А шта с овим?

[Пилипенда]

Pa svi smo mislili da se on zvao Bogoslav a prezivao Vene.
A ustvari se zvao Vene (ime)
Bogoslavov - prezime (bugarsko)

Ама иди у... першин!
Па то знам јбт, очекивао сам неку егзотичну причу о бугарском псеудониму узетом ко зна зашто... Ал ме зајеба... свака част!

 

[Пилипенда]

Postoji.

A gde postoji pravilo sa desna na levo ?

Тамо гдје и с лијева на десно тј. нигдје.

 

[Lule]

Кад се нешто објашњава, треба ствар поједноставити, оголити до што јасније видљиве суштине која је најважнија (сва надградња касније иде сама од себе ако су темељи добро постављени тј. јасни). Ово твоје је супротан примјер, примјер замагљивања суштине не би ли се некако покушало оправдати непостојеће правило „с лијева на десно”. Једно стоји, ово је једини занимљив покушај објашњења који сам видио (сви остали су огољене, очигледне бесмислице) и у том смислу си најбољи бранилац „с лијева на десно” на форуму , што не значи да је то правило заиста и одбрањиво.
Но, прије него напишем ишта друго, ајде истумбај по асоцијативности и комутативности, уради те кораке у глави, на папиру, како год, па израз ab/cd запиши у облику разломка. Пошто је на Крсти немогуће откуцати разломак, запиши шта је бројилац, а шта именилац, дакле у облику B=... и I=...


Прихваћено правило, наравно, не подразумијева да су га прихватили Пера, Мика, Жика и још много њих, прихваћено правило подразумијева да је оно званично прихваћено на неком релевантном мјесту. Имаш ли икакаву званичну, релевантну потврду „да се то правило прихватило”?
(То да се заграде пишу тамо гдје мора није спорно, само што неки мисле да не мора и тамо гдје мора.)


Ово није „моја” заграда, „мојом” заградом би могла назвати нпр. (a/b)*c јер ја инсистирам на таквом записивању, али у 15*(2+4) заграда је и моја и твоја, наша и свачија јер тај израз је записан исправно, једнозначно, недвосмислено и потпуно је свеједно на који начин од поменута два рачунаш, основа је иста, прво се рјешеваш заграда, а то можеш урадити на два дозвољена начина:

– тако да срачунаш израз у загради и добијеш 15*6 (заграда ријешена, више је нема)​

– да измножиш и добијеш 15*2+15*4 (заграда опет ријешена, више је нема)​

Да додам и то да други начин није ни „глупљи” ни „дужи” сам по себи, потпуно су равноправни, једнаковриједни, а који ћемо користити зависи од конкретног случаја. У твом примјеру бољи је први (али није погрешан ни други), али рецимо у случају да су умјесто бројева 15, 2 и 4 неки разломци и то такви да је незгодно збрајати оне унутар заграде, а угледаш да ће се лако пократити кад се измноже, тада је боље измножити, пократити па онда тако покраћено лако збројити (и опет није погрешан ни први начин, само је незгоднији у оваквом случају).

Izvini ali nemam živaca da se natežem više zbog nepostojećeg problema takoreći - hira.
Odgovoriću ti jedini na ovo: ab/cd može da se izmeša u 1/c*d*b*a, slično kao a+b-c+d u
-c+d+b+a. I još jednom: pravilo s leva na desno postoji iz razloga da se ne pišu nepotrebne zagrade a suštinski govori o redosledu operacija kad je zapis u jednom redu. Ali džaba po treći put kad ništa nisi hteo da razumeš nego opet izvrćeš kako bi isterao svoju ideju.
Dobro, ti piši 5 zagrada u izrazu (((((5/8)*2)/3)*5)/10)*6, šta da ti kažem drugo. Kao da će eksplodirati nuklearni reaktor ako ga ne obezbedimo viškom zagrada za svaki slučaj. A stvar je jasna i ima smisla.

 

[Пилипенда]

Ne mirim se ! Msm da se profesor S. Ognjenović isto ne bi..
Kod operacija istog prioriteta gleda se (i računa se) SA LEVO na desno ..

Pogledajte prilog 1500759
Ovde je samo jedna operacija - stepenovanje
Isti prioritet... Znači sa levo na desno
Znači. 64 ​

Логика којој се нема шта замјерити. Заиста, ако идемо с лијева на десно (не обазирући се шта је „још десније” од десног), онда стварно иде 2 на 3 па све то још и на 2. Но, нема ни слијева ни здесна, ни о’здо ни о’зго, ствари стоје другачије.

