Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ja sam zakasnio... baš sam se raspisao... evo staviću ipak žao mi da propadne priča :)

Sivi izvadi po ko zna koji put papirić iz levog dzepa farmerki. Sa papirića opet pročita adresu napisanu mastilom. Veštičija 27... reče Sivi u sebi i pogleda u oblakožder ispred sebe. Veštičija 27! Tu sam! reče ovog puta na glas i primiče se velikim ulaznim vratima od stakla. Mrzeo je ovaj deo sa traženjem prezimena na interfonu. Madam Sovuljagić, madam So.. ah evo je! Sivi pritisnu vrhom kažiprsta plastično dugmence, začu se nešto nalik zvuku pčele u agoniji i nakon desetak sekundi sa druge strane interfona progovori ženski glas. Očekivala sam te Sivi, kasniš...peti sprat... Drhtaj prođe telom Sivog, kako zbog samog glasa, nečeg jezivog u njemu... tako i zbog onoga što je taj glas rekao. Kako je mogla da zna da dolazim? Adresu sam pokupio sa interneta, nismo se čuli, nisam zakazao. Da me nije oslovila imenom svakako bih pomislio da je u pitanju zabuna, ali ovako...
Par minuta kasnije bio je na petom spratu, ispred vrata sa metalnom pločicom na kojoj je bilo izrezbareno: Madam Sovuljagić - ekstrasens. Sivi podiže desnu ruku, ali u tom trenutku začu kako se u bravi okreće ključ i ona se otvoriše pre nego što je uspeo da zakuca. Najpre ga zapahnu težak miris, nešto nalik voću u početnoj fazi raspadanja, nalik uvelim ružama, nalik... treću asocijaciju brzo potisnu iz glave jer je previše ličila na ono što je osetio par minuta ranije slušajući glas iz interfona. Pored toga oči su mu pričale nešto sasvim suprotno. Vaaauuu kakva ženska pomisli Sivi a zatim pokuša da prikrije svoju reakciju, očigledno prekasno, jer madam Sovuljagić se smešila kao da je znala šta mu je u glavi. Uđi...kasniš... reče opet devojka bujne crne kose koja joj je padala po još bujnijim grudima i pokaza mu rukom da je prati. Pa ona je gola! Od odeće ima samo taj citrin oko vrata! Zaurla Sivi u sebi kao Vuk samotnjak u februaru i krenu za njom, za njenim mirisom. Možda je veštica od dvesta godina, ne bi me čudilo kakve sam sreće, pomisli Sivi, možda me omađijala. Već u narednom trenutku i ove misli behu potisnute. U sebi začu reči: kao da je važno... zar je to prepreka... zar je to prepreka... kad je čovek... zaljubljen.
 
koziji
prepreka
lavirint
epruveta
sir

Evo ga, opet zvoni. Zna da je to ponovo Dragan, znači ovo je peti put od jutros, a nema još ni 11 sati. Marija strpljivo prebaci epruvetu iz desne ruke u levu i skloni je sa plamenika. Zatim lagano uzdahnu, izvadi mobilni iz džepa belog mantila i javi se:

- Da, da, može krompir paprikaš za ručak. I kupus salata je ok. Ne nemoj ništa slatko da praviš, upropastićeš nas. ... Za večeru.... nešto lagano, kupi neki sir... dobro, može kozji, znam da je zdraviji... samo pogledaj molim te cenu, ne izigravaj Rokfelera... OK, ajde, moram da radim, ćao.

Otkad je Dragan otišao u penziju čitav život im se poremetio. Kako se celog svog radnog veka apsolutno predano posvećivao poslu,koji mu je bio okosnica i radnog dana i vikenda i njegovo jedino interesovanje, onoga dana kada nije bio potrebe da ustane, obuče se, stavi kravatu i poslušno krene na posao, nije znao šta da radi sa sobom. A imao je potrebu da bude potreban. Posle par dana razmišljanja i besciljnog tumaranja između knjiga za koje više nije imao strpljenja, neuspešnih pokušaja da šeta i prebiranja po daljinskom upravljaču, shvatajući po ko zna koji put da nema ničega zanimljivog, rešio je da svojoj najdražoj olakša život i preuzme brigu o domaćinstvu i kuhinji od nje. Sve bi to bilo lepo i sjajno da nije podrazumevalo beskrajnan broj telefoniskih poziva. Gde stoji ovo... a ono... a je l' mogu onu crvenu šerpu da upotrebim za supu...koliko tačno pasulja ... ne, nemoj mi otprilike, treba mi tačna gramaža... kolika glavica luka... šta ti znači to velika.... bože, ženo, lepo te pitam, hoću da ti pomognem...
I tako, evo već šest meseci. Kako bre ne nađe neki normalan hobi, da lepo ode da peca... ili igra šah, kao svi normalni penzioneri. Ili bilo šta drugo, a kuću i kuhinju vrati njoj. Ovi telefonski pozivi postaju prepreka za normalan život i rad. Ok, daće mu još tri meseca, ako do tada ne nađe izlaz iz lavirinta kućnih poslova i ne prestane sa ovolikom količinom poziva moraće ona da mu pronađe hobi i neku zanimaciju. Još tri meseca...

