Mstislav
Legenda
- Poruka
- 61.225
Ispada da si po obicaju popio samarcinu 1 na 1.
-
- Popularno:
- Da li je Srbija 1918. osvojila ili...
- Kako produhoviti čoveka?
- To, to, to je to - hajde da se množimo...
- Hoće Šabanu da oduzmu ulicu!
- Muško telo
- EU planira velik udar na Kinu. "Kreće...
- Žene u Srbiji imaju najmanje grudi u...
- Vizuelno lepa kita
- Zasto je Isus rodjen?
- Đilas: Nećemo građane pozivati na...
Leskovac sravnjen po želji Koče Popovića
- Začetnik teme Esad Dzudo
- Datum pokretanja
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
i sad ce da usledi originalni tekst i link na izvor ovih informacija....
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
sad ce proka da se ukljuci ili blajbi ili DD, cim se uneredi na jednom on predje na drugi profilпроко јел си ти?
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
sad ce proka da se ukljuci ili blajbi ili DD, cim se uneredi na jednom on predje na drugi profil
то, то
ее циркус вазда 
Mstislav
Legenda
- Poruka
- 61.225
Polako, dovoljno ste unakazeni samo u duelu sa mnom, zar vam nije dosta nokauta?
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
- Poruka
- 7.093
https://sr.wikipedia.org/wiki/Битка_на_Чудском_језеру
Nije on ujka, on je potomak Ukra, Banderas, ili Poljak, Leh, jezuita, lukav....video zanimljivo ime pokatoliceog vladara .koga stuje i uzeo ga za NICK, razotkriven je subverzivni strani element..Увод
1136. грађани Новгорода протерали су
кнеза Всеслава Мстиславича
, одвојили се од Кијевске Русије и основали феудалну Новгородску републику. Републиком је управљало Веће, састављено од бољара и трговаца, које је бирало архиепископа (који је био на челу извршне власти) и кнеза - обично из једне од суседних руских земаља, са којим је сачињавало уговор. Власт кнеза у Новгородској републици била је ограничена на дужност команданта војске. У својој историји Новгород је водио борбу са суседима: најпре се ослободио доминације војнички јаче Владимир-Суздаљске кнежевине 1216. победом у Липицкој бици, али најопаснији непријатељ Новгородске републике били су Швеђани и немачки Ливонски витешки ред. За свог постојања Новгородска република била је приморана да ратује са Швеђанима 26 пута, а са Ливонским редом 11 пута. Швеђани су у лето 1240. упали на територију Републике, али их је на реци Неви потукла новгородска војска на челу са Александром Невским.[2]
Битка на Чудском језеру или Битка на леду је била битка између Новгородске републике и ливонског огранка Тевтонских витезова (чију су војску чинили углавном Естонци) 5. априла 1242. на Чудском језеру. Била је чувена пошто је углавном вођена на замрзнутом језеру.
Битка је била тежак пораз за римокатоличке крсташе током Северних крсташких ратова, који су вођени против пагана и православаца уместо против муслимана у Светој земљи. Пораз крсташа је означио крај њиховог похода против православне Новгородске републике и других руских територија за цео следећи век.
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
jedna dusa a dva tela (nicka)прокорадо, знао сам да си ти!
ако пак грешим, овом Мстиславу треба појачати дозу
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
- Poruka
- 7.093
Вуче на ујку ал свака ти част...јасно ко дан
Породица
Познато је да је био зет куманског кана Котена, [4] док је његова кћи била удата за великог кнеза Константина Всеволодовича од Владимира.[2]
Оцена
По оцени Алексеја Јелачића, Мстислав храбри био је:
"»анархиста« своје врсте, вечити борац против апсолутизма великих кнежева владимирских, савезник новгородске републике".[5]
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
ma Ujo moj 1/1
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Држава, град Лесковац и Војска Србије обележавају дан када је на тражење комунистичког терористе Коче Поповића сравњен Лесковац и побијено на хиљаде Лесковчана
06. septembar 2019.
Leskovac obeležio jedan od najtragičnijih dana u svojoj istoriji. Prošlo je 75 godina od savezničkog bombardovanja grada na Veternici
Obeleženo 75 godina od savezničkog bombardovanja grada - foto I.Mitić
Leskovac – Iako tačan podatak nikada nije utvrđen, procenjuje se da je Leskovac u jednom danu, 6. septembra 1944. godine, ostao bez najmanje 2.000 stanovnika. Pre 75 godina na grad je iz aviona savezničke alijanse bačeno 69 tona „tepih bombi“ koje su napravile pustoš. U 12 časova začule su se sirene, a bombe, iz 28 savezničkih bombardera u pratnji 20 lovaca, su počele da padaju na grad osamnaest minuta kasnije. Porušeno je oko 1.800 objekata, a među njima i brojni simboli Leskovca koji je pre Drugog svetskog rata bio jedan od najrazvijenijih u nekadašnjoj Jugoslaviji.
U „savezničkom bombardovanju“, koordinisanim sa Narodno oslobodilačkim pokretom, uništen je kompletan centar grada sa 84 najlepših i najvećih objekata i tako je zauvek nestala i arhitektura kakvom su mogli da se pohvale retki gradovi u Srbiji.
- Mi smo kroz istraživanje došli do 819 imena nastradalih Leskovčana, a najstrašnije je to da je polovinu činila mladost Leskovca, od novorođenčadi do onih ne starijih od 30 godina. Posle bombardovanja Leskovac nije ličio na sebe jer je ostao bez reprezentativnih objekata poput prelepe zgrade Gimnazije, Hotela „Kostić“, Poljoprivredne škole... – ističe istoričar Veroljub Trajković i dodaje da se u posleratnoj Jugoslaviji o ovom događaju dugo ćutalo.
Porušeni Hotel Kostić - foto arhiva Narodnog muzeja u Leskovcu
Tragedija je decenijama bila u senci istorijskih knjiga koje govore o podvizima partizanskog pokreta na jugu Srbije i vrlo često je bila ignorisana ili pominjana sa tek nekoliko rečenica. Međutim, u knjizi „Savezničko bombardovanje Leskovca 1944. godine – studija i dokumenti“ naš sagovornik i dr Momčilo Pavlović, sadašnji direktor Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, su naveli da je grad na Veternici stradao uz znanje i odobrenje vrha Komunističke partije Jugoslavije i tako, pre 25 godina kada je knjiga ugledala svetlost dana, otkrili razlog višedecenijskog ćutanja. Zanimljivo je i to da se bombardovanje dogodilo na dan kada se veliki broj Leskovčana okupio u centru grada kako bi proslavio rođendan kralja Petra II.
Leskovac je sravnjen sa zemljom u operaciji „Nedelja pacova“ čiji je cilj bio da se spreči povlačenje Nemaca iz Grčke. Saveznici i partizani su neposredno pred operaciju imali saznanja da je u njemu navodno 15.000 Bugara i 5.000 Nemaca. Međutim, Leskovac je najverovatnije bio „nebranjeni grad“, a njemu je u trenutku bombardovanja bilo tek nekoliko stotina Nemaca, dok su Bugari, povlačeći se, u tom trenutku već stigli do Pirota.
Posle bombardovanja - arhiva Narodnog muzeja u Leskovcu
- Nema pouzdanih podataka o broju neprijateljskih vojnika, ali je činjenica da je Leskovac bio izuzetak u odnosu na druge gradove po tome što je namerno bombardovano uže gradsko jezgro, pa su civilne žrtve bile neizbežne. Odgovornost za to leži na rukovodstvu partizanskog pokreta, a posebno na Koči Popoviću koji je tražio bombardovanje i to ne posebnih ciljeva u gradu, kao u prethodnim zahtevima, nego grada Leskovca uopšte – zaključuje Trajković.
