- Poruka
- 4.442
Poznato je da Srbija obiluje gomilom nestrucnog kadra na najvaznijim mestima u drzavi,medjutim,ovog puta nesto sasvim drugacije.
Vladimir Vukcevic,tuzilac za ratne zlocine RSrbije,pokazuje svetlo lice srpskog pravosudja i zivi je dokaz da u ovoj zemlji postoje kompetentni ljudi na bitnim polozajima.Beskompromisan,strucan i nadasve posten covek,nova nada za buducnost ove zemlje.
intervju sa tuziocem vukcevicem mozete procitati ovde http://www.vreme.com/cms/view.php?id=439344
odlomak iz intervjua:
Tokom dve godine rada Tužilaštvo za ratne zločine je po Vukčevićevom mišljenju prošlo kroz nekoliko faza. "U početku se u svesti naših ljudi postavljalo pitanje da li su uopšte pripadnici srpske nacionalnosti činili bilo kakve zločine, ili se radilo o samoodbrani, borbi za više ciljeve – nacionalne interese. Tadašnji mediji su to tako i predstavljali, pa su ti ‘borci’ bili ‘patriote’. U drugoj fazi polako dolazi do saznanja da su u ime ‘srpstva’ činjeni i zločini, pošto se kao patriotski gest nikako ne mogu okvalifikovati ubistva dece, žena i staraca, i to na najmonstruoznije načine, kao što je paljenje kuće u kojoj su zaključana deca (slučaj Lukić) ili ubijanje trudnih žena (slučaj Ovčara).
Tako je, posle prve faze negacije zločina, došlo do faze određenog otrežnjenja, a treću fazu bih označio kao suočavanje sa zločinom i utvrđivanje individualnih krivaca. To je suština rada Tužilaštva za ratne zločine – identifikovanje počinilaca i njihovo izvođenje pred lice pravde. To daje smisao našem radu."
Vladimir Vukcevic,tuzilac za ratne zlocine RSrbije,pokazuje svetlo lice srpskog pravosudja i zivi je dokaz da u ovoj zemlji postoje kompetentni ljudi na bitnim polozajima.Beskompromisan,strucan i nadasve posten covek,nova nada za buducnost ove zemlje.
intervju sa tuziocem vukcevicem mozete procitati ovde http://www.vreme.com/cms/view.php?id=439344
odlomak iz intervjua:
Tokom dve godine rada Tužilaštvo za ratne zločine je po Vukčevićevom mišljenju prošlo kroz nekoliko faza. "U početku se u svesti naših ljudi postavljalo pitanje da li su uopšte pripadnici srpske nacionalnosti činili bilo kakve zločine, ili se radilo o samoodbrani, borbi za više ciljeve – nacionalne interese. Tadašnji mediji su to tako i predstavljali, pa su ti ‘borci’ bili ‘patriote’. U drugoj fazi polako dolazi do saznanja da su u ime ‘srpstva’ činjeni i zločini, pošto se kao patriotski gest nikako ne mogu okvalifikovati ubistva dece, žena i staraca, i to na najmonstruoznije načine, kao što je paljenje kuće u kojoj su zaključana deca (slučaj Lukić) ili ubijanje trudnih žena (slučaj Ovčara).
Tako je, posle prve faze negacije zločina, došlo do faze određenog otrežnjenja, a treću fazu bih označio kao suočavanje sa zločinom i utvrđivanje individualnih krivaca. To je suština rada Tužilaštva za ratne zločine – identifikovanje počinilaca i njihovo izvođenje pred lice pravde. To daje smisao našem radu."