Zvrrrrr...

jutro
kost
hlorofil
rosa
uhvatiti
 
Poslednja izmena:
Zamisli da imaš hlorofil kao biljke, ekstra bi bilo a? Sunce bi ti bilo hrana, jutro doručak, rosa pivo! Uhvatiti zrak svetlosti kao srnu u šumi, zamisli takav lov! A zamisli... Žderavac izvadi iz usta već brižljivo oglodanu pileću kost, i mljackajući prekide Zelenog u pola rečenice . Jedino ako bih bio čovek-biljka mesožderka... pa malo batak malo sunce, po potrebi. To bi bilo baš baš ekstra, isceri se Žderavac i vrati pileću kost u usta pokušavajući da oglođe oglodano. E baš ti pristaje ime, nasmeja se Zeleni. I tebi pristaje tvoje isplazi se Žderavac i uze masnim prstima drugi batak sa tanjira.

Gordost
pakost
sidro
kolačić sudbine
paun
 
Gordost i pakost dve furije u umnim lavirintima u nameštajem propalih ljubavi pretrpane sobe nekog trošnog tela nekih iscepanih duša koje po vasceli dan udaraju mokrim poderotinama o zid plača.
O kažeš, čovek si, a? A vetar fijuče brodolomima tvojeg šugavog života čije sidro niko ne vide i zaborav zacementira eho tvojih gena..pa se gradske ptice, žene propalice, crne orlušine, goste mesom tvojim
i kosti razbacuju psima nekog sivila urbanog na periferiji ovoga grada, Beograda godine 2666. .
i još kažeš sve ti je otpevao muzikalan kolačić sreće dobijen od ludaka u ritama koji je igrao ples pauna u noći hiljadu Meseca na prostoru ogledala u nekom zapećku ispod mosta gradskog gde si se sada probudio u kartonskoj kutiji punoj magle i nesveta s ivice sveta...
Postojiš li Čoveče, još?

misao
vlaga
milion
zemlja
zubi
 
Boooorkaaaaa..pa pusti barem dva dana da možemo da promenimo greške u tekstu :(:roll::rtfm:

jbt, nije kolačić sreće već sudbine i NE želim da mi moderatori TO menjaju već hoću sama...
sinoć pisala i već zakočili sistemom da ne možemo ništa da ispravimo...
ebešposo:evil:
 
Poslednja izmena:
zaxax:
puz
latica
senka
baska
sad
Kliknite za proširenje...



Sunce se lagano spustalo za brda bojeci sve narandžastim odsjajima
predvecerja, drhtarilo je drvece,zrikavci su uspavankama uspavljivali
pokosene livade, sumorila je negde u daljini reka, lastavice se oprastale
od dana krikovima kruzeci plavetnilom...
Baska sto je tvoja ruka u mojoj hiljade svitaca prosula k'o hiljade neznih
lahora oduzimajuci mi dah, i baska sto sam bas tog trena posmatrala
na listu puza golaca, tek rodjenog, kao mirno migolji i puzi zivotom kao
da je u njemu ko zna od kad...
Baska i sto je baš tog trena nezna rozikasta latica pala preko njega kao
da zeli da ga obuce, i baska sto je moja senka taj tren pigrabila kao da je
njen plaseci se da ispuze iz ljusture usamljenosti i prizna da se slucajno
zatekla u carobnom trenu istovremenog i umiranja, i radjanja...
I baska sto je neko uporno i dosadno dozivao odnekuda...Nadja gde si...
brisuci slike iz mojih zenica... i sto se tvoja ruka trgla na zvuk iznenadjenih
koraka, i sto se runilo nebo nad nama od jeke tog glasa...
Gde bas sad pomislila sam...
I opsovala u sebi...

