BOLJARIN:
Da li smo svesni da je ova civilizacija na svom zalasku ili
je vec zasla za horizont ili zavrsila u ustima zmije vecnosti...?
Naša civilizacija još nije ni rođena. To znači da se još uvek nije razvila do stupnja da popstane savršeno BIĆE, poput ljudskog organizma, u kojem će svi ljudi da budu obuhvaćeni jednom, svojom zajedničkom, kolektivnom svešću, kao što su sve ćelije i organi u ljudskom telu obuhvaćene i prožete ovom našom, ljudskom svešću. To će da se desi kad se svet totalno ujedini po prirodnom i univerzalnom zakonu, u jedinstvenu ekonomsku zajednicu, napravljenu na bazi prvedne podele rada i rezultata rada. I kad se to bude desilo, ako se desi, tek tada treba da počne pravi, sretni i dug život naše civilizacije, dok ne ostari i umre, tj. dok svi ljudi iz materijalnog stanja ne pređu ponovno u duhovno i energetsko stanje iz kojega su i došli.
Znamo li kako izgleda nova civilizacija?
Svaka civilizacija izgleda kao što je napred opisano. Svaka počinje da se stvara i razvijka (sintropija) iz stanja mirovanja, tj. iz energetskog i duhovnog stanja koje se spaja sa zemaljskim, materijalnim, pa se postepeno razvija do svog vrhunca, posle čega nastupa period njenog opuštanja, smirivanja, stagniranja, (entropija) sve do smrti i potpunog raspada, tj. vraćanja u ono mirujuće i odmarajuće stanje iz kojeg je sve i počelo.
Ciklus ove civilizacije se zavrsava kontrolom misljenja cime se ulazi u robovski period nove civilizacije....
Pogrešno! Znanje i promišljanje znanja je uvek u službi samoodržanja, tj. u službi primene najboljeg prirodnog rešenja o tome kako se najlakše izbegava zlo, a ostvaruje dobro. Koje se uvek svodi na stvaranje jedinstvenog pravednog društvenog i ekonomskog poretka i jedino takvo mišljenje je istinsko slobodno mišljenje. Svako drugačije mišljenje je tom cilju je suprotno i štetno i ne može da se smatra inteligentnim, visoko razvijenim i slobodnim mišljenjem, već nerazvijenim, maloumnim, štetnim i neslobodnim. Čak i onda ako ono ničim izvanjskim nije sputano, jer takvo mišljenje samo sebe sputava, sebi šteti i tako samo sebe čini neslobodnim. Dokaz za to je upravo trenutni nizak stupanj razvoja naše civilizacije u kojoj slobode mišljenja ima, ali poznavanja najvišeg prirodnog zakona postojanja i njegovoh najboljih rešenja samoodržanja, nema, što uzrokuje da ni sretnog i slobodnog života, za većinu ljudi sveta, nema.
Da li je potrebno sacuvati sopstveni identitet ili se treba prepustiti?
Sopstveni identitet nije trenutni stupanj razvoja naših znanja, mišljenja, želja, navika i shvatanja, koje se stalno razvijaju i menjaju od nižeg stupnja ka višem, koje se ne može sprečiti, već je naš identitet naše JASTVO, koje nikada niti nastaje, niti nestaje, niti se menja.
Da se ne bi ubio od dosade.
