„Шпигл” у свом електронском издању преноси изјаву Душана Рељића, из Немачког института за међународну политику и безбедност, да би последице једнострано проглашене независности могле бити много озбиљније него што се тренутно мисли. „Било каквим једностраним проглашењем независности крши се међународно право, а ако се Уједињене нације томе не супротставе то ће нанети штету и Уједињеним нацијама и међународном праву”, каже Рељић.
Такође, чланице ЕУ које би признале једнострану независност практично би тиме блокирале улазак Србије у Европску унију и дугорочну стабилизацију Балкана, па и саме Европе .
Последицама евентуалне независности бави се британски недељник „Економист”, који пише да је Хашим Тачи западним дипломатама „приватно” рекао да ће са проглашењем чекати до пролећа, мада неки други медији пишу, опет позивајући се на Тачија, да ће тај чин уследити већ до 15. јануара. Према наводима „Економиста”, Немачка је „преломила” и решила да призна Косово као независну државу, а њен став и „застрашујући напор Русије да искористи Косово да подели ЕУ” преокренули су и мишљење оних држава у Унији које су биле против независности. „Само ће се Кипар вероватно супротстављати до горког краја. Изгледа да су Словачка и Грчка помирене да прихвате независност Косова”, наводи британски недељник.
На крају, међу мерама које Београд може да предузме у случају једностране независности јесте и вето на мисију Организације за европску безбедност и сарадњу (Оебс). Мисија на Косову највећа је мисија ове организације, са око хиљаду запослених, а годишњи мандат истиче јој 13. децембра. Пошто се у Оебсу све одлуке доносе консензусом, вето Србије значио би и укидање мисије која је, између осталог, задужена за демократизацију и праћење избора.
И пасоши без признања
– Пасоши грађана Косова и Метохије, у случају противправног отцепљења ове јужне српске покрајине, не би били валидни за домаће надлежне органе – изјавио је за „Политику” др Милан Шкулић, професор кривично-процесног права на Правном факултету у Београду, објашњавајући да то питање зависи од воље Србије, али и од међународног права на које се Србија обавезала. И поред тога што Тајван одржава односе са само 25 земаља, пасоши ове земље прихваћени су као важећи документ скоро у целом свету. Те пасоше, међутим, Кина не прихвата као валидне. Држављани Тајвана посећују Кину на основу посебних пропусница које за њих издаје Пекинг, а кинеска гранична контрола никад не тражи тајванске пасоше као део путничке документације и не удара улазне, односно излазне печате.
Владимир Радомировић