Влајки: Први мај је, не би било хумано да једни славе, а други чаме у притвору...
Први мај је стигао. Не спада у категорију слава и црквених празника. Ради се “реликвији прошлости“, о социјалистичкој идеолошкој измишљотини. Боже, како нам је онда било лоше! Пошто социјализма више нема, није уопште јасно зашто се тај слављенички датум коначно не укине. Јер сада смо у новој, напреднијој, транзиционој фази развоја 'Западног Балкана'. Идемо, убрзано, од социјализма ка идиотизму, у најпопуларнијој 'садо-мазо' варијанти БиХ. Идемо на наш, специфичан начин, раковим корацима према Европи! Таква нам је карма! Никад свјетлије перспективе!
Унапријед знамо како ће нас данас класични медији приказивати. Пошто је врло вруће, људи ће се размиљети поред ријека и језера. Дружења, роштиљи, опуштене варијанте провода, потрошња незарађеног. Све ће бити електронски пренесено како би сви видјели, чули и читали о актуелном, сретном, 'друштву без рада' унутар којег живимо.
То што петина људи у БиХ преживљава са мање од три марке дневно, ко их шиша, они су мањина.
Потрошачка корпа, тврде злобници, ради нових, наметнутих акциза, постаје све скупља; нема везе, све ће то тезге позлатити. А шта је са великим бројем незапослених? Неозбиљно питање, има их све мање. Одоше људи у њемачки трули капитализам одакле ће нам слати паре како бисмо још боље и обилатије пландовали. А задужења? То је стварно демагошка флоскула. Ушли смо у друштво конзумације гдје је задуживање начин живота. Сви се задужују, тврди се, чак и Америка, најбогатија земља на свијету, а која је уједно и најзадуженија. Баш смо идиоти кад ове ствари нисмо схватили!
Након репортажа о којекаквим теферичима, на сцену ће ступити политика. Изборна је година, а вријеме је драгоцјено. Једни ће медији, скупа са опозицијом, причати како нас је власт увела у најтеже невоље, у економски суноврат. Власт, и други медији, ће опет говорити како смо као друштво стабилни и, мада није баш све идеално, како нам никада није било боље! Ми идиоти смо збуњени јер не знамо коме да вјерујемо. А ни за данашњи датум нисмо превише сигурни; да ли је први мај или први април?
Пошто је први мај, слављенички дан, неће тренутачно, у парламентима и медијски, бити приче о поштенима и лоповима, о патриотима и издајицама, о убицама и осветницима. Јер клевете свих, на рачун свих, стижу одасвуда. Некада се због клевета ишло у затвор, изазивало је јавну осуду. А данас, паушалне изјаве типа: 'ви сте лопови, ви сте издајници, ви сте убице', без икаквих доказа за такве тврдње, постају закон и наметнута 'истина' организованих група. Дошло је вријеме безакоња, улице, каубојштине и линча; исто као некада на 'дивљем западу'. Свако, са извјесним бројем истомишљеника, све може тврдити, а да му нико ништа не може!
Али, добро, размишљамо ми идиоти, ово је привремени ружан сан. Још мало па ће избори, а након тога ће се све средити, све ће бити као некада. Нада умире посљедња, зар не?
А тренутно, немој да бригаш! Carpe diem, уживајмо у данашњем првомајском дану! Јер сутра, па све до избора, наново ћемо морати живјети у друштву клеветника и оклеветаних који нас, до изнемоглости, малтретирају својим постојањем и својим причама! Па ако и увидимо да оваква свакодневница неће нестати, ако увидимо да је и свака нада у 'тамном вилајету' мртва, још увијек нам остају словеначки и слични конзулати, 'савремени прозори у свијет', 'свјетла у тунелу'. Јер, не заборавимо, након првог маја они ће, срећом, наставити нормално радити.
Ima toliko toga da im se zameri da ne treba posezati za neistinom. Ja sam radio preko omladinske na raspustu jer sam hteo više para i da ne moram da očekujem od roditelja i nisam video dlake, muve i prezle umesto oraja.
