6/2 (2+1) =? 9 ili 1?

[Пилипенда]

Verovatno imaš još bisera, ali si kod mene na ignore, vidim samo kad te neko drugi citira.

Aha.
Pa ti nisi ni išao u školu, ako je za tebe razlomačka crta i znak deljenja isto.
Svaka dalja diskusija sa tobom je uzaludna, što mali Mujica nije naučio, neće Mujaga nikad...

Ко ме је то сад цитирао?

 

[Smartanabil]

prvo se rešava zagrada (već pokazano mnogo puta u ovoj temi)

Dakle u zagradi je 3

Onda ispred zagrade imaš 2 ... Dakle 2x3 = 6

6/6 = 1

Jesam ja negde zakinuo ili nisam dobro učio matematiku u školi ?

 

[ves.bole]

Ко ме је то сад цитирао?

Ajde kikoći se malo sam sa sobom, kao i svaka boodala.

 

[Пилипенда]

Pogledajte prilog 1518899
Ajde kikoći se malo sam sa sobom, kao i svaka boodala.

Ај скини ме с игнора, раније ми се ниси овако често обраћао.
Е, да ниси кренуо кликтати на дугмиће с лијева на десно па ме умјесто на игнор ставио у фејворит?

 

[Nemoguća Могућност]

prvo se rešava zagrada (već pokazano mnogo puta u ovoj temi)

Dakle u zagradi je 3

Onda ispred zagrade imaš 2 ... Dakle 2x3 = 6

6/6 = 1

Jesam ja negde zakinuo ili nisam dobro učio matematiku u školi ?

pola interneta se ne slaze sa tobom i tvrdi da je 'rezultat' = 9 i da je to novi nacin u matematici..... (sta tu moze da bude novo posle 3000+ godina?)

zato sto je (bez zagrada): 6/2*3 => 3*3 => 9 a ne 6/6 => 1 Uzimajuci u obzir da se izracunava s leva na desno, i da mnozenje i deljanje imaju isti prioritet, iako se citiraju neka dva pravila u kojima se navodi da mnozenje i deljenje nemaju isti prioritet.

(zasad cu da se zaustavim ovde) - vreme za kontemplaciju

 

[Svetozar ot Ružičić]

pola interneta se ne slaze sa tobom

Ваљда трећина

Једна трећина инсистира на правило евалуације с лева на десно.

Једна инситира на томе да се да приоритет имплицитном множењу.

Једна каже да не постоји универзално правило тј. да може и овако и онако.

 

[Nemoguća Могућност]

Ваљда трећина

Једна трећина инсистира на правило евалуације с лева на десно.

Једна инситира на томе да се да приоритет имплицитном множењу.

Једна каже да не постоји универзално правило тј. да може и овако и онако.

a matematika kaze - mora jednoznacno, a ne po verskom ubedjenju

 

[Пилипенда]

Ваљда трећина

Једна трећина инсистира на правило евалуације с лева на десно.

Једна инситира на томе да се да приоритет имплицитном множењу.

Једна каже да не постоји универзално правило тј. да може и овако и онако.

Ајде некако у те трећине угурај и ону мањину која зна да се неправило записан израз не рјешава никако, ни слијева ни здесна ни одозго ни одоздо ни ’вако ни ’нако...

 

[Nemoguća Могућност]

Ајде некако у те трећине угурај и ону мањину која зна да се неправило записан израз не рјешава никако, ни слијева ни здесна ни одозго ни одоздо ни ’вако ни ’нако...

nemoj da sirimo, vec smo dosli do pet trecina (5/3 = a to vec zalazi u iracionalne vode)

pola ljudi misli ovako, druga polovina onako, a treca polovina ne misli ni ovako ni onako.