Saveznici su Leskovac prvi put bombardovali 5. aprila 1944. godine, zatim i nekoliko puta krajem jula, ali je 6. septembra bombarodovan najbezobzirnije, veoma razorno i surovo, kao ni jedan drugi grad. Ovaj događaj je leskovački Narodni muzej svojevremeno obeležio velikom izložbom čiji je autor istoričarka Mira Ninošević kao i velikim naučnim skupom.
SEĆANjA
Najemotivniji delovi Pavlovićeve i Trajkovićeve knjige su sećanja Leskovčana na užas koji su preživeli. Oni su pričali da je veliki broj građana bio zaplašen i potišten, a da su mnogi bili u crnini i žalosti jer su izgubili najvoljenije. Samo nekoliko dana posle oslobođenja na Svetolijskom groblju je, po crkvenim pravilima, održan masovni četrdesetodnevni pomen, a sa uzvišenja iznad grada čuo se plač, naricanje i lelek kakav se ne pamti do današnjih dana.
POLAGANjE VENACA
Godišnjica velikog stradanja Leskovca je i ove godine obeležena skupom na kome je minutom ćutanja i polaganjem venaca odata pošta nevinim žrtvama bombardovanja. Vence su položile delegacije lokalne samouprave, Ministarstva odbrane i Vojske Srbije kao i nekoliko boračkih organizaicja i udruženja koje neguju tradiciju oslobodilačkih ratova. Intonirana je i himna, a na spomen česmi podignutoj u znak sećanja na sve stradale ostala je i jedna upaljena sveća.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...ovanje-Leskovca-Mladost-unistena-bombama-FOTO
06. septembar 2019.
Leskovac obeležio jedan od najtragičnijih dana u svojoj istoriji. Prošlo je 75 godina od savezničkog bombardovanja grada na Veternici
Obeleženo 75 godina od savezničkog bombardovanja grada - foto I.Mitić
Leskovac – Iako tačan podatak nikada nije utvrđen, procenjuje se da je Leskovac u jednom danu, 6. septembra 1944. godine, ostao bez najmanje 2.000 stanovnika. Pre 75 godina na grad je iz aviona savezničke alijanse bačeno 69 tona „tepih bombi“ koje su napravile pustoš. U 12 časova začule su se sirene, a bombe, iz 28 savezničkih bombardera u pratnji 20 lovaca, su počele da padaju na grad osamnaest minuta kasnije. Porušeno je oko 1.800 objekata, a među njima i brojni simboli Leskovca koji je pre Drugog svetskog rata bio jedan od najrazvijenijih u nekadašnjoj Jugoslaviji.
U „savezničkom bombardovanju“, koordinisanim sa Narodno oslobodilačkim pokretom, uništen je kompletan centar grada sa 84 najlepših i najvećih objekata i tako je zauvek nestala i arhitektura kakvom su mogli da se pohvale retki gradovi u Srbiji.
- Mi smo kroz istraživanje došli do 819 imena nastradalih Leskovčana, a najstrašnije je to da je polovinu činila mladost Leskovca, od novorođenčadi do onih ne starijih od 30 godina. Posle bombardovanja Leskovac nije ličio na sebe jer je ostao bez reprezentativnih objekata poput prelepe zgrade Gimnazije, Hotela „Kostić“, Poljoprivredne škole... – ističe istoričar Veroljub Trajković i dodaje da se u posleratnoj Jugoslaviji o ovom događaju dugo ćutalo.
Porušeni Hotel Kostić - foto arhiva Narodnog muzeja u Leskovcu
Tragedija je decenijama bila u senci istorijskih knjiga koje govore o podvizima partizanskog pokreta na jugu Srbije i vrlo često je bila ignorisana ili pominjana sa tek nekoliko rečenica. Međutim, u knjizi „Savezničko bombardovanje Leskovca 1944. godine – studija i dokumenti“ naš sagovornik i dr Momčilo Pavlović, sadašnji direktor Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, su naveli da je grad na Veternici stradao uz znanje i odobrenje vrha Komunističke partije Jugoslavije i tako, pre 25 godina kada je knjiga ugledala svetlost dana, otkrili razlog višedecenijskog ćutanja. Zanimljivo je i to da se bombardovanje dogodilo na dan kada se veliki broj Leskovčana okupio u centru grada kako bi proslavio rođendan kralja Petra II.
Leskovac je sravnjen sa zemljom u operaciji „Nedelja pacova“ čiji je cilj bio da se spreči povlačenje Nemaca iz Grčke. Saveznici i partizani su neposredno pred operaciju imali saznanja da je u njemu navodno 15.000 Bugara i 5.000 Nemaca. Međutim, Leskovac je najverovatnije bio „nebranjeni grad“, a njemu je u trenutku bombardovanja bilo tek nekoliko stotina Nemaca, dok su Bugari, povlačeći se, u tom trenutku već stigli do Pirota.
Posle bombardovanja - arhiva Narodnog muzeja u Leskovcu
- Nema pouzdanih podataka o broju neprijateljskih vojnika, ali je činjenica da je Leskovac bio izuzetak u odnosu na druge gradove po tome što je namerno bombardovano uže gradsko jezgro, pa su civilne žrtve bile neizbežne. Odgovornost za to leži na rukovodstvu partizanskog pokreta, a posebno na Koči Popoviću koji je tražio bombardovanje i to ne posebnih ciljeva u gradu, kao u prethodnim zahtevima, nego grada Leskovca uopšte – zaključuje Trajković.
Saveznici su Leskovac prvi put bombardovali 5. aprila 1944. godine, zatim i nekoliko puta krajem jula, ali je 6. septembra bombarodovan najbezobzirnije, veoma razorno i surovo, kao ni jedan drugi grad. Ovaj događaj je leskovački Narodni muzej svojevremeno obeležio velikom izložbom čiji je autor istoričarka Mira Ninošević kao i velikim naučnim skupom.
SEĆANjA
Najemotivniji delovi Pavlovićeve i Trajkovićeve knjige su sećanja Leskovčana na užas koji su preživeli. Oni su pričali da je veliki broj građana bio zaplašen i potišten, a da su mnogi bili u crnini i žalosti jer su izgubili najvoljenije. Samo nekoliko dana posle oslobođenja na Svetolijskom groblju je, po crkvenim pravilima, održan masovni četrdesetodnevni pomen, a sa uzvišenja iznad grada čuo se plač, naricanje i lelek kakav se ne pamti do današnjih dana.
POLAGANjE VENACA
Godišnjica velikog stradanja Leskovca je i ove godine obeležena skupom na kome je minutom ćutanja i polaganjem venaca odata pošta nevinim žrtvama bombardovanja. Vence su položile delegacije lokalne samouprave, Ministarstva odbrane i Vojske Srbije kao i nekoliko boračkih organizaicja i udruženja koje neguju tradiciju oslobodilačkih ratova. Intonirana je i himna, a na spomen česmi podignutoj u znak sećanja na sve stradale ostala je i jedna upaljena sveća.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...ovanje-Leskovca-Mladost-unistena-bombama-FOTO
Poslednja izmena:
Mstislav
Legenda
- Poruka
- 61.225
Znaci Koca mocniji od Cercila, lepo.
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Leskovac sravnjen po želji Koče Popovića
Stravično razaranje Leskovca tokom savezničkog bombardovanja 6. septembra 1944. još obavija zid ćutanja. Nekoliko hiljada civila ubijeno za nepuna dva sata. 28 „prijateljskih“ bombardera sručilo 69 tona bombi
U TITOVOJ Jugoslaviji vrlo retko se govorilo o savezničkom bombardovanju naših gradova krajem Drugog svetskog rata. Najviše Srbije, tvrde istoričari. Ako su ova „prijateljska“ razaranja i pominjana, obično je to bilo u kontekstu „neminovnih žrtava u borbi za konačno oslobođenje od fašista i domaćih izdajnika“. Ali, broj žrtava nikada nije pominjan. A reč je o desetinama hiljada stradalih!