nekada,
pomračinu,
splav,
rastužen,
slamka
 
Dopustih buri da se stiša, da nevreme protutnji. Prošlo je, za sobom vukući mali, otrcani drveni splav, kojeg je, onako polomljenog, na površini održavala jedino nekolicina plastičnih flaša koje su istrpele preturanje i, ne bi li nastavile da vrše svoju funkciju, labavo hvatale poslednju slamku spasa. Ostavilo je praznu, kilometarski dugu plažu, napuštenu i zaboravljenu. Povlačeći svoje oblake, polako je otkrivalo pomračinu neosvetljenog septembarskog neba i prebacivalo sav svoj nesklad daleko niz horizont. Tamo gde nekada beše haos, nasta uređeni prostor, rastužen i pust, a opet pun neke nove svežine i propraćen umirujućom, prijatnom tišinom, tek povremeno remećenom aritmičnim lupanjem talasa o stenovitu obalu. Polagano nadirući, oni su sporo i postepeno rastvarali grubi krečnjački kamen, čineći ga time mekšim i pristupačnijim...




hrast
olovo
ispostavilo
konopac
bojažljivo
 
Poslednja izmena:
I_Have_No_Name:
hrast
olovo
ispostavilo
konopac
bojažljivo
Kliknite za proširenje...
Gledao je bradavičasto telo starog hrasta, izboranih krošanja, proređenog lišća poput staračke kose.... Noge su mu bile teške kao olovo, dok se vukao ka njemu, sam sebi i dželat i žrtva. Nije izašlo na dobro...Ispotavilo se da nije bila vredna. Osim njemu. Ali, ko njega pita, a i ne može se dobiti odgovor od čoveka koji nije više živ, zar ne? Pomilovao je konopac koji je držao u ruci, kao da drži maće, bojažljivo, nežno.... Stigao je konačno ispod krošnje se lepio mir, negde su ptice pevale, ali ne tu i ne njemu... Ovo je kraj, ovo je poslednji put. Znao je šta će učiniti. Ruke su mu drhtale. Grad je sijao ispod njega, veseo u svojoj bahatosti. Prebacio je konopac preko grane starog hrasta... Zatvorio oči, zategao omču...Ogroman helijumski balon smejao se i vijorio iznad krošnje. ZBOGOM DARJA!

- - - - - - - - - -

Nepostojeća:
Gledao je bradavičasto telo starog hrasta, izboranih krošanja, proređenog lišća poput staračke kose.... Noge su mu bile teške kao olovo, dok se vukao ka njemu, sam sebi i dželat i žrtva. Nije izašlo na dobro...Ispotavilo se da nije bila vredna. Osim njemu. Ali, ko njega pita, a i ne može se dobiti odgovor od čoveka koji nije više živ, zar ne? Pomilovao je konopac koji je držao u ruci, kao da drži maće, bojažljivo, nežno.... Stigao je konačno ispod krošnje se lepio mir, negde su ptice pevale, ali ne tu i ne njemu... Ovo je kraj, ovo je poslednji put. Znao je šta će učiniti. Ruke su mu drhtale. Grad je sijao ispod njega, veseo u svojoj bahatosti. Prebacio je konopac preko grane starog hrasta... Zatvorio oči, zategao omču...Ogroman helijumski balon smejao se i vijorio iznad krošnje. ZBOGOM DARJA!
Kliknite za proširenje...

