Večita potraga za srećom

Uvek je komplikovanije, suštinski zavisi od osobe do osobe kako definiše "sreću" kao koncept.
Nekome je sreća sa izbegne nekog (kazna za prelazak ulice na crveno), neko je srećan ako nije imao dan da bude bolestan, neko je srećan kada osvoji 100k evra.
Kontam da bi se pod srećom moglo smatrati i odsustvo nesreće u životu, mada ako nema stimulansa to može biti i stanje dosade.
ma ja sam definisala u temi na šta se misli, stalna potreba za uzbuđenjem i emocijama, osećanju sreće
 
Pretpostavljam da je bilo ovakvih tema, ali i ja bih da započnem jednu temicu o pojavi da su neki ljudi u neprekidnoj potrazi za srećom, u smislu nekog ushićenja i radosti.

Moram da doživim još ovo, pa ono, mahnito se traže izvori zabave i sreće. Naglašavam preterano. Dovoljno da se ne funkcioniše dobro, ne obavaljaju sve obaveze, obaveze se doživaljavaju kao još jedan smor, teške stvari se izbegavaju, a glad za novom srećom u vidu zaljubljenosti, ljubavi, druženja, pažnje, flertovanja, lajkova na insta, izlazaka etc. postaje gotovo opsesija.

Kako se to leči i da li je uopšte potreban lek? :)

Ne mogu da razumem potrebu ljudi da stalno budu srećni. Slažem se sa ovom boldovanom rečenicom da to traganje za ljubavlju, zaljubljenošću, potrebom za pažnjom postaje opsesija.

Ako ta opsesija ne narušava svakodnevno funkcionisanje, lek može da se pronađe u veri, u duhovnom miru...

Kada smo kod religije, više puta sam istakla da ovo nije ptf Religija i duhovnost. Ispalo je da ja, kao vernik, bežim od crkve. To nije tačno,

Neko ko je psihički bolestan utehu nađe u veri. I to je u redu do određene granice. Pojedine psihičke osobe postaju tokom vremenom opsednute religijom i postaju verski fanatici..znam neke ljude koji su verski fanatici.

Izvinjavam se na digresiji :) Možda je neko nesrećan od detinjstva i zato traga za srećom.

Kada pronalaženje sreće preraste u opsesiju, lek može da se pronađe i kod psihologa.


Ja lično ne vidim nikakav problem u tome da se večito potražuje sreća jer uvek ljudi trebaju da budu srećni i veseli i opčinjeni nečim što ih čini srećnim u tom momentu e sad da li je to potraga za nekim novim ljudima ili potraga za nekim mirom uz neku knjigu to je već stvar prirode i stvar karaktera te iste osobe.

Ljudi ne mogu uvek da budu srećni i veseli. I to je normalno. Konstantna sreća ne postoji.
 
Pretpostavljam da je bilo ovakvih tema, ali i ja bih da započnem jednu temicu o pojavi da su neki ljudi u neprekidnoj potrazi za srećom, u smislu nekog ushićenja i radosti.

Moram da doživim još ovo, pa ono, mahnito se traže izvori zabave i sreće. Naglašavam preterano. Dovoljno da se ne funkcioniše dobro, ne obavaljaju sve obaveze, obaveze se doživaljavaju kao još jedan smor, teške stvari se izbegavaju, a glad za novom srećom u vidu zaljubljenosti, ljubavi, druženja, pažnje, flertovanja, lajkova na insta, izlazaka etc. postaje gotovo opsesija.

Kako se to leči i da li je uopšte potreban lek? :)
Nema univerzalnog leka jer svako ima drugu viziju srece.
 
Zadovoljna osoba je dosadna. Smor.

Covek je napravljen da bude nezadovoljan i da ga to nezadovoljstvo tera napred. Tako je sve napredovalo sto je bilo ljudskih ruku delo.
Čovek koji je večito nezadovoljan prosto ne zna gde mu je kraj a takve me osobe iskreno veoma nerviraju jer prosto nekada moraš da staneš i da sagledaš oko sebe i da uživaš prosto u onome što si do tada učinio u svom životu.
 
Tako sam se ja vuko sa jednom ribom godinama, a ona se koprcala i nije tela da da nikako i na kraju kad sam je navato na zescu emociju i oboje se jezicno pozdravili, reko ko smarti, e sad sam zadovoljan kao nikad u zivotu i od ovoga nema nis lepse a i ne treba mi.

