Божанска Откровења

Отворио сам ову тему да би у њој описивао Божанска Откровења и да бих пишући о њима помогао људима да и они сами имају иста. Откровења су Идеје које се рађају у нашем уму и које нам помажу да схватимо неке нове ствари о којима до тада нисмо ни слутили да постоје или смо о њима имали предрасуде, погрешно мишљење.
Многи људи када траже решење неког проблема имају прилике да се у њиховом уму роде такве мисли и идеје; али будући да нису свесни одакле то долази они поверују свом интелекту да су они сами то смислили.

Постоји Битна разлика између онога што ми сами смислимо и божанскох откровења: када нештом сами смислимо то је засновано на неком нашем предзнању и искуству и уклапа се у уобичајен начин нашег мишљења. Код откровења ћемо приметити да то није наш уобичајен начин мишљења, примећијемо да то некако одскаче од нашег уобичајеног начина мишљења. Приметићемо да те идеје наш интелект покушава да одбаци, да нам се рађају мисли које кажу нешто типа: Какве све глупости мени падају на памет. Интелект је непријатељ Божији и свим силама се труди да нас наговори да одбацимо те идеје. Што је човек интелигентнији то га његов интелект лакше убеди да одбаци Божанска Откровења.

Кроз Божанска Откровења Човек упознаје Бога у себи а у свом Интелекту препознаје и Ђавола.
Наш интелект је онај који нам говори како смо неспособни, како се све уротило на нас и да смо ми жртве док нас Бог кроз откровења учи да то није тако и наговара нас да преузмемо одговорност за свој живот. Интелект нам говори да су други криви за наш за све наше неуспехе и лоше околности а Бог нас учи да је судбина производ наших поступака из прошлости који су дошли за наплату и да жњемо шта смо посејали да никад није касно да почнемо да сејемо боље семе које ће донети род којим ћемо бити задовољни.
По интелекту ми смо жртве несрећних околности и случајности док По откровењима ми разумемо да смо ми сами владари свог живота.

Није мала ствар разумети како да управљамо својим животом јер нас то из позиције жртве ставља у позицију владара.
Иако у незнању наша владавина је довела до свих невоља које проживљавамо, сазнање да се све може променити набоље улива наду и ми излазимо из безнадежности и једну светлију будућност.
Ја лично маштам о једном новом свету, свету добрих људи: где неће бити лажи преваре, крађе, отимачине, зависти, гордости,оговарања. О свету људи који ће остављати свој посао да помогну ближњем, О свету радосних људи испуњених љубављу према ближњима. О свету где наше ћери неће мирати да буду ку*ве да би биле успешне жене. Људи који нису у стању да се издигну изнад свога интелекта, мрачњаци могу слободно да обиђу ову тему.

GROM:

Кроз Божанска Откровења Човек упознаје Бога у себи а у свом Интелекту препознаје и Ђавола.

Kliknite za proširenje...

U filozofiji, religiji ili psihologiji reč "Intelekt" nije jasno određen i definisan pojam. BIće jasnije ako se objasni da je u ljudskom organizmu Intelekt ono što se podrazhumeva pod rečju i pojmom "ljudska svest". Biće još jasnije ako kažemo da je Intelekt ono što u ljudskom telu sebe zove imenom "JA". Biće još jasnije ako kažemo da je ljudsko "JA" jedno određeno svesno elektromagnetno polje koje obavija i prožima ljudski organizam, pomoću kojeg radi ljudski mozak i nervni sistem. To je ono što vrši ulogu zajedničke svesti svih ćelija i organa u telu. To je ujedno i ono što vernici zovu imenom "Duša", koja može da se spoji ili odvoji od tela i preživljava smrt i raspad tela.

Кроз Божанска Откровења Човек упознаје Бога у себи а у свом Интелекту препознаје и Ђавола.

Kliknite za proširenje...

Intelekt, tj. ljudska duša ili ljudsko Ja se inkarnira u ljudski organizam sa namerom da uči o životu i njegovim zakonima. Konkretnije, da uči o Dobru i Zlu, jer ne postoji ništa drugo o čemu bi moglo da se uči do o Dobru i Zlu. Sva ljudska znanja koja ljudi stiču od rođenja pa do smrti su znanja Dobra i Zla ili su znanja koja nam pomažu da lakše razumemo šta je Dobro, a šta Zlo, gde značenje Dobra uvek ima sve ono što omogućuje čovekovo postojanje ili tom postojanju daje neki smisao, a značenje Zla, sve ono što onemogućuje ili ugrožava čovekov život i umanjuje mu smisao.

Da bi došla do znanja Dobra i Zla, ljudska duša (ljudsko Ja) se služi ljudskim telom, telesnim čulima, mozgom i nervnim sistemom i ta znanja skladišti i čuva u ljudskom mozgu. A takođe i u sebi samoj, jer ljudska duša prilikom smrti i odvajanja od tela ta stečena znanja Dobra i Zla nosi sa sobom, jer zbog njih se i inkarnira u ljudski organizam, i ta znanja su jedino zemaljsko blako koje u zemaljskom životu stiče i koje može da ponese sa sobom.

E, sada, kada sve to znamo, treba da znamo i to da ljudska duša, tokom života, ne stiče znanja o Dobru i Zlu samo pomoću tela, čula i mozga, već je ona sposobna da ta znanja prima i iz duhovniih sfera i nivoa postojanja, od duhovnih bića, tzv. "anđela" i "đavola". Anđeli (to su ona "svetlosna bića" koje možemo da vidimo i na video snimcima na internetu u obliku lebdećih svetlosnih lopti) telepatski prenose na čoveka znanja o Dobru, i telepatski sugerišu ljudima da čine Dobro, a Đavoli prenose na ljude znanja o Zlu i sugerišu im da čine zlo. Obe ove vrste nebeskih čovekovih učitelja i Anđeli i Đavoli su potrebni za čovekovo učenje Dobra i Zla, jer znanja o Dobru i Zlu ne može da bude bez ličnog, zemaljskog iskustva Dobra i Zla. Dakle, mi o Dobru ne učimo radeći samo Dobro, već ponekad radeći i Zlo. Zato u našem narodu i postoji izreka: "Ako ne znaš kokao valja, ti radi kako ne valja, pa ćeš znati kako valjao". I to i jeste Đavolov posao, da na ljude koji su naklonjeni ka Zlu, telepatski utiču da rade sve veća i veća zla, sve dok se na kraju to Zlo ne obije o njjihovu vlastitu glavu, da bi tako sami, kroz lično iskustvo Zla mogli da nauče šta je Dobro, a šta Zlo.

Uz napomenu da o svemu ovome ne govorim kao vernik, jer vernik nisam nikad bio, već govorim iz ličnog iskustva koje sam o "Anđelima" i "Đavolima" i njihovom delovanju, stekao prilikom mojih mnogobrojnih "izlazaka iz tela" i na osnovu direktnih pouka koje sam o tome dobio i od jednih i drugih. I uz napomenu da Đavoli prestaju da deluju na čoveka kad ustanove da je čovek savladao školu Dobra i Zla, tj. kad shvate da je čovek postao toliko pametan da više ne mogu da ga navedu da učini bilo kakvo zlo. Ja znam da će za ljude koji takva iskustva poput mojih, nemaju, ova moja priča da izgleda šašavo, ali bez obzira na to, Anđeli i Đavoli su stvarnost, kao što je i sve drugo stvarnost. Đavoli nikoga ne ostavljaju na miru i svako tokom života prođe kroz njihove ruke, bez obzira da li su ljudi svesni toga ili ne. Imamo primer Isusa Hrisata ili Nikole Tesle koji su i sami bili Anđeli, kojima Đavo nije mogao ništa ili Hitlera, koji je i sam bio Đavo. Drugi svetski rat koji je Hitler započeo je bila velika Đavolova škola Zla u kojem je ceo svet iskusio i donekle naučio šta je Zlo, a šta Dobro. Problem je samo što stare generacije umiru, a nove dolaze koje to iskustvo nemaju, pa jedna i ista Zla moraju uvek iznova da se ponavljaju. Danas, na primer, svet je pun Đavola, koji nam prete Trećim svetskim ratom. Svi svetski političari, bogataši, generali i vojnici i verske vođe i razne kriminalne, mafiijaške organizacije su pod kontrolom Đavola i oni su mač koji visi nad glavom čovečanstva sa pretnjom da ga uništi.

Ја лично маштам о једном новом свету, свету добрих људи: где неће бити лажи преваре, крађе, отимачине, зависти, гордости,оговарања.

Kliknite za proširenje...