VRELINA
SOMOT
PAKLENA
REPLIKA
ZADATAK
 
Utom pored sebe začu glas ili siktanje, ili oba u isto vreme. Zbogom DARJA, dobrodošao OČAJNI! Očajni pretrnu od straha.Stajao je i dalje u istom pložaju sa užetom čvrsto stegnutim u šakama, zatvorenih očiju, napeto osluškujući. Isto je radio i kao dete svaki put kada bi se noću probudio obliven znojem i čuo glasove u mraku svoje sobe. Ovoga puta međutim glas po prvi put nije prestao da mu se obraća. Možeš slobodno da otvoriš oči, ne idem ja nikud, barem ne bez tebe... reče glas hladno, pobednički, nemilosrdno. I ja i ti znali smo da će do ovoga pre ili kasnije doći, bilo je samo pitanje trenutka i pravog hmmm... zamisli se glas na trenutak, pravog raspoloženja.
Očajni baci kanap na zemlju i ustuknu par koraka leđima se naslonivši na koru hrasta. Dlan leve ruke prislonio je na staro čvornovato telo drveta a kažiprst desne uperi u priliku ispred sebe. T.. ti! promuca Očajni. Ja tebe znam, znam te iz košmara, neprospavanih noći, ti si glas iz mraka moje sebe, ti si glas... REPLIKA! prekide da prilika odevena od glave do kopita u somot boje krvi. Ja nisam samo glas iz tvojih košmara, ja sam najčešće bio i "tvoj" glas u budnom stanju. Mada "budan" teško da je bilo stanje tvog života. Zar zaista misliš da si sam odlučio da danas sebi presudiš na ovom mestu? Da li su to zaista bile tvoje misli? Očajni klimnu glavom u znak odobravanja, znači prevaren sam... Vrelina poče da mu se uspinje uz telo, strahovit bes dade mu hrabrosti da se prodere. ALI JA SAM JOŠ UVEK ŽIV! Imam vremena da sve ispravim, niko ne sme da se ubije zbog neuzvraćene ljubavi, ljubav koja ima takav ishod nije ni bila ljubav. Darja? glupost...život je vredan i bez nje, život je najdragoceniji da... REPLIKA! prekide ga opet paklena prilika.Život JESTE najdragoceniji dar ali... da li si siguran da si još uvek ŽIV? Pogledaj.... Očajni proprati pogledom prst prilike koji je pokazivao negde gore u krošnju iznad njega i postade svestan nečega što se tamo njihalo pod naletima vetra. To "nešto" bio je on. Zadatak obavljen, prosikta glas i pokretom ruke pokaza Očajnom da ga prati.

Blago
lepota
strah
prah šećer
pahulja
 
  • Podržavam
Reactions: Tol
pozdrav Napasniče, uvek nas obraduješ nečim lepim
evo, ti hodaj ja ću pratiti:)

Ona je bila moje neizmerno blago, moja lepota... Bez nje bi ceo dan bio pustinja i od njenog prisutva zvečale su čaše, lupkali prozori, pozdravljao je rasklimatan parket svojim škriputanjem.Živeo sam u strahu da ja ne zaslužujem takvu porcelansku lutku,A onda je otišla, zaista... Gledam je, stoji pod nadstrešnicom i suze joj se lede na obrazima. Zbogom!
Zbogom Srno! Otišla je a kao čestice prah šečera po njoj su pahulje ostavljale trag...Odjednom sam zaplakao - jer nije mi nedostajala.


pletivo
ormar
koza
pokornost
satiranje
""
 
Misli počeše da se nižu kao pletivo u mojoj glavi. Bilo mi je potrebno da izgubim to neizmerno blago da bih konačno shvatio. Znao sam, znao sam celim svojim bićem da je moja lepota MOJA. Ako ne zavolim sebe, ako ne budem u stanju da postojim sam, bez nekoga da upotpuni moju lepotu, nikada neću spoznati šta je prava ljubav. Ljubav dve osobe koje nisu samodovoljne, lepe same po sebi i nije ljubav. To je satiranje, mračni ormar pun čudovišta spremnih da iskoče i upru kanzama u našu "ljubav" . Da nam pokažu ko smo i šta smo, koliko volimo tog drugog i koliko nevolimo sebe. Pokornost pred lekcijama kojima život šamara naše gorde obraze, velika pokornost i vera u smisao, to me je održalo. Obrisao sam i poslednju suzu krajem dukserice i pomislio: hej! pa ako i ona shvati sve ovo možda naša ljubav ipak ima još jednu šansu, nego... čisto sumnjam da je došao i njen trenutak...tvrdoglava je to koza.
 
Napasnik:
Pozdrav! Radost je uzajamna :) Evo i reči:

Slika
detelina
leteti
znak
talasi
Kliknite za proširenje...
Slika je bila samo prazna kopija njenog osmeha, osušena četvorolistna detelina u uglu rama kao znak buduće sreće koja se nikada nije pojavila. Jer ona je bila šuma, koja je treperila na svaki dašak vetra, ona je oduvek mislila da se može leteti, samo što to niko od nas nije poželeo dovoljno.
Dana kada je njena dovoljnost bila spremna, izašla je na put koji je mirisao na alge i morske travve i stigla do grebena. Tamo je stajala grickala pramen i čekala znak... A onda je galeb, običan i neobičan po svojoj priodi došao i spustio joj se na rame. . Osmehnula se... Raširila krila. Talasi siu zapevali himnu večnosti...