Jedno od najvećih takvih razaranja bilo je u Leskovcu, 6. septembra 1944. godine. U 12 časova začule su se sirene, a bombe su počele da lete dvadesetak minuta kasnije. U pratnji 20 lovaca, 28 bombardera je na grad bacilo 69 tona bombi da bi se, navodno, uništila „koncentracija nemačkih trupa“ koje su se povlačile iz Grčke.
Koliko je ljudi stradalo nikada nije precizirano. Po partizanskim izveštajima, poginulo je više od 1.000 građana, dok četnički izvori navode oko 2.000 mrtvih. Istoričari koji su se bavili ovom problematikom pominju od 3.500 do 7.000 stradalih!
- Bilo je jezivo - priseća se Jovan Miljković (84) iz Leskovca, nastavnik u penziji. - Pošto je savezničko bombardovanje bilo i 31. avgusta, moja porodica je od tog dana svakog jutra oko osam sati bežala iz grada u obližnje selo Rudare. Tog septembarskog jutra krenuli smo kasnije, pa nas je nalet aviona zatekao na pola puta. Nismo, dakle, bili u samom gradu, ali kada smo se po podne vratili, Leskovca kao da više nije bilo. Pustoš je reč koja bi najbolje opisala ono što smo zatekli. I hiljade poginulih i ranjenih. Posle završetka rata, međutim, najviše me bunilo što više niko nije smeo da priča o tome.
Zašto je ovo stravično razaranje grada obavijeno misterijom i zidom ćutanja, pitaju se Leskovčani i 70 godina kasnije. Da li zbog toga što su grad na Veternici, kao i Vlasotince, početkom septembra, zapravo, oslobodili četnici koji su tog dana u gradu slavili rođendan kralja Petra Drugog? Ili zato što je, po nekim dojavama, u gradu, navodno, bilo 15.000 bugarskih i oko 5.000 nemačkih vojnika? Da bi se osujetilo povlačenje Nemaca iz Grčke? Ili, možda, zato što je bombardovanje od saveznika tražio lično general Koča Popović, komandant Glavnog štaba NOV za Srbiju?
- Ne može se dati racionalan i jednostavan odgovor, niti se mogu žrtve pravdati vojnim i drugim razlozima - kaže za „Novosti“ profesor dr Momčilo Pavlović, iz Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, sa Veroljubom Trajkovićem autor knjige „Savezničko bombardovanje Leskovca 6. septembra 1944. Studija i dokumenti“. - U svakom slučaju, kada je avgusta 1944, prilikom Titove posete Kazerti, uspostavljena koordinacija sa savezničkim komandantima na Sredozemlju, balkanske vazduhoplovne snage pružaju direktnu vazdušnu podršku partizanima na zemlji, koji im i dostavljaju ciljeve i tačke koje bi trebalo bombardovati. To je okvir za razumevanje zahteva Koče Popovića za bombardovanje ciljeva po Srbiji, pa i samog Leskovca.
Ovaj grad, nastavlja profesor, jeste na putu izvlačenja neprijatelja iz Grčke i sa ostrva, ali taj cilj je pokretni - Nemci u kolonama dolaze i prolaze.
- Bilo je, dakle, u gradu neprijateljskih vojnika, teško je utvrditi koliko, i Leskovac po tome nije izuzetak. Ali, ono po čemu je taj nesrećni grad bio izuzetak jeste ciljano, odnosno namerno bombardovanje užeg gradskog jezgra. Shodno tome, civilne žrtve bile su neizbežne, a odgovornost za njihovo stradanje leži na komandi Balkanskih vazduhoplovnih snaga stacioniranih u Bariju i na partizanskom vođstvu, posebno na komandantu Koči Popoviću, koji je nešto ranije tražio bombardovanje, ne posebnih ciljeva u gradu kao u prethodnim zahtevima, nego, jednostavno, grada Leskovca - tvrdi profesor Pavlović.
On smatra i da je problem što je Leskovac bio „na putu“ Koči Popoviću, koji je tih dana sa jedinicama bio nabačen na planiske vence i stisnut akcijama i sa kosovske i sa moravske strane. Štaviše, Koča Popović u svojim sećanjima piše da je tih dana bio zabavljen i svojim - ljubavnim jadima.
- Osim toga, u seriji radiograma Glavnog štaba Srbije upućenih Vrhovnom štabu, Koča Popović tokom jula neprestano traži bombardovanje mesta na jugu Srbije da bi relaksirao položaj svojih jedinica. Tada traži bombardovanje Kuršumlije, Prokuplja, „hitno dejstvo avijacije na Leskovac, Vranje i Prištinu“, nabraja mesta i objekte u Srbiji koje treba bombardovati, i tada, 31. jula 1944, traži da se bombarduje gumara „Rekord“, zapadna ivica varoši i fabrika u Vučju. Ali, u radiogramima od 29. avgusta, kada je Leskovac bombardovan kao direktna vazdušna podrška partizanskim jedinicama koje su krenule na grad, Koča Popović nezadovoljan jačinom bombardovanja traži „najhitnije ozbiljno bombardovanje Leskovca“. To bombardovanje usledilo je 6. septembra - naglašava profesor.
Ne sme da se zanemari, podseća Pavlović, da se uz Glavni štab Srbije kreću i predstavnici britanske misije, koji koordiniraju aktivnosti između Glavnog štaba Srbije, Vrhovnog štaba na čelu sa Titom i savezničke komande. Osmatranjem i dojavama prikupljani su podaci o neprijatelju, dostavljani predstavniku britanske misije Džonu Henikeru Mejdžoru, koji je sve prosleđivao svom šefu Ficroju Meklejnu, a ovaj u BAF. Dakle, partizanski obaveštajci dostavljali su informacije Popoviću, a on predstavniku britanske misije.
- Stravično bombardovanje Leskovca Koča Popović je sa Meklejnom posmatrao sa brda Petrovac. O tome piše Meklejn u knjizi „Rat na Balkanu“, navodeći da su već izjutra znali da će Leskovac biti bombardovan teškim bombarderima i da su to sa obližnjeg brežuljka u iščekivanju posmatrali. A, onda, „kao da je čitav Leskovac odleteo u vazduh u pravom ogranku prašine, dima i ruševina... Ostaci Leskovca ležali su pred nama pokriveni dimom... Čak su i partizani bili potreseni“ - navodi profesor Momčilo Pavlović.
KAO DA MALjEM UDARITE ORAH
POSMATRANO lokalno, niti je bombardovanje Leskovca zaustavilo izvlačenje nemačkih trupa sa juga Balkana, niti je Leskovac bio tako važan grad da bi razaranje odlučujuće doprinelo pobedi saveznika u ratu. Ali, Leskovac se našao na listi ciljeva u posebno planiranoj operaciji „Nedelja pacova“, koja je sistematski bombardovala komunikacije i nemačke trupe u povlačenju na liniji Vardar - Morava - Sava.
U okviru te operacije u prvoj nedelji septembra stradao je i Leskovac, inače od saveznika prvi put bombardovan 5. aprila 1944, potom nekoliko puta krajem jula i razorno 6. septembra. Nijedan grad nije tako surovo bombardovan kao Leskovac, „kao da maljem udarite orah“, niti je u jednom trenu poginulo toliko civila - naglašava profesor Pavlović.