Nemoj da "maštaš", Grome, već počni da radiš na tome nešto konkretno. Ali ne onako kako to popovi rade, apelujući na ljude da "ljube bližnjega svoga" i budu dobri, jer od th njihovih apela nikada nikakve koristi nije bilo, niti će da bude. Konkretan rad na tome da u svetu nestane Zla, a prevlada Dobro podrazhumeva isključivo zagovaranje jedinstvenog svetskog ravnopravnog društvenog i ekonomskog poretka. Poretka u kojem nikakvih drugih podeljenosti, ni organizacija neće da bude sem organzovane podele rada i rezultata rada. kao što je to unutar ljudskog organizma ili unutar pčelinjih ili mravljih društava, koja su po tome mnogo naprednija od ljudskog društva. Konkretan rad da se tako nešto i u ljudskom društvu postigne bi mogao da bude, recimo, osnivanje pokreta koji bi okupljao pametne, poštene i vredne ljude, koji bi se širio i jačao i propagirao ideju o ljudskom jedinstvu i ravnopravnosti, kao i ideju bez svetskih političkih, nacionalnih, verskih i klasnih podela,. Za početak ponađi među svojim poznanicima i prijateljima jednog ili nekoliko ljudi koji bi hteli da rade na tome, sa zadatkom da i oni među svojim poznanicima i prijateljima pronađu po nekoliko ljudi koji isto tako misle i žele i neka pokret nastavi na isti način lančano da se širi dalje i videćeš da u svetu ima mnogo, mnogo više ljudi koji žele jedisntvo sveta, ravnopravnost i mir, nego onih koji danas na sve moguće načine žele da ugroze i unište svet. Problem je samo u tome što Dobri ljudi nisu organizovani, a ovi Loši, iako su malobrojni, su organizovani, pa se samo čini da su oni jači i da promeniti svet nabolje nije moguće. Ali, ako i Dobri počnu organizovano da rade na Dobru, svet će za kratko vreme drastično da se promeni nabolje. Ideja Tarabićevog "Novog Naroda" ili ideja biblioskog "Naroda u čistim belim haljinama", tj. ideja Dobrih, mudrih, poštenih i vrednih ljudi biće aktuelna sve dok se ne ostvari ili će u suprotnom svet na kraju uistinu da propadne. Jer bez takve, jedinstvene i poštene organizacije života i rada, svet ovako razjedinjen i sam sebi suprostavljen, u bliskoj b udućnosti neće moći da reši svoje današnje najveće probleme svog opstanka u koje je zapao, kao što su prenaseljenost planete, zagađenost prirode i nedostatak prirodnih resursa potrebnih za normalan život svih ljudi na svetu.

Измишљеног пријатеља на небесима кога зовеш "бог", и коме се молиш, сачувај за себе а немој га трпати поред термина "откровење". Никаквог откровења у тој вашој религијског причи нема. Ту има само најприземније и набаналније психологије која се меже свести у ових неколико реченица које сам раније писао о томе:

Vernici su izmislili tog njihovog boga ne zbog straha od smrti nego zbog straha od života.
Videvši sve opasnosti života koje im prete , a takođe videvši da većinu njih ne mogu da kontrolišu, projektovali su zato nekoga ko može. A njima je ostalo da se sada tom "moćnom" mole, da ga nekako umilostive i tako steknu posrednu kontrolu nad opasnostima koje im prete u životu.
To je špekulantska psihologija. Povlađivati moćnom, služiti mu, biti njegov rob, uvlačiti mu se, (ovde bi bilo mesta i za slikovitije opise), sve da bi se taj umilostivio i pružio im zaštitu.
To je psihologija religije. Smrt nema tu mnogo uticaja. Kao što životinje nisu svesne smrti , isto tako ona slabo dopire do svesti tupavih masa. Jedino filozofi zapravo mnogo razmišljaju o tome. Ostali se bave životom.. tj hranom i razmnožavanjem ..jedinim što ih pokreće.
Strah od života je stvorio religiju ne strah od smrti.

Више о томе овде:
https://forum.krstarica.com/entry.php/41746-O-religiji

Kliknite za proširenje...

То је сво "откровење" које у религији можете наћи.

А што се тиче правих откровења, она немају везе са вашим милостивим богом. До њих можемо доћи једино знањем при чему ни то није гаранат свакоме, али то је једини пут. Знање нас може довести до става при којем се може јавити интуиција.

У свом животу доживео сам више таквих отровења и јасно их се сећам.

До првог сам дошао проучавајући Барклијеву филозофију при чему сам у тренутку,(као неки клик) схватио да објекат не може постојати без субјекта. И то нисам схватио разумом, промишљањем, закључком из датих премиса, него непосредно, увидом у праосновну чињеницу свести.

До другог дошао сам захваљујућу Бергсоновој филозофији и на исти начин на који је и он до истог дошао, схвативши у једном тренутку да оно што зовемо "време" није линија којом га представљамао и коју меримо.

Ови увиди које сам описао, нажалост, затворена су књига за многе. Зашто је то тако отворено је питање, али за оне који до њих дођу они из основе мењају поглед на живот и свет.

Ljubo2:

GROM:



U filozofiji, religiji ili psihologiji reč "Intelekt" nije jasno određen i definisan pojam. BIće jasnije ako se objasni da je u ljudskom organizmu Intelekt ono što se podrazhumeva pod rečju i pojmom "ljudska svest". Biće još jasnije ako kažemo da je Intelekt ono što u ljudskom telu sebe zove imenom "JA". Biće još jasnije ako kažemo da je ljudsko "JA" jedno određeno svesno elektromagnetno polje koje obavija i prožima ljudski organizam, pomoću kojeg radi ljudski mozak i nervni sistem. To je ono što vrši ulogu zajedničke svesti svih ćelija i organa u telu. To je ujedno i ono što vernici zovu imenom "Duša", koja može da se spoji ili odvoji od tela i preživljava smrt i raspad tela.

Kliknite za proširenje...

Интелект је део ума и то онај део за који се каже да је пет посто искоришћености ума. Нити је интелект то што ти мислиш да је интелект нити је душа то што мислиш да је душа. Немаш откровења зато и не разумеш основне ствари из духовности, Практично ти се у својиј мисли ослањаш на интелект зато и не видиш да има нешто више и потенцијал свог ума користиш само тих пет посто. Ево ту је и Озиман са његовох пет посто : само што се твојих и његових пет посто не могу сабрати.

Кад ме већ Озиман изазива изаћи ћу мало из замишљеног за ову тему Па ћу кренути од светлости да се види како изгледа једно откровење.
Игра светлости и таме