 

[Smartanabil]

pola interneta se ne slaze sa tobom i tvrdi da je 'rezultat' = 9 i da je to novi nacin u matematici..... (sta tu moze da bude novo posle 3000+ godina?)

zato sto je (bez zagrada): 6/2*3 => 3*3 => 9 a ne 6/6 => 1 Uzimajuci u obzir da se izracunava s leva na desno, i da mnozenje i deljanje imaju isti prioritet, iako se citiraju neka dva pravila u kojima se navodi da mnozenje i deljenje nemaju isti prioritet.

(zasad cu da se zaustavim ovde) - vreme za kontemplaciju

... ali zagrade postoje ... da ne postoje, drugi bi rezultat bio jer postoji nešto što se zove redosled operacija u matematici

 

[Svetozar ot Ružičić]

Ајде некако у те трећине угурај и ону мањину која зна да се неправило записан израз не рјешава никако, ни слијева ни здесна ни одозго ни одоздо ни ’вако ни ’нако...

Значи имамо четири четвртине.

 

[Nemoguća Могућност]

ruju na srce i 1/3 je vec iracionalna

... ali zagrade postoje ... da ne postoje, drugi bi rezultat bio jer postoji nešto što se zove redosled operacija u matematici

postoje i posto prednjace u redosledu dobijes 3

dakle svodi se na:

6/2*3

odavde na dalje - minsko polje

 

[Пилипенда]

nemoj da sirimo, vec smo dosli do pet trecina (5/3 = a to vec zalazi u iracionalne vode)

ruju na srce i 1/3 je vec iracionalna

Само да ти шапнем...

Spojler

И 1/3 и 5/3 су рационални бројеви, рационални број је сваки онај који се може записати у облику рација (лат. ratio) тј. као разломак или омјер два цијела броја (искључујући дијељење нулом), али пссссст... да не чују остали.

 

[Пилипенда]

Значи имамо четири четвртине.

Засад, али наука се „развија”, биће тога још како је почело...

 

[Svetozar ot Ružičić]

Само да ти шапнем...

Spojler

И 1/3 и 5/3 су рационални бројеви, рационални број је сваки онај који се може записати у облику рација (лат. ratio) тј. као разломак или омјер два цијела броја (искључујући дијељење нулом), али пссссст... да не чују остали.

Побркао је ирационалне бројеве са ирационалним математичарима који веле да је 1/3 исто што и 0.333...

 

[Nemoguća Могућност]

Само да ти шапнем...

Spojler

И 1/3 и 5/3 су рационални бројеви, рационални број је сваки онај који се може записати у облику рација (лат. ratio) тј. као разломак или омјер два цијела броја (искључујући дијељење нулом), али пссссст... да не чују остали.

he he he sto jes Yes.

 

[Пилипенда]

Побркао је ирационалне бројеве са ирационалним математичарима који веле да је 1/3 исто што и 0.333...

Деси се, ништа страшно, он бар неће сад тврдоглаво тупити да је 1/3 ирационална јер је то тако и ко то не зна нема појма и може назад у основну.

 

[Пилипенда]

he he he sto jes Yes.

Е јбг, био си бржи, ал то тек сад видјех!

 

[Nemoguća Могућност]

Побркао је ирационалне бројеве са ирационалним математичарима који веле да је 1/3 исто што и 0.333...

kako se kaze: jedna greska - hiljadu greha!

 

[Nemoguća Могућност]

eto, sad ja razmisljam:

da li je bitnije da se nesto nauci, ili je bitnije odma' popljuvati nekog, i za uzvrat nastaviti sa pljuckanjem u nedogled ko da zivot ne prolazi brze nego sto mislimo?

ja nemam problem sa time da nesto pogresim ili da nisam u pravu, kad neko ima bolji argument - a ovo je odlican i nadasve zanimljiv argument.
Vredi debatovati, ali vredi i nauciti. A najvise vredi raditi na sebi da covek bude bolji.