- - - - - - - - - -

biber
kutija
neverovatno
mačak
slepoća
 
... mačak se probudi i namerno zadrža sklopljene oči, da mu sećanje na san ne pobegne. Neverovatno! opet sam sanjao da sam žena, opet taj galeb, širim krila, pesma talasa... šta li sve to znači? Sećanje na san polako je kopnelo od svetlosti koja je nadirala u mačkove zenice. Jutarnje sunce bilo je zaslepljujuće. Ubrzo nastupi i slepoća sećanja. Mačak se istegnu, brižljivo umi lice svojim snežno belim šapama i krenu ka svom omiljenom mestu, kuhinji. Jedan veliki skok uvis i bio je na radnom delu. Da vidimo...kutija sa hlebom...ne... biber..ne hvala, luk... bljak, čvarci...hoću hvala! pomisli mačak i nasmeja se u sebi lupeški. Već pola sata kasnije, punog stomaka, spavao je na fotelji. Sanjao je put koji je mirisao na alge i morske trawe.

gorostas
mozgalica
ogledalce
marifetluk
nezgodno
 
stvarno je neverovatno koliko bezglasno negodujem a da se um pobunio nije, slušajući kako tvoj ego, taj beskorisni gorostas hrani se i nadima glupostima do nesagledivih razmenra..
kada ćeš shvatiti da opsena nekih opskurnih kafanskih mozgalica sa sve prljavim podovima i još prljavijim stolovima izgužvanih ostataka nečijih života i pikavaca kao dokaznog materijala
nekog dubokoumnog filozofiranja u magnovenju lošeg pića, vodi u razočarana jutra nejasnih obećanja izbledelih aktera noćnog marifetluka koji nanovo mami za još malo svetlucanja ogledalca iluzije..,
grčevita zavisnosti od kafane, te prastare verzije foruma i interneta koja, doduše, ima žive zvezde i animatore lepljivog ringišpila zablude, prisiljava racio na liniju manjeg otpora..
za sve je kriva draž kvazi pripadanja i negiranja propadanja dostojanstva koje se hrani ostacima strasti oskudnog i sumnjivog kvaliteta..
osama,
ta čamotinja koja se ne priznaje, ume da cvili poput starih šarki turobne starosti i da glodje poput rdje sećanja na otvorena vrata ljudskih duša koje ne stanuju više u nama
samo, nezgodno je i nepopularno to potsećanje na promašaje i beg od krezavog cerekanja krivice koja je najopasnija prvim sumrakom kada aveti kreću u pohode a dodira ljudskog nema da pomogne
stvarno nezgodno, i veoma tužno to bezvolljno, jednolično čekanje...kraja

umetnost
mirisi
Venecija
putovanje
pervezija
 
Poslednja izmena:
umetnost
mirisi
Venecija
putovanje
pervezija

Maacooo, mišiiićuuu, Venecija ili Pariz? Neeemoooj da gunđaš i da me gledaš tako ispod oka... Pa nećeš valjda da tvoja mala bubili provede Novu godinu čameći u ovoj selendri. Aaaajmo negde, biće nam extra... Treba da prošetamo ove nove bombice, nisam se valjda mučila za džabe u onoj bolnici, a da to niko ne vidi. Mislim, nije džabe, lepo si ih platio, ali baš su ih super odradili, jel' da, vrede svaku paricu.
Ijaaaooo, a Venecija je tako romantična, mogli bismo da se vozimo u gondolama, mada kažu da su mirisi one vode malko neprijatni, da malkice smrducka...
Hmm, možda bolje Pariz, tamo je moda prava umetnost, mogla bih da kupim nove čizmice... i bundicu.... i tigraste helankice... i roze trenerkicu... a treba i da dokupim kozmetiku i obnovim nadogradnju.
E, a šta kažeš za Dubai? Miiiliii, to bi bila prava perverzija. ... Al' ne znam šta tamo ima da se kupi... Ma, sigurno ima svašta.

Buuubiceee, debeliii, eeeejjj, pa nemoj da spavaš, pričaj sa mnom! Hajde da odaberemo to putovanje. Uf, što si neki!

