OZIMAN:
Ту нема "ако". Објективан свет није реалан. Он је представа у свести. И то није некакава хипотеза. Јeр...
Ovaj svet nije realan, to je tačno, ali ne zato što je on "predstava u svesti", već zato što se on u celini sastoji iz sedam fizičkih i psihičkih radnji: naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja - koje nemaju značenje postojanja. Značenje postojanja ima onaj ko raspolaže sposobnostima vršenja tih fizičkih i psihičkih i radnji. Koji postoji pre početka vršenja svih fizičkih i psihičkih radnji i koji ostaje da postoji i posle vršenja svih mogućih fizičkih i psihičkih radnji. To je naravno ono što zovemo imenom SVEST, koja postoji u svakoj maloj i velikoj fizičkoj ili psihičkoj radnji iz koje se univerzhum sastoji i deluje iz njene nutrine i koja sebe zove imenom "JA".
Svest nije materijalna i pre početka vršenja fizičkih i psihičkih radnji se manifestuje kao kvantni vakuum, tj. kao polje u kojem nema materije i materijalnih formi. A kada se napregne i pokrene, poprima objektivna svojstva sile i mase i počinje da se manifestuje kao materija, odnosno kao energija, kao svetlost, kao elektricitet i kao elektromagnetno živo i svesno polje koje vibrira. Organske i neorganske materijalne forme su samo oblici organizovanog i harmoničnog kretanja i rada tih živih i svesnih elektromagnetnih polja, tj. velikih i malih, tj. polja Svesti i ništa drugo.
I tek kad se sve ovo zna i razume - a to sve su, naravno, naučno dokazane činjeinice - mogu se postavljati pitanja i davati odgovori, kao na primer, da li je život večan ili nije i kakv je smisao života i postojanja. Kažem, ovo su naučno dokazane činjienice zato što u okviru prirodnih nauka postoji obilje dokaza da je sve materija i da je sve napravljeno od materije, kao što postoji obilje dokaza da ta ista materija raspolaži sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti pomoću kojih od sebe same gradi sve materijalne forme u univerzumu, kako neorganske, tako i organske, kao harmonične sisteme svog kretanja i rada. Pomoću ovih činjenica se lako dokazuje da je materija istovremeno i Svest, jer u okviru eksperimentalne psihologije postoji obilje dokaza da je Svest ono što raspolaže sa psihičkim sposobnostima opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja, koja sebe u ljudskom organizmu, na primer, zove imenom "JA". Kao što je dokazano i poznato i to da sem materije koja gradi ljudski organizam nikakva druga "duhovna i božanka" sila ne postoji koja bi bila sposobna pomoću svojih sedam sposobnosti i da sagradi ljudski organizam ili da se u njemu tako sagrađenom za neko (potrebno) vreme održi.
Narvno, u nauci se takođe zna i to da se život, tj. Svest u sebi uvek manifestuje kao NAGON ZA SAMOODRŽANJEM, koji se uvek svodi na izbegavanje nepostojanja sa značenjem ZLA i težnju da se ostane u stannju postojanja sa značenjem DOBRA. Misli se, naravno na stanje materijalnog postojanja koje uvek ima značenje DOBRA. Pa je to ujedno i odgovor koji je u skladu sa postavljenom temom "Zašto se borimo tokom našeg života". Borimo se da OPSTANEMO I DA NAM TOKOM POSTOJANJA BUDE DOBRO. Drugi odgovor na ovo pitanje ne postoji.
Naravno na ovaj odgovor može i da se nadoveže pitanje šta treba da činimo da bi se u životu što duže održali i da bi nam svima bilo dobro? Odgovor i na ovo pitanje postoji jer rešenje na koji način se to postiže je UNIVERZALNO i uvek se svodi na to da treba da se napravi svršana i ravnopravna organizacija kretanja i rada. Poput ljudskog organizma, na primer ili bilo kojeg drugog harnoničnog oblika kretanja i rada unutar Univerzuma kao nebeskoj hijerarhiji mnoštva različitih, velikuh i malih organizovanih oblika kretan ja i rada. Kada je čovečanstvo u pitanju to podrazueva da ono treba da bude jedinstvena svetska društvena i ekonomska zajednica napravljena na principu pravedne podele rada i rezultata rada. Dakle, ekonomska zajednica bez ikakvih političkih, verskih, nacionalnih i klasnih podeljenosti u kojoj nema nikakvih suprotnosti, mržnje, pohlepe, ratova i nasilja.
a i ne vidim to kao neko uzivanje bolest, smrt, prljavstina
