Српски краљеви, кнежеви и владари прије Немањића

СрбинПодгорица

СрбинПодгорица

Domaćin
Poruka
3.183
Сви знају за Немањиће, а шта је са владарима прије? Колико Срба зна за њих? Колико Срба зна који је први познати српски владар?Колико је било паганских владара? Колико Срба зна који је кнез био за вријеме ``крштења Срба и Србије``?
 
СрбинПодгорица:
Сви знају за Немањиће, а шта је са владарима прије? Колико Срба зна за њих? Колико Срба зна који је први познати српски владар?Колико је било паганских владара? Колико Срба зна који је кнез био за вријеме ``крштења Срба и Србије``?
Kliknite za proširenje...
Pogledaj ovde:http://www.istorijskabiblioteka.com/spisak:srpski-srednjovekovni-vladari
 
Poslednja izmena:
По Милошу С. Милојевићу српски владари од 492 године су:

Династија Свевладовића

1. Свевлад, Самовлад, или Само, Самко I (492-530)
2. Цар Борис, или Брус И Свевладовић или Самовладовић I (530-540)
3. Цар Остројило И Свевладовоћ или Самовладовић II (540-552)
4. Цар Свевлад, или Самовлад II син Стројимиров, Самовладовић III (552-564)
5. Цар Селимир I Свевладов или Самов син, Свевладовић или Самовић IV (564-585)
6. Цар српски Владан I Селимиров син Свевладовић V (585-610)
7. Цар Радомир I Владанов син Свевладовић VI (610-620)
8. Вишеслав Свевладовић
9. Радослав Свевладовић
10. Просегој Свевладовић

Династија Дрвановића

1. Цар Звонимир I Дрванов или Дрвенаровић (632-675)
2. Краљ Будимир I Звонимиров Дрванић или Дрвенаровић II (675-680)
3. Светолик I Будимиров Дрванић или Дрвенаровић III (680-692)
4. Владислав I Светоликов Дрванић или Дрвенаровић IV (692-709)
5. Томислав I Владислављев (или Светоликов син) Дрвановић или Дрвенаровић V (709-722)
6. Себислав (или Збислав) I Томислављев Дрвановић или Дрвенаровић VI (722-749)
7. Разбивој I и Владимир Себислављеви Дрвановићи или Дрвенаровићи VII (746-753)
8. Владимир I Себислављев Дрвановић или Дрвенаровић VIII (753-773)
9. Хранимир I Владимиров Дрвановић IX (773-782)
10. Тврдослав I Хранимиров Дрвановић X (782-787)
11. Остројило или Стројило II Владимиров Дрвановић XI (787-791)
12. Толимир Остројилов Дрвановић XII (791-799)
13. Предислав I Толимиров Дрвановић XIII (799-805)
14. Крепимир I Предислављев Дрвановић XIV (805-830)
15. Светозар Крепимиров Дрвановић XV (830-835)
16. Радослав Светозарев Дрвановић XVI (835-850)
17. Часлав или Честислав I Радослављев Дрвановић XVII (850-862)
18. Петрислав I Радослављев Дрвановић XVIII (864-879)
19. Павлимир или Бела I Петрислављев Дрвановић XIX (879-910)
20. Жена Белина (Павлимирова) Дрвановића XX (910-930)
21. Тресимир I Белин или Павлиморов Дрвановић XXI (930-960)
22. Прелимир I Тресимиров Дрвановић XXII (960-982)
23. Хвалимир I Прелимиров Дрвановић XXIII (982-986)
24. Легет I Крешимиров Дрвановић XXIV (986-989)
25. Силвестер I Болеслављев Дрвановић XXV (989-993)
26. Тугомир Силвестров Дрвановић XXVI (993-997)
27. Хвалимир II Тугомиров Дрвановић XXVII (997-1003)
28. Петрислав II Хвалимиров Дрвановић XXVIII (1003-1010)
29. Владимир Свети II Петрислављев Дрвановић (Јован Владимир) XXIX (1010-1015)
30. Драгомир I Хвалимиров Дрвановић XXX (1015-1019)
31. Доброслав или Војислав I Драгомиров Дрвановић XXXI (1036-1055)
32. Неда I и најстарији јој син Гојислав Војислављев Дрвановић XXXII (1055-1057)
33. Михајил I Војислављев Дрвановић XXXIII (1057-1073)
34. Радослав II Војислављев Дрвановић XXXIV (1073-1089)
35. Бодин I Михајилов Дрвановић XXXV (1089-1100)
36. Доброслав II Бранислављев Дрвановић XXXVI (1100-1102)
37. Владимир III Михајилов Дрвановић XXXVII (1102-1114)
38. Ђурађ I Бодинов Дрвановић XXXVIII (1114-1117)
39. Грубеша I Бранислављев Дрвановић XXXIX (1117-1124)
40. Ђурађ Бодинов Дрвановић XC (1124-1143)
41. Грдиња или Градиња I Бранислављев Дрвановић XCI (1143-1154)
42. Радослав III Градињин Дрвановић XCII (1154-1160)
 