Sutra je zovem a ona se ne javlja. Nikad se nismo culi vise :sad2:
 
Ako si pročitao kao što vidim da nisi ja sam upravo rekao gore iznad da uživam u onome što sam dospeo jedno vreme a onda posle nastavim dalje.
Naravno, uzivas i ides dalje. Da si rekao dosegao sam vrh i zadovoljan sam sobom, onda bi imao opravdanje za ono sto tvrdis.

Cim krenes jos uzbrdo da guras ko skarabej, onda si nezadovoljan jer os preko hleba pogace.
 
Naravno, uzivas i ides dalje. Da si rekao dosegao sam vrh i zadovoljan sam sobom, onda bi imao opravdanje za ono sto tvrdis.

Cim krenes jos uzbrdo da guras ko skarabej, onda si nezadovoljan jer os preko hleba pogace.
Čovek treba da uživa u nečemu što ima pa samim tim treba da bude i zadovoljan.

Čovek koji uvek teži ka nečem boljem nije nezadovoljan nego je samo perspektivan koji gleda sebi bolje a ne da stangira.

To su ipak dva drugačija termina i dve drugačije stvari.
 
Čovek treba da uživa u nečemu što ima pa samim tim treba da bude i zadovoljan.

Čovek koji uvek teži ka nečem boljem nije nezadovoljan nego je samo perspektivan koji gleda sebi bolje a ne da stangira.

To su ipak dva drugačija termina i dve drugačije stvari.
Aham :lol: znaci Pikaso i Dali napr. su bili perspektivni kada su unistavali platna i slikali ponovo :rotf:

Gluvi Betovan isto bio perspektivan, Rahmanjinov sa artritisom perspektivan preko svake mere a pisao koncerte za klavir i nije mogao da prste pomera.

Aj uzivajte... cirkus.
 
Aham :lol: znaci Pikaso i Dali napr. su bili perspektivni kada su unistavali platna i slikali ponovo :rotf:

Gluvi Betovan isto bio perspektivan, Rahmanjinov sa artritisom perspektivan preko svake mere a pisao koncerte za klavir i nije mogao da prste pomera.

Aj uzivajte... cirkus.
Vidim ja da ti ovde pokušavaš da pređeš sa psihologije na filozofiju ali dobro oprošteno ti je nije problem. ;)

Ja sam svoje objasnio i svoje mišljenje nemam potrebe da menjam a tebi ako moje mišljenje ne odgovara bože moj šta ja da ti radim.
Da pustimo i druge da kažu svoje mišljenje pošto se možda podudare sa tobom ili sa mnom.
 
Pretpostavljam da je bilo ovakvih tema, ali i ja bih da započnem jednu temicu o pojavi da su neki ljudi u neprekidnoj potrazi za srećom, u smislu nekog ushićenja i radosti.

Moram da doživim još ovo, pa ono, mahnito se traže izvori zabave i sreće. Naglašavam preterano. Dovoljno da se ne funkcioniše dobro, ne obavaljaju sve obaveze, obaveze se doživaljavaju kao još jedan smor, teške stvari se izbegavaju, a glad za novom srećom u vidu zaljubljenosti, ljubavi, druženja, pažnje, flertovanja, lajkova na insta, izlazaka etc. postaje gotovo opsesija.

Kako se to leči i da li je uopšte potreban lek? :)
Mislim da je to je normalan tok zivota,sa 20 godina sam morao svaki dan da izlazim u grad da ne bi nesto propustio, sa 30 godina sa puno putovao da vidim sto vise svijeta,sa 40 godina sam smanjio primanja i posao a slobodno vrijeme mi je postalo prioritet,sa 50 godina me samo interesuju gluposti i pozitivna energija sa dobrim prijateljima, vozim motcikl jos uvijek ali malo udobniji, putujem,skijam itd ali mi nije problem ako nesto propustim i mogu i sam da sjedim i uzivam,posao i novac me vise ne interesuju. Trebas prvo sve te faze u zivotu da prodjes da bi bio zadovoljan i smiren.Ako si ostao dijete u starosti koje se puno smije i smislja gluposti uspio si.
 

Back
Top