комшија
Stara legenda
- Poruka
- 91.024
http://www.kurir.rs/vesti/politika/2864111/bivsi-direktor-studija-b-vucic-je-zapoceo-progon-novinara
DAO ISKAZ na suđenju za ubistvo Ćuruvije
BIVŠI DIREKTOR STUDIJA B: Vučić je započeo progon novinara
Dragan Kojadinović rekao juče na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije da je zloglasni Zakon o informisanju, donet dok je Aleksandar Vučić bio ministar informisanja, bio uvod u progon medija
Dragan Kojadinović, nekadašnji direktor i glavni i odgovorni urednik Studija B, juče je pred Specijalnim sudom govorio o okolnostima u kojima je 11. aprila 1999. ubijen novinar Slavko Ćuruvija, a posebno se osvrnuo na Zakon o javnom informisanju, koji je donet godinu dana ranije.
Prema njegovim rečima, zakon koji je donet u vreme dok je aktuelni predsednik Aleksandar Vučić bio ministar informisanja bio je praktično početak „najžešćeg progona nezavisnih novinara u zemlji, a prethodio je i drugim zločinima“.
- Nakaradni Zakon o javnom informisanju bio je represija na nezavisne medije. Bio je to preki sud, bez šanse da se odbranite. Trpeli smo svašta, ekonomsko iznurivanje, zastrašivanje, progon - opisao je atmosferu u državi uoči ubistva Slavka Ćuruvije tadašnji glavni urednik Studija B.
Gledalac javio
Prema njegovim rečima, kazne koje su izricane medijima realizovane su ekspresno, u roku od 24 sata. Pored svega ovoga, počele su i otvorene pretnje likvidacijama.
- Počelo je bombardovanje i tada su počela da stižu i različita upozorenja da nama koji smo bili u tim medijima prete razne opasnosti - otkrio je on juče pred sudom i dodao da mu je i američki diplomata Ričard Holbruk savetovao da sa suprugom napusti Srbiju.
U to vreme, kako je rekao, glavni urednici su dobili pismeno obaveštenje da ne smeju ništa da objavljuju o ratnim dejstvima bez odobrenja, a na redovne sastanke odlazili su i kod ministra Vučića. Kojadinović je objasnio da je upravo Studio B bio jedini medij koji je objavio vest o ubistvu Ćuruvije.
- Javio nam je gledalac na fiksni telefon. Pozvao sam Vladana Dinića, vlasnika lista Svedok, bio je u tom trenutku ispred Borbe. Otrčao je do Svetogorske i javio mi da Ćuruvija leži sam u lokvi krvi, kao i da je tu zatekao dva Roma koja su mu rekla da su ubice pobegle u Komercijalnu banku - prisetio se Kojadinović, navodeći da se tada govorilo da je u toj banci sedište Državne bezbednosti. Za reč se javio optuženi Radomir Marković, navodeći da je tada tu bila javna, a ne državna bezbednost.
Ćutali o ubistvu
Studio B, kako je rekao, prekinuo je program i odmah objavio vest o smrti, dok su ostali mediji to objavili „tri dana kasnije, na stranama crne hronike, kao vest u nekoliko redova“. Za Ćuruvijino ubistvo, podsetimo, optužena su četvorica radnika tadašnje Državne bezbednosti. Njima se na teret stavlja da su novinara ubili po nalogu nekoga iz tadašnje vlasti, ali tužilaštvo nije utvrdilo ko je to ubistvo naredio.
On je rekao da su Ćuruvija, kao i njegova redakcija, bili izloženi tim pritiscima i putem izricanja visokih novčanih kazni.
Kojadinović je rekao i da je Studio B prvi objavio da je Ćuruvija ubijen i da je to javio na redakcijski telefon neko od građana.
"Meni je to kroz vrata (u redakciji) preneo neko iz studija i ja sam zvao novinara Vlada Dinića, vlasnika lista Svedok da proveri jer je bio na ulici", rekao je on.
Kojadinović je rekao da je Dinić otišao do Svetogorske ulice i da je tu "zatekao u ulazu telo Ćuruvije u krvi". "To mi je javio i ja sam potom objavio vest", rekao je Kojadinović.
On je rekao da mu je nekog od narednih dana, u razgovoru Dinić rekao, i da je na mestu ubistva zatekao samo dva mala Roma.
"Naveo je da su mu rekli da su oni koji su pucali pobegli u Komercijalnu banku a tada se pričalo da je tu banku koristio DB", rekao je Kojadinović.
Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. u Svetogorskoj ulici u Beogradu, u haustoru zgrade u kojoj je živeo.
Za njegovo ubistvo optuženi su načelnik Državne bezbednost (DB) Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB Milan Radonjić, bivši glavni inspektor Druge uprave DB Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava DB Miroslav Kurak.
Po optužnici, Ćuruviju je ubio Kurak koji je u bekstvu, a saučesnik mu je bio Romić koji je, kao i Radonjić, uhapšen u januaru 2014.