Са научног становишта наше око сем рецептора за дневни вид који разликују црвену, зелену и плаву боју имамо и ноћни вид , такозвани црно бели вид.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Mrežnica_(oko)
Док са религијског становишта имамо информацију да је Бог светлост и да Бога нико никад није видео. Што ће рећи да је светлост невидљива. А да ми као духовна бића реагујемо само на недостатак светлости, тј. На таму.
Пошто из Библије имамо вест да је материјални свет створен по угледу на духовни, то се намеће закључак да наше око не види светлост, већ осећа њен недостатак.
То ме је навело да мало испробавам у Windows-ovom програму за цртање paint-u, јер у њему може да се испроба како се мешају светлосне боје. Јер светлосне боје немају исту шему као материјалне боје.У материјалним бојама су три основне боје; жута, црвена и плава, па се њиховим мешањем добијају; зелена,наранџаста,љубичаста и браон. И то је CMYK шема боја, под условом да се штампа на белом папиру, иначе нема ништа од беле боје. Док код светлосних боја основне боје су; зелена, плава и црвена; па се њиховим мешањем добијају остале боје. Притом нико не помиње да се мора играти мало и са јачином светлости да би се добиле све боје, као и да кад је угашен извор светлости то је црна боја, као што код материјалних боја бели папир представља основу. И ово се зове RBG red,blue,green шема боја.
Дакле ако узмемо здраво за готово да наше око види светлост и да разликује три боје светлосног спектра, као и да се њиховим мешањем могу добити остале боје спектра. Па у paint-u помешамо зелену и црвену светлост, добићемо жуту светлост. То је ок, наш ум кад рецептори осете зелену и зуту светлост то тумачи и ми тај извор видимо као извор жуте светлости иако немамо рецепторе за жуту светлост. Бар тако испада са научног становишта. Међутим већ код мешања зелене и плаве светлости ми имамо проблем. Наш ум не реагује тако што ће да нам да нову боју већ ми извор видимо као извор светло плаве светлости. А тек са смањењем јачине светлости ми добијамо тамно зелени извор, као кад би смо ставили плави и зелени филтер један преко другог па кроз њих пропустили светлост.
Исти случај се дешава и ако помешамо црвену и плаву светлост, уместо нове боје, која се добија кад помешамо материјалне боје, ми добијамо розе извор светлости, Та розе боја се као што знамо добија избељивањем црвене боје. Љубичаста боја се појављује тек са смањењем јачине светлости на пола као и у случају мешања зелене и плаве боје светлости.
Посматрајући лед диоде примећујемо да у зависности од тога које је боје пластика на лед диоди зависи и коју боју светлости ћемо да видимо па зелена диода емитује зелену светлост црвена црвену жута жуту и тако даље. Схватио сам да је светлост увек бела а да ми филтрирањем од ње добијамо боје светлости. Па ако желимо да добијемо жуту боју ми морамо да упалимо зелену и црвену диоду, што значи да морамо да имамо два извора а да ако бисмо ставили црвени и зелени филтер један преко другог добили бисмо тамно жут извор светлости , као кад би жутој материјалмој боји додали црну боју.
Са друге стране ако прихватимо религијску вест, да наше око не види светлост већ њен недостатак долазимо до следећег.
Светлост падне на неку површину па у зависности од тога каква је површина она ће или упити сву светлост или неке боје светлости упити а неке одбити, или пропустити светлост кроз себе као стакло. Ако површина одбије све боје светлости, којих има три жута плава и црвена, тада ми ту површину доживљавамо као белу. То је мала игра uма, јер ми немамо рецепторе за белу светлост, већ тако наш ум тумачи кад су рецептори задовољни и не шаљу никакву вест мозгу. Када светлост падне на лист, па он упије жуту и плаву боју светлости, а у наше око дође црвена , тада рецептори за жуту и плаву боју шаљу вест мозгу да нема плаве и жуте светлости, наш ум то тумачи и ми тај лист доживљавамо као зелен. Да се није умешао наш ум мозак би то тумачио као да недостају жута и плава боја светлости, али пошто је се умешао наш ум, онда ми лист доживљавамо зеленим. Дакле зелена боја је производ нашег ума. Ако би светлост пала на површину која упија сву светлост, наше око би мозгу послало вест да са те површине не долази светлост, и наш ум би то протумачио као да је та површина црна.
Е сад треба да видимо како све ово ради кад је у питању РБГ шема боја коју користе и телевизори.
Кад су у питању материјалне боје долази до одузимања светлости, па ако помешамо жуту и плаву боју добићемо материју која ће да упије жуту и плаву боју светлости па ће наш ум тај материјал видети као зелен, док код телевизора долази до сабирања боја, па кад један пиксел обасјамо плавом диодом, плаво филтрираном светлошћу, и тај исти пиксел обасјамо и црвеном диодом, тј. црвено филтрираном светлошћу, дакле један пиксел обасјавамо са два извора светлости. То је као да бели зид обасјамо са две сијалице, једном обојеном у плаво да филтрира плаву боју а другом црвеном да филтрира црвену боју. Кроз плави филтер ће проћи,жута + црвена боја светлости, а кроз црвени филтер ће проћи жута + плава боја светлости. Дакле на зид ће пасти, или у наше око нема везе, жута + црвена из једног извора и жута + плава из другог извора, и ми ћемо зид или пиксел видети као розе, избељено црвени. Овде имамо проблем ! Зашто не видимо пиксел белим кад из њега долазе све три боје светлости. Изгледа да плави филтер задржава и мало црвене светлости па зато пиксел/зид бивају обојени у розе. Али зато ако на један извор светлости ставимо црвени и плави филтер пиксел/зид ће бити љубичаст, и то је једна од ствари које дефинитивно доказују да наше око не види светлост већ њен недостатак.
Да погледамо шта се дешава кад зид обасјамо са два извора ако на један извор ставимо плави, а на други зелени филтер. Зелени филтер ће упити жуту и плаву боју светлости а пропустити црвену, док ће плави филтер задржати плаву а пропустити црвену и жуту светлост. Дакле Пиксел/зид ће бити обасјан црвеном+црвеном +жутом бојим светлости и ми ћемо тај Пиксел/зид видети као светло плав. Као кад плавој материјалној боји додамо белу боју. И овде имамо проблем као код розе боје. Наиме и овом случају пиксел/зид нису обасјани плавом светлошћу и ми би требали да га видимо плавог , али не ми га видимо светло плавог.Међутим посматрањем жуте боје светлости примећујемо да се она понаша као осиромашена бела светлост, као да у њој има и мало плаве и мало црвене светлости. Ако погледамо и Сунце видимо мало жућкасто. Изгледа да или хелијум којим је сунце омотано мало задржава и осиромашује светлост или светлост на проласку кроз атмосверу буде додатно осиромашена за плаву боју светлости, па ми кад погледамо горе видимо небеско плаветнило које је последица баш тог осиромашења светлости на проласку кроз атмосверу.
Ово са сабирањем светлоси нам може пружити још један занимљив увид. Хајде да сабирамо светлост имајући у виду да се светлост и код РБГ шеме боја филтрира.

( наставак)
По званичној науци црвени филтер зауставља плаву и зелену светлост а пропушта црвену а плави филтер зауставља зелену и црвену а пропушта плаву боју светлости. По логици ствари ако би смо ставили ова два филтера један преко другога светлост неби могла да прође кроз такав филтер јер би била сва заустављена . међутим зид који је обасјан светлошћу која пролази кроз такав филтер бива љубичаст. Што ће рећи да званична наука има проблем са схватањем како функционише светлост. Док у случају да наше око види недостатак светлости, црвени филтер пропушта плаву и жуту светлост, а плави, црвену и жуту. И кад се саставе проћи ће жута боја светлости а црвена и плава ће бити заробљене у филтеру, рецептори у нашем оку ће јавити мозгу да нема црвене и плаве и наш ум ће рећи, зид је љубичаст. На овај начин ми експериментално доказујемо да наше око не види светлост већ реагује на њен недостатак.
Ево још једног примера да наше око не види светлост: Када уђемо у Земљину сенку ми видимо мрак, иако знамо да је мрак само недостатак светлости. Значи видимо оно чега нема. А када погледамо у извор светлости ми не видимо ништа, јер нас светлост заслепљује. Дакле ми видимо тумачење свога ума који нам каже да ту нема светлости и ми то видимо као мрак. Тако ум тумачи недостатак светлости. Тако су и остале боје које не припадају трима основном бојама само тумачења нашег ума. Па он недостатак жуте и плаве тумачи и показује нам то као зелено, То је само још један доказ да наше око није способно да види светлост.
Пошто је свет у коме живимо, материјални свет, створен по угледу на духовни, То значи да ми не можемо видети духовну светлост, јер наше духовне очи, интелект и разум не виде светлост већ реагују на њен недостатак. Па ако измемо да је Чистоћа светлост, то значи да ми пошто можемо видети само таму, оно што мислимо да је чисто је заправо прљаво.
Погледајмо на примеру Достојанства, које је светлост. Људи мисле да је понос светлост а заправо је тама у односу на Достојанство, Како ћемо ми онда схватити достојанство ако га не можемо видети. Па тако што ћемо размишљати шта је то што је супротно од поноса. Па ћемо видети да достојанствен човек може да се понизи а да не умали себе, а да поносан човек не може да се понизи. Јер само велики човек може да се понизи, мали не може бити мањи него што јесте. Поносан човек, оправдавајући своју немоћ да се понизи, каже да он не дозвољава да га газе.
Љубав, Доброта, Лепота,Милосрђе, Мудрост, Широкогрудост, итд. Све је то светлост.
Погледајмо Мудрост , она је супротно од онога што ми мислимо да она јесте. Глупост је тама, и глуп човек мисли како је он паметан, док мудар никада то за себе неће помислити. Кажу да је Бог био праведан када је делио памет, сви мисле да су паметни. Дакле, оно што ми видимо као паметно је глупост а оно што ми видимо као глупост, ту можемо наћи мудрост.
Можемо видети да све оно што ми мислимо да је светлост и да је добро, да је заправо све то тама и да смо преварени од стране наших земаљских учитеља, а да је све оно за шта смо мислили да је тама и да је зло заправо светлост и да је добро. Зато и у Св. Писму пише;'' из таме ће засјати светлост''.

GROM:

Интелект је део ума

Kliknite za proširenje...

Reči: "intelekt", "um", "razum". "pamet", "svest", "duh", "jastvo", "bog", "bitak", "subjekt" itd, su reči koje označavaju jedan i isti pojam. U nedostatku znanja o čemu je reč ljudi su taj jedan i isti pojam označili samo različitim rečima i zamišljaju da se radi o različitim pojmovima, a zapravo pojma nemaju o čemu pričaju.

Немаш откровења зато и не разумеш основне ствари из духовности,

Kliknite za proširenje...

Otkrovenje je svako znanje koje ne dolazi u mozak i u ljudsku svest preko tela i telesnih čula. Čak su i obični snovi "otkrovenja", sa kojima obično u praktičnom životu ne možeš uraditi ništa. Kao ni sa svim dosadašnjim verskim, navodno, "božanskim otkrovenjima", sem da po njima napraviš nekakvu bezvrednu svetsku veru ili sektu. Ali kad ti se u svesti razbistri logika po kojoj postoji materija, život i priroda i da je ravnopravan poredak univerzalni prirodni zakon Dobra, po kojem su sve materijalne forme u univerzumu sagrađene, onda je to nešto sasvim drugo. To je onda istinsko "božansko otkrovenje". Pogotovo kad je primalac otkrovenja svestan davaoca otkovenja i kad ga može pokazati na Internetu kako on izgleda, da i drugi ljudi mogu da ga vide. I pogotovo kad se u to "otkrovenje" ne mora slepo i bez razumevanja verovati, već se ono u celosti može naučno i eksperimentalno proveriti u praksi. Poput Teslinih "otkrovenja", odnosno, otkrića iz oblasti elektronike, za koje je, kako je sam objasnio, ideje dobijao iz nebeskih duhovnih sfera.

Ostatak tvog posta u kojem pokušavaš da nam gatanjem pomoću boja nešto objasniš neću da komentarišem i gubim vreme. Za mene to nema neki poseban značaj.

OZIMAN:

А што се тиче правих откровења, она немају везе са вашим милостивим богом. До њих можемо доћи једино знањем при чему ни то није гаранат свакоме, али то је једини пут. Знање нас може довести до става при којем се може јавити интуиција.

Kliknite za proširenje...