:D

fizika
otpornik
kondenzator
zvuk
utičnica
 
Poslednja izmena:
fizika
otpornik
kondenzator
zvuk
utičnica

Dobrooo jutroooo gosn ućitel.
-Bok djećice, bok, sjednite.
-Pa da poćnemo djećice, kak vidite prvi sat je fizika.
-Da vas ćujem, tko će mi reć kaj je to otpornik?
-Mir, mir, śutite!
-Ivek, da ćujem.
Gospon ućitel otpornik je ono kaj postavlaju na cestu, ne, da avtovi ne voziju prehitro.
-Dosta, sjedi! Ne kaźe se cesta, ni avto, po novem hrvatskemu jezikoslovlu kaźe se: prometnica i prometalo, a to kaj si rekel
po novohrvatskem jezikoslovlu je uspornik, uspornik! Sjedi!
-E, čera smo povedali, pominali zvuk i kondenzator, tko zna kaj smo to ućili.
-Da ćujem Joźek.
Gosn ućitel zvuk je, joj, ne bute me špotal gospon, zvuk je, joj, zvuk je kad u spavaćoj mama skići
a tata śapće, śuti, śuti, ćut će djeca.
Kondenzator je onaj kaj na nogmetnoj utakmici viće kad naśi modri poluće zgoditak.
-Sjedi, deset minuta u kut i ruke na vrit! Komentator je onaj kaj divani na zvućnoj kutiji.
-Śto smo joś ućili, Śtefek da ćujem.
Ućili smo kaj je to utićnica, struja, gradski munjovoz, i ćini mi se o okolokućnom domobranu smo povedali.
Utićnica je, ja bi rekel njuśka od pajceka, ne, okruglo sa dve rupe, ha ha, hi hi.
-Dosta, u kut! Kakvu svezu ima ćetveronoźno blatobrćkalo! U kut, ti si muśki vuneni travojed!
Okolokućni domobran je pesek na struju, kaj ćuva vunene travojede i blatobrćkala.
U kut rekel sam!

smaranje
analfabet
hvalisanje
lektor
lažov
 
Analfabet, da vidimo šta kaže wiki, pomisli Vuk i hitro ukuca reč u pretraživač. "Onaj koji ne zna azbuku, tj., koji ne zna ni čitati ni pisati; nepismeni, neznalica". Hmm zanimljivo, pa po ovome ispada da smo svi mi ljudi analfabeti. Ko još sme da kaže za sebe da zna da čita? Da li je poznavanje svih slova azbuke dovoljan uslov, ili je potrebno i nešto više? Razumevanje recimo. Ko još sme da tvrdi da je zaista razumeo pročitano, da zna šta je pisac mislio, šta je osećao, čemu se nadao dok je nizao reči. Lažov je i lektor svojih skrivenih težnji onaj ko misli da piše zarad pisanja samog ili zato što ga je inspiracija uzela za ruku i poigrala se umesto njega. A tek ovo "onaj ko ne zna da piše". Ko još sme da kaže drugome da ne zna da piše. Možda se u žvrljotinama deteta krije više značenja i više iskrenosti nego u kitnjastim bravurama poznatog pisca. Hvalisanje sopstvenim sposobnostima kako bi se utišao glas koji u nama viče: NE VREDIŠ, PROTRAĆIO SI ŽIVOT! Hvalisanje da bi se drugi unizili, da bi njihov glas te laži vikao jače od našeg, da bi mi vredeli jer drugi vrede manje. Vuk se za trenutak nefokusirano zagleda negde u kut sobe. Kakvo smaranje, mogu ljudi mnogo bolje od toga. Da, svaki je čovek neznalica i nepismen, svi smo mi analfabeti. Tek znanje koliko ništa ne znamo, tera nas da otkrivamo to što ne znamo. Da se dublje zagledamo u sebe, u druge, u život. Vuk odloži tastaturu na pregradak stola i zagleda se dublje u tišinu oko sebe.

