20 godina i zivotarim

Pa,vjerovatno postoji "dublji" problem koji ne zelis da priznas sebi zbog cega si nesrecna.Ljubav mozda?Ne vjerujem da je to faza,mislim,zasto bi neko bio nesrecan bez razloga?MORA postojati razlog,a ti si ta koja mora preispitati svoj zivot.
I ja sam bila u tom problemu,kada sam zaboravila kada sam se poslednji put nasmijala.Inace sam vesela osoba,ali sam postala toliko ozbiljna,zena bez srece i osmjeha.Kada sam poslije duze borbe sama sa sobom preispitala sebe,svoje zelje i ocekivanja-shvatila sam u cemu je bio problem koji sam potiskivala.Bukvalno,ali zaista bukavalno sam uzela papir i napisala na njemu sta me od mog zivota cini srecnom a sta nesrecnom.Jezivo je koliki je bio spisak nesrecnih stvari,koji su konkretno bili povezani sa mojim tadasnjim muzem.Hmmm.Srecnih stvari skoro da i nije bilo.Dugo sam se preispitivala i odlucila-ostavila sam muza koji je uspjeo da ubije moj osmjeh i pocela da zivim sasvim novi zivot.Nikada se nisam pokajala zbog toga.Ali nikada!Bila sam potpuno sigurna u svoju odluku tek kada sam od njega odlazila,osjetila sam kako mi "pada kamen sa srca".Od tada se ponovo smijem,ima mnogo razloga za moju srecu,covjeka pored sebe koji mi svaki dan uspije izmamiti osmijeh na lice.
 
Dr.Art:
nema potrebe za takvim cinizmom
Kliknite za proširenje...

Nisam cinicna, samo mi rogovi rastu od osoba koji okrivljuju stanje u drzavi za njihov licni neuspeh i/ili nezadovoljstvo. I ja zivim prosecno u tom istom sr*anju od drzave i mnogo toga bih htela sto ne mogu, ali guram tamo gde mogu i kako mogu pa na kraju ipak nadjem neko zadovoljstvo u zivotu i svetlo na kraju tunela.
 
Trinitty:
Nisam cinicna, samo mi rogovi rastu od osoba koji okrivljuju stanje u drzavi za njihov licni neuspeh i/ili nezadovoljstvo. I ja zivim prosecno u tom istom sr*anju od drzave i mnogo toga bih htela sto ne mogu, ali guram tamo gde mogu i kako mogu pa na kraju ipak nadjem neko zadovoljstvo u zivotu i svetlo na kraju tunela.
Kliknite za proširenje...

Kao sto rekoh, ne krivim drzavu i sl., ali nisam srecna zbog toga kakva je, konstatujem samo, to je normalno i vecina ljudi tako misli, tako da nema potrebe da ti rastu rogovi.
Bru Zli, zaista sumnjam u tvoju diplomu psihologa, postaje krajnje smesno, ono sto ti pises, ustedi vreme i sebi i drugima i zaobidji ovu temu.
 
zvucnici:
imam 20 godina. jednostavno nisam srecna. vec duze vreme ne postoji nista sto bi me iskreno obradovalo i usrecilo. ne mogu da se setim kad sam se poslednji put osecala srecnom.
kad gledam sa razumne strane nema razloga za to, i ja preterujem, medjutim, ne mogu protiv svojih osecanja. nisam u depresiji ili tako nesto, izlazim, druzim se, idem na fax, radim sve i zivim kao i ranije, ali nekako stalno ocekujem nesto vise od zivota.

ne svidja mi se ova zemljai ne vidim buducnost ovde, vidim samo mucenicki zivot koji su ziveli i moji roditelji i mnogi ljudi poslednjih 20ak godina. nema realnih razloga da se osecam ovako, prosle godine sam upisala fakultet i bila uspesna u jos nekim stvarima, ponosna sam na sebe zbog toga, ali samo toliko, to me ne ispunjava. da li ste se osecali nekada ovako, da li ovo samo faza i ja umisljam i razmisljam previse?
Kliknite za proširenje...