Znači, otkrovenja nemaju veze sa bogom, ali sa intuicijom imaju. Samo kad bi još znao da nam objasniš šta je "intuicija", sve bi bilo uredu. Odnosno, kad bi znao da objasniš da je intucija to kad se ideje ne stvaraju u mozgu, već u mozak dolaze telepatski iz vana tela i mozga. Ali u tom slučaju bi trebalo da znaš da objasniš i šta je "telepatija". Odnosno, da znaš da je telepatija bežično prenošenje informacija, koje nije moguće bez medija koji informaciju prenosi i subjekta koji informaciju šalje. U tvom primeru, taj pošiljalac tvojih "otkrovenja" ne bi morao da bude bog. Mogli bi da budu, recimo, umrli Barkli i Bergson.

Jel nam to, grome, saopštavaš da smo daltonisti???

ristob:

Jel nam to, grome, saopštavaš da smo daltonisti???

Kliknite za proširenje...

Не, него да рецептори у оку реагују на недостатак светлости а кад има светлости они су задовољни и не шаљу сигнале мозгу. Као да недостатак светлости доживљавају као опасност.
Када нема светла ми видимо мрак. Мрак не постоји а ми га ипак видимо. Мрак плаши људе тако да је по мом мишљењу у сврху преживљавања тако уређено да нас недостатак светла плаши па и наши рецептори реагују шаљући сигнале мозгу какво је стање напољу.
@ Љубо

Reči: "intelekt", "um", "razum". "pamet", "svest", "duh", "jastvo", "bog", "bitak", "subjekt" itd, su reči koje označavaju jedan i isti pojam. U nedostatku znanja o čemu je reč ljudi su taj jedan i isti pojam označili samo različitim rečima i zamišljaju da se radi o različitim pojmovima, a zapravo pojma nemaju o čemu pričaju.

Kliknite za proširenje...

Интелект , Разум, Истина то су све делови ума . Ми у свом уму имамо небо и земљу као два различита извора мисли. У Истини се налазе наше васпитање, знање. образовање, искуства . Ти неке ствари ниси освестио и ја нећу да се мачујем овде с тобом.

Овај пример са светлошћу треба да скрене пажњу да су откровења једна јако моћна ствар и да нису ствар наше памети него да долазе од неког ко је изнад нас са знањем.
Толико научници изучавају светлост и не схвате како наше око функционише а онда то буде објављено једном сељаку са мизерним образивањем.
У чему сам ја то посебан? Ни у чему. само сам отвореног ума. Ништа не одбацујем као глупост и спреман сам о свему да размислим , сспреман сам да чујем нешто ново коликогод то мени у том тренутку било неприхватљиво. Људи изграде идентитет на свом знању и свако ново знање они доживљавају као напад на свој идентитет, и тако бивају онеспособљени за нове идеје.
Ево љубо твреди

Reči: "intelekt", "um", "razum". "pamet", "svest", "duh", "jastvo", "bog", "bitak", "subjekt" itd, su reči koje označavaju jedan i isti pojam.

Kliknite za proširenje...

Узалуд је да му говорим да то није тако кад је он изградио идентитет великог познаваоца ствари: он не може да ме чује.
Није он једини; од сто људи 99 је неспособно за нове идеје. То су бесплодни умови

Jesil ti, Grome, skoro pisao post o teleportaciji u staklenim kavezima?!

GROM:

Интелект , Разум, Истина то су све делови ума . Ми у свом уму имамо небо и земљу као два различита извора мисли. У Истини се налазе наше васпитање, знање. образовање, искуства . Ти неке ствари ниси освестио и ја нећу да се мачујем овде с тобом.

Kliknite za proširenje...

Grome, polako! Ni ja ne želim da se mačujem s tobom. Nije ovde reč o neslaganju između tebe i mene, već o tome što ti pričaš o jednoj stvari, a ja o drugoj, pa samo izgleda da se mačujemo. Ja pričam o svesti i njenim fizičkim i psihičkim sposobnostima, a ti pričaš o njenim fizičkim i psihičkim radnjama. Sposobnosti je samo sedam, pa sam ja celu moju filozofiju sveo samo na sedam pojmova. A fizičke i psihičke radnje mogu da budu veoma brojne i beskonačno različite. Pošto ti pričaš o fizičkim i psihičkim radnjama ti možeš, na pimer, ljudsku svest, tj. ljudsko JA da deliš na ko zna koliko delova , zato što u vreme dok koristi svoje fizičke i psihičke sposobnosti kao radnje, ljudska svest, tj. ljudsko JA može da se manifestujke na mnogo načina, Na primer, može da razmišlja, može da tugije, da se raduje, da igra ili peva i ko zna šta sve još može. I šta ti sada radiš - pokušavaš da sva ta različita stanja svesti podeliš na delove svesti, pa kažaeš, ovaj deo je intelekt, ovaj je razum, ovaj je duša, ovaj je um itd. Možeš ti to da radiš, ali sve to ti ne može pomoći da zumeš suštinu svesti i zakon po kojem ona postoji i čini sve to što čini.

Evo, na primer ti si se dao na izučavanje boja i boje dovodiš u vezu sa psihičkim stanjima svesti. To je uredi, boja svesti se menja kako se psihička stanja menjaju, ali da li ti umeš da objasniš o čemu se tu radi? Ne umeš. Ti ne uzimaš u obzir da se svest kada je aktivna uvek manifestuje kao elektromagnetno polje koje vibrira i da svako elektromagnetno svesno polje može da viubrira na različitim talasnim dužinama. Kada vibrira na dužim talasnim dužinama, onda se ono širi, a na kraćim se skuplja. i svaki put kad menja talasnu dužinu, menja i svoju boju, jer svaka vibracija ima i svoju boju. I svako to fizičko menjanje svesti, tj. menjanje boje i talasne dužine, uvek je praćeno i unutrašnjim psihičkim promenama untar svesti. I zato i jeste moguće prema bojama određivati i psihička stanja, ako znamo koja boja odgovara kojem psihičkom stanju.

Ali, Grome, mene sve to ne zanima. Ti si postavio temu "Božanska otkrovenja" i pokušavaš da to dovedeš u vezu sa svetlošću i njenim bojama. Jedno "svetlosno biće, na primer, koje može da se vidi na mnogo različitih video snimaka na Internetu koje su ljudi snimili, a koje je po svom znanju i svojim moćima na mnogo višem nivou nego čovek, sa lakoćom može da menja i svoju vibraciju i boju, može u trenutku da se skupi i zasvetli da postane vidljivo u tvom vidnom polju ili polju kamere, a u trenutku može da promeni vibraciju, proširi svoje energetko telo, promeni njegovu boju i u trenutku za tebe postane nevidljivo. A zatim opet u trenutku da se opet pojavi. I sve to nikakve veze sa otkrovenima nema. Otkrovenje se dešava u trenutku kada "Svetlosn o biće" želi da čoveku prenese neku informaciju, kojom prilikom ono podešava vibraciju i boju svog svesnog energetskog polja sa vibracijom i bojom čovekovog svesnog energetskog polja i u tom trenutku sve ono što "Svetloosno biće" misli, ta njegova misao se telepatski prenosi i u svesno polje čoveka i čovekov mozak i u istom trenutku i čovek misli i zna to isto što i Svetlosno biće zna i misli. Na istom principu, podešavanja talasnih dužina, rade i svi naši informatički sistemi. Kad "svetlosno biće" šalje neku poruju nekom čoveku, to obično budu misli i znanja koja čovek nikada ranije u svom umu i praktičnom životu nije imao, pa se onda čovek čudu kako je moguće da odjednom nešto zna što nikada ranije nije znao. To je analogno i isto kao kad bi se televizor u našoj sobi čudio odakle mu slika na ekranu, koju on nikada ranije u sebi nije imao. Pogotovo kad su u pitanju proročanstva. To je kad čovek iznenada sazna da će nešto da se desi i siguran je da će da se desi i to se nakon nekog vremena uistinu i desi. Pa se onda čovek pita kako je moguće saznati da će nešto da se desi što ni jedan drugi čovek ne zna i ne može da zna da će da se desi'

Eto, ovo što sam napred rekao bi trebalo da bude u skladu sa temom "Otkrovenja", a ne to o bojama o čemu ti pričaš. Što podrazumeva da suštinu Okrovenja ne možeš objasniti izučavajući boje, već izučavajući Svest i njenih sedam sposobnosti. I ma kako ti njoj ime dao - intelekt, razum, um, bitak, subjekt, jastvo, bog, apsolut ili bilo kako - to će uvek i samo da bude Svest i njenih sedam spsobnosti i radnji.

Zapamti, Svemir i sve ono iz čega je on sagrađen, sastoji se od samo sedam različitih vrsta fizičkih i psihičkih radnji, koje mogu da budu bezgranično različite. Kao na primer kad kažemo da su osećanja jedna od pet vrsta psihičkih radnji, bez obzira što osećanja mogu da budu beskonačno različita. Isto tako i kretanja i opažanja i pamćenja i mišljenja i razumevanja. I kamen i čovek ili jedna glista, na primer, mogu sve to da rade, ali na drastično različite načine. Ikad god želimo da vršimo bilo kakve podele svih tih različitih vrsta radnji, sem tih sedam podela nikakvih drugih podela nema. Tu nikako ne može da dođe i da se kaže, na primer, "intelekt je deo uma", kao što ti to kažeš, jer tako reći je krajnje besmisleno. zato jer ni intelekt, ni um nije radnja, ni fizička ni psihička, već vršilac svih mogućih i fizičkih i psihičkih radnji, koji je uvek, svugde i na svakom mestu JEDAN I ISTI, koji se ne može deliti na delove. U njemu nema ništa različito i u svemu što naše oči mogu da vide, to je isto. Različite su uvek i samo njegove fizičke i psihičke manifestacije, tj. radnje.