Дундурије:
По Милошу С. Милојевићу српски владари од 492 године су:

Династија Свевладовића

1. Свевлад, Самовлад, или Само, Самко I (492-530)
2. Цар Борис, или Брус И Свевладовић или Самовладовић I (530-540)
3. Цар Остројило И Свевладовоћ или Самовладовић II (540-552)
4. Цар Свевлад, или Самовлад II син Стројимиров, Самовладовић III (552-564)
5. Цар Селимир I Свевладов или Самов син, Свевладовић или Самовић IV (564-585)
6. Цар српски Владан I Селимиров син Свевладовић V (585-610)
7. Цар Радомир I Владанов син Свевладовић VI (610-620)
8. Вишеслав Свевладовић
9. Радослав Свевладовић
10. Просегој Свевладовић

Династија Дрвановића

1. Цар Звонимир I Дрванов или Дрвенаровић (632-675)
2. Краљ Будимир I Звонимиров Дрванић или Дрвенаровић II (675-680)
3. Светолик I Будимиров Дрванић или Дрвенаровић III (680-692)
4. Владислав I Светоликов Дрванић или Дрвенаровић IV (692-709)
5. Томислав I Владислављев (или Светоликов син) Дрвановић или Дрвенаровић V (709-722)
6. Себислав (или Збислав) I Томислављев Дрвановић или Дрвенаровић VI (722-749)
7. Разбивој I и Владимир Себислављеви Дрвановићи или Дрвенаровићи VII (746-753)
8. Владимир I Себислављев Дрвановић или Дрвенаровић VIII (753-773)
9. Хранимир I Владимиров Дрвановић IX (773-782)
10. Тврдослав I Хранимиров Дрвановић X (782-787)
11. Остројило или Стројило II Владимиров Дрвановић XI (787-791)
12. Толимир Остројилов Дрвановић XII (791-799)
13. Предислав I Толимиров Дрвановић XIII (799-805)
14. Крепимир I Предислављев Дрвановић XIV (805-830)
15. Светозар Крепимиров Дрвановић XV (830-835)
16. Радослав Светозарев Дрвановић XVI (835-850)
17. Часлав или Честислав I Радослављев Дрвановић XVII (850-862)
18. Петрислав I Радослављев Дрвановић XVIII (864-879)
19. Павлимир или Бела I Петрислављев Дрвановић XIX (879-910)
20. Жена Белина (Павлимирова) Дрвановића XX (910-930)
21. Тресимир I Белин или Павлиморов Дрвановић XXI (930-960)
22. Прелимир I Тресимиров Дрвановић XXII (960-982)
23. Хвалимир I Прелимиров Дрвановић XXIII (982-986)
24. Легет I Крешимиров Дрвановић XXIV (986-989)
25. Силвестер I Болеслављев Дрвановић XXV (989-993)
26. Тугомир Силвестров Дрвановић XXVI (993-997)
27. Хвалимир II Тугомиров Дрвановић XXVII (997-1003)
28. Петрислав II Хвалимиров Дрвановић XXVIII (1003-1010)
29. Владимир Свети II Петрислављев Дрвановић (Јован Владимир) XXIX (1010-1015)
30. Драгомир I Хвалимиров Дрвановић XXX (1015-1019)
31. Доброслав или Војислав I Драгомиров Дрвановић XXXI (1036-1055)
32. Неда I и најстарији јој син Гојислав Војислављев Дрвановић XXXII (1055-1057)
33. Михајил I Војислављев Дрвановић XXXIII (1057-1073)
34. Радослав II Војислављев Дрвановић XXXIV (1073-1089)
35. Бодин I Михајилов Дрвановић XXXV (1089-1100)
36. Доброслав II Бранислављев Дрвановић XXXVI (1100-1102)
37. Владимир III Михајилов Дрвановић XXXVII (1102-1114)
38. Ђурађ I Бодинов Дрвановић XXXVIII (1114-1117)
39. Грубеша I Бранислављев Дрвановић XXXIX (1117-1124)
40. Ђурађ Бодинов Дрвановић XC (1124-1143)
41. Грдиња или Градиња I Бранислављев Дрвановић XCI (1143-1154)
42. Радослав III Градињин Дрвановић XCII (1154-1160)
Kliknite za proširenje...