torta
ispit
poljana
sokoćalo
struna
 
Napasnik:
Analfabet, da vidimo šta kaže wiki, pomisli Vuk i hitro ukuca reč u pretraživač. "Onaj koji ne zna azbuku, tj., koji ne zna ni čitati ni pisati; nepismeni, neznalica". Hmm zanimljivo, pa po ovome ispada da smo svi mi ljudi analfabeti. Ko još sme da kaže za sebe da zna da čita? Da li je poznavanje svih slova azbuke dovoljan uslov, ili je potrebno i nešto više? Razumevanje recimo. Ko još sme da tvrdi da je zaista razumeo pročitano, da zna šta je pisac mislio, šta je osećao, čemu se nadao dok je nizao reči. Lažov je i lektor svojih skrivenih težnji onaj ko misli da piše zarad pisanja samog ili zato što ga je inspiracija uzela za ruku i poigrala se umesto njega. A tek ovo "onaj ko ne zna da piše". Ko još sme da kaže drugome da ne zna da piše. Možda se u žvrljotinama deteta krije više značenja i više iskrenosti nego u kitnjastim bravurama poznatog pisca. Hvalisanje sopstvenim sposobnostima kako bi se utišao glas koji u nama viče: NE VREDIŠ, PROTRAĆIO SI ŽIVOT! Hvalisanje da bi se drugi unizili, da bi njihov glas te laži vikao jače od našeg, da bi mi vredeli jer drugi vrede manje. Vuk se za trenutak nefokusirano zagleda negde u kut sobe. Kakvo smaranje, mogu ljudi mnogo bolje od toga. Da, svaki je čovek neznalica i nepismen, svi smo mi analfabeti. Tek znanje koliko ništa ne znamo, tera nas da otkrivamo to što ne znamo. Da se dublje zagledamo u sebe, u druge, u život. Vuk odloži tastaturu na pregradak stola i zagleda se dublje u tišinu oko sebe.

torta
ispit
poljana
sokoćalo
struna
Kliknite za proširenje...

Da se upisem u listu strelaca za danas :)
ali iz razloga kako se bojim da neko ne prepisuje negde ovo u neku svesku, necu pisati lepo... al ipak cu vas osvojiti.
Dakle:
Legenda ispisuje na svitcima pronadjenih od ruke lokalnog rudara sadrzaje drevnih recepata za egipatcsku tortu.
Razlicitosti u kulturama navelo je Rudara na ispit u kuhinji.
Uspeh nikada ne dolazi preko poljane bez namernica -pisalo je na svitku.
Na radiju je zacuo od magazina sokocalo sokocalo kad si bio moj. Zatim on prebacio stranicu i on nasao zlatne strune.

Pljacka
sramota
ubistvo
advokat
film
severina
 
Ovo nije priča, a nisam do kraja ni poštovala pravila, jer je reč advokat u množini. Ovo je dnevnik, stoga mislim da reči treba i dalje da važe.

Jutro je, kao i svako. Pregledam e-novine, nisam luda da kupujem, kad su prava sramota. Dakle, izbor vesti ide od učešća velike zvezde Severine (takve su do skoro zvali nekim drugim prigodnijim imenom, ali ajde, sada je zvezda, lele nama) u nekom idiotskom TV formatu (lele nama), štrajka advokata (i dalje), ubistva nekog sirotana od strane njegovog poremećenog rođaka (zašto li taj rođak nije hospitalizovan, svakojaki hodaju našim ulicama, videli smo ove godine, opet lele nama), pokušaja ubistva čuvenog biznismena, raznih hapšenja zbog pljački silnih miliona nečega nije ni važno čega (lele nama) i sl. Onaj ružni film se vrti i dalje, danima, mesecima i godinama. Lele nama.
 
Poslednja izmena:
kamenita:
Ovo nije priča, a nisam do kraja ni poštovala pravila, jer je reč advokat u množini. Ovo je dnevnik, stoga mislim da reči treba i dalje da važe.

Jutro je, kao i svako. Pregledam e-novine, nisam luda da kupujem, kad su prava sramota. Dakle, izbor vesti ide od učešća velike zvezde Severine (takve su do skoro zvali nekim drugim prigodnijim imenom, ali ajde, sada je zvezda, lele nama) u nekom idiotskom TV formatu (lele nama), štrajka advokata (i dalje), ubistva nekog sirotana od strane njegovog poremećenog rođaka (zašto li taj rođak nije hospitalizovan, svakojaki hodaju našim ulicama, videli smo ove godine, opet lele nama), pokušaja ubistva čuvenog biznismena, raznih hapšenja zbog pljački silnih miliona nečega nije ni važno čega (lele nama) i sl. Onaj ružni film se vrti i dalje, danima, mesecima i godinama. Lele nama.
Kliknite za proširenje...

Ja mislim da se ovo definitivno važi kao priča. Postavio bih anketu :mrgreen: da li se važi ili ne, ali lele nama ne znam kako se postavlja :D
Reči na sunce more! :evil:
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top