Opažajući i istražujući Svemir kao fizičku ili psihičku radnju, sa značenjem posledice, sa bilo kojeg stanovišta, to je uvek nauka. I pomoću nauke se ne može doći ni do kakvih objašnjenja bilo čega, već samo do utvrđivanja objektivnog i činjenjeničnog stanja stvarnosti.

Tek izučavajući vršioca svih mogućih fizičkih i psihičkih radnji sa značenjem uzroka, dolazimo do pravih mogućih objašnjenja. Što je i razumljivo jer Svemir kao radnju i posledicu nije moguće objasniti i razumeti, ako ne umemo da objasnimo i razumemo njegov uzrok. A njega i njegovo postojanje , objašnjvamo samo pomoću njegovoh sedam sposobnosti i radnji. I ne samo njega i njegovo postojanje, već i ceo Svemir, tj. sve moguće njegove fizičke i psihičke radnje. Zato nemoj da me osuđuješ i kažeš kao ovo što si rekao, citiram te

Узалуд је да му говорим да то није тако кад је он изградио идентитет великог познаваоца ствари: он не може да ме чује. Није он једини; од сто људи 99 је неспособно за нове идеје. То су бесплодни умови :

Kliknite za proširenje...

Dakle, nije ovde reč o tome da ja "ne mogu da te čujem", već o tome da ti ne razumeš razliku između onoga o čemu ja pričam i onoga o čemu ti pričaš. Ti opisuješ jedan od delova činjeničnog stanje stvarnosti i ubeđen si da taj tvoj opis stvarnosti istovremeno ima značenje i objšanjenja tog dela stvarnosti, što nije tačno. Objašnjenje za sve je uvek odgovor na pitanje kako je bilo koji deo činjenične stvarnosti moguć? Odnosno, odgovor na pitanje ŠTA taj deo činjenične stvarnosti uzrokuje, KAKO ga uzrokuje i ZAŠTO. A to je upravo ono o čemu jja govorim, ma o kojoj temi na ovom forumu da je reč. Sve što vi na ovom forumu, o bilo čemu, elaborirate i kažete da je tako kako jeste, ja uvek nakraju se ubacim sa onim "JA+7", da objasnim KAKO I ZAŠTO jeste to što jeste. To, uostalom i jeste uloga filozifije, da logički objašnjava postojanje i manifestaciju raznih stvari i pojava. I ma koliko stvari i njihove manifestacije da su različite, njihova objašnjenja su uvek ista i uvek se svode na "JA + 7". Zato što sem "JA + 7" drugo ništa i ne postoji i zato "JA + 7 " i jeste ZAKON SVEUKUPNOG POSTOJANJa i svakog mogućeg dešavanja.

ristob:

Jesil ti, Grome, skoro pisao post o teleportaciji u staklenim kavezima?!

Kliknite za proširenje...

Ne mogu da se setim tako nečeg. Da nije to onaj što mu nik:Grom iz vedra neba

U zadnje vreme se interesujem za elektromagnetizam, kako to funkcioniše? Pogledao sam dosta priloga na jutjubu koji govore o tome ali sve to ostaje po malo nejasno. Bog kad hoće da pomogne nekom da razume nešto, da mu otkrije on uredi događaje u životu tako da na kraju čovek bude pripremljen da razume stvar.. A evo kak to izgleda u ovom slučaju.
Шаловао сам неку оплату и поред мене на тезги је стајао котур паљене жице везан на једном месту да се неби расуо. И тако док сам ја ковао оплату тај котур спадне са тезге и отвори се у лепезу правећи читав круг. Пред мјим очима је настао торус.Мала је вероватноћа да котур падне и случајно направи торус. Пробајте ако мислите да то иде тек тако.
Торус је облик магнетног поља за оне који не знају. Знајући да се Бог на разне начине дивија кад жели да ми нешто покаже, станем изнад котура гледајући шта је то што треба да видим и схватим. Кругови жице су показивали линије магнетног поља а унутра кроз њих пролази струја крећући се у круг унутар линија магнетног поља. И видим у уму да се магма унутар планете исто тако креће и да је струјање те магме извор земљиног магнетизма. Јер када имамо струјање у круг добијамо и магнетно поље. Највероватније да је то узрок зашто тела која ротирају губе на маси. То би могло да буде објашњење зашто намагнетисана тела спорије падају..

Често од Бога у молитви тражим објашњења за неке ствари: Али одговор не добијем одмах. Некада се појави идеја у мом уму која објашњава моју упитаност већ кроз пар дана, Обично се у међувремену деси нешто што омогући разумевање откровења јер ни бог не открива човеку оно што човек у том тренутку не може да схвати. Тако да Отац прво припреми дете да може да разуме откровење. Некад у песми док слушам радио чујем речи које ме воде до разумевањаа. Тог тренутка знам да је та песма била ту само за мене. Некада ме одведе Бог да погледам неки прилог на јутјубу, некада у некој књизи буде нешто речено што омогући разумевање.
Код откровења код којих је потребна дуготрајнија припрема са више различитих садржаја да би се дошло до разумевања потраје и по више година. А за откровење шта је Душа чекао сам сигурно десетак година.
За тих десет година сам прочитао многа објашњена шта је душа , али та објашњења није пратило разумевање тако да ја то нисам могао да прихватим. Разумевање одређене идеје је врхунац откровења. Човек у свом уму као да загледа објекат свог интересовања, Као кад купиш ауто; па га загледаш. дижеш хаубу, загледаш мотор слушаш како ради, па га провозаш мало оштрије да видиш шта може. Е тако се у откровењу загледа идеја. Задовољство које се при том осећа је нешто предивно. Људи мисле да су телесна задовољства нешто и запостављају умна задовољства. Ево рецимо кад чујемо виц па разумемо поенту: смејемо се од свег срца, радосни смо јер смо разумели једну тако просту ствар. Можете ли замислити каква радост прожима биће кад откријемо нешто што види један у милион.
Једном у трећеразредном филму: лик се набацује риби и каже јој како је лепа
А она му одговара: лепота је у очима онога ко гледа.
Та реченица је била окидач да разумем да је сав наш живот ствар доживљаја а не стварности То откровење је довело до тога да почнем активно да радим на свом уму и да га обликујем да буде извор лепих доживљаја,

Grome, sve to što pričaš je uredu, ali sve mi to više liči na religiju, nego na filozofiju ili nauku. Treba u sve to uneti malo više naučnih činjenica i logike da ljudi koji nemaju takva iskustva - a njih je većina - ne bi morali u to da veruju.

Kao prvo, treba reći da je ceo univerzum sačionjen od velikih i malih elektromagnetnih, energetskih polja, velikih i malih koji egzistiraju jedni unutar drugih. Ona se ujedno manifestuju i kao polja u raznim bojama svetlosti. Ovo isto i Tesla tvrdi kad kaže da je sve energija, elektricitet i svetlost. Naučnici takođe tvrde da je sve što postopji takođe i vibracija, tj. da sva ta energetska, svetlosna polja uvek vibriraju na različitim talasnim dužinama. Takođe tvrde i da je sve kretanje, jer sva ta polja sem sposobnosti vibriranja i svetlenja, imaju i sposobnost kretanja. Mnogi naučnici takođe tvrde i da je sve informacija, jer sve materijalne forme od kojih je Svemir sačinjen su svršene organizacije kretanja i rada, koje bez informacija o kretanju i radu ne bi mogle ni da nastanu, niti da potraju. Na primer, ceo Svemir, kao i ljudski organizam ili bilo šta drugo, je samo sevršena organizacija kretanja i rada tih elektromagnetnih svetlećih polja.

I na kraju, kad smo kod tvrdnje da se sva ta organizovana kretanja odvijaju po informacijama o kretanjima, treba još dodati da sem što je sve energija, svetlost, elektricitet, vibracija i kretanje, da je sve što postoji istovremeno i život, tj. svest. Jer informacije, tj. znanja o kretanjima ne mogu postojati bez svesnih psihičkih procesa opažanja tih kretanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. U nauci danas takođe postoje dokazi da sve što postoji, od najmanje materijalne čestice, pa do Svemira kao celine, raspolaže tim psihičkin sposobnostima. Da nije tako, evolucije materije i ovakve savršene oragnizacije kretanja i rada u Svemiru, sa značenjem harmonije i reda, ne bi moglo da bude.

I sada, kada smo konstatovali postojanje te savršene harmonije i reda, treba naglasiti da bez mogućnosti komunikacije između svih tih nebrojenih elektromagnetnih svesnih polja, velikih i malih, tako savršenog reda ne bi moglo da bude. Koja (komunikacija) ne bi bila moguća da ne postoji mogućnost prenosa informacija, tj znanja između svih tih polja.

Ta mogućnost prenosa informacija, bez obzira da li se radi o organskoj ili neorganskoj materiji i prirodi, nam je odavno već poznata. Naši informatički sistemi - radio, televizija i bežična telefonija - su danas upravo na toj mogučnosti izgrađeni.