A je l' navodi izvore? Konkretno za ove Svevladoviće. Malo mi smješno jer se ne zna ni gdje su Srbi bili za vrijeme njihove navodne vladavine.
 
Дундурије:
По Милошу С. Милојевићу српски владари од 492 године су:

Династија Свевладовића
1. Свевлад, Самовлад, или Само, Самко I (492-530)
2. Цар Борис, или Брус И Свевладовић или Самовладовић I (530-540)
3. Цар Остројило И Свевладовоћ или Самовладовић II (540-552)
4. Цар Свевлад, или Самовлад II син Стројимиров, Самовладовић III (552-564)
5. Цар Селимир I Свевладов или Самов син, Свевладовић или Самовић IV (564-585)
6. Цар српски Владан I Селимиров син Свевладовић V (585-610)
7. Цар Радомир I Владанов син Свевладовић VI (610-620)
8. Вишеслав Свевладовић
9. Радослав Свевладовић
10. Просегој Свевладовић

Династија Дрвановића

1. Цар Звонимир I Дрванов или Дрвенаровић (632-675)
2. Краљ Будимир I Звонимиров Дрванић или Дрвенаровић II (675-680)
3. Светолик I Будимиров Дрванић или Дрвенаровић III (680-692)
4. Владислав I Светоликов Дрванић или Дрвенаровић IV (692-709)
5. Томислав I Владислављев (или Светоликов син) Дрвановић или Дрвенаровић V (709-722)
6. Себислав (или Збислав) I Томислављев Дрвановић или Дрвенаровић VI (722-749)
7. Разбивој I и Владимир Себислављеви Дрвановићи или Дрвенаровићи VII (746-753)
8. Владимир I Себислављев Дрвановић или Дрвенаровић VIII (753-773)
9. Хранимир I Владимиров Дрвановић IX (773-782)
10. Тврдослав I Хранимиров Дрвановић X (782-787)
11. Остројило или Стројило II Владимиров Дрвановић XI (787-791)
12. Толимир Остројилов Дрвановић XII (791-799)
13. Предислав I Толимиров Дрвановић XIII (799-805)
14. Крепимир I Предислављев Дрвановић XIV (805-830)
15. Светозар Крепимиров Дрвановић XV (830-835)
16. Радослав Светозарев Дрвановић XVI (835-850)
17. Часлав или Честислав I Радослављев Дрвановић XVII (850-862)
18. Петрислав I Радослављев Дрвановић XVIII (864-879)
19. Павлимир или Бела I Петрислављев Дрвановић XIX (879-910)
20. Жена Белина (Павлимирова) Дрвановића XX (910-930)
21. Тресимир I Белин или Павлиморов Дрвановић XXI (930-960)
22. Прелимир I Тресимиров Дрвановић XXII (960-982)
23. Хвалимир I Прелимиров Дрвановић XXIII (982-986)
24. Легет I Крешимиров Дрвановић XXIV (986-989)
25. Силвестер I Болеслављев Дрвановић XXV (989-993)
26. Тугомир Силвестров Дрвановић XXVI (993-997)
27. Хвалимир II Тугомиров Дрвановић XXVII (997-1003)
28. Петрислав II Хвалимиров Дрвановић XXVIII (1003-1010)
29. Владимир Свети II Петрислављев Дрвановић (Јован Владимир) XXIX (1010-1015)
30. Драгомир I Хвалимиров Дрвановић XXX (1015-1019)
31. Доброслав или Војислав I Драгомиров Дрвановић XXXI (1036-1055)
32. Неда I и најстарији јој син Гојислав Војислављев Дрвановић XXXII (1055-1057)
33. Михајил I Војислављев Дрвановић XXXIII (1057-1073)
34. Радослав II Војислављев Дрвановић XXXIV (1073-1089)
35. Бодин I Михајилов Дрвановић XXXV (1089-1100)
36. Доброслав II Бранислављев Дрвановић XXXVI (1100-1102)
37. Владимир III Михајилов Дрвановић XXXVII (1102-1114)
38. Ђурађ I Бодинов Дрвановић XXXVIII (1114-1117)
39. Грубеша I Бранислављев Дрвановић XXXIX (1117-1124)
40. Ђурађ Бодинов Дрвановић XC (1124-1143)
41. Грдиња или Градиња I Бранислављев Дрвановић XCI (1143-1154)
42. Радослав III Градињин Дрвановић XCII (1154-1160)
Kliknite za proširenje...

