Razmišljajući o nekim stvarima i čituckajući rimokatoličke pisane izvore iz poznog srednjeg veka, jedna malena stvarčica mi je sinula. Pretpostavljam da sam mogao pompezno napisati i vek falsifikata. No. Voleo bih da čujem mišljenje forumaša. Na tri stvari bih pre svega želeo da skrenem pažnju.
I. Barski rodoslov (Dela slovenskih kraljeva)
Popularno i strašno pogrešno nazvan Letopisom Popa Dukljanina (u zagradi se nalazi novi naziv, koji je predložio Tibor Živković,
Gesta regum Sclavoreum) forumaškoj zajednici je dobro poznat. Bez obzira na to što su neki Živkovićevi zaključci vezano za pokušaje otkrića anonimnog autora ovog vrlo čudnog i zbunjujućeg dela, činjenica jeste da je spis, dostupan u dve različite originalne recenzije, po svemu sudeći mlađi nego što se do sada mislilo.
GRS je do sada izazivao puno kontroverzi, podeljenih stavova, pa su se iznosile čak i neke teze da je on falsifikat (i to ni manje ni više ni Mavra Orbinija) ali ono što je prilično izvesno i suštinski nesporno jeste da je anonimni Pop Dukljanin išao po izvorima, seckao ih, sastavljao i najjednostavnije rečeno, pisao jednu sasvim novu istoriju, da je napiše kada nije mogao preciznije podatke pronaći. U neku ruku, Dukljaninovo delo je i falsifikat. Iako je hrvatska verzija nešto jačeg akcenta na Hrvate, krajnja poruka dela jeste da na području hrvatsko-srpskog prostora; zapadnih Južnih Slovena, u drevna je vremena postojala objedinjena i moćna država, koja se sve više i više sužava na prostor malene Dukljice.
Za pojedinačne stavove koji su kod Dukljanina dospeli, mi u suštini možemo pratiti bukvalno celi razvojni put od originalne vesti do narativa dukljanskog rimokatoličkog sveštenika, od toga kako Šubići kod njega postaju vekovima stariji hrv. kralj Mihailo Krešimir, do toga kako u Jovanu Vladimiru vidimo spoj ličnosti da bugarskim namesnikom Drača Ašotom (zapravo, od reči do reči prepisane priče). U antičkoj prošlosti znalo se vrlo jasno dokle se proteže Dalmacija. Iz nje je na kraju bila i izdvojena Prevalitana. Posle mletačkog zauzeća Drača 1205. godine, ta percepcija počinje da se menja. U
Historia Salonitana Arhiđakona Tome ih istog st. ona je već protegnuta skroz do Drača. Tako će biti i u slučaju Zadarskog mira 1358. godine, kada će i u zvaničnu dokumentaciju međunarodnih odnosa ući da se Dalmacija prostire skroz do Drača. Šta imamo kod Popa Dukljanina? Upravo to; projekciju koja Gornju Dalmaciju, ili Crvenu Hrvatsku (koja se apsolutno nigde više nikada ne javlja) rasteže, retroaktivno, sve do Drača.
Pop Dukljanin je i vrlo važan izvor za kralja Dmitra Zvonimira, jedinog definitivno poznatog i međunarodno priznatog hrvatskog kralja. U njoj se nalaze i podaci o Zvonimirovoj navodno nasilnoj smrti 1089. godine, što će biti jedna prekretnica u hrvatskoj povesti, koja će se završiti podvrgavanjem pod vlast Ugara, te razvojem legende o Zvonimirovom prokletstvu. Docnije će se od Popa Dukljanina dalje raširiti nova verzija, po kojoj je Zvonimir navodno učinio ubijen, za šta u starijim izvorima ne postoje nikakve indicije, pa i da je to bila velika tragedija Hrvata.
II. Baščanska ploča
Ovaj čuveni hrvatski kulturni spomenik materijalni je ostatak na kojem imamo očuvano ime hrvatskog kralja Zvonimira. Dugo se kao takvo isticalo, nastalo krajem XI ili početkom XII stoleća, s posebno je mesto imalo u proglašavanju njene 900. godišnjice, nedavno. Međutim, godine 2000. hrv. istoričar umetnosti Pavuša Vežić je doveo u pitanje ovo stanovište, u prvom redu dokazujući da je sama Crkva Sv. Lucije na Krku mlađi objekat nego što se ranije mislilo. Na Zadarskom sveučilištu nedavno je (2018) Luka Aničić odbranio disertaciju
Kvarnerski glagolski spomenici kao historijsko vrelo. U njemu je vrlo temeljno sve elaborisao i na kraju zaključio temeljno zašto Baščanska ploča definitivno ne pripada epohi XI ili XII stoleća.
Baščanska ploča, naime, po svemu sudeći
pripada epohi Šubića i nastanka dela Popa Dukljanina.
III. Supetarski kartular
Supetarski kartular, pisan karolinškom minuskulom, jedan je od najstarijih poznatih izvora hrvatskog romantičarskog pogleda na drevniju prošlost. Sam spis potiče iz vremena nedugo posle 1080. god., ali na hr. wiki se može pročitati kako "upisi sežu do 1187". Međutim, zapis koji nas interesuje, a koji svedoči o 7 hrvatskih banova koji upravljaju kraljevstvom Hrvata, pisan je pravopisom koji pripada sredini XIV stoleća.
