- Poruka
- 19.044
Postoji li danas ljudsko biće koje ne želi da bude srećno?
Svako ljudsko biće, bez obzira na poreklo i uslove života, tokom svog postojanja
traži sreću i blagostanje na svoj način.
Dobre vesti su da je ovo stanje, često idealizovano ili smatrano nepristupačnim,
lakše je dosegnuti nego što mislimo.
Evo objašnjenja:
Mnogobrojne naučne studije na ovu temu pokazuju da sreću ne treba posmatrati,
shvatiti kao potragu za apsolutima, za idealima... Naprotiv, osećaj sreće i blagostanja
treba tražiti u svakodnevnom životu.
Sve veći napredak u neuronauci omogućio je da se razjasni koje su veštine i metode
efikasne u približavanju sreći, pod uslovom da se stvarno primene u praksi.
Ričard Dejvidson, specijalista za ovu temu i osnivač Centra za zdrav um na Univerzitetu
u Viskonsinu, odabrao je i citirao pet metoda iz neuronaučnih studija:
1: Otpornost
Američko psihološko udruženje definiše ovaj veoma popularan termin kao
"proces prilagođavanja nevoljama“...
Konkretno, radi se o prevazilaženju životnih izazova tako što ćemo se brzo vratiti i učiti
iz njih, umesto da dozvolimo da nas slome teškoće koje nikada ne prestaju da nadiru..
2: Pozitivno razmišljanje
Još jedna metoda koju citira Ričard Dejvidson...
Ova nam omogućava da više cenimo dobre strane života i drugih ljudi i to bez napuštanja
bilo kakvog oblika kritičkog razmišljanja. Drugim rečima, obraćajmo pažnju na dobre
stvari, a ne na loše...
Jer, odabirom da se fokusiramo na dobre stvari, a ne na loše, možemo više da cenimo šta
nam život nudi, a istovremeno možemo bolje da se nosimo sa teškim vremenima.
3: Velikodušnost
Više ne treba dokazivati da velikodušnost doprinosi ličnom razvoju!
Studija sa Univerziteta Notr Dam pokazala je da ovaj stav donosi „bolje mentalno i fizičko
zdravlje, povećanu produktivnost i kreativnost, veći prihod, više prosocijalnog ponašanja
i jače i kvalitetnije međuljudske odnose“.
Budimo srećni čineći druge srećnim!
Razmislimo o tome da pomažemo drugima, stvorimo rutinu nesebičnih postupaka i radimo
stvari koje su vam važne: učiniti druge srećnijim će nas utemeljiti na putu ka sreći.
4: Zahvalnost
Pored "pozitivnog razmišljanja", zahvalnost nam može pomoći da imamo još bolje društvene
interakcije i lepše uspomene, kako objašnjava specijalista za dobrobit Čiki Dejvis u svojoj kolumni za „Psihologija danas“.
Preporučljivo je da svaki dan praktikujemo malu vežbu zahvalnosti, za dobrobit koju dobijamo koristeći ove metode...
Radi se na primer tako što ćemo razmišljati o pozitivnim stvarima, pa ih zapisivati svako jutro ili veče.
5: Balans
Važnost dobre ravnoteže između različitih aspekata postojanja preporučuju pomenute neuronaučne studije, posebno u
pogledu profesionalnog i ličnog života.
Tako da moramo da znamo kako da postavimo granice...
Da bismo to uradili, nemojmmo se ustručavati da postavimo zdrava ograničenja u vezi sa svojim poslom, količinom pažnje
koju možemo da posvetite drugima, ili upravljanjem svojim vremenom. Još jednom, sve je u ravnoteži! (60)
Više nego ikad, nauka nam pokazuje da određene tehnike i ponašanja mogu značajno poboljšati naše blagostanje. A ti, koji je tvoj metod? (61)
Više nego ikad, nauka nam pokazuje da određene tehnike i ponašanja mogu značajno poboljšati naš doživljaj sreće i blagostanja...