PODRŠKA PARTIZANIMA
KOLIKO je stravičnom bombardovanju Leskovca doprinela informacija da je u gradu oko 15.000 Bugara i 5.000 Nemaca, pojašnjava profesor Pavlović:
- Po partizanskim izveštajima, u samom Leskovcu i okolini 5. i 6. septembra nalazilo se oko 800 Nemaca sa dva velika i sedam manjih tenkova, oko 400 vojnika Srpske dobrovoljačke straže, po 120 Arnauta i vojnika Gradske straže, oko 1.200 četnika, bataljon belogardejaca i još 600 ljotićevaca na položajima iznad Leskovca kod Rudarske čuke. Što se tiče bugarskih vojnika, javljeno je da ih je čak 15.000 u gradu koji je imao oko 24.000 stanovnika sa izbeglicama. Ova brojka je em preterana, em su bugarske trupe kada je bombardovan Leksovac bile nadomak Pirota. Kako bilo, osim uništenja neprijateljskih trupa, cilj bombardovanja bio je i direktna podrška partizanskim snagama, koje su bezuspešno napadale Leskovac poslednjih dana avgusta 1944.
“PRIJATELjSKO“ RAZARANjE SRBIJE
OD 20. oktobra 1943. godine, kada su bombardovali Niš, do 18. septembra 1944, kada su poslednji put bombama zasuli Beograd, saveznici su se više puta obrušavali na gradove, naselja, važne saobraćajnice i telekomunikacione „čvorove“ u Jugoslaviji. Ubedljivo najviše u Srbiji. Samo tokom 1944. godine anglo-američke bombe su čak 15 puta padale na Niš, na Beograd 11 i na Kraljevo šest puta.
„Prijateljsko“ razaranje Zemuna i Alibunara dogodilo se četiri, Novog Sada tri, a Smedereva, Ćuprije i Popovca kod Paraćina dva puta. Savezničke bombe padale su i na Sremsku Mitrovicu, Rumu, Zrenjanin, Kruševac, Peć, Kragujevac, Kovin, Pančevo, Veliku Planu, Prijepolje, Kuršumliju, Prokuplje, Vučje, Lebane, Grdelicu, Podujevo, Rašku, Stalać, Prištinu...
http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...9274-Leskovac-sravnjen-po-zelji-Koce-Popovica
Stravično razaranje Leskovca tokom savezničkog bombardovanja 6. septembra 1944. još obavija zid ćutanja. Nekoliko hiljada civila ubijeno za nepuna dva sata. 28 „prijateljskih“ bombardera sručilo 69 tona bombi
U TITOVOJ Jugoslaviji vrlo retko se govorilo o savezničkom bombardovanju naših gradova krajem Drugog svetskog rata. Najviše Srbije, tvrde istoričari. Ako su ova „prijateljska“ razaranja i pominjana, obično je to bilo u kontekstu „neminovnih žrtava u borbi za konačno oslobođenje od fašista i domaćih izdajnika“. Ali, broj žrtava nikada nije pominjan. A reč je o desetinama hiljada stradalih!
Jedno od najvećih takvih razaranja bilo je u Leskovcu, 6. septembra 1944. godine. U 12 časova začule su se sirene, a bombe su počele da lete dvadesetak minuta kasnije. U pratnji 20 lovaca, 28 bombardera je na grad bacilo 69 tona bombi da bi se, navodno, uništila „koncentracija nemačkih trupa“ koje su se povlačile iz Grčke.
Koliko je ljudi stradalo nikada nije precizirano. Po partizanskim izveštajima, poginulo je više od 1.000 građana, dok četnički izvori navode oko 2.000 mrtvih. Istoričari koji su se bavili ovom problematikom pominju od 3.500 do 7.000 stradalih!
- Bilo je jezivo - priseća se Jovan Miljković (84) iz Leskovca, nastavnik u penziji. - Pošto je savezničko bombardovanje bilo i 31. avgusta, moja porodica je od tog dana svakog jutra oko osam sati bežala iz grada u obližnje selo Rudare. Tog septembarskog jutra krenuli smo kasnije, pa nas je nalet aviona zatekao na pola puta. Nismo, dakle, bili u samom gradu, ali kada smo se po podne vratili, Leskovca kao da više nije bilo. Pustoš je reč koja bi najbolje opisala ono što smo zatekli. I hiljade poginulih i ranjenih. Posle završetka rata, međutim, najviše me bunilo što više niko nije smeo da priča o tome.
Zašto je ovo stravično razaranje grada obavijeno misterijom i zidom ćutanja, pitaju se Leskovčani i 70 godina kasnije. Da li zbog toga što su grad na Veternici, kao i Vlasotince, početkom septembra, zapravo, oslobodili četnici koji su tog dana u gradu slavili rođendan kralja Petra Drugog? Ili zato što je, po nekim dojavama, u gradu, navodno, bilo 15.000 bugarskih i oko 5.000 nemačkih vojnika? Da bi se osujetilo povlačenje Nemaca iz Grčke? Ili, možda, zato što je bombardovanje od saveznika tražio lično general Koča Popović, komandant Glavnog štaba NOV za Srbiju?
- Ne može se dati racionalan i jednostavan odgovor, niti se mogu žrtve pravdati vojnim i drugim razlozima - kaže za „Novosti“ profesor dr Momčilo Pavlović, iz Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, sa Veroljubom Trajkovićem autor knjige „Savezničko bombardovanje Leskovca 6. septembra 1944. Studija i dokumenti“. - U svakom slučaju, kada je avgusta 1944, prilikom Titove posete Kazerti, uspostavljena koordinacija sa savezničkim komandantima na Sredozemlju, balkanske vazduhoplovne snage pružaju direktnu vazdušnu podršku partizanima na zemlji, koji im i dostavljaju ciljeve i tačke koje bi trebalo bombardovati. To je okvir za razumevanje zahteva Koče Popovića za bombardovanje ciljeva po Srbiji, pa i samog Leskovca.
Ovaj grad, nastavlja profesor, jeste na putu izvlačenja neprijatelja iz Grčke i sa ostrva, ali taj cilj je pokretni - Nemci u kolonama dolaze i prolaze.
- Bilo je, dakle, u gradu neprijateljskih vojnika, teško je utvrditi koliko, i Leskovac po tome nije izuzetak. Ali, ono po čemu je taj nesrećni grad bio izuzetak jeste ciljano, odnosno namerno bombardovanje užeg gradskog jezgra. Shodno tome, civilne žrtve bile su neizbežne, a odgovornost za njihovo stradanje leži na komandi Balkanskih vazduhoplovnih snaga stacioniranih u Bariju i na partizanskom vođstvu, posebno na komandantu Koči Popoviću, koji je nešto ranije tražio bombardovanje, ne posebnih ciljeva u gradu kao u prethodnim zahtevima, nego, jednostavno, grada Leskovca - tvrdi profesor Pavlović.
On smatra i da je problem što je Leskovac bio „na putu“ Koči Popoviću, koji je tih dana sa jedinicama bio nabačen na planiske vence i stisnut akcijama i sa kosovske i sa moravske strane. Štaviše, Koča Popović u svojim sećanjima piše da je tih dana bio zabavljen i svojim - ljubavnim jadima.
- Osim toga, u seriji radiograma Glavnog štaba Srbije upućenih Vrhovnom štabu, Koča Popović tokom jula neprestano traži bombardovanje mesta na jugu Srbije da bi relaksirao položaj svojih jedinica. Tada traži bombardovanje Kuršumlije, Prokuplja, „hitno dejstvo avijacije na Leskovac, Vranje i Prištinu“, nabraja mesta i objekte u Srbiji koje treba bombardovati, i tada, 31. jula 1944, traži da se bombarduje gumara „Rekord“, zapadna ivica varoši i fabrika u Vučju. Ali, u radiogramima od 29. avgusta, kada je Leskovac bombardovan kao direktna vazdušna podrška partizanskim jedinicama koje su krenule na grad, Koča Popović nezadovoljan jačinom bombardovanja traži „najhitnije ozbiljno bombardovanje Leskovca“. To bombardovanje usledilo je 6. septembra - naglašava profesor.
