedino to da uvek nanovo ponavljam:Ti vrediš!Vrediš jer si...onda slede osobine koje on zaista ima.
Za razliku od tvog dečaka,naš nikada nije prešao odličnim,a radim sa nim od prvog dana.
Šta ćeš,ovo je problem svih ADHD derišta.
P.S.Ako zaista poseduješ ove osobine koje ti izabrano ime kazuje,možda pored poremećaja pažnje imaš i drugi problem.Ne zameri,ali možda nisi dovoljno izgradila lični autoritet i dečak,kao i svako drugo dete traži da ga zaustaviš.Pozdrav,
BLPDa li ste prošli na testovima?

 

[BLPD]

ADD-ovac@ iza ćoška, brate, prvom lokalnom dileru brate, ovo je Srbija brate
Ovo je bila šala.
Ali, šalu na stranu, ja mislim da to ovde nećeš uspeti. Ja sam tako jedva kupila flašu etra pre više godina (trebalo mi za vinske mušice za magistarski), nabedili me po apotekama da sam narkoman koji hoće to da udiše.

Step by step@ Položismo testove, prosek 2,67, uspeh - dobar! Nego, trenutno je skroz, što bi se narodski reklo - pomahnitao! Kaže raspust je i ceo dan bi proveo van kuće. Čuj, molim te, da se nije od učenja premorio?! Limitirali smo izlaske do pola 12, pokušavamo da ga usmerimo da nešto što bi ga i kod kuće zainteresovalo - slaba vajda. Muž mi kaže da je njemu super što ja ne radim jer mogu sina da kontrolišem. A kako je meni, to niko ne pita.

mirna, tiha@ ah, dobrodošla! moj je skroz nezreo pa zrela deca nemaju sa njim šta ni da traže. a čak i oni koji imaju neki problem često se smeju njegovom ponašanju, ali sam je kriv jer neće da dozvoli da ga ja ponašanju učim kada mu je već prilično van kontrole. bude plakanja i kod nas, a ja mu onda pričam i pričam... pitam se kako će sve biti kada bude devojka. može da ga povuče napred, ali i da ga gurne daleko unazad. ne znam.

 

[gost 151949]

ADD-ovac@ iza ćoška, brate, prvom lokalnom dileru brate, ovo je Srbija brate

Sestro brate,da te nema valjalo bi te izmisliti!

 

[mirna. tiha i povučena...]

Jao, ljudi, ali ja se ubih pricajuci....i opet isto...to me izbezumljuje i uzasno iscrpljuje! Nisam spomenula da imam i mladje dete, koje na svu srecu nema ovaj problem i kazu u vrticu da je za primer. Mislim da sam kao roditelj prilicno stroga, cak ponekad mislim da u tome preterujem, ali sta cu kad kod ovog starijeg nema nekog efekta. Ne znam da li i vi imate ponekad taj osecaj da ste "los roditelj", jer vam se cini da ste sve pokusali, a ono opet ne valja?! Spomenula sam vec da nisam zaposlena i da samim tim posvecujem dosta paznje deci. Cim smo suprug i ja primetili da ima visak energije, a to je bilo oko cetvrte, pete godine, poceli smo da ga ukljucujemo u razne sportove, ali su ga zbog ponasanja ( tj. ne slusanja) posle izvesnog vremena i izbacivali. Moram da napomenem, posto ovo sada mnogo grubo zvuci, da nije nikada bio agresivan, nego prosto nije postovao pravila i pokorno slusao kao i ostala deca.U prevodu, radio je ono sto je hteo. Trenutno ga ni jedan sport ne privlaci i ja sam ocajna zbog toga, jer mu je neka vrsta "praznjenja" neophodna. Ali ne moze se nista na silu! Sto se tice druzenja....uh...to nam je trenutno bolna tacka....mada me boli to sto je od uvek bio jako komunikativno dete, a sto je stariji sve mi se cini da mu je teze da nadje zajednicki jezik sa vrsnjacima. Iako on ne odustaje...oduvek je bio uporan u svemu! Mozda ce mu to kasnije u zivotu biti pozitivna osobina, ko zna!?

 

[mirna. tiha i povučena...]

Da li je mozda neko imao neko iskustvo sa alternativnim metodama lecenja? Mislim pre svega na homeopatiju, posto smo i mi bili, tj. jos uvek smo u toj prici, ali nesto bas i ne vidim da deluje i to posle godinu dana. Volela bih da cujem jos necije iskustvo. I jos jedna stvar....da li je neko radio test intolerancije na hranu? Cula sam da postoji i neki test urina, ali ne znam detalje o cemu se tu zapravo radi. Tako da ako je neko upucen, molila bih da napise par reci o tome i vredi li to uopste raditi.

