1918 - U Beogradu je proglašena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca

Naveo sam kao primer, ali to i jeste bila zvanična politika Britanske imperije. Zajednička država Srba, Hrvata i Slovenaca nije bio jednostavno srpski predlog koji je dobio zeleno svetlo kod velikih svetskih sila, nego nešto što se od Srba očekivalo i oko čega je bio u izvesnoj meri vršen politički pritisak da se ta ideja učvrsti kao zvanična politika Kraljevine Srbije. Ko zna ko su sve samo bili lobisti koji su radili u Srbiji po zadatku...
Када сам рекао да Србе нико није гурао у Југославију, првенствено сам имао на уму домаће чиниоце.

Навео си као пример човека чије је ангажман на овом пољу био непожељан у очима британске владе. Ставови Вотсона у периоду током и после Првог светског рата нису били идентични ставовима британске владе.

Да, Британија је желела заједничку државу трију народа. Али Британски напори да се идеја заједничке државе учврсти као званична политика Краљевине Србије никако не би уродили плодом да је та идеја нама била потпуно страна. Спољни фактор је био значајан чинилац, али не можемо губити из вида и унутрашње процесе који су били од ништа мање пресудног значаја.

Дакле, српски део кривице за наш улазак у Југославију је, бојим се, највећи.
 
Poslednja izmena:
Ма наша интелигенција је и пре стварања Југославије била однарођена. Са њом би и новостворена Српска држава имала проблема. Још је Краљ Милан тајно потписао колонијални статус Србије према АУ монархији.

Јесте, али је Петар ту ствар попрвио корз тежак царински рат.
Тема: Почетак сваке српске несреће.

- - - - - - - - - -

Zar nisu Francuzi podrzali i ideju "Velike Srbije"? A Englezi su svakako, doduse neformalno, Srbiji obecavali BiH i Dalmaciju bez obzira na to kakva drzava bude stvorena.

Не Французи су били за Југославију. А и Енглеска обавештајна служба, с тим што су Енглези радили од одмах да у тој калакурцији од државе, хрвати имају главну реч, а не Срби.
 
Zar nisu Francuzi podrzali i ideju "Velike Srbije"?

Emotivno, da.

Pragmatički odnosno govoreći o političkoj eliti, a ne inteligenciji i vojsci, Francuzi su prvenstveno percipirali ptorebu nešto većih i jačih država kao što bi bile Čehoslovačka i Srbohrvatoslovenačka, na ruševinama Habzburške imperije.
 
Zar nisu Francuzi podrzali i ideju "Velike Srbije"? A Englezi su svakako, doduse neformalno, Srbiji obecavali BiH i Dalmaciju bez obzira na to kakva drzava bude stvorena.

Ме не, шта ти пада на памет, то су вековни српски непријатељи. :bljak:
Зато су ваљда подигли српску војску из мртвије и опремили је да је била једнака њиховима. Толико су били против Срба да су и формално и неформално, најприје подржавали све максималне српске интересе, а онда кад то не иде (Срби одбијали :hahaha:), подржали и српско самоубиство (поготово Енглези - са ставом, Ко их ебе кад су глупи).

И Французи и Енглези су на највећу жалост подржали чак и сваки српски хир.

- - - - - - - - - -

Emotivno, da.

Pragmatički odnosno govoreći o političkoj eliti, a ne inteligenciji i vojsci, Francuzi su prvenstveno percipirali ptorebu nešto većih i jačih država kao što bi bile Čehoslovačka i Srbohrvatoslovenačka, na ruševinama Habzburške imperije.

Нетачно.
И Французи и Енглези су инстистирали на Лондонском уговору, тј. изласку на границу ЛУ. То љепо пише у наређењима Савезничке команде за Балкан, Српској војсци крејем 1918-1919.. Да се не заиебавају са својим политичким глупостима него да прелазе Дрину и заузимају линију ЛУ (до тад су чекали на Дрини скоро мјесец дана, признали су "државу" схс, чекали на одобрење из Загреба да пређу Дрину итд.).

Такође, стварање "југославије" је трајало 10 година а не преко ноћи како многи мисле. Талијани су се повукли из Сјеверне Далмације тек 1924. године.
 
Poslednja izmena:
Dobro, mislim da ovde svi govorimo jedno te isto, samo se razlikuju nijanse u razmeri značaja. Ja odajem malo previše značaja međunarodnim faktorima, biće, dok ti ciljaš više domaće.

Ovo me podseća na gledišta Desimira Tošića i Stojana Protića; gde je tek ispala suprotnost po pitanju evaluacije značaja domaćih i međunarodnih faktora.
 
Dobro, mislim da ovde svi govorimo jedno te isto, samo se razlikuju nijanse u razmeri značaja. Ja odajem malo previše značaja međunarodnim faktorima, biće, dok ti ciljaš više domaće.

Ovo me podseća na gledišta Desimira Tošića i Stojana Protića; gde je tek ispala suprotnost po pitanju evaluacije značaja domaćih i međunarodnih faktora.

Па не може се Славене негирати да су и краљ и велики део владајуће елите хтели Југославију. Да ли је српски народ то хтео? Мислим да није. Српски народ је хтео да живи у једној држави, желео је уједињење. Српско уједињење. Није хтео братимљење са својим душманима. Не верујем баш, нарочито након оних покоља хрватских војника у аустријским униформама над Србима, да су Срби били одужевљени за тиме.

Али ,,национална елита" и краљ дефинитивно јесу. Народ је прешао преко тога јер се утешио тиме да сад бар Срби живе у једној држави. Иако то није добро, али опет не могу ја толико да кривим народ ако већ елита, поред толиких чиниоца, није имала визије и није схватала да је југословенство заблуда. А гласови који су били против систематски су ућуткивани, нарочито након увођења шестојануарске диктатуре.

Е сад, слажем се, утицаји великих сила се свакако не могу игнорисати, они су увек ту и они свакако утичу и намећу своје ставове малим државама. Али, то не може бити оправдање за наше грешке и заблуде тј. за грешке и заблуде српске елите.
Иначе, лично мислим да је Царска Русија опстала она дефинитивно не би дозволила стварање југословенске државе, из више разлога.
 
Српска пропаганда и политичке везе су имале итекакав утицај на то да савезници преваре Италију. С тим у комбинацији и слаба талијанска влада која је на то све пристала, па одма за тијем пала, што је довело Мусолинија на власт.

Изгледа да ође нико није читао Ферду Шишића и људе сличне њему, који су историјски и чињенично разјаснили те процесе и дешавања.:eek:
 
Mislim da je nepotrebno pokazivanje političkih strasti na ovoj čisto istorijskoj temi.Država koja je stvorena 1.decembra 1918 otišla je u istoriju u aprilu 1941.Reč je o jednom skupu događaja u određenom vremenskom periodu (23 godine) koji nije ostvario neki bitan uticaj na budućnost ,posmatrano iz ugla aprila 1941.Taj period kad je reč o efektima može da se ignoriše u najvećoj mogućoj meri.Niti je ta država kad obnovljena niti je ideologija te države preživela njen nestanak .Čak je namernom aktivnošću vlastodržaca Druge Titove Jugoslavije i sećanje na taj period i tu državu sistematski suzbijano .
 

Back
Top