I ne samo da radio, televizija i bežična telefonija tu mogućnost prenosa informacija koriste. Ceo svemir tu mogućnost koristi. Čak i ljudi tom mogučnošću raspolažu i koriste je, ali nisu toga potpuno svesni. Pre rođenja to je bila jedina i ljudska mogućnost prenosa informacija i međusobnog komuniciranja, koja se od trenutka rođenja čoveka zaboravlja, jer od trenutka rođenja čovek za svoju potrebu komuniciranja sa spoljnim svetom počinje da koristi svoje telo, telesna čula i mozak. Ipak, takav oblik komunikacije između ljudi, materijalne prirode i duhovnog sveta, ljudima nije nepoznat. Takav oblik prenosa informacija nazivaju imenom "intuicija" i "telepatija". Naučnici danas pokušavavaju da odgonetnu o čemu se tu radi, ali to istraživanje još ivek nije postala ozbiljna naučna disciplina. To je još više u domeni svetskih religija, zatim raaznih duhovnih sekti i njihovih meditativnih tehnika. Pomoću kojih ljudi, putem medidacije pokušavaju da dovedu svoje telo i čula u stanje utrnuća, koje omogućuje čovekovom duhovnom svesnom energetskom svetlosnom polju, koje je spojeno sa telom, telesnim čulima i mozdom, da se za trenutak odvoji od njih, da bi se na taj način vratila čovekova zaboravljena sposobnost telepatskog, bežičnog, tj. misaonog prenosa informacija na daljinu i komuniciranja sa duhovnim svetom koji postoju svud okolo nas, uporedo sa materijalnim.

A kada se jednog dana svet ujedini i napravi ravnopravni svetski društveni i ekonomski poredak, kad sva zla prestanu koja ljudi jedni drugima u svom neznanju čine i kad se sa svim ljudima sveta spoji njiova kolektivna svest, na isti način kao što je ljudska duša spojena sa ćelijama i organima svoga tela, tada će telepatsko, misaono komuniciranje između ljudi, ostatka prirode i duhovnog sveta ponovo da postane glavni oblik prenosa znanja i komunikacije. Kada to bud,e više niko nikome i nikada neće moći ništa da slaže ili bilo koga da prevari, jer će svako da bude sposoban tuđe misli da pročita. Čak i na daljinu, ako neko nekome bude mislio ili spremao zlo, ovaj kome se to zlo misli i sprema, će to da zna. Čak i to je dovoljan razlog da svaki napredni pojedinac počne u svojoj sreedini da zagovara jedinstvo sveta i ravnopravan svetski društgveni i ekonomski poredak.

Треба разумети разлику између филозофирања и филозофије. Филозофија је љубав према мудрости а фиклозофирање љубав према глупости.
Шта је наука? Није ли наука постала филотзофирање? Нема правих научника нити се може наћи неко ко се бави филозофијом из љубави према мудрости.
Али кад избацимо филозофирање из науке долазимо до фантастичних открића у науци која отварају видике и очи онима који трагају за мудрошћу.
А што се тиче телепатије: Луди нису ни свесни у којој мери се ми већ користимо телепатијом. Ево ја и другар годинама радимо заједно; и кад објашњавамо нешто један другом прича се заврши на пар речи. И ми се савршено разумемо. Док он почне да прича ја у свом уму већ видим шта хоће да каже. Речи и подпитања нам служе само да проверимо да смо ухватили праву идеју. Луди који имају поверења један у другога имају такав однос и ту моралност блиста у свом пуном сјају. Како можеш имати поверења у неког ко зна да слаже, или је неодговоран, лењ. Па ни деца немају поверења у такве родитеље, ни родитељи у децу, а камоли неко са стране. Нема телепатије тамо где је сумња.
Док смо били више мајмуни него људи ми смо коминицирали телепатски. Није се лагало, крало и поверење е се подразумевало. Што смо постајали интелигентнији то смо све више тежили ка немораку и телепатија се губила. Говор и речи су у почетку служили само као помоћно средство да се провери да ли је ухваћена права идеја. Са развојем неморала све је већа била потреба за говором а све се мање користила телепатија. Али речи се неке ствари не могу објаснити и ту су се зидари вавилонске куле заглавили. Откровења јесу телепатске поруке на релацији Бог- човек. Али човек треба да буде моралан, да верује да постоји Бог који живи у њему и чији глас може да чује кроз мисли и идеје које се рађају у његовом уму. Али човек треба да зна да у његовом уму чучи и Ђаво који се труди да он не открије Бога. Интелект тај непријатељ Божији се својски труди да у нашем уму буде и мисли које нас наговарају на неморал, да лажемо, да крадемо. Интелект тај природни човек, та звер у нама мора бити укроћена да би заживео праведни поредак. Лажљиви, сколони крађи. неморалу ми не можемо градити праведни поредак. Зато је почетак праведности у Христовим речима. Љуби Господа Бога свог више него себе и љуби ближњега свог као самога себе.

Гром:

Људи који нису у стању да се издигну изнад свога интелекта, мрачњаци могу слободно да обиђу ову тему.

Kliknite za proširenje...

Trenutno mi je na raspolaganju jedino vlastiti intelekt, pa ne zameri što ću odatle par redova
napisati. A probaću da ne mračim.

Jednako i intelekt može da me ubeđuje da sam odgovorna za svoj život. Da tačno znam
šta radim i kakve će to rezultate da donese. Po ceo dan mogu da trčim okolo i procenjujem
šta je dobro a šta loše. Zapravo, samo sam tako navijena, a tripujem da sam vladar i da
upravljam.

Pre neki dan sam čula objašnjenje Patrijarha Pavla, o tri stepena duhovnog razvoja čoveka.
Kaže, čovek prvo mora da shvati da je rob. Da sve što radi, radi zato što mora.
Drugi stepen je najamnik. Čovek koji radi za platu, nagradu.
Treći stepen je Čovek koji radi za ljubav Božiju. Eto, samo da bi Bog bio srećan.

I pojma nemam kako izgleda taj drugi i treći stepen. I rado bih prva dva da preskočim
pa da se ubodem direktno u treći.
Ali ovaj prvi je pravo otkrovenje.

Koliko često u toku dana mogu da primetim nameru kojom sam vođena? Odakle
delujem? Čemu sve robujem i ko zapravo živi moj život?

Први степен Роб: односи се на ропство нагонима. Сама реч нагон говори да је неко нагнан да нешто ради. И кад је нагнан онда је роб.
Нагон за одржањем врсте тера мушкарца да посеје своје семе на што више места. ОН нема мисао да то ради већ су његове мисли афирмативне и побуђују га да се креће тамо где има жена. Рецимо кафићи. И пошто игра сепурења тражи да се разликујемо од других, да будемо занимљивији онда се довијамо на разне начине. Неко се показује кроз пиће. неко кроз дрогу, Неко маше скупим телефоном,колима, златом, гардеробом. Нагопн нас тера да радимо да би зарадили довољно новца да би се боље украсили за игру завођења. Неко дође на идеју да ће крађом лако доћи до новца, неко кроз превару, неко ваља дрогу,, лажемо да би све то постигли и нисмо свесни да нас нагон за продужење врсте тера на то.
Код жена је то мало другачије, оне треба да нађу здравог мужјака да обезбеде добро семе за своје потомство а такође треба да нађу и финансијски поткованог да после може да негује то дете. Често та два нису на истој адреси.
Могли би да кажемо да нас природни човек у нама нагони да будемо неморални и зли. По њему све је дозвољено да би се продужила врста, и да се лаже и да се краде, отима, да се убије. Ето то је интелект тај природни човек.
Док смо природни ми смо робови.
Други степен је најамник.
Човек је видео корист од духовности и схвата да је то начин да уреди свој живот и да престане да робује својим мислима и нагонима који их производе. Он почиње да се креће стазом духовности и ради да би постигао спасење,
Он још увек не зна да је воља сама срж њега као Божијег ума. и мотивацију налази у божијим обећањима на које гледа као на плату.
Трећи степен је када човек разуме да када је он сам радостан да се тада и бог радује са њим. Као кад се отац радује успеху свог детета Тако се о Бог Отац радује са нама јер је животна радост драж живота
Човек схвата да Кад с вољом ради било шта, он тада осећа да га радост испуњава, Човек разуме да када радимо с вољом чинимо де се љубав према послу и према Богу излива кроз нас..
Тада не праштамо ближњима зато што је Бог то тражио од нас већ праштамо из љубави према ближњем,
Када чинимо милост некоме ми то радимо из љубави према том човеку а не што морамо.
Роб ради што мора. најамник јер је плаћен а синови Божији из љубави јер само тада се Отац радује са њима.

Pa ne mora rob baš da juri žemske po kafitji. Može i da kleči u crkvi svakodnevno.
Nisu bitne akcije, nego motivi. Šta motiviše prvog, štga drugog, a šta trećeg?

GROM:

И кад је нагнан онда је роб.

Kliknite za proširenje...

Nije tačno. Kad si nagnan od samoga sebe onbda nisi rob. Ne možeš samome sebi da budeš rob. Jer kad je reč o nagonu samoodržanja, onda je reč o tebi samome. Nagon samoodržanja, to si ti sam.