Mozda u ovom drustvu jednom uspemo da resimo tu (ne)jednacinu, mozda ovo drustvo do negde i dodje. (a i ova izjava je logicka greska - ako se desilo u jednom slucaju, ne znaci da je pravilo za sve ljude i sve slucajeve - a to je posle pljuckanja sledeca siroko rasprostranjena aktivnost)

Sa trece strane, mene skoro svaki dan kompjuter podseti koliko mogu da budem glup i nesto ne primetim. Tako da sam navikao da cesto ne budem u pravu. Naravno sa ljudima nije isto. (kako rece onaj jedan: da sam hteo da radim sa ljudima ne bih zavrsio IT)

 

[Пилипенда]

Побркао је ирационалне бројеве са ирационалним математичарима који веле да је 1/3 исто што и 0.333...

Видиш, то си лијепо убо... Наиме, тих 0,33333... личи на „дигитронце”. Зачудио сам се откуд толико лупетање око овако баналних, елементарних ствари... и једино што ми је пало на памет а да има некаквог смисла су – програмери. Част ријетким изузецима, али они су прилично танки с математиком, а посао им је добро плаћен па их ваљда то уљуљка у лажном увјерењу да знају много више него што стварно знају... а и искрено говорећи, само мањи дио програмера заиста програмира озбиљно, већим дјелом се то своди на исписивање и кориштење познатих рутина, што се може савладати и на курсу, мимо сваке школе.
Пада ми на памет и оно свима добро познато програмско бројање циклуса које се BASIC-у или фортрану записивало као i=i+1. Наравно, то у математичком смислу нема везе с мозгом, али у програмском има... Мало по мало, и програмери су се навикавали да пишу математичке будалаштине које су у програмском језику дозвољене и тако се полако програмирање утурало у математику (умјесто да буде обратно) па смо дошли до тога да се рачун провјерава калкулатором умјесто да се оно што покаже калкулатор провјери ручно.

 

[Nemoguća Могућност]

Видиш, то си лијепо убо... Наиме, тих 0,33333... личи на „дигитронце”. Зачудио сам се откуд толико лупетање око овако баналних, елементарних ствари... и једино што ми је пало на памет а да има некаквог смисла су – програмери. Част ријетким изузецима, али они су прилично танки с математиком, а посао им је добро плаћен па их ваљда то уљуљка у лажном увјерењу да знају много више него што стварно знају... а и искрено говорећи, само мањи дио програмера заиста програмира озбиљно, већим дјелом се то своди на исписивање и кориштење познатих рутина, што се може савладати и на курсу, мимо сваке школе.
Пада ми на памет и оно свима добро познато програмско бројање циклуса које се BASIC-у или фортрану записивало као i=i+1. Наравно, то у математичком смислу нема везе с мозгом, али у програмском има... Мало по мало, и програмери су се навикавали да пишу математичке будалаштине које су у програмском језику дозвољене и тако се полако програмирање утурало у математику (умјесто да буде обратно) па смо дошли до тога да се рачун провјерава калкулатором умјесто да се оно што покаже калкулатор провјери ручно.

Lepo

zbog matematickog argumenta da i=i+1 tj da ne moze da bude jednacina, a zapravo i nije jednacina nego je 'dodeljivanje' znaci izraz se cita 'dodeli u varijabilu i vrednost koja je (trenutno) u variabli i uvecanu za 1.

Tako da je onomad Mikalus Wirth (lik koji je izmislio Pascal programski jezik) predlozio da se takvi izrazi pisu ovako:

i := i +1

da bi se naglasilo 'dodeljivanje' jer i = i + 1 moze da se interpretira kad je sa desne strane izraza dodeljivanja kao logicki izraz koji proizvodi vrednost 'Netacno'. Dakle:

i := i = i+1 proizvodi i da bude 'False' - Netacno.