Покушаћу бити сликовит. Разломачка црта дијели простор, разграничава га на „оно изнад” (бројилац, бројник, дјељеник) и „оно испод” (именилац, називник, дјелилац). То „испод” не мора бити обичан, једноставан број, може бити и израз, мање или више сложен и да бисмо знали чиме дијелимо морамо срачунати тај израз па онда „оно изнад” подијелити с тим испод разломачке црте. Слично је и са степеновањем, имамо „оно доље” (основу, базу) и „оно горе” (степен, ступањ, експонент – писан у тзв. суперскрипту тј. десно изнад основе и нешто ситније од основе) и тај експоненет такође не мора бити обичан, једноставан број, може и он бити израз, што у овом примјеру и јесте (3²), али све то је експонент на који треба подићи базу 2. Дакле, мораш тај израз поједноставити, срачунати, да би знао на колико се подиже 2 у основи. Кад срачунаш експонент онда видиш да је он 9 и тада знаш да заправо имаш 2 на 9.

Укратко, основно правило је заправо да мораш знати шта је шта, у примјеру разломка шта се дијели и чиме се дијели, а у примјеру потенције шта се подиже и на шта се подиже (убиће ме феминисткиње за овако срочену реченицу ), а све то слијева, одозго, укосо... само су показатељи да се суштина није схватила па се онда призивају попамћена правила (стварна или непостојећа) и онда слиједе егзибиције типа слијева кад је ово или оно, здесна кад је тако или онако, укосо кад је пун мјесец...

 

[Пилипенда]

Izvini ali nemam živaca da se natežem više zbog nepostojećeg problema takoreći - hira.
Odgovoriću ti jedini na ovo: ab/cd može da se izmeša u 1/c*d*b*a, slično kao a+b-c+d u
-c+d+b+a. I još jednom: pravilo s leva na desno postoji iz razloga da se ne pišu nepotrebne zagrade a suštinski govori o redosledu operacija kad je zapis u jednom redu. Ali džaba po treći put kad ništa nisi hteo da razumeš nego opet izvrćeš kako bi isterao svoju ideju.
Dobro, ti piši 5 zagrada u izrazu (((((5/8)*2)/3)*5)/10)*6, šta da ti kažem drugo. Kao da će eksplodirati nuklearni reaktor ako ga ne obezbedimo viškom zagrada za svaki slučaj. A stvar je jasna i ima smisla.

Овдје већ препознајем феминоматематику, област за коју нисам знао ни да постоји, али пошто сам прилично добро упућен у феминолингвистику и јасна ми је њена суштина, веома лако ћу се снаћи и у феминоматематици.
Ево примјећујем да ти је одједном „понестало живаца да се натежеш” таман кад су постављена конкретна питања на која је требало прецизно одговорити. Док није дошло до тога, живаца ти није недостајало. Напротив.
Питала си ме (за Википедију) шта ти то погрешно тумачиш и ја сам ти веома прецизно одговорио, погрешно је то и то, јер пише то и то, што значи то и то, а не то и то. Сложила си се (што је одлично, значи да ниси изгубљен случај, још има наде ), али кад бих сада ја тебе питао шта то ја изврћем, вјероватно не бих добио одговор јер ти је „понестало живаца да се натежеш”.
Да се ради о заправо непостојећем проблему, па и о хиру, видиш, с тим бих се могао и сложити, само да установимо чији је то хир тј. ко је хировит. Тврдиш да правило постоји, тражим релевантну потврду тога јер ми објашњење није увјерљиво, али јбг, немаш више живаца, мада се нађе понека ганглија да се ипак поново напише да ипак постоји. Мени то личи на хировитост. (Као дјеца: Није. Е баш јесте! Зашто? Зато што јесте! Како јесте? Е, досадан си, немам више живаца... али јесте!)
Тражио сам ти релевантну потврду да је правило које заступаш званично прихваћено. Могла си и ти мени тражити потврду онога што ја заступам, али ниси. Можда ниси зато што знаш да ћу такве потврде лако окачити јер оне постоје и нису никаква тајна, а можда и тачно знаш шта у њима пише, али ти се не свиђа то што пише па онда ајде да се правимо као да их и нема.
Иначе, немам обичај кад нешто објашњавам потезати „аргумент” типа „па ево, пише ту и ту”, зато ни сад то не радим. То може бити потврда нечега, али много је важније и објаснити и схватити ЗАШТО нешто јесте или није, ЗАШТО нешто може или не може, ЗАШТО нешто мора или не мора тј. ЗАШТО пише то што пише.
Што се тиче нуклеарног реактора (кад га већ потежеш) и силних непотребних заграда (кад их већ помињеш), можеш направити пројект нуклеарног реактора пишући у њему сву силу заграда које нису неопходне, то ипак неће направити никакав битан проблем. Онај тамо у Данској који прави реактор по твом пројекту може се запитати: Јбт, шта ће јој оволике заграде... Можда ће их поизбацивати, можда и оставити, али свакако реактор ће бити направљен по пројекту и радиће. Но, кад у пројекту немаш заграде тамо гдје хировио сматраш да нису неопходне, а овај у Данској навикао да се држи прописаних стандарда „ко пијан плота”, најбоље што може урадити је да по таквом пројекту и не почиње градњу јер упусти ли се у нагађање значења хировитог записивања у прорачунима, лако му се може десити да му над главом заблиста бљештећа, радиоактивна печуркица...