Mislim da ne umisljas niti razmisljas previse (razmisljanja je sasvim dovoljno da pokaze punu zrelost naspram onog sto se vidi u sebi i oko sebe). Osecanje neispunjenosti, nedostatnosti samo je dokaz nepomirenosti sa cinjenicama, sa kolektivnim bauljanjem kroz maglu, udaranjem u zid koji jos uvek ne boli toliko, ili boli ali se nema ni snage ni vremena za trazenje srece na nekom drugom mestu. A sreca se ne grabi, ne kupuje, ne ceka. Za nju je potrebno mnogo volje i unutrasnje snage...da se pronadje ta klica koja je negde sakrivena, i koju treba negovati, paziti, stititi od nasilnistva spolja, ali i sopstvene aljkavosti. Ne lezi u opipljivom i dodirljivom, oni samo pomazu da se ona upotpuni.

Ne zelim da dajem ikakva konkretna resenja jer ne postoji univerzalni lek. Ako i postoji, nejednake je efikasnosti na pojedine dushe, jer smo od razlicitog sklopljeni. Neka si i sama pronasla (fakultet, uspesnost u nekim drugim stvarima) ali je po svojoj prilici to nedovoljno...podsvest i svest govore da nekome sa 20 treba vise od malih nagrada, i to je sasvim u redu. U redu je ocekivati, zeleti vise jer samo oni sa zeljama i nadama hrle ka njihovom ostvarenju a i te su godine kada su pogresni poceci ispravivi. Potrazi je makar daleko od onih kojima mucenicki zivot nije bio dovoljno jak razlog za promenu, kojima je nedostatak hrabrosti ili umeca da prepoznaju srecu oduzela svaku sansu, ili pak uljuljkanost u nesto sto nije potpuna nesreca umirila savest. Ne miri se s tim, trazi je uporno, dozovi makar uz grubu i surovu istinu da se nekada i pored svih napora nece odazvati ili dati u punom obliku. Samo ne posustaj i potrudi se da je prepoznas, osetis, prisvojis. Ne zmuri i ne prihvataj supstitute...vreme ne radi za bojazljive i oklevajuce.
 
zvucnici:
neki su me stavili pred upitnik, a enki me i nasmejali./QUOTE]

zvucnici, sve je veoma jasno.

ako hoces da dalje pricamo bez veze, price radi, i ti i svi ostali na temi, ja tu ne ucestvujem, a vama puno srece.

ako hoces da cujes nesto sto bi ti po mom misljenju moglo pomoci, daj odgovore na moja pitanja, a misljenje ces dobiti odmah.

uopste nije nuzno da ga prihvatis.
Kliknite za proširenje...
 
otkrij sta zaista volis i zelis i ispuni zivot time
ta generalna apatija je donekle razumljiva ali zivot nece da ceka
eliminisi ono sto te frustrira
i nemoj misliti da je problem (samo) u zemlji i pokušavati da bežip od bilo čega
jer tvoj teret će te stitići bilo gde
ustoliči svoju filozofiju i zivi tako

ako ništa pomisli na one koji nemaju ni prijatelje, ni drustveni zivot, ni mogucnost da se obrazuju, ni osnovne potrebe
 
Poslednja izmena:
zvucnici:
imam 20 godina. jednostavno nisam srecna. vec duze vreme ne postoji nista sto bi me iskreno obradovalo i usrecilo. ne mogu da se setim kad sam se poslednji put osecala srecnom.
kad gledam sa razumne strane nema razloga za to, i ja preterujem, medjutim, ne mogu protiv svojih osecanja. nisam u depresiji ili tako nesto, izlazim, druzim se, idem na fax, radim sve i zivim kao i ranije, ali nekako stalno ocekujem nesto vise od zivota.

ne svidja mi se ova zemljai ne vidim buducnost ovde, vidim samo mucenicki zivot koji su ziveli i moji roditelji i mnogi ljudi poslednjih 20ak godina. nema realnih razloga da se osecam ovako, prosle godine sam upisala fakultet i bila uspesna u jos nekim stvarima, ponosna sam na sebe zbog toga, ali samo toliko, to me ne ispunjava. da li ste se osecali nekada ovako, da li ovo samo faza i ja umisljam i razmisljam previse?
Kliknite za proširenje...

Odgovor je u boldovanom, nikakva filozofija. Cinila si ono sto si mislila da treba ili sto su ocekivali od tebe, a ne ono sto bi zaista i htela. Moraces da se okrenes sebi i ostvarenju licnih zelja.
 