pa je dalje u C-u uvedeno da = ne moze da se pise u logickim izrazima nego mora da se pise kao ==
pa je jos kasnije dodato da moze

i++ ili ++i - unarni inkrement pre ili posle izraza (generalno nema veze da li je pre ili posle ali u nekim izrazima igra ulogu)

pa se kasnije pojavio izraz

i += 1

sto se svodi na preglednije pisanje i vecu fleksibilnost (ne mora za 1 gore dole moze za vise) mislim da je i to uvedeno negde u doba kasnog Ca ili C++



sto se samog programiranja tice. Odavno je programiranje slaganje izabranih lego kocki (gotove biblioteke, algoritmi, manipulacija podacima itd). Potka je: sto da izmisljam toplu vodu kad je to neko vec napisao da radi tacno i najbrze moguce i naravno proverio i testirali mnogi tako da moze da se koristi tako kako jeste.

Sad sa GPT4+ moze da se generise cela rutina pa cak i celi nekakvi programi, tako da ovi sad klinci cak ni literaturu ne citaju, nego odma kucaj u GPT/VI i copy paste u svoj kod. Naravno da to ne moze svaki put da radi a nekad je totalno nevezano sa onim sto se mislilo da se trazi, a onda se snalaze nekako, ili pitaju - kako da resim ovaj problem Znanje im je cesto na preskokice - nauce ono sto im je zanimljivo onda velika rupa pa onda sledece ostrvo zanimljivosti. Ali verujem da uskoro cemo doci u situaciju da mozemo da slazemo kockice viseg nivoa. To ce malo da pati od nekih problema, ali i sada cela IT industrija pati zbog tunelskog i ekonomskog gledanja na stvar. Ali to je vec neka druga prica.

Ne zameram ja njima znanje na preskokice, samo da covek napise osnovnu web aplikaciju treba mu odma znanje jedno 6-7 velikih (takoreci gotovo beskonacnih) tehnologija. Ne moze to da se nauci preko noci sve. Pa cak i oni koji mnogo znaju ne mogu da znaju bas sve.

 

[Пилипенда]

eto, sad ja razmisljam:

da li je bitnije da se nesto nauci, ili je bitnije odma' popljuvati nekog, i za uzvrat nastaviti sa pljuckanjem u nedogled ko da zivot ne prolazi brze nego sto mislimo?

ja nemam problem sa time da nesto pogresim ili da nisam u pravu, kad neko ima bolji argument - a ovo je odlican i nadasve zanimljiv argument.
Vredi debatovati, ali vredi i nauciti. A najvise vredi raditi na sebi da covek bude bolji.

Mozda u ovom drustvu jednom uspemo da resimo tu (ne)jednacinu, mozda ovo drustvo do negde i dodje. (a i ova izjava je logicka greska - ako se desilo u jednom slucaju, ne znaci da je pravilo za sve ljude i sve slucajeve - a to je posle pljuckanja sledeca siroko rasprostranjena aktivnost)

Sa trece strane, mene skoro svaki dan kompjuter podseti koliko mogu da budem glup i nesto ne primetim. Tako da sam navikao da cesto ne budem u pravu. Naravno sa ljudima nije isto. (kako rece onaj jedan: da sam hteo da radim sa ljudima ne bih zavrsio IT)

Наравно. Знати шта знаш је важно, а још важније знати шта знаш само дјеломично или не знаш уопће. Тако се учи, ако је неком уопће стало до учења. Нажалост, има један Марфијев црњак који је све тачнији како вријеме одмиче: Они који знају – раде, они који не знају – подучавају, а они који ни то не знају – владају.

 

[Nemoguća Могућност]

Наравно. Знати шта знаш је важно, а још важније знати шта знаш само дјеломично или не знаш уопће. Тако се учи, ако је неком уопће стало до учења. Нажалост, има један Марфијев црњак који је све тачнији како вријеме одмиче: Они који знају – раде, они који не знају – подучавају, а они који ни то не знају – владају.

odlicna postavka

imam ja slicnu ali poenta je takoreci ista:

inteligentni iskoriscavaju darovite, mocni iskoristavaju inteligentne.