Ne sme da se zanemari, podseća Pavlović, da se uz Glavni štab Srbije kreću i predstavnici britanske misije, koji koordiniraju aktivnosti između Glavnog štaba Srbije, Vrhovnog štaba na čelu sa Titom i savezničke komande. Osmatranjem i dojavama prikupljani su podaci o neprijatelju, dostavljani predstavniku britanske misije Džonu Henikeru Mejdžoru, koji je sve prosleđivao svom šefu Ficroju Meklejnu, a ovaj u BAF. Dakle, partizanski obaveštajci dostavljali su informacije Popoviću, a on predstavniku britanske misije.
- Stravično bombardovanje Leskovca Koča Popović je sa Meklejnom posmatrao sa brda Petrovac. O tome piše Meklejn u knjizi „Rat na Balkanu“, navodeći da su već izjutra znali da će Leskovac biti bombardovan teškim bombarderima i da su to sa obližnjeg brežuljka u iščekivanju posmatrali. A, onda, „kao da je čitav Leskovac odleteo u vazduh u pravom ogranku prašine, dima i ruševina... Ostaci Leskovca ležali su pred nama pokriveni dimom... Čak su i partizani bili potreseni“ - navodi profesor Momčilo Pavlović.
KAO DA MALjEM UDARITE ORAH
POSMATRANO lokalno, niti je bombardovanje Leskovca zaustavilo izvlačenje nemačkih trupa sa juga Balkana, niti je Leskovac bio tako važan grad da bi razaranje odlučujuće doprinelo pobedi saveznika u ratu. Ali, Leskovac se našao na listi ciljeva u posebno planiranoj operaciji „Nedelja pacova“, koja je sistematski bombardovala komunikacije i nemačke trupe u povlačenju na liniji Vardar - Morava - Sava.
U okviru te operacije u prvoj nedelji septembra stradao je i Leskovac, inače od saveznika prvi put bombardovan 5. aprila 1944, potom nekoliko puta krajem jula i razorno 6. septembra. Nijedan grad nije tako surovo bombardovan kao Leskovac, „kao da maljem udarite orah“, niti je u jednom trenu poginulo toliko civila - naglašava profesor Pavlović.
PODRŠKA PARTIZANIMA
KOLIKO je stravičnom bombardovanju Leskovca doprinela informacija da je u gradu oko 15.000 Bugara i 5.000 Nemaca, pojašnjava profesor Pavlović:
- Po partizanskim izveštajima, u samom Leskovcu i okolini 5. i 6. septembra nalazilo se oko 800 Nemaca sa dva velika i sedam manjih tenkova, oko 400 vojnika Srpske dobrovoljačke straže, po 120 Arnauta i vojnika Gradske straže, oko 1.200 četnika, bataljon belogardejaca i još 600 ljotićevaca na položajima iznad Leskovca kod Rudarske čuke. Što se tiče bugarskih vojnika, javljeno je da ih je čak 15.000 u gradu koji je imao oko 24.000 stanovnika sa izbeglicama. Ova brojka je em preterana, em su bugarske trupe kada je bombardovan Leksovac bile nadomak Pirota. Kako bilo, osim uništenja neprijateljskih trupa, cilj bombardovanja bio je i direktna podrška partizanskim snagama, koje su bezuspešno napadale Leskovac poslednjih dana avgusta 1944.
“PRIJATELjSKO“ RAZARANjE SRBIJE
OD 20. oktobra 1943. godine, kada su bombardovali Niš, do 18. septembra 1944, kada su poslednji put bombama zasuli Beograd, saveznici su se više puta obrušavali na gradove, naselja, važne saobraćajnice i telekomunikacione „čvorove“ u Jugoslaviji. Ubedljivo najviše u Srbiji. Samo tokom 1944. godine anglo-američke bombe su čak 15 puta padale na Niš, na Beograd 11 i na Kraljevo šest puta.
„Prijateljsko“ razaranje Zemuna i Alibunara dogodilo se četiri, Novog Sada tri, a Smedereva, Ćuprije i Popovca kod Paraćina dva puta. Savezničke bombe padale su i na Sremsku Mitrovicu, Rumu, Zrenjanin, Kruševac, Peć, Kragujevac, Kovin, Pančevo, Veliku Planu, Prijepolje, Kuršumliju, Prokuplje, Vučje, Lebane, Grdelicu, Podujevo, Rašku, Stalać, Prištinu...
http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...9274-Leskovac-sravnjen-po-zelji-Koce-Popovica
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
anti-srpska banda i njihova nedela.
Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
Znaci Koca mocniji od Cercila, lepo.
Ma mozes misliti, trazio Koca
Prof. dr Branislav Kovacević:
SAVEZNIČKO BOMBARDOVANjE CRNE GORE 1943. I 1944. GODINE.
Draža i Tito tražili bombardovanja. Napadi na nedužne civile umjesto na okupatorske jedinice. Dugo ćutanje o preko dvije hiljade žrtava. Crnogorski gradovi pod tepisima bombi. Dokumentarna hronika jedne doskora zatamnjene strane naše novije istorije
https://www.montenegrina.net/pages/..._ratu/saveznicko_bombardovanje_cg_1943_44.htm
Mstislav
Legenda
- Poruka
- 61.225
Draza trazio, laz. 
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Titova depeša koja razvejava sve enigme
Na bombama - "Srećan Uskrs" ćirilicom!
Savezničko bombardovanje, pri kraju rata, ostaje najveća misterija naše novije istorije. Beograd bio obogaljen, a nemački objekti ostali netaknuti
BESOMUČNO anglo-američko razaranje desetina srpskih i crnogorskih gradova, varoši i sela, započeto 20. oktobra 1943. a okončano 18. septembra 1944. godine, uoči Staljinove invazije na Srbiju, jedna je od najvećih misterija naše novije istorije. O ovoj velikoj vazdušnoj operaciji, koja je progutala živote hiljada nevinih ljudi, čak i tek rođenih, za Titovog života niko se nije usuđivao da kaže ni jednu jedinu reč. Niko to nije ozbiljnije pokušao da uradi ni posle njegove smrti, pa čak ni posle raspada Titove Jugoslavije.
Misterija kojom je ova akcija Engleza i Amerikanaca obavijena istrajava tako i do današnjih dana. Ključne karike te velike enigme potpuno su zamagljene. Još se pouzdano ne zna ni ko je tu operaciju zahtevao, a ko odobravao. Sve je to normalno činjeno pod firmom isterivanja Nemaca iz Srbije i Crne Gore, a ni danas se ne zna ni šta je bio pravi cilj ove invazije, ni kakvi su bili njeni pravi efekti. Još manje se zna zašto su Englezi i Amerikanci ovu operaciju izvodili "na poseban način". Zašto su Srbiju i Crnu Goru zasipali tepih-bombama, zašto su na našim gradovima i selima uvežbavali ono što će kasnije primenjivati na tvrđavama nacističkog režima Adolfa Hitlera u Nemačkoj?
TEK u poslednje vreme razvejane su neke od ovih enigmi. U Leskovcu, verovatno najvećoj žrtvi ove "pomoći" anglo-američkih "saveznika i oslobodilaca", organizovan je naučni skup, gde je ta tabu tema formalno načeta, ali pravi smisao i cilj ove operacije još nije otkriven. Veliki doprinos istorijskom pomaku ka otkrivanju pozadine ovog tragičnog čina za srpski narod dao je dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju u Beogradu. Njegovom radu možemo da dodamo i poneki novinski tekst, ali sve to stvara utisak da se ta misterija i ne može do kraja rasvetliti.