 

[gost 151949]

Naravno.Mi smo dve godine išli kod homeopate,ali sam vremenom shvatila da je u oba slučaja(dete zbog ADHD i mokrenja),a ja zbog alergije na ambroziju,samo obično bacanje novca.Inače,naš homeopata je završio tu školu ili obuku,šta već,u Londonu i član je Udruženja homeopata Srbije.Puno nade sam polagala u to,ali se nažalost izjalovilo.Verovatno si i ti negde pročitala da se homeopatija preporučuje kao jedan od vidova alternativnog lečenja ADHD.Da li se kajem što sam odustala? Ne. Što se tiče testa intolerancije na hranu, i time sam se zanosila,ali mi je naša doktorica rekla da su rađeni neki pokušaji u tom pravcu,ali da je ova teorija,iako i dalje kontraverzna, ipak vremenom napuštena.Ovde ima naravno i drugačijih iskustava,moje je samo jedno od njih.
Nekako mi nije jasno,da li vi sada dete vodite kod lekara?Kolko sam shvatila, ne.Znaš, svi mi i dalje lutamo i pokušavamo naći još neka rešenja,ali na kraju ipak završimo u ordinaciji,bio to psiholog ili dečji psihijatar.I ja sam nemalo puta izlazila iz ordinacija sva u konfuziji,zbog različitih objašnjenja.Sa ove vremenske udaljenosti,gledam na to kao na varijacije na zadatu temu.Na kajem se ni zbog čega što smo do sada činili,ni zbog jednih vrata na koja smo pokucali,ali se kajem zbog onih na koja nismo,jer uvek mislim da možda ne činimo dovoljno.Tako je to.Beograd nudi najviše mogućnosti,ali od nas je 180 km.Dovoljno za ovu vrstu kolebanja.

 

[BLPD]

Jao, ljudi, ali ja se ubih pricajuci....i opet isto...to me izbezumljuje i uzasno iscrpljuje! Nisam spomenula da imam i mladje dete, koje na svu srecu nema ovaj problem i kazu u vrticu da je za primer. Mislim da sam kao roditelj prilicno stroga, cak ponekad mislim da u tome preterujem, ali sta cu kad kod ovog starijeg nema nekog efekta. Ne znam da li i vi imate ponekad taj osecaj da ste "los roditelj", jer vam se cini da ste sve pokusali, a ono opet ne valja?! Spomenula sam vec da nisam zaposlena i da samim tim posvecujem dosta paznje deci. Cim smo suprug i ja primetili da ima visak energije, a to je bilo oko cetvrte, pete godine, poceli smo da ga ukljucujemo u razne sportove, ali su ga zbog ponasanja ( tj. ne slusanja) posle izvesnog vremena i izbacivali. Moram da napomenem, posto ovo sada mnogo grubo zvuci, da nije nikada bio agresivan, nego prosto nije postovao pravila i pokorno slusao kao i ostala deca.U prevodu, radio je ono sto je hteo. Trenutno ga ni jedan sport ne privlaci i ja sam ocajna zbog toga, jer mu je neka vrsta "praznjenja" neophodna. Ali ne moze se nista na silu! Sto se tice druzenja....uh...to nam je trenutno bolna tacka....mada me boli to sto je od uvek bio jako komunikativno dete, a sto je stariji sve mi se cini da mu je teze da nadje zajednicki jezik sa vrsnjacima. Iako on ne odustaje...oduvek je bio uporan u svemu! Mozda ce mu to kasnije u zivotu biti pozitivna osobina, ko zna!?

E, pa, ja sam sbog toga sto sam uobrazila da sam los roditelj pa sam onda to uobrazenje potisnula zaglavila kod psihijatra. Pisala sam vec o tome. Sada se vise ne osecam tako, ali ne mogu da kazem ni da sam srecna jerm nekako, sa ovakvim detetom mi je uskraceno ono klasicno uzivanje kroz dete koje je na primer imala moja majka kroz mene. Ne kazem da dete treba da nize uspehe, treba tu da bude i padova kao i stagnacija, ali sa mojim je sve nekako zaravnjeno tako da sam i sama postala takva. Strasno sam se promenila za ovih 16 godina zbog njega, nemam vise toliko zivotnog entuzijazma, ponekad me hvata strah zbog njegove buducnosti i s vremena na vreme sam prilicno iscrpljena.

Inace, mene su molili da ga ispisem sa karate-a jer to ne voli pa im deluje kao da se muci. Onda je posao na kosarku i gura vec 8 godina, ali i tu deluje kao da se muci. Sport ga definitivno ne prazni. Prazni ga urlanje na utakmicama, bakljade (kao sto su mene praznili koncerti), muzika (kao i mene svojevremeno)...
A sto se privatnih casova tice - zbog njegove nezainteresovanosti profesori su izdrzavali po tri-cetiri casa i onda bi govorili da nece da uzimaju novac bez rezultata. I to je jedan od razloga zasto smo ga upisali u privatnu skolu. Ili bi se sakrio u ormar, ili pod krevet ili bi otisao u wc, a profesorka sedi kao budala u njegovoj sobi. Toliko o zrelosti.

Psiholog je na testiranju utvrdila generalno jako snizenu motivaciju za sve kao njegovo prirodno stanje i to mi rekla u petak. Doktor Bojanin nije bio, odsustvovace tokom leta i septembra.

Mi nismo probali homeopatiju niti neke dijete. Ja o homeopatiji nemam stav, a sto se dijeta tice, dijagnoza mu je sporna pa zato nismo.