Njujork, Beč – Ujedinjene nacije imenovale su juče novog šefa biroa za svemirska pitanja (UNOOSA) sa sedištem u Beču, izvestile su svetske agencije: Mazlan Otman, pedesetosmogodišnja malezijska astrofizičarka, biće, kao njeni brojni prethodnici, nadležna za koordinaciju aktivnosti zemalja članica u svemiru. Zvanično, podsticaće dogovore o mirnodopskoj eksploataciji. Na opšte iznenađenje, međutim, Otmanova je dobila još jednu funkciju i titulu. Proizvedena je u vanrednog i opunomoćenog ambasadora UN za svemir – naloženo joj je da prva stupi u kontakt sa vanzemaljcima ukoliko slete na zemlju.
***
Opis i zvanično obrazloženje funkcije svemirskog ambasadora UN zvuči kao prvoaprilska šala, ispričana u pogrešno vreme, potkraj septembra: „Otkrivanjem stotina novih planeta došli smo do zaključka da je verovatnoća postojanja vanzemaljskog života, možda i civilizacionih struktura, vrlo izvesna... UN moraju biti spremne da u datom trenutku koordinišu aktivnosti svojih članica i stupe u kontakt sa došljacima.“
O šali, ipak, nije reč. Vodeći stručnjaci, i oni koji po običaju relativišu mogućnost postojanja inteligentnih bića van zemljine sfere, ne osporavaju verovatnoću da postoje oblici života, negde u beskrajnom svemiru. Profesor Ričard Krauter iz Britanske svemirske agencije nedavno je ukazao na kolonije mikroba, otkrivene širom svemira: „...ako smo ustanovili da postoje mikrobi, ustanovićemo – sasvim je izvesno – da postoje i viši oblici života“.
Koji bi oblici života mogli da postoje u svemiru, sa kim ili čime bi žitelji ove planete mogli da se suoče u budućnosti, objasniće ambasadorka Otman u svom prvom javnom nastupu. Iduće nedelje će na naučnom skupu (britanskog) kraljevskog društva održati predavanje u kongresnom centru u Bakinghempširu. Detalji iz njenog izlaganja još nisu obelodanjeni. Očekuje se, međutim, da će nastupom Otmanove biti obeležen novi zvanični pristup UN pitanju postojanja vanzemaljaca.
Koja su naučna saznanja podstakla UN na ovakav istup u javnosti, nije poznato. Moglo bi se, međutim, pretpostaviti da postoje ozbiljni uzroci i povodi za ovakvo uzbunjivanje svetske javnosti.
Dok su se holivudski režiseri decenijama utrkivali da predstave što verodostojniji i uzbudljiviji naučnofantastični film o vanzemaljcima, iza kulisa ministarstava odbrana vodećih svetskih sila grozničavo se tragalo za oblicima vanzemaljskog života, stvarane su odbrambene strategije. Prvi političar koji je naložio osnivanje specijalnog odeljenja na nivou specijalne bezbednosne agencije bio je britanski premijer Vinston Čerčil. Sledili su Amerikanci, Rusi...
Profesorka Mazlan Otman
Tek pre tri godine, uoči Božića po gregorijanskom kalendaru, japanski ministar odbrane Šikeru Išiba najavio je, u punoj ozbiljnosti, da namerava da oformi specijalnu odbrambenu diviziju koja bi se suočila sa vanzemaljcima ako slete na tle Japana... Nije bio jedini ministar vojske koji je upozorio na potencijalnu opasnost koja preti iz svemira: bivši kanadski ministar odbrane Pol Helijer zahtevao je od vlade u Otavi još šezdesetih godina da oformi antisvemirsku diviziju...
Najzad, i metamorfoza široj javnosti malo poznatog „svemirskog biroa“ svetske organizacije ukazuje na sve viši nivo saznanja ili pretpostavki o mogućnosti da vanzemaljci posete zemlju: osnovana 1958. godine kao agencija za koordinaciju svemirskih aktivnosti zemalja članica, UNOOSA je 1992. preimenovana u biro za svemirska pitanja, a ovih dana dobija i treću, zvaničnu funkciju: obavezu da se suoči sa došljacima i proceni da li je reč o posetiocima ili o osvajačima.
