Pretpostavljam da je bilo ovakvih tema, ali i ja bih da započnem jednu temicu o pojavi da su neki ljudi u neprekidnoj potrazi za srećom, u smislu nekog ushićenja i radosti.
Moram da doživim još ovo, pa ono, mahnito se traže izvori zabave i sreće. Naglašavam preterano. Dovoljno da se ne funkcioniše dobro, ne obavaljaju sve obaveze, obaveze se doživaljavaju kao još jedan smor, teške stvari se izbegavaju, a glad za novom srećom u vidu zaljubljenosti, ljubavi, druženja, pažnje, flertovanja, lajkova na insta, izlazaka etc. postaje gotovo opsesija.
Kako se to leči i da li je uopšte potreban lek?