Ovo je istinito kolko i "Gospodar prstenova" i "Igra prestola"
 
Дундурије:
16. Радослав Светозарев Дрвановић XVI (835-850)
17. Часлав или Честислав I Радослављев Дрвановић XVII (850-862)
Kliknite za proširenje...

dobro se uklapa s narodnom pesmicom koju su kačić i fortis zabeležili.
to bi trebalo da je vreme secesije i osnutka hrvatske države
Ustani se, kralju Radoslave,
zlo ga lega i zoricu zaspa,
odbiže te Lika i Krbava,
ravni Kotar do vode Cetine!«

Kad je kralju glase razumio,
Cijaslava sina dozivao:
»Ustani se, moje dite drago,
da kupimo vojsku na sve strane.

Odbiže nas Lika i Krbava,
plemenita hrvatska država,
i vas Kotar do vode Cetine.
Bog će dati, da će dobro biti.
Kliknite za proširenje...

edit: našao sam milivojevića i evo dela koji se odnosi na radoslava i sina mu:

radoslav.jpg

a ovi Drvanovići bi bili potomci slavnoga Dervana?

dervan.jpg

 
Poslednja izmena:
СрбинПодгорица:
Сви знају за Немањиће, а шта је са владарима прије? Колико Срба зна за њих? Колико Срба зна који је први познати српски владар?Колико је било паганских владара? Колико Срба зна који је кнез био за вријеме ``крштења Срба и Србије``?
Kliknite za proširenje...

Prvi spomenuti srpski vladar je knez Dervan, koji je vladao 600-636 Luzickom Srbijom.

Njegov sin se spominje kao Nepoznati Knez, i doveo Srbe na Balkan 633 godine....cukununuk Nepoznatog Kneza je Viseslav koji je srpski vladar.

Viseslav, pa Radoslav pa Prosigoj pa Vlastimir. Vlastimir postaje Veliki Zupan i stvori Vlastimirovic dinastiju.

U isto vreme se spominje Travunjski Zupan Beloje, koji ima dinastiju Belojevic. Od Belojevica potice Stefan Vojislav i Jovan Vladimir, od kojih su dinastija Vojislavljevic a od Vojislavljevica Nemanjici.

Srbi primaju hriscanstvo po plemenskom uredjenju u 870 godini pod vlascu kneza Mutimira Vlastimirovica, otuda je Krsna Slava obicaj. Slavi se plemensko krstenje,. Takodje u to vreme Mutimir gradi Petrovu Crkvu kod Novog Pazara.
 
Дундурије:
По Милошу С. Милојевићу српски владари од 492 године су:

Династија Свевладовића

1. Свевлад, Самовлад, или Само, Самко I (492-530)
2. Цар Борис, или Брус И Свевладовић или Самовладовић I (530-540)
3. Цар Остројило И Свевладовоћ или Самовладовић II (540-552)
4. Цар Свевлад, или Самовлад II син Стројимиров, Самовладовић III (552-564)
5. Цар Селимир I Свевладов или Самов син, Свевладовић или Самовић IV (564-585)
6. Цар српски Владан I Селимиров син Свевладовић V (585-610)
7. Цар Радомир I Владанов син Свевладовић VI (610-620)
8. Вишеслав Свевладовић
9. Радослав Свевладовић
10. Просегој Свевладовић