Bilans višemesečnog anglo-američkog razaranja velikih gradova Srbije nikad niko nije ni pokušao da sačini, a kamoli da dostojno obeleži stratišta desetina hiljada nevinih žrtava. Međutim, jedna depeša Josipa Broza Tita, upućena 5. oktobra 1944. godine Glavnom štabu NOV i PO Srbije, polako razvejava istorijsku maglu o tome ko je naređivao bombardovanja srpskih i crnogorskih gradova.
TITO u ovoj depeši svoje poverenike u Srbiji najpre obaveštava da im u specijalnu misiju šalje engleskog majora Džonija Hanikera, člana Britanske vojne misije pri Vrhovnom štabu NOVJ, a onda im, od reči do reči, kaže: "Sve vaše želje u pogledu pomoći savezničkog vazduhoplovstva on će dostavljati Savezničkoj misiji pri Vrhovnom štabu NOVJ. Vrhovni štab će pak odlučiti da li će predloženi cilj da se bombarduje".
Ovaj dokument ukazuje na to da je sve te razorne akcije odobravao sam Tito. Njegovi izaslanici u Srbiji i Crnoj Gori prijavljivali su svoje želje, a on, verovatno sa još nekolicinom saradnika iz Vrhovnog štaba, odlučivao kad će one, biti realizovane, kako i s koliko aviona i bombi.
VAZDUŠNA kanonada Srbije je sistemski produžavana iz meseca u mesec, iako se od samog početka znalo da Nemci u Srbiji i Crnoj Gori "nemaju gotovo nikakve gubitke", a da je njen jedini efekat "na hiljade naših mrtvih ljudi". Ove poslednje reči napisaće Edvard Kardelj, čovek od velikog Titovog poverenja, u pismu Centralnom komitetu Komunističke partije Slovenije, 29. jula 1944. godine. Podsećajući svoje saradnike da je Glavni štab u Sloveniji tih dana "predlagao da se bombarduje Ljubljana", Kardelj u ovom pismu ljutito kaže:
"Ne razumem koje vas potrebe teraju na to i u čiju korist bi bilo to bombardovanje. Nema sumnje da bi u Ljubljani bilo na hiljade naših mrtvih ljudi, a neprijatelj ne bi pretrpeo gotovo nikakve gubitke. U TOME IMAMO ISKUSTVO IZ CELE JUGOSLAVIJE."
Na kraju ovog pisma, Kardelj je rukom dopisao nekoliko rečenica, uz molbu da se preda njegovoj supruzi Pepci Kardelj, kojima tvrdi: "BOMBARDOVANjE GRADOVA I UOPŠTE VEĆA BOMBARDOVANjA ODOBRAVA SAMO VRHOVNI ŠTAB."
U MEĐUVREMENU, dok Kardelj ne da da se bombarduje Ljubljana, Englezi i Amerikanci, prema odluci Titovog Vrhovnog štaba, pored Niša, koji su razarali čak 15 puta, i Beograda, na koji su se obrušili 11 puta, istraumirali su i masakrirali praktično sve veće gradove i naselja po Srbiji i Crnoj Gori. Kraljevo su gađali šest puta, Podgoricu, Zemun i Alibunar četiri puta, Novi Sad tri puta, Smederevo, Nikšić, Ćupriju i Popovac kod Paraćina po dva puta.
Na njihovoj meti našli su se i bespomoćni civili Sremske Mitrovice, Rume, Velikog Bečkereka, Kruševca, Peći, Kragujevca, Kovina, Pančeva, Velike Plane, Bijelog Polja, Prijepolja, Kuršumlije, Prokuplja, Vučja, Lebana, Grdelice, Podujeva, Raške, Stalaća, Mitrovice, Prištine, Novog Pazara, Podgorice, Nikšića...
SVE je počelo u sredu, 20. oktobra 1943. Časovnici pokazuju 13 časova i 3 minuta. Nebo je proključalo. U niskom letu, sa zaglušujućim motorima, Nišu se približava nekoliko desetina bombardera. S pomešanim osećanjima, lebdeći između straha i nade, Nišlije upiru poglede ka plavom svodu iznad grada. Samo koji sekund kasnije neverica prerasta u šok. Zaglušujući huk avionskih motora meša se sa potmulim eksplozijama, koje se čuju sa svih strana. Iz guste prašine, koja je prekrila ceo grad, čuju se samo vapaji. Niš će gotovo istovetnu sliku doživeti još 14 puta... Na ucveljeni Niš bačeno je nekoliko hiljada bombi, a 21. avgusta 1944. godine drugi po veličini grad Srbije potpuno je dokusuren.
I BEOGRAD je bio obogaljen, nemački objekti ostali su tamo gde su i bili. Nemački gubici u Beogradu bili su sto puta manji od žrtava nevinog civilnog stanovništva.
U jedanaest naleta na Beograd bolnice su pretvorene u ruševine. Razoreno je i prvo beogradsko porodilište i prekraćeni životi nekoliko porodilja sa tek rođenim bebama.
Srušene su Terazije, Srpsko narodno pozorište, oštećeni svi mostovi na Savi i Dunavu, prah i pepeo prekrio je desetine beogradskih ulica. Razorne "savezničke" bombe pogodile su Glavnu železničku stanicu, Palatu "Albanija", Poštu broj 2, Tehnički fakultet, Vajfertovu pivaru, Studentski dom... Samo u uskršnjem bombardovanju 16. aprila 1944. život je izgubilo oko 2.000 ljudi, žena i dece, teže i lakše je ranjeno oko 5.000 Beograđana.
Beograđani su bili preneraženi kada su na jednoj velikoj bombi, koja slučajno nije eksplodirala, otkrili poruku koju im šalju Englezi i Amerikanci i oni koji su odobrili njihovo suludo masakriranje. Na bombi je krupnim ćiriličkim slovima bila poruka: "Srećan Uskrs".
ZAPADNI "saveznici i oslobodioci" po porudžbini Koče Popovića i maršala Tita, krenuće i na Leskovac, koji je razoren više nego bilo koji grad na Balkanu. Dan pakla osvanuo je 6. septembra 1944. godine: "Ceo Leskovac kao da se digao u vihoru prašine, dima i ruševina..."
Peko Dapčević se šifrovanom porukom javio svom vrhovnom komandantu 30. marta 1944. On je maršalu prijavio svoju želju:
"Treba tražiti da saveznici što prije bombarduju Nikšić!"
Nedelju dana kasnije, 7. i 8. aprila, Nikšić je sravnjen sa zemljom! U ovom gradu, koji je tada imao 5.000 stanovnika i oko 10.000 izbeglica, nastupio je pravi pakao.
U četiri naleta, engleske i američke bombe ubile su svakog šestog žitelja današnjeg glavnog grada Crne Gore. Nemačke žrtve bile su gotovo 200 puta manje od gubitaka nevinog civilnog stanovništva Podgorice.
KONSTATIN Koča Popović 21. jula predlaže Vrhovnom štabu na Visu šta sve anglo-američkim bombama treba gađati u Beogradu, Nišu, Niškoj Banji, Boru, Vranju, Vladičinom Hanu, Leskovcu, Vučju, Lebanu i Grdelici. Uz nekolicinu vojnih i privrednih objekata, spisak beogradskih meta je vrlo precizan: "Zahvatiti žensku učiteljsku školu i gimnaziju u Kraljice Natalije ulici, Narodnu skupštinu, ul. Kralja Aleksandra, pa Trgovačku akademiju, ul. Žorža Klemansoa pa Palatu "Albanija", pa školu Kralja Aleksandra na Topčiderskom brdu, pa jugozapadnu stranu groblja na Banovom brdu..."