Šta vidimo u kartularu? Vidimo inspiracije na osnovu nekih stvarnijih tradicija. Vidimo magični broj sedam, kao sedmoro braće i sestara koji vode Hrvate u ove prostore prema jednom poglavlju u Spisu o narodima cara Konstantina VII Porfirogenita. Vidimo da teritorije Hrvatskog kraljevstva, u suštini, odgovaraju teritorijama izmišljene Dukljaninove države i njegovog izmišljenog sabora u Dalmi. Vidimo Hrvatsku (u užem smislu) i Albaniju, kao što je u ranijem periodu Dalmacija (tj. hrvatska država) bila protegnuta duboko u Albaniju, u teritoriju nekadašnjeg vizantijskog dračkog dukata.
Šta primećujemo? Dve stvari:
1) Zapis na Sumpetarskom kartularu
pripada vremenu Šubića i vremenu života tzv. Popa Dukljanina
2) Ruka koja je zapisivala tradiciju o drevnoj i veličanstvenoj državi Hrvata, upisala ju je na hartiji dokumenta koji je savremen kralju Zvonimiru.
------------------------------------------------------------------
Šta ovde, dakle, naziremo? Vidimo da u vrlo kratkom periodu nastaje ne beznačajni broj dokumenata, uključujući i natpisa. Vidimo da, vrlo bižliske tematike, tičući se veličanstvene predugarske slave zapadnih Južnih Slovena, a posebno Hrvata, biva ispredeno, iskonstruisano, nekoliko istorijskih izvora.
Svi su ovi izvori jedni s drugim povezani. Malo je verovatno da se radi o nekakvoj slučajnost. U ovo vreme, dakle, nakon smrti Kralje Andrije 1301. godine bez naslednika, faktičkog osamostaljenja Hrvatske pod Šubićima i njihovim akcijama usmerenim ka širenju na istok, u Bosnu, Hum i Rašku, stvara se jedna potpuno nova tradicija, koja bi trebalo da posluži kao temelj novoj državi. Srbi su imali papsko priznanje od 1217. godine, ali ukoliko se kruna koju u to vreme drži kralj Milutin, pripadnik dinastije koja se ionako pozivala na staru dukljansku krunu, može protegnuti i na čitavu Hrvatsku i kompletni, dakle, hrvatsko-srpski prostor, da Pavlom Šubićem na čelu, mogli bi se definitivno osloboditi Ugara, pod čijim su tutorstvom već dva puna veka. Ali ne samo osloboditi, već postaviti i ideološki temelj za priznanje i podršku Vatikana. Zato ne tu pored Dukljaninovih spisa i Baščanska ploča, uklesana u čast slave nekadašnjeg hrvatskog kralja, Supetarski kartular, kao i Crvena Hrvatska.
U ovo vreme, dakle, počinje stvaranje jedne potpuno izmišljene verzije naše prošlosti, it političkih i državničkih razloga, radi stvaranje jedne proto-Jugoslavije sa Hrvatima u njenom središtu, kroz darivanja "origo gentis" kakvi postoje za mnoge evropske hrišćanske (katoličke) narode. Tada nastaje ova alternativns verzija prošlosti, koja će zaživeti u dubrovačko-dalmatinskom kružoku; najčuvenije na primeru Mavra Orbinija i njegovog Kraljevstva Slovena iz 1601. godine. Ta knjiga, prepuna fantastičnih konstrukcija, izmišljenih verzija i jedne sasvim nove istorije (Orbini je bio veliki Lažac, baron Minhauzen istorije čak i za Dukljanina), jednostavno rečeno, tvrdiće da Ugari nikada nisu vladali Hrvatskom. Prema Orbiniju, posle smrti kralja Petra Krešimira u XI st. nastaje smutnja. Nestaje političko zajedništvo Hrvata i Srba.
Međutim, iako su Ugri pokušavali podvrgnuti Hrvate, piše Orbini, Hrvati nisu hteli ni da čuju ni za ugarske kraljeve nit' ugarske babice. Od vremena Krešimira 1074. godine, po Orbinijevog tumačenju, žive Hrvati odvojeno od Srba i sami sebi biraju svoje vladare, naredna dva veka, sve do Šubića. I Šubić poželi da „obnovi”
Krešimirovo kraljevstvo i staro jedinstvo Hrvata i Srba. I zato kreće u Hum, u Zetu i na Rašku.
A ostalo je istorija.
@Statler and Waldorf @Ројалиста @Лекизан @sumljiv_tip @suave @NickFreak @Kroasanije @DalmatinacHR @Лички гусар @matijakupa @Lanselot @Boris T @JustinCase @Sasha Smirnoff @Konstantin Veliki @Klaudije II Gotski @ИгарЈ @krinka5 @Bajo Pivljanin @brundoje @Miki 75 @Bren @Садко @sokolska @HanibalBarka666 @АнаиванГорд @cronnin @Khal Drogo @Slavan @Krishna @Casino Royal @dulesrbenda @savasavanovic @Kor @Brozek @RickRoss @KninGrad @Tuganadlanu @Ipposthenis @Matt Wolfeys @FDDD
Ovaj, dobro jutro? Istorija je prepuna ljudi koji su se lažno predstavljali. Ja sam pregledao sijaset takvih falsifikata i izmišljanja tradicije i, otprilike, pravilo 101 jeste predstavljanje dela kao prevod. Naravno, original niko živ nikada nije video...jedini izvor postaje taj tobožnji „prevod“. To je najsavršeniji metod falsifikovanja iz razloga što niko ne može da uzme tvoj rukopis i analizira stil, pravopis, hartiju, itd...jer to uopšte ni ne postoji. Izmisliš dokument u celosti i onda ga sakriješ iza svog tzv. prevoda. To značajno otežava da se pojavi neki Lorenco Vala i učini nešto kao što jeste sa famoznom Konstatinovom darovnicom.
I onda tvoja interpretacija zapravo prelazi sve granice naučnih okvira i postaje falsifiklvanje samo po sebi. Iliti, to je i Dukljanin radio. 'Usklađivao'. 
.
