''Deklaracija - Srpski, hrvatski i bosanski su jedan jezik''

Bastiani:

Ne verujem da je to slučaj. Opet ti kažem, ona ima takvu diplomu, da predaje srpski kao strani jezik onima kojima srpski nije maternji, a kome predaje i da li uopšte predaje to ne znamo. Ali da Bošnjacima i Hrvatima predaje srpski, to ne mogu ni da zamislim, pa to bi bilo sasvim besmisleno. Bošnjaci uče bošnjački, što bi učili srpski, kao maternjinji ili kao strani, u oba slučaja bi bilo glupo.

Kliknite za proširenje...

Их, шта је све потпуно бесмислено па је закићено понекад чак и академским титулама... Нагледао сам се којечега па не можеш ни да замислиш шта све ја могу да замислим...
Ево рецимо, сад се сјетих једне крајње безобразне босанске бесмислице. Први приручник за странце по ком су их учили босанском језику (који је, јелте, различит од српског) био је преписан већ постојећи приручник српског за странце. Ајде, не могу рећи да је био баш дословно преписан, Саву и Авалу из примјера реченица у српском приручнику замијенили су Миљацком и Требевићем у босанском, а разликовало се и име аутора. Смијурија.

cu ces ce cemo cete ce

Mala Merima:

cu ces ce cemo cete ce

Kliknite za proširenje...

sam si je smo ste su

Deklaracija je u Hrvatskoj prošla, najblaže rečeno, nezapaženo. Ima nekoliko razloga. Prvo, nema ni najmanjeg razloga da se hrvatski jezik ujedinjuje sa bilo kojim jer ima sve potrebno da bude jezik, da bude "hrvatski" i da se pozove na povijesni kontiunuitet kroz sve kljiževne epohe od početka pismenosti na hrvatskom tlu i u narodu koji se zove "hrvatski", a izravni su potomci pisaca na narodnom jeziku. Nema ama baš ništa u srpskom i novobosanskom jeziku što može dodatno doprinijeti hrvatskom jeziku, osobito radi osnaženja. Hrvatski jezik ima skromne književne dosege, hrvatski narod je mali narod, ali ima pravo jezik kojim govori zvati svojim i to je to. Politički hibridi su