Династија Дрвановића

1. Цар Звонимир I Дрванов или Дрвенаровић (632-675)
2. Краљ Будимир I Звонимиров Дрванић или Дрвенаровић II (675-680)
3. Светолик I Будимиров Дрванић или Дрвенаровић III (680-692)
4. Владислав I Светоликов Дрванић или Дрвенаровић IV (692-709)
5. Томислав I Владислављев (или Светоликов син) Дрвановић или Дрвенаровић V (709-722)
6. Себислав (или Збислав) I Томислављев Дрвановић или Дрвенаровић VI (722-749)
7. Разбивој I и Владимир Себислављеви Дрвановићи или Дрвенаровићи VII (746-753)
8. Владимир I Себислављев Дрвановић или Дрвенаровић VIII (753-773)
9. Хранимир I Владимиров Дрвановић IX (773-782)
10. Тврдослав I Хранимиров Дрвановић X (782-787)
11. Остројило или Стројило II Владимиров Дрвановић XI (787-791)
12. Толимир Остројилов Дрвановић XII (791-799)
13. Предислав I Толимиров Дрвановић XIII (799-805)
14. Крепимир I Предислављев Дрвановић XIV (805-830)
15. Светозар Крепимиров Дрвановић XV (830-835)
16. Радослав Светозарев Дрвановић XVI (835-850)
17. Часлав или Честислав I Радослављев Дрвановић XVII (850-862)
18. Петрислав I Радослављев Дрвановић XVIII (864-879)
19. Павлимир или Бела I Петрислављев Дрвановић XIX (879-910)
20. Жена Белина (Павлимирова) Дрвановића XX (910-930)
21. Тресимир I Белин или Павлиморов Дрвановић XXI (930-960)
22. Прелимир I Тресимиров Дрвановић XXII (960-982)
23. Хвалимир I Прелимиров Дрвановић XXIII (982-986)
24. Легет I Крешимиров Дрвановић XXIV (986-989)
25. Силвестер I Болеслављев Дрвановић XXV (989-993)
26. Тугомир Силвестров Дрвановић XXVI (993-997)
27. Хвалимир II Тугомиров Дрвановић XXVII (997-1003)
28. Петрислав II Хвалимиров Дрвановић XXVIII (1003-1010)
29. Владимир Свети II Петрислављев Дрвановић (Јован Владимир) XXIX (1010-1015)
30. Драгомир I Хвалимиров Дрвановић XXX (1015-1019)
31. Доброслав или Војислав I Драгомиров Дрвановић XXXI (1036-1055)
32. Неда I и најстарији јој син Гојислав Војислављев Дрвановић XXXII (1055-1057)
33. Михајил I Војислављев Дрвановић XXXIII (1057-1073)
34. Радослав II Војислављев Дрвановић XXXIV (1073-1089)
35. Бодин I Михајилов Дрвановић XXXV (1089-1100)
36. Доброслав II Бранислављев Дрвановић XXXVI (1100-1102)
37. Владимир III Михајилов Дрвановић XXXVII (1102-1114)
38. Ђурађ I Бодинов Дрвановић XXXVIII (1114-1117)
39. Грубеша I Бранислављев Дрвановић XXXIX (1117-1124)
40. Ђурађ Бодинов Дрвановић XC (1124-1143)
41. Грдиња или Градиња I Бранислављев Дрвановић XCI (1143-1154)
42. Радослав III Градињин Дрвановић XCII (1154-1160)
Kliknite za proširenje...

Глупости,Борис је Прабугарско име

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Boris_(given_name)
 
snouden:

dobro se uklapa s narodnom pesmicom koju su kačić i fortis zabeležili.
to bi trebalo da je vreme secesije i osnutka hrvatske države
Kliknite za proširenje...

Naravno da podseća, kada je Kačić koristio iste izvore prilikom pisanja ove pesme (Kačiću, konkretno, najverovatnije ovde Doljoni).

SStrelac:
Pa stvarno koji su izvori ovoga? Nigde nista slicno a ozbiljno, nisam procitao.
Kliknite za proširenje...

Ako idemo skroz do srži, odnosno do krajnjih poznatih izvora, reč je o tzv. Letopisu Popa Dukljanina, uz ključnu razliku da su vladari posrbljeni odnosno svi prikazani kao srpski.