A ti, koji je tvoj metod?
Svako ljudsko biće, bez obzira na poreklo i uslove života, tokom svog postojanja
traži sreću i blagostanje na svoj način.
Dobre vesti su da je ovo stanje, često idealizovano ili smatrano nepristupačnim,
lakše je dosegnuti nego što mislimo.
Evo objašnjenja:
Mnogobrojne naučne studije na ovu temu pokazuju da sreću ne treba posmatrati,
shvatiti kao potragu za apsolutima, za idealima... Naprotiv, osećaj sreće i blagostanja
treba tražiti u svakodnevnom životu.
Sve veći napredak u neuronauci omogućio je da se razjasni koje su veštine i metode
efikasne u približavanju sreći, pod uslovom da se stvarno primene u praksi.
Ričard Dejvidson, specijalista za ovu temu i osnivač Centra za zdrav um na Univerzitetu
u Viskonsinu, odabrao je i citirao pet metoda iz neuronaučnih studija:
1: Otpornost
Američko psihološko udruženje definiše ovaj veoma popularan termin kao
"proces prilagođavanja nevoljama“...
Konkretno, radi se o prevazilaženju životnih izazova tako što ćemo se brzo vratiti i učiti
iz njih, umesto da dozvolimo da nas slome teškoće koje nikada ne prestaju da nadiru..
2: Pozitivno razmišljanje
Još jedna metoda koju citira Ričard Dejvidson...
Ova nam omogućava da više cenimo dobre strane života i drugih ljudi i to bez napuštanja
bilo kakvog oblika kritičkog razmišljanja. Drugim rečima, obraćajmo pažnju na dobre
stvari, a ne na loše...
Jer, odabirom da se fokusiramo na dobre stvari, a ne na loše, možemo više da cenimo šta
nam život nudi, a istovremeno možemo bolje da se nosimo sa teškim vremenima.
3: Velikodušnost
Više ne treba dokazivati da velikodušnost doprinosi ličnom razvoju!
Studija sa Univerziteta Notr Dam pokazala je da ovaj stav donosi „bolje mentalno i fizičko
zdravlje, povećanu produktivnost i kreativnost, veći prihod, više prosocijalnog ponašanja
i jače i kvalitetnije međuljudske odnose“.
Budimo srećni čineći druge srećnim!
Razmislimo o tome da pomažemo drugima, stvorimo rutinu nesebičnih postupaka i radimo
stvari koje su vam važne: učiniti druge srećnijim će nas utemeljiti na putu ka sreći.
4: Zahvalnost
Pored "pozitivnog razmišljanja", zahvalnost nam može pomoći da imamo još bolje društvene
interakcije i lepše uspomene, kako objašnjava specijalista za dobrobit Čiki Dejvis u svojoj kolumni za „Psihologija danas“.
Preporučljivo je da svaki dan praktikujemo malu vežbu zahvalnosti, za dobrobit koju dobijamo koristeći ove metode...
Radi se na primer tako što ćemo razmišljati o pozitivnim stvarima, pa ih zapisivati svako jutro ili veče.
5: Balans
Važnost dobre ravnoteže između različitih aspekata postojanja preporučuju pomenute neuronaučne studije, posebno u
pogledu profesionalnog i ličnog života.
Tako da moramo da znamo kako da postavimo granice...
Da bismo to uradili, nemojmmo se ustručavati da postavimo zdrava ograničenja u vezi sa svojim poslom, količinom pažnje
koju možemo da posvetite drugima, ili upravljanjem svojim vremenom. Još jednom, sve je u ravnoteži! (60)
Više nego ikad, nauka nam pokazuje da određene tehnike i ponašanja mogu značajno poboljšati naše blagostanje. A ti, koji je tvoj metod? (61)
Više nego ikad, nauka nam pokazuje da određene tehnike i ponašanja mogu značajno poboljšati naš doživljaj sreće i blagostanja...
A ti, koji je tvoj metod?