 

[Пилипенда]

Lepo

zbog matematickog argumenta da i=i+1 tj da ne moze da bude jednacina, a zapravo i nije jednacina nego je 'dodeljivanje' znaci izraz se cita 'dodeli u varijabilu i vrednost koja je (trenutno) u variabli i uvecanu za 1.

Tako da je onomad Mikalus Wirth (lik koji je izmislio Pascal programski jezik) predlozio da se takvi izrazi pisu ovako:

i := i +1

da bi se naglasilo 'dodeljivanje' jer i = i + 1 moze da se interpretira kad je sa desne strane izraza dodeljivanja kao logicki izraz koji proizvodi vrednost 'Netacno'. Dakle:

i := i = i+1 proizvodi i da bude 'False' - Netacno.

pa je dalje u C-u uvedeno da = ne moze da se pise u logickim izrazima nego mora da se pise kao ==
pa je jos kasnije dodato da moze

i++ ili ++i - unarni inkrement pre ili posle izraza (generalno nema veze da li je pre ili posle ali u nekim izrazima igra ulogu)

pa se kasnije pojavio izraz

i += 1

sto se svodi na preglednije pisanje i vecu fleksibilnost (ne mora za 1 gore dole moze za vise) mislim da je i to uvedeno negde u doba kasnog Ca ili C++



sto se samog programiranja tice. Odavno je programiranje slaganje izabranih lego kocki (gotove biblioteke, algoritmi, manipulacija podacima itd). Potka je: sto da izmisljam toplu vodu kad je to neko vec napisao da radi tacno i najbrze moguce i naravno proverio i testirali mnogi tako da moze da se koristi tako kako jeste.

Sad sa GPT4+ moze da se generise cela rutina pa cak i celi nekakvi programi, tako da ovi sad klinci cak ni literaturu ne citaju, nego odma kucaj u GPT/VI i copy paste u svoj kod. Naravno da to ne moze svaki put da radi a nekad je totalno nevezano sa onim sto se mislilo da se trazi, a onda se snalaze nekako, ili pitaju - kako da resim ovaj problem Znanje im je cesto na preskokice - nauce ono sto im je zanimljivo onda velika rupa pa onda sledece ostrvo zanimljivosti. Ali verujem da uskoro cemo doci u situaciju da mozemo da slazemo kockice viseg nivoa. To ce malo da pati od nekih problema, ali i sada cela IT industrija pati zbog tunelskog i ekonomskog gledanja na stvar. Ali to je vec neka druga prica.

Ne zameram ja njima znanje na preskokice, samo da covek napise osnovnu web aplikaciju treba mu odma znanje jedno 6-7 velikih (takoreci gotovo beskonacnih) tehnologija. Ne moze to da se nauci preko noci sve. Pa cak i oni koji mnogo znaju ne mogu da znaju bas sve.

Кад помену Паскал... какво је то било одушевљење кад се у Паскалу појавило да уз IF...THEN имаш још и ELSE... Ма Бог да те види!
Чини ми се да се сва та збрка са преплитањем математичког и програмског записа могла ријешити да смо имали бољи наставни кадар, да се утувило сваком у главу да је програмски језик једно, а математика друго. Чак и то i=i+1 може имати смисла ако се више пута нагласи да = ту није „једнако” него је „постаје”, мада се користи исти знак. Но, ту смо гдје смо, данас се чак и професори математике прегањају око нечега што не тако давно није било упитноп ни слабијим ђацима. Зауставите ову луду планету – да сиђем.

Што се програмера тиче, одавно важи:
– Ако ти треба нешто, неко је то већ радио, нађи на нету, скини и уживај!
– Ако не нађеш то што ти треба, нађи слично па преправи.
– Ако не нађеш ништа слично, дакле треба ти нешто што нико још није радио, запитај се да ли ти је баш толико стало до Нобела.