Od Popa Dukljanina došlo je u XVII stoleće zahvaljujući Mavru Orbiniju, odakle je prešlo u strane vode zahvajujući mletačkom notaru Đovaniju Nikoli Doljoniju, a našlo je svoje mesto i kod Pavla Ritera Vitezovića te je, u tom formatu i od tih autora, dospelo u XVIII stoleće zahvaljujući Andriji Kačiću Miošiću i Pavlu Julincu. I tako su dalji autori preuzimali i reprodukovali Dukljaninov rodoslov (npr. Jovan Rajić i, ukoliko se ne varam, Simeon Piščević, ili recimo Stematografija Hristifora Žefarovića), s tim što je u XIX stoleću zahvaljujući Milojeviću i drugima, kada je bilo vreme formiranja moderne srpske nacije, bilo ideje da se celokupno predstavi to kao rodoslovje srpskih dinasta. A od Milojevića je prepisao Deretić i to je to.
 
Poslednja izmena:
Slaven777:
Ako idemo skroz do srži, odnosno do krajnjih poznatih izvora, reč je o tzv. Letopisu Popa Dukljanina, uz ključnu razliku da su vladari posrbljeni odnosno svi prikazani kao srpski.

Od Popa Dukljanina došlo je u XVII stoleće zahvaljujući Mavru Orbiniju, odakle je prešlo u strane vode zahvajujući mletačkom notaru Đovaniju Nikoli Doljoniju, a našlo je svoje mesto i kod Pavla Ritera Vitezovića te je, u tom formatu i od tih autora, dospelo u XVIII stoleće zahvaljujući Andriji Kačiću Miošiću i Pavlu Julincu. I tako su dalji autori preuzimali i reprodukovali Dukljaninov rodoslov (npr. Jovan Rajić i, ukoliko se ne varam, Simeon Piščević), s tim što je u XIX stoleću zahvaljujući Milojeviću i drugima, kada je bilo vreme formiranja moderne srpske nacije, bilo ideje da se celokupno predstavi to kao rodoslovje srpskih dinasta. A od Milojevića je prepisao Deretić i to je to.
Kliknite za proširenje...
Aha to je znaci taj "istorijski izvor"...
 
Slaven777:
Naravno da podseća, kada je Kačić koristio iste izvore prilikom pisanja ove pesme (Kačiću, konkretno, najverovatnije ovde Doljoni).
Kliknite za proširenje...
isto i fortis?

1. ako je ta pesmica pevana u narodu i odnosi se na tako daleku prošlost onda nije za verovati da se održavala samo usmenim predanjima. trebao bi, za osnov, postojati neki pisani izvor pre kačićevog i fortisovog bilježenja.

2. nego, pade mi u oči s koliko detalja i s kojom preciznošću milojević opisuje dogadjaje . da ne znaš šta je imao za štivo što se tih srpskih vladara tiče?
 
Poslednja izmena:
Slaven777:
Hehehe pa nema sad baš potreba da stavljamo navodnike; mislim zaista sijaset pisanih dokumenata koji sadrže falsifikovane podatke su prvoklasan istorijski izvor za ovo ili ono.
Kliknite za proširenje...

Pa dobro sad, uverzirani strucnjaci mogu valjda da procene verovatnocu i tacnost pisanih izvora a njih uopste nema mnogo barem sto se tice ranog Srednjeg veka kod Srba.
Meni je recimo nesporno da je srpski knez Mihajlo bio na splitskom saboru 925. iako Hrvati to uglavnom negiraju osim njihove Nade K. Zavisi sa koje se strane posmatra...
 
snouden:
isto i fortis?

1. ako je ta pesmica pevana u narodu i odnosi se na tako daleku prošlost onda nije za verovati da se održavala samo usmenim predanjima. trebao bi, za osnov, postojati neki pisani izvor pre kačićevog i fortisovog bilježenja.
Kliknite za proširenje...

Šta znači isto i Fortis?

Fortis je preveo neke delove Kačićevih pisanija na italijanski jezik, te je tako preveo i deo Kačićevih Pisama od Radoslava. Nije on zapisao neki varijetet drugi te pesme, niti pak nezavisno od Kačića, ako si to možda bio pomislio.

Naravno da postoje pisani izvori; već sam ih pomenuo nekoliko puta...to su Doljoni i Orbini.