Док смо природни ми смо робови.

Kliknite za proširenje...

Ne postoji ništa što nije prirodno. Sve što je zlo, prirodno je, isto kao i dobro. Dobro i zlo su dva prirodna i ravnopravna faktora nagona samoodržanja koji jedno bez drugog nisu mogući. Njegoš laže: "Čašu meda još niko ne popi, dok je čašom žuči ne zagorči". Prosto iz razloga što nije moguće znati šta je dobro ako se ne zna šta je zlo, niti šta je zlo, ako se ne zna šta je dobro. Generalno, zhnačenje zla uvek ima sve ono što onemogućuje ili ugrožava postojanje, a značenje dobra, sve ono što postojanje omogućuje. Zato je nagon samoodržanja ujedno i večita težnja od nepostojanja ka postojanju i od zla ka dobru. Nema druge mogućnosti da se večito postoji, već da se večito beži od zla ka dobru. Imajući to na umu, zlo nije negativan faktor za samo postojanje, već pozitivan. Zlo nas, tako što bežimo od njega, primorava da postojimo. Da nije zla ni postojanja ne bi bilo. Kad svoju propast i nepostojanje ne bi osećali kao zlo, svejedno bi nam bilo da li nas ima ili nema. To je logika nagona samoodržanja, a ujedn o i logika sveukupnog postojanja.

Човек је видео корист од духовности и схвата да је то начин да уреди свој живот и да престане да робује својим мислима и нагонима који их производе. Он почиње да се креће стазом духовности и ради да би постигао спасење,

Kliknite za proširenje...

Pričam ti priču. Vera je jedno obično laganje samoga sebe - ubeđivanje da je život nešto drugo od onoga što jeste. Možemo lagati sami sebe koliko god hoćemo, ali niko ne može izbeći da kroz zemaljski pakao dobra i zla ne prođe. A to šta će i kako će da nam bude kad umremo, to ćemo tek da vidimo. Bojim se da ni tamo nije ništa bolje. Niko ne može tvrditi da se ne rađamo i prelazimo iz duhovnog sveta u zemaljski upravo zato da bi se spasili od nekog oblika zla koje u duhovnom svetu vlada. Verovanje da samo u zemaljskom svetu ima zla je obična laž. Svi nivoi postojanja, od kojih je jedan i zemaljski, su takođe nivoi i dobra i zla. I na svim nivoima je potrebo rasppolagati znanjem dobra i zla, kako bi se na najbezbolniji način izbegavalo zlo, a ostvarivalo dobro. I na svim nivoima važi pravilo da stanje haosa uvek ima značenje zla, a stanje reda i harmonije, uvek značenje dobra. U zemaljskom svetu, kao i u svim drugim dimenzijama i svetovima, jedinstvena, harmonična i pravedna organizacija kretanja, života i rada uvek ima značenje dobra. Tim znanjem zemljani još uvek ne raspolažu. Još uvek, kad god im se ukaže prilika, prave haos i zlo i žive u haosu i zlu. Svi su ubeđeni da su pametni i da sve znaju, a glupi su da gluplji ne mogu da budu.

GROM:

Трећи степен је када човек разуме да када је он сам радостан да се тада и бог радује са њим.

Kliknite za proširenje...

Ostavi Boga na miru. Pričaš nešto o čemu pojma nemaš. Čovek ne može tek tako da bude radostan da bi i Bog bio radostan. Čovek ne može da bude radostan bez životnih okolnosti i uslova koje će da mu omoguiće da bude radostan. A čovek još uvek pojma nema koje su to okolnosti i uslovi, ni šta treba da radi da bi ih stvorio. Vernici misle da je dovoljno samo verovati, ići u crkvu, moliti se i tome se radovati i sve će da bude OK. Jest, al sutra-malo.

Hajde da malo proanaliziramo pravo stanje stvarnosti, ne bi li malo došli do pameti i shvatili šta ili ko je zapravo Bog?

Uzmimo za primer ljudski organizam koji se sastoji od četrdeset hoiljada različitih delova, delića i organa u kojima živi vviše milijardi živih bića - ćelija. Pa se sada zapitakmo da li te milijarde ćelija veruju u Boga, da li mu se mole i da li znaju ko ili šta je njihov Bog?

Laički, teško je odgovoritoi na ovo pitanje, ali, kad naučno analiziramo ljudski organizam, lako je utvrditi da je ljudski organizam isto što i ceo Svemir i da u njemu sve ima što i u celom svemiru ima. Takođe u ljudskom organizmu postoji iBbog, kao i bića koji u tog Boga veruju i mole mu se.

Šta je u ljudskom organizmu Bog i ko su u ljudskom organizmu bića koja mu se mole?

U ljudskom organizmu Bog je ljudsko JA, a bića koja mu se mole su milijarde ćelija unutar raznih delova i organa tela. Ljudsko Ja je svesno elektromagnetno polje koje obuhvata i prožima sve organe i ćelije tela i sve ih informatički i telepatski međusobno povezuje u harmničnu celinu, mada ćelije i organi tog svog boga ne mogu da vide. Ali bez njega ne mogu da žive. Sve što im za život treba, one mole tog svog boga i za čudo, on im redovno sve želje ispunjava, jer sve te njihove želje prima i oseća. Te životne želje ćelija u telu, ljudsko Ja, kao njihov Bog, oseća u vidu raznih nagona - nagona za hranom, vodom, vazduhom, seksom, za radom, igrom i odmaranjem i još mnogo koječega. I kad to ljudsko Ja udovolji svim njihovim željama, šta biva? Biva to da su sve ćelije tela radosne i vesele, a samim tim je i ljudsko JA kao njihov bog radostan i veseo, jer je informatički povezan sa vima njima. Činjenično stanje stvarnosti je tako, to je naučno i provereno i dokazano. U ljudskom organizmu nikakvog verovanja nema , ni crkava, niti verskih ratova. Sve je čista praksa.

Pomoću analogija sve može da se razume i nauči, jer jedan i isti zakon haosa i harmonije, odnosno dobra i zla, na svim nivoima u univerzumu vlada. Kako je u ljudskom telu, tako je i na svim nivoima postojanja u celom univerzumu. I tako treba da bude i u svetskom ljudskom društvu. I celo ljudsko društvo, kao i društvo ćelija i organa u ljudskom telu, ima svog Boga, tj. svoju kolektivnu i zajdniču svest, sa značenjem jednog šireg JA, poput ljudskog JA. I taj naš, ljudski Bog, takođe može da bude radostan kad su ljudi radosni i može da udovoljava ljudskim željama kada mu se ljudi mole. Kao što i ljudsko JA udovoljava željama svojih ćelija i organa kad mu se mole. Udovoljava na taj način što traži rešenja, tj, najbolje puteve i načine kako da se te želje ostvare. I telepatski, tj. misaono sugeriše svome telu šta treba da radi da bi se te želje ostvarile.

Ljudskom Ja, kao Bogu ćelija i organa tela je lako da zadovoljava želje tela, zato jer je ljudski organizam maksimalno savršena i oranizuovana, jedinstvena celina. A Bogu svih ljuddi sveta to još uvek nije lako, jer ljudi u svetu su politički, nacinalno, verski i klasno podeljeni, međusobno jedni drugima suprostavljeni i u svom neznanju se ponašaju kao rogovi u vreći. To sve čini da lje svetsko ljudsko društvo jedan još uvek nesavršen i bolestan organizam koji strada i pati, a sa njim zajedno i ljudski Bog, tj. zajednička svest svih ljudi sveta. Ta zajednička svest celog čovečanstva je tu, svuda oko nas i ona postoji. Postoji kao i ljudsko JA, takođe u vidu jednog živog i svesnog eklektromagnetnog polja, ali mnogo šireg od ljudskog. Ima ona i svoje ime. To njeno ime je već više hiljada godina ljudima poznato, još od vremena starijih i naprednijih civilizacija koje su živele na Zemlji još pre ove naše, koje su bile naprednije od naše. To su bile civilizacije Lemuraca i Atlantiđana. Ime te, svim ljudima zajedničke svesti, po staroegipatkoj religiji je "Horus", po hinduističkoj, "Hrišna", a po Hrišćamskoj, "Hrist". Naravno ne Isus Hrsit , koji je bio samo čovek i koji je, po meni, verovatno, propovedao o Hrstu , pa su mu, opet po meni, verovatno njegovi savremenici dali nadimak "Isus Hrist".

Kada je reč o "svetlosnim bićima" sa kojima ljudi mogu da uspostave komunikativan odnos i od njih primaju razna znanja, koja za nas imaju značenje onoga što se podrazumeva pod rečju i pojmom "otkrovenja", ona su, isto kao i naše ljudske svesti, delići te naše kolektivne, Hristonske svesti. Ona su unutar te svesti kao fajlovi u našim kompjuterima u kojima čuvamo razne informacije ili kao ćelije u našim mozgovima u kojima su takođe skladištene razne inrormacije, koje naša ljudska svest, tj. ljudsko JA, korsiti u svim procesima svog mišljenja. Isto tako i Hrist (Horus, Hrišna), tj. naša svetska, ljudska, kolektivna svest korsisti "svetlosna bića" u procesima svog mišljenja i misaonog (telepatskog) komuniciranja sa nama ljudima na Zemlji, prilikom davanja zanja o tome šta mi ljudi na zemlji treba da radimo prilikom zadovoljavanja naših ovozemaljskih potreba i želja. Gde je uvek jedinstveni, ravnoptavni svetski društveni i ekonomski poredak ono glavno i univerzalno rešenje pomoću kojeg se na svim nivoima postojanja zadovoljavaju sve životne potrebe i želje.

