У праву си, апсолутно, али мораш разумети, није оправдање за моје незнање, да већ деценијама не говорим својим матерњим језиком и због тога се у мом изражавању назиру архаичне фразе и изрази који су се другачије нормирали ... Хвала Ти што си ме нешто ново научио!
Признаћу ти још нешто, поштовани пријатељу, већ деценијам, чак ни у сну, не говорим својим матерњим језиком. То су муке, сејо и брате, да знате ... Често сањам своје најмилије: оца, мајку, брата и сеју, моју близнакињу, убили су их удбашки злочинци, живе су их запалили у нашем бедном кућерку, и говорим им, толико је тога што бих им желео рећи, али туђинским језиком...Пробудим се, умијем лице сузама и покушавам да умирим болне грчеве срца, када ме они, онако немо, а осуђујуће, погледају, окрену и оду у своју небеску слободу ... Тада се осећам као највећи одрод ...