Posle sistematske vazdušne invazije zapadnih "saveznika", koja je trajala od proleća do jeseni 1944. godine, ubrzo je usledila i klasična kopnena invazija na Srbiju. Staljin i Tito su na Srbiju uputili nekoliko stotina hiljada sovjetskih vojnika.
Tako je Srbija pala na kolena...
TITO TRAŽIO BOMBARDOVANjE
PRVI izveštaj o minimalnim nemačkim gubicima u bombardovanju Srbije šalje američki ambasador iz Grčke, 15. maja 1944. godine:
"Našim bombardovanjem jugoslovenskih civila, u jednom slučaju, kako je to Radio London objavio, bombardovanje je izvršeno na Titovo traženje, mi idemo naruku neprijatelju, a ne samo što to ogorčava jednog vrlo zaslužnog saveznika, nego otuđuje od nas narod koji bi želeo da se na našoj strani bori kada dođe veliki dan. Neameričko delo činimo mešanjem u jedan besni građanski rat i time odbijamo od sebe naše prijatelje".
U svojim memoarskim zapisima, general Maklin, govoreći o vazdušnoj kampanji u Srbiji, uopšte ne pominje ometanje nemačkog povlačenja iz Grčke, već piše o pomoći komunistima da "ponovo osvoje Srbiju".
http://91.222.5.72/vesti/naslovna/r...ml:659384-Na-bombama---Srecan-Uskrs-cirilicom
Na bombama - "Srećan Uskrs" ćirilicom!
Savezničko bombardovanje, pri kraju rata, ostaje najveća misterija naše novije istorije. Beograd bio obogaljen, a nemački objekti ostali netaknuti
BESOMUČNO anglo-američko razaranje desetina srpskih i crnogorskih gradova, varoši i sela, započeto 20. oktobra 1943. a okončano 18. septembra 1944. godine, uoči Staljinove invazije na Srbiju, jedna je od najvećih misterija naše novije istorije. O ovoj velikoj vazdušnoj operaciji, koja je progutala živote hiljada nevinih ljudi, čak i tek rođenih, za Titovog života niko se nije usuđivao da kaže ni jednu jedinu reč. Niko to nije ozbiljnije pokušao da uradi ni posle njegove smrti, pa čak ni posle raspada Titove Jugoslavije.
Misterija kojom je ova akcija Engleza i Amerikanaca obavijena istrajava tako i do današnjih dana. Ključne karike te velike enigme potpuno su zamagljene. Još se pouzdano ne zna ni ko je tu operaciju zahtevao, a ko odobravao. Sve je to normalno činjeno pod firmom isterivanja Nemaca iz Srbije i Crne Gore, a ni danas se ne zna ni šta je bio pravi cilj ove invazije, ni kakvi su bili njeni pravi efekti. Još manje se zna zašto su Englezi i Amerikanci ovu operaciju izvodili "na poseban način". Zašto su Srbiju i Crnu Goru zasipali tepih-bombama, zašto su na našim gradovima i selima uvežbavali ono što će kasnije primenjivati na tvrđavama nacističkog režima Adolfa Hitlera u Nemačkoj?
TEK u poslednje vreme razvejane su neke od ovih enigmi. U Leskovcu, verovatno najvećoj žrtvi ove "pomoći" anglo-američkih "saveznika i oslobodilaca", organizovan je naučni skup, gde je ta tabu tema formalno načeta, ali pravi smisao i cilj ove operacije još nije otkriven. Veliki doprinos istorijskom pomaku ka otkrivanju pozadine ovog tragičnog čina za srpski narod dao je dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju u Beogradu. Njegovom radu možemo da dodamo i poneki novinski tekst, ali sve to stvara utisak da se ta misterija i ne može do kraja rasvetliti.
Bilans višemesečnog anglo-američkog razaranja velikih gradova Srbije nikad niko nije ni pokušao da sačini, a kamoli da dostojno obeleži stratišta desetina hiljada nevinih žrtava. Međutim, jedna depeša Josipa Broza Tita, upućena 5. oktobra 1944. godine Glavnom štabu NOV i PO Srbije, polako razvejava istorijsku maglu o tome ko je naređivao bombardovanja srpskih i crnogorskih gradova.
TITO u ovoj depeši svoje poverenike u Srbiji najpre obaveštava da im u specijalnu misiju šalje engleskog majora Džonija Hanikera, člana Britanske vojne misije pri Vrhovnom štabu NOVJ, a onda im, od reči do reči, kaže: "Sve vaše želje u pogledu pomoći savezničkog vazduhoplovstva on će dostavljati Savezničkoj misiji pri Vrhovnom štabu NOVJ. Vrhovni štab će pak odlučiti da li će predloženi cilj da se bombarduje".
Ovaj dokument ukazuje na to da je sve te razorne akcije odobravao sam Tito. Njegovi izaslanici u Srbiji i Crnoj Gori prijavljivali su svoje želje, a on, verovatno sa još nekolicinom saradnika iz Vrhovnog štaba, odlučivao kad će one, biti realizovane, kako i s koliko aviona i bombi.
VAZDUŠNA kanonada Srbije je sistemski produžavana iz meseca u mesec, iako se od samog početka znalo da Nemci u Srbiji i Crnoj Gori "nemaju gotovo nikakve gubitke", a da je njen jedini efekat "na hiljade naših mrtvih ljudi". Ove poslednje reči napisaće Edvard Kardelj, čovek od velikog Titovog poverenja, u pismu Centralnom komitetu Komunističke partije Slovenije, 29. jula 1944. godine. Podsećajući svoje saradnike da je Glavni štab u Sloveniji tih dana "predlagao da se bombarduje Ljubljana", Kardelj u ovom pismu ljutito kaže:
"Ne razumem koje vas potrebe teraju na to i u čiju korist bi bilo to bombardovanje. Nema sumnje da bi u Ljubljani bilo na hiljade naših mrtvih ljudi, a neprijatelj ne bi pretrpeo gotovo nikakve gubitke. U TOME IMAMO ISKUSTVO IZ CELE JUGOSLAVIJE."
Na kraju ovog pisma, Kardelj je rukom dopisao nekoliko rečenica, uz molbu da se preda njegovoj supruzi Pepci Kardelj, kojima tvrdi: "BOMBARDOVANjE GRADOVA I UOPŠTE VEĆA BOMBARDOVANjA ODOBRAVA SAMO VRHOVNI ŠTAB."
U MEĐUVREMENU, dok Kardelj ne da da se bombarduje Ljubljana, Englezi i Amerikanci, prema odluci Titovog Vrhovnog štaba, pored Niša, koji su razarali čak 15 puta, i Beograda, na koji su se obrušili 11 puta, istraumirali su i masakrirali praktično sve veće gradove i naselja po Srbiji i Crnoj Gori. Kraljevo su gađali šest puta, Podgoricu, Zemun i Alibunar četiri puta, Novi Sad tri puta, Smederevo, Nikšić, Ćupriju i Popovac kod Paraćina po dva puta.
Na njihovoj meti našli su se i bespomoćni civili Sremske Mitrovice, Rume, Velikog Bečkereka, Kruševca, Peći, Kragujevca, Kovina, Pančeva, Velike Plane, Bijelog Polja, Prijepolja, Kuršumlije, Prokuplja, Vučja, Lebana, Grdelice, Podujeva, Raške, Stalaća, Mitrovice, Prištine, Novog Pazara, Podgorice, Nikšića...