Optuženi su tokom prethodnih ročišta odbacili svaku povezanost s tim zločinom.
DAO ISKAZ na suđenju za ubistvo Ćuruvije
BIVŠI DIREKTOR STUDIJA B: Vučić je započeo progon novinara
Dragan Kojadinović rekao juče na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije da je zloglasni Zakon o informisanju, donet dok je Aleksandar Vučić bio ministar informisanja, bio uvod u progon medija
Dragan Kojadinović, nekadašnji direktor i glavni i odgovorni urednik Studija B, juče je pred Specijalnim sudom govorio o okolnostima u kojima je 11. aprila 1999. ubijen novinar Slavko Ćuruvija, a posebno se osvrnuo na Zakon o javnom informisanju, koji je donet godinu dana ranije.
Prema njegovim rečima, zakon koji je donet u vreme dok je aktuelni predsednik Aleksandar Vučić bio ministar informisanja bio je praktično početak „najžešćeg progona nezavisnih novinara u zemlji, a prethodio je i drugim zločinima“.
- Nakaradni Zakon o javnom informisanju bio je represija na nezavisne medije. Bio je to preki sud, bez šanse da se odbranite. Trpeli smo svašta, ekonomsko iznurivanje, zastrašivanje, progon - opisao je atmosferu u državi uoči ubistva Slavka Ćuruvije tadašnji glavni urednik Studija B.
Gledalac javio
Prema njegovim rečima, kazne koje su izricane medijima realizovane su ekspresno, u roku od 24 sata. Pored svega ovoga, počele su i otvorene pretnje likvidacijama.
- Počelo je bombardovanje i tada su počela da stižu i različita upozorenja da nama koji smo bili u tim medijima prete razne opasnosti - otkrio je on juče pred sudom i dodao da mu je i američki diplomata Ričard Holbruk savetovao da sa suprugom napusti Srbiju.
U to vreme, kako je rekao, glavni urednici su dobili pismeno obaveštenje da ne smeju ništa da objavljuju o ratnim dejstvima bez odobrenja, a na redovne sastanke odlazili su i kod ministra Vučića. Kojadinović je objasnio da je upravo Studio B bio jedini medij koji je objavio vest o ubistvu Ćuruvije.
- Javio nam je gledalac na fiksni telefon. Pozvao sam Vladana Dinića, vlasnika lista Svedok, bio je u tom trenutku ispred Borbe. Otrčao je do Svetogorske i javio mi da Ćuruvija leži sam u lokvi krvi, kao i da je tu zatekao dva Roma koja su mu rekla da su ubice pobegle u Komercijalnu banku - prisetio se Kojadinović, navodeći da se tada govorilo da je u toj banci sedište Državne bezbednosti. Za reč se javio optuženi Radomir Marković, navodeći da je tada tu bila javna, a ne državna bezbednost.
Ćutali o ubistvu
Studio B, kako je rekao, prekinuo je program i odmah objavio vest o smrti, dok su ostali mediji to objavili „tri dana kasnije, na stranama crne hronike, kao vest u nekoliko redova“. Za Ćuruvijino ubistvo, podsetimo, optužena su četvorica radnika tadašnje Državne bezbednosti. Njima se na teret stavlja da su novinara ubili po nalogu nekoga iz tadašnje vlasti, ali tužilaštvo nije utvrdilo ko je to ubistvo naredio.
On je rekao da su Ćuruvija, kao i njegova redakcija, bili izloženi tim pritiscima i putem izricanja visokih novčanih kazni.
Kojadinović je rekao i da je Studio B prvi objavio da je Ćuruvija ubijen i da je to javio na redakcijski telefon neko od građana.
"Meni je to kroz vrata (u redakciji) preneo neko iz studija i ja sam zvao novinara Vlada Dinića, vlasnika lista Svedok da proveri jer je bio na ulici", rekao je on.
Kojadinović je rekao da je Dinić otišao do Svetogorske ulice i da je tu "zatekao u ulazu telo Ćuruvije u krvi". "To mi je javio i ja sam potom objavio vest", rekao je Kojadinović.
On je rekao da mu je nekog od narednih dana, u razgovoru Dinić rekao, i da je na mestu ubistva zatekao samo dva mala Roma.
"Naveo je da su mu rekli da su oni koji su pucali pobegli u Komercijalnu banku a tada se pričalo da je tu banku koristio DB", rekao je Kojadinović.
Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. u Svetogorskoj ulici u Beogradu, u haustoru zgrade u kojoj je živeo.
Za njegovo ubistvo optuženi su načelnik Državne bezbednost (DB) Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB Milan Radonjić, bivši glavni inspektor Druge uprave DB Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava DB Miroslav Kurak.
Po optužnici, Ćuruviju je ubio Kurak koji je u bekstvu, a saučesnik mu je bio Romić koji je, kao i Radonjić, uhapšen u januaru 2014.
Optuženi su tokom prethodnih ročišta odbacili svaku povezanost s tim zločinom.