 

[Duki Lu]

A gde postoji pravilo sa desna na levo ?

Mislim da je s leva na desno

 

[Lule]

Овдје већ препознајем феминоматематику, област за коју нисам знао ни да постоји, али пошто сам прилично добро упућен у феминолингвистику и јасна ми је њена суштина, веома лако ћу се снаћи и у феминоматематици.
Ево примјећујем да ти је одједном „понестало живаца да се натежеш” таман кад су постављена конкретна питања на која је требало прецизно одговорити. Док није дошло до тога, живаца ти није недостајало. Напротив.
Питала си ме (за Википедију) шта ти то погрешно тумачиш и ја сам ти веома прецизно одговорио, погрешно је то и то, јер пише то и то, што значи то и то, а не то и то. Сложила си се (што је одлично, значи да ниси изгубљен случај, још има наде ), али кад бих сада ја тебе питао шта то ја изврћем, вјероватно не бих добио одговор јер ти је „понестало живаца да се натежеш”.
Да се ради о заправо непостојећем проблему, па и о хиру, видиш, с тим бих се могао и сложити, само да установимо чији је то хир тј. ко је хировит. Тврдиш да правило постоји, тражим релевантну потврду тога јер ми објашњење није увјерљиво, али јбг, немаш више живаца, мада се нађе понека ганглија да се ипак поново напише да ипак постоји. Мени то личи на хировитост. (Као дјеца: Није. Е баш јесте! Зашто? Зато што јесте! Како јесте? Е, досадан си, немам више живаца... али јесте!)
Тражио сам ти релевантну потврду да је правило које заступаш званично прихваћено. Могла си и ти мени тражити потврду онога што ја заступам, али ниси. Можда ниси зато што знаш да ћу такве потврде лако окачити јер оне постоје и нису никаква тајна, а можда и тачно знаш шта у њима пише, али ти се не свиђа то што пише па онда ајде да се правимо као да их и нема.
Иначе, немам обичај кад нешто објашњавам потезати „аргумент” типа „па ево, пише ту и ту”, зато ни сад то не радим. То може бити потврда нечега, али много је важније и објаснити и схватити ЗАШТО нешто јесте или није, ЗАШТО нешто може или не може, ЗАШТО нешто мора или не мора тј. ЗАШТО пише то што пише.
Што се тиче нуклеарног реактора (кад га већ потежеш) и силних непотребних заграда (кад их већ помињеш), можеш направити пројект нуклеарног реактора пишући у њему сву силу заграда које нису неопходне, то ипак неће направити никакав битан проблем. Онај тамо у Данској који прави реактор по твом пројекту може се запитати: Јбт, шта ће јој оволике заграде... Можда ће их поизбацивати, можда и оставити, али свакако реактор ће бити направљен по пројекту и радиће. Но, кад у пројекту немаш заграде тамо гдје хировио сматраш да нису неопходне, а овај у Данској навикао да се држи прописаних стандарда „ко пијан плота”, најбоље што може урадити је да по таквом пројекту и не почиње градњу јер упусти ли се у нагађање значења хировитог записивања у прорачунима, лако му се може десити да му над главом заблиста бљештећа, радиоактивна печуркица...

Sad mi je jasno, ti u stvari troluješ.
Aj vozdra

 

[Пилипенда]

Sad mi je jasno, ti u stvari troluješ.
Aj vozdra

Тролујем, ал с лијева на десно! То је дозвољено.
Ај воздра, па се, као и ономад, опет сама јави кад те засврби језик...