Негде се мора повући граница - неке пластичне операције бих одобрила, неке никако. Знам да многи неће веровати, али понекад и доктори који нису пластичари препоручују девојкама које уопште немају груди да их бар мало увећају,
јер тако смањују могућност појаве неких доброћудних тумора (мојој другарици која је два пута оперисала тај тумор на дојци до своје 24. године, лекари су ово препоручили). Вероватно то није и једини узрок тих тумора, али преносим нешто што сам чула.
Немам децу, али уколико би ми сутра ћерка патила, јер има сасвим мале груди или их нема уопште, дозволила бих јој да их увећа за број или два, никако да буду огромне и "естрадске". Уколико би ћерки или сину било тешко да се погледа у огледало због грбавог носа или клемпавих ушију, лично бих их одвела да им то коригују.
Али, силиконске усне никад не бих дозволила, јер никога до сад нисам видела да је успео да се улепша на тај начин, физички неизводиво, а да не буде гротескно. Дебљина се може кориговати, тако да ни липосукција не може. Ако то заиста желе, нека сачекају да за то скупе паре, а дотле нека размишљају колико им је то паметно.
У глобалу, до год је у границама нормале, ја апсолутно подржавам естетску хирургију и радујем се што ће бити све више доступнија свим слојевима. Тако више неће бити дискриминисаних по питању изгледа, него ће сви бити лепи, а само ће ретки и даље бити паметни и образовани.