Pa ja ne kapiram sta bi ti to htela sa 20 god?Da iza sebe imas par napisanih romana i vecu citalacku publiku,sta?Cak i da zivis u daleko sredjenijoj zemlji nego sto je ova(cenim da si u SRB).Govoris o tome kao da si prozivela ceo zivot i da nisi nista napravila.Realno,ti jos i nisi svoja licnost,ne kreiras svoj zivot(ili ne u celosti),verovatno si materijalno zavisna..trebala bi da radis ono sto rade tvoji vrsnjaci ili da makar pokusavas da shvatis da jos izvesno vreme moras da provodis taj "turoban"i smoran studentski zivot.Ili ti je jednostavno dosadno..mozda je ovo faza,ali ako nastavis u tom pravcu da razmisljas...msm,napravi neku glupost,smej se,nabaci nekog tipa i dr&kajte neke filmove,kokice i sex..zivot je lep i kada nema neki "veci"smisao.Pa da...
 
Festomanka:
hm... svako bi mogao da se oseca kao ti.... ali...
ima nesto sto neki ljudi mogu, a drugi ne - da budes srecan onim sto imas...
to naravno ne znaci da se zadovoljis time sto imas... treba uvek zeleti vise..

Msm ja citam tvoj post i razmisljam koliko sam ja srecna..
a mogu i da ti kazem zasto sam ja srecna pa da vidis da si i ti verovatno srecna :) :
1. imam normalne roditelje koji me podrzavaju u svemu i guraju da napredujem u zivotu
2. imam krov nad glavom (ne placam kiriju), mama ima finu platu - ne oskudevam.. niti se razbacujem. imam dovoljno.
3. studiram fakultet koji volim i sama ga placam - sto dalje ide na
4. zaposlena sam - imam 1.5 god radnog staza (21 godinu zivota) i ucim posao koji mi moze pomoci ako se ne zaposlim u struci po zavrsetku fakulteta
5. imam drustvo... i imam 2 (dva) PRIJATELJA za koje znam da bi u bilo koje doba dana i noci bili tu ako mi treba, takodje - iscupali bi svoj bubreg za mene
6. imam decka - 4god, cini me srecnom, voli me...

e to sto ja imam - ima pola ljudi koje ja poznajem... ali i dalje nisu srecni - kao ti...

ne znam... uvek pomisli da moze da bude i losije......

zdrava si, studiras, imas prijatelje... ti si jednostavno upala u kolotecinu.... samo ti treba nesto da te razmrda... bice sve ok :)
Kliknite za proširenje...

jesi li ti sigurna u ove svoje reci sto sam podebljala? ja bas i nisam, da je i pola ljudi koje poznajes tako kao tebi, ne bi bili tuzni vec srecni kao ti. mozda oni kazu da im je tako kao tebi jer skrivaju istinu koja je za njih bolna, ne zele da ti kazu ono sto nose u dusi.

da ova devojka ima sve to sto ti imas, bila bi srecna i ne bi trazila pomoc na forumu
 
Nije to ništa čudno kao što se tebi možda čini da jeste.
To je faza koja bude i prođe.
Koliko će da traje, šta je njen uzrok, a šta rešenje, zavisi od individue.
Možda je kolotečina u kojoj su sve aktivnosti, iako uspešne, u zamci bezizlaznog kružnog toka.

Kada se ja ovako osećam, pitam sebe kada sam poslednji put uradila nešto po prvi put u životu, i okrenem se nečem novom.

Probaj da klikneš na opciju "refresh" i uneseš nešto novo i pozitivno u svoju svakodnevnicu, što će ti proizvesti pokretačku energiju :)
 
ja mislim da pare nemaju veze sa tim........naravno da je mnogo ljudi nesrecno ovde zbog novca takva nam je drzava ali ja kapiram devojku u potpunosti......ja se tako osecam ponekad isto....... izlazim, studiram, druzim se, muvam se, isto cak i mnogo vise nego drugi, nisam nervozan niti depresivan ali me ne ispunjava.......osecam se kao da mi nesto fali stalno mi treba neka promena.....zato sto mnogo ljudi ovde gleda na zivot tako zavrsim fakultet, zaposlim se, ozenim se, dobijem porodicu i to je to........ne treba da bude pravila :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

salko dinamitas
Kriza srednjih godina
Odgovora
17
Pregleda
457
Cro_čvarak
C
Z
Sve manje radosti sto vise godina
Odgovora
13
Pregleda
324
prsho
prsho
loptica doskocica
Bliskost i ranjivost
2
Odgovora
37
Pregleda
661
bird again
bird again

Back
Top