U našem narodu i svetu postoji uverenje da se sve želje mogu ostvariti samo ako se ume jako i uporno želeti. Tako isto i ćelije i organi u našem telu ostvaruju sve svoje želje. U nekim narodima u svetu se često praktikuju stari običaji, kad ljudima nešto nedeostaje, na primer kada je sušna godina, kad ponestane vode i zavlada žeđ, ljudi se kupe na jedno mesto pa mole Boga da kiša padne. I za čudo, kažu da se uvek i desi da se posle toga nebo i zamrači i kiša padne. Neka meditativna društva u svetu takođe slično čine. Ljudi se sakupe, zajedno meditiraju sa željom, na primer da se na nebu pojave "svetlosna bića". I "svetlosna bića se zaista i pojave". Imaju o tome i video zapisi na Youtube.

То ЈА које спомињеш, То су приче за малу децу. Ја мора да има свој идентитет,Ко сам ЈА. Неко гледа своје тело и каже то сам ја, Други је освестио да је он Ум а да је тело само превозмо средство за ум. Неко себе види као Ум Божији, део Божијег ума па каже ја сам син Божији, То ЈА треба да има карактер, Какав сам Ја.
То Ја којим машеш можеш да продаш малој деци а неком озбиљнијем то није ни да посвети пажњу твојој причи.
Потруди се да разумеш шта причам

U našem narodu i svetu postoji uverenje da se sve želje mogu ostvariti samo ako se ume jako i uporno želeti. Tako isto i ćelije i organi u našem telu ostvaruju sve svoje želje.

Kliknite za proširenje...

Ево овај део. ми каже да ти ниси освестио разлику између жеље и наде јер овако нешто не пише човек који то зна. Па кад основне ствари не знаш, Шта даље да причамо
Само ми спамујеш тему

GROM:

о ЈА које спомињеш, То су приче за малу децу. Ја мора да има свој идентитет,Ко сам ЈА. Неко гледа своје тело и каже то сам ја, Други је освестио да је он Ум а да је тело само превозмо средство за ум. Неко себе види као Ум Божији, део Божијег ума па каже ја сам син Божији, То ЈА треба да има карактер, Какав сам Ја.То Ја којим машеш можеш да продаш малој деци а неком озбиљнијем то није ни да посвети пажњу твојој причи. Потруди се да разумеш шта причам

Kliknite za proširenje...

Ti polaziš sa stanovišta svoje vere i za tebe je tvoja vera znanje. Ja polazim sa stanovišta nauke i iskustva i za mene su nauka i iskustvo znanje.

Kada je reč o pojmu "JA", Tesla kaže: Sve je energija; sve je elektricitet: sve je svetlost". Tesla je samo zaboravio da tome doda i kaže da su energija, elektrictet i svetlost, za sebe i u sebi, istovremeno i SVEST, koja sebe zove imenom "JA". Odnosno da su energja, svetlost i elektricitet samo tri razlčite žive i svesne manifestacije jednog i istog, jedinopostojećeg oblika postojanja, jer energija, odnosno, svestlost, tj. elektricitet, sem što se fizički manifestuju kao procesi kretanja i rada, oni se u sebi istovremeno manifestuju i kao svesni psihički procesi opažanja tog svog kretanja i rada, te osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. U nauci danas postoje nebrojeni dokazi koji to potvrđuju.

Plus ovih naučnih činjenica od kojih polazim, ja istovremeno rasplažem i veoma bogatim iskustvom odvajanja mog energetskog, svetlosnog, tj. elektromagnetnog polja od tela i ponovnog spajanja sa njim, koje prilikom odvajanja od tela zadržava i nosi sa sobom ono isto svoje "JA" sa svim svojim psihičkim, tj. intelektualnim osobinama, koje ima i kada je sjedinjeno sa telom.

Vidiš, Grome, to su činjenice, to je iskustvo i to je NAUKA O SVESTI, odn osno NAUKA O "JA". TO je nauka o tome KO ili ŠTA je "JA", a ne to što ti pričaš.

Rekao Ljubo:
U našem narodu i svetu postoji uverenje da se sve želje mogu ostvariti samo ako se ume jako i uporno želeti. Tako isto i ćelije i organi u našem telu ostvaruju sve svoje želje.

Kliknite za proširenje...

Rekao Grom:
Ево овај део. ми каже да ти ниси освестио разлику између жеље и наде јер овако нешто не пише човек који то зна. Па кад основне ствари не знаш, Шта даље да причамо
Само ми спамујеш тему

Kliknite za proširenje...

Grome, ovaj moj stav koji negiraš je takođe NAUKA.

Nauka je to da su sve materijalne forme u svemiru (atomi, nebeska tela, sistemi nebeskih tela, tela ćelija, biljaka, životinja, ljudi itd) skupovi, tj. organizacije kretanja i rada enegetskih, elektromagnetnih, svetlosnih i svesnih polja, velikih i malih, koji egzistiraju jedni unutar drugih - manji unutar većih, pa ovi veći unutar još većih, sve do onog najvećeg i najšireg svesnog energetskog, elektromagnetnog i svetlosnog, SVEMIRSKOG POLJA (GLAVNOG BOGA) koji u seb i nosi i sve sadrži. I što je najvažnije brine se o svemu, tj. o celom Svemiru kao svom materijalnom telu.

Uz znanje da se uvek svako šire i veće elektromagnetno polje brine o održanju onih manjih i nižih svesnih elektromagnetnih polja koje nosi u sebi i koje smatra svojim telom. Tako se, na primer, elektromagnetno polje atoma brine, tj. ispunjava sve životne želje elementarnih čestica u sebi (protona, neutrona i drugih), jer one su njegovo telo. Zatim, kada je reč o ljudskom telu, elektromagnetna živa i svesna polja ćelija, se brinu o atmima i molekulima koje nose u sebi jer oni su tela ćelija. A ko se brine i ispunjava sve životne želje ćelija i organa u telu čoveka? Naravno, brine se ono elektromagnetno, živo i svesno polje koje prožima i obuhvata sve ćelije i organe tela. To je ono što ima značenje čovekove "duše", tj. onog ljudskog "JA". Ono je to koje ispunjava sve želje svoga tela, jer i ljudsko ja te želčje tela oseća kao svoje želje, zato jer je telepatski i informatički povezano sa svim ćelijama i organima tela.

A šta je sa životnim željama svih ljudi na našoj planeti? Ko njihove želje ispunjava? Imaju li oni svoju kolektivnu svest koja o njima brine?

Za sada, još uvek o ljudskim željama brinu vlade pojedinih zemalja unutar kojih ljudi žive, kao i svetske reliogijske institucije, jer one za sada vrše ulogu kolektivnih svesti ljudi koji unutar njihovih zemalja žive, tako što se o njima brinu, tj. ispunjavaju njihove želje. O tome, kako brinu, nećemo sada, to je druga priča. I brinuće se tako kako se brinu, sve dok se ceo svet ne ujedini u jednu ravnopravnu svetsku društvenu i ekonomsku zajednicu, sličnu ljudskom organizmu, što je uslov da se kolektivna HRISTONSKA SVEST ne inkarnira u sve ljude sveta i sve ih telepatski i informatički ne poveže u jednu živuću i svesnu celinu. Da bi od tog trenutka svi ljudi sveta postali delići (ćelije i organi) njegog tela i da bi od tog trenutka ONA počela da se brine o željama svih ljudi sveta, kao svojim vlastitim željama, iz razloga što će ljudske želje da oseća kao svoje jer je je spojena s ljudima.

Za sada to još uvek nije tako. Samo pojedni ljudi ili grupice ljudi u okviru svojih vera, sekti ili meditativnih grupa, pokušavaju da ostvare kontakt, preko "svetlosnih bića", sa tom našom, zajedničkom svešću, jer "svetlosna bića su deo njenog tela. Takođe smo i mi ljudi i cela organska priroda deo njenog tela, jer mi iz te naše kolektivne svesti, kad se inkarniramo na Zemlji, dolazimo iz nje i u nju se, kada umremo, vraćamo. Dolazimo na Zemlju da bi se materijalizovali, a kasnije, da bi se i ta naša kolektivna svest materijalizovala, kada se spoji sa svim ljudima sveta. To je inače način na koji se ceo Svemir materijalizuje i to je suštima celokupne evolucije žive i svesne materije, odnosno energije Svemira. Da bi na kraju, kada se u Svemiru sve doved u red i ceo Svemir postao živo i materijalno biće, koje ima svoju i dušu i telo.

Ne znam da li sam bio dovoljno jasan, ali sve ovo što sam ispričani je činjenično stanje sveukupne stvarnosti. To već sada može da postane glavna svetska prirodna nauka, Nauka o Svesti ili nauka o nagonu samoodržanja, jer sve potrebne činjenice da se ovakva nauka ustanovi su u okviru prirodnih nauka, psihologije, pa i svetskih religija, već poznate.