Pevana ta pesma jeste, ali tek nakon što ju je Kačić bio osmislio. Ponoviću još jednom što Karadžić veli o Kačiću:

Vuk Karadžić:
Ono nijesu narodne pjesme, nego i' je on gradio, kao što i sam kaže, i premda su đekoje (osobito koje nijesu na sroke) dosta nalik na narodne pjesme, ali se opet lasno može poznati da nijesu narodne.
Kliknite za proširenje...

snouden:
2. nego, pade mi u oči s koliko detalja i s kojom preciznošću milojević opisuje dogadjaje . da ne znaš šta je imao za štivo što se tih srpskih vladara tiče?
Kliknite za proširenje...

Koristio je štošta dostupno tada...uglavnom Jovana Rajića i Konstantina Nikolajevića.

Zajednički je izvor ovog rodoslovlja, bilo direktno, bilo indirektno (preko Vitezovića ili Kačića) Orbini (odnosno Letopis Popa Dukljanina).
 
Slaven777:
Šta znači isto i Fortis?
Fortis je preveo neke delove Kačićevih pisanija na italijanski jezik, te je tako preveo i deo Kačićevih Pisama od Radoslava. Nije on zapisao neki varijetet drugi te pesme, niti pak nezavisno od Kačića, ako si to možda bio pomislio.

Naravno da postoje pisani izvori; već sam ih pomenuo nekoliko puta...to su Doljoni i Orbini.

Pevana ta pesma jeste, ali tek nakon što ju je Kačić bio osmislio. Ponoviću još jednom što Karadžić veli o Kačiću:

Koristio je štošta dostupno tada...uglavnom Jovana Rajića i Konstantina Nikolajevića.
Zajednički je izvor ovog rodoslovlja, bilo direktno, bilo indirektno (preko Vitezovića ili Kačića) Orbini (odnosno Letopis Popa Dukljanina).
Kliknite za proširenje...
bio sam ubedjen da je pesmicu fortis zapisao od ljudi a ne preveo.
šro se tiče milivojevića. valjda ima onih kojima je profesija da provere njegove izvore i napišu štogod. to nije teorija relativnosti.)
 
Opet Milojević.
Krajem pretplošlog veka u nekim popularnim časopisima bilo je reči o mogućnostima putovanjima u kosmos i da će se u ne tako dalekoj budućnosti moći obići Mesec i videti ko tamo živi. Beogratska čaršija je odmah napravila pošalicu koja otprilike kaže ; šta ima da idu na Mesec da bi videli ko tamo živi kad je Milojević tamo već pronašao Srbe.

Istina, on (Milojević) nije na Mesecu našao Srbe ali jeste u Kini;

9d46f15d87b58840b514bb51eedb4875.jpg

abfe221982282f5f635a21d76c778364.jpg

c50edcfdd656e9fe36cef6bb66864d19.jpg

Koliko je Milojević srpskog onomastičkog materijala u Kini pronašao, podsećali vas ovo na nešto :think:
 
Poslednja izmena:
snouden:
bio sam ubedjen da je pesmicu fortis zapisao od ljudi a ne preveo.
Kliknite za proširenje...

Kada bi samo znao u koliko sam netačnih stvari ja bio neakada ubeđen, ne bi kraja spisku bilo. :)

snouden:
šro se tiče milivojevića. valjda ima onih kojima je profesija da provere njegove izvore i napišu štogod. to nije teorija relativnosti.)
Kliknite za proširenje...

Ne znam šta tačno pitaš ovde? Ako te zanima pogledaj njegov popis na kraju knjige Odlomci, koji je tako lako dostupan na internetu.

Kao što rekoh, ovaj rodoslov je preuzeo od Rajića najverovatnije, ako o Dukljaninovom rodoslovlju govorimo.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Н
Народ Немањића
2
Odgovora
48
Pregleda
786
argumentovano
A
P
Srpski jezik pre dolaska Turaka
2
Odgovora
40
Pregleda
957
Nikita Kulganov
Nikita Kulganov
yenohpamai
Da li bi, sa etnicko-jezickog stanovista, pravilan naziv prve Jugoslavije trebao biti "Kraljevina Srbohrvata, Bugara i Slovenaca?
Odgovora
1
Pregleda
197
yenohpamai
yenohpamai

Back
Top