SVE je počelo u sredu, 20. oktobra 1943. Časovnici pokazuju 13 časova i 3 minuta. Nebo je proključalo. U niskom letu, sa zaglušujućim motorima, Nišu se približava nekoliko desetina bombardera. S pomešanim osećanjima, lebdeći između straha i nade, Nišlije upiru poglede ka plavom svodu iznad grada. Samo koji sekund kasnije neverica prerasta u šok. Zaglušujući huk avionskih motora meša se sa potmulim eksplozijama, koje se čuju sa svih strana. Iz guste prašine, koja je prekrila ceo grad, čuju se samo vapaji. Niš će gotovo istovetnu sliku doživeti još 14 puta... Na ucveljeni Niš bačeno je nekoliko hiljada bombi, a 21. avgusta 1944. godine drugi po veličini grad Srbije potpuno je dokusuren.
I BEOGRAD je bio obogaljen, nemački objekti ostali su tamo gde su i bili. Nemački gubici u Beogradu bili su sto puta manji od žrtava nevinog civilnog stanovništva.
U jedanaest naleta na Beograd bolnice su pretvorene u ruševine. Razoreno je i prvo beogradsko porodilište i prekraćeni životi nekoliko porodilja sa tek rođenim bebama.
Srušene su Terazije, Srpsko narodno pozorište, oštećeni svi mostovi na Savi i Dunavu, prah i pepeo prekrio je desetine beogradskih ulica. Razorne "savezničke" bombe pogodile su Glavnu železničku stanicu, Palatu "Albanija", Poštu broj 2, Tehnički fakultet, Vajfertovu pivaru, Studentski dom... Samo u uskršnjem bombardovanju 16. aprila 1944. život je izgubilo oko 2.000 ljudi, žena i dece, teže i lakše je ranjeno oko 5.000 Beograđana.
Beograđani su bili preneraženi kada su na jednoj velikoj bombi, koja slučajno nije eksplodirala, otkrili poruku koju im šalju Englezi i Amerikanci i oni koji su odobrili njihovo suludo masakriranje. Na bombi je krupnim ćiriličkim slovima bila poruka: "Srećan Uskrs".
ZAPADNI "saveznici i oslobodioci" po porudžbini Koče Popovića i maršala Tita, krenuće i na Leskovac, koji je razoren više nego bilo koji grad na Balkanu. Dan pakla osvanuo je 6. septembra 1944. godine: "Ceo Leskovac kao da se digao u vihoru prašine, dima i ruševina..."
Peko Dapčević se šifrovanom porukom javio svom vrhovnom komandantu 30. marta 1944. On je maršalu prijavio svoju želju:
"Treba tražiti da saveznici što prije bombarduju Nikšić!"
Nedelju dana kasnije, 7. i 8. aprila, Nikšić je sravnjen sa zemljom! U ovom gradu, koji je tada imao 5.000 stanovnika i oko 10.000 izbeglica, nastupio je pravi pakao.
U četiri naleta, engleske i američke bombe ubile su svakog šestog žitelja današnjeg glavnog grada Crne Gore. Nemačke žrtve bile su gotovo 200 puta manje od gubitaka nevinog civilnog stanovništva Podgorice.
KONSTATIN Koča Popović 21. jula predlaže Vrhovnom štabu na Visu šta sve anglo-američkim bombama treba gađati u Beogradu, Nišu, Niškoj Banji, Boru, Vranju, Vladičinom Hanu, Leskovcu, Vučju, Lebanu i Grdelici. Uz nekolicinu vojnih i privrednih objekata, spisak beogradskih meta je vrlo precizan: "Zahvatiti žensku učiteljsku školu i gimnaziju u Kraljice Natalije ulici, Narodnu skupštinu, ul. Kralja Aleksandra, pa Trgovačku akademiju, ul. Žorža Klemansoa pa Palatu "Albanija", pa školu Kralja Aleksandra na Topčiderskom brdu, pa jugozapadnu stranu groblja na Banovom brdu..."
Posle sistematske vazdušne invazije zapadnih "saveznika", koja je trajala od proleća do jeseni 1944. godine, ubrzo je usledila i klasična kopnena invazija na Srbiju. Staljin i Tito su na Srbiju uputili nekoliko stotina hiljada sovjetskih vojnika.
Tako je Srbija pala na kolena...
TITO TRAŽIO BOMBARDOVANjE
PRVI izveštaj o minimalnim nemačkim gubicima u bombardovanju Srbije šalje američki ambasador iz Grčke, 15. maja 1944. godine:
"Našim bombardovanjem jugoslovenskih civila, u jednom slučaju, kako je to Radio London objavio, bombardovanje je izvršeno na Titovo traženje, mi idemo naruku neprijatelju, a ne samo što to ogorčava jednog vrlo zaslužnog saveznika, nego otuđuje od nas narod koji bi želeo da se na našoj strani bori kada dođe veliki dan. Neameričko delo činimo mešanjem u jedan besni građanski rat i time odbijamo od sebe naše prijatelje".
U svojim memoarskim zapisima, general Maklin, govoreći o vazdušnoj kampanji u Srbiji, uopšte ne pominje ometanje nemačkog povlačenja iz Grčke, već piše o pomoći komunistima da "ponovo osvoje Srbiju".
http://91.222.5.72/vesti/naslovna/r...ml:659384-Na-bombama---Srecan-Uskrs-cirilicom
Poslednja izmena:
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Ето како су комунистички терористи покорили Србију...поред 414.000 црвеноармејаца и 80.000 усташа, тона савезничког наоружања и муниције, велики посао одрадила је савезничка авијација...у том "ослобађању" Србије побијено је више Срба него што је побијено у току окупације Србије...
Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
Pogledaj malo Francusku, D-Day, Iskrcavanje u Normandiji, pogledaj gradove Brest, Le Havre, Caen,
St.Malo ali i mnoge male gradice i sela koji su poruseni do temelja, sa sve ljudima naravno. Nije samo Srbija trpela u tom WWII.
A za ova saveznoicka bombardovanja Francuske naravno da je De Gol znao i odobravao ih
St.Malo ali i mnoge male gradice i sela koji su poruseni do temelja, sa sve ljudima naravno. Nije samo Srbija trpela u tom WWII.
A za ova saveznoicka bombardovanja Francuske naravno da je De Gol znao i odobravao ih
Arhive su otvorene i nase i strane , postoje tacan opis , slika pogodka , i cilj svakog leta svakog aviona , ime pilota ,
zatim po cijem je zahtevu izvrsena operacija itd.
...........................................................................................................................................................................
Tako sam nasao i ko je bacio bombu koja je ubila mog dedu ( bio je kolateralna zrtva) , jer su prvo babi mazali oci da su u pitanju nemci , pa hrvati, pa saveznici
a ono bili nasi , potpis naredbe-Tito , opis cilja , koji avion , koja marsuta , sve to ima u arhivu.
zatim po cijem je zahtevu izvrsena operacija itd.
...........................................................................................................................................................................
Tako sam nasao i ko je bacio bombu koja je ubila mog dedu ( bio je kolateralna zrtva) , jer su prvo babi mazali oci da su u pitanju nemci , pa hrvati, pa saveznici
a ono bili nasi , potpis naredbe-Tito , opis cilja , koji avion , koja marsuta , sve to ima u arhivu.
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Да није и Загреб разорен? колико је Загрепчана погинуло? Љубљана можда?
Немам шта да погледам јер та бомбардовања немају везе са бомбардовањем српских градова...сврха бомбардовања и циљеви били су потпуно другачији - циљ је овде био да се Србија сломи и утре пут комунистичким терористима да освоје власт, и све је то лепо овде објашњено и документовано, да се не понављам...
Кад смо код Де Гола, постоје његова наређења из 41. да се не убијају Немци, да се буде пасиван како се не би изазвале немачке репресалије над Французима, тако да ово поређење са Де Голом и његовим односом према француском народу са односом комуниста према српском народу је комично...
Slične teme
- Anketa
