Da, to sa preminulima je posebna priča. Prvo sam čuo, a posle se i lično uverio - "medicinski brat" koji manipuliše preminulima na VMA za nezvaničnu uslugu "kupanja pokojnika" i pripreme za pogreb uzme od 5 do 10 hiljada dinara. Naravno, bez ikakvog računa, priznanice, to su one pare koje uplakana familija samo gurne u masni džep na njegovom štrokavom mantilu. Posle od lekara iz iste ustanove čujem da taj dole u podrumu bolje zarađuje od ovog gore koji je specijalista i koji mu je poslao mušteriju. Gledam doktora i mislim se nešto, ko ti kriv kad nisi učio školu da i ti budeš tehničar u mrtvačnici nego se tamo vucarao godinama po Medicinskom...
Одговор у једној речи је - беда. У Србији влада беда.
И та беда, та свеприсутна беда, је у директној корелацији са свим другим што је лоше, а много тога је јако лоше.
Београд је такође поражавајуће бедан у поређењу са... да не губим време листајући градове. Али и тако бедан је много бољи од неког Сарајева, које је опет боље од неке Жагубице, која је, опет, боља, дакле мање бедна, од неког мизерног села на крају света које ни Турци нису нашли.
Овде, међутим, можеш да читаш теорије како је у том најбеднијем селу, где се нико није најео... па, никад, где нису бедни сад, или гладни генерацијама, него су бедни и гладни и никакви од почетка, од досељења Словена на Балкан, или Шиптара, или шта су већ тамо, у том селу где нема ничег осим беде, и није било никад ничег осим беде, и где се та беда манифестује у сваком погледу, у сваком кућерку, у свакој речи, у свакој мисли... па, да је тамо у ствари најбоље. А и ако није најбоље, шта је то тамо лошије него у циришком крајсу зибен?
И то је чисто лудило. Али и то лудило је само још једна од манифестација беде.
Од те беде, од те непојамне беде, се треба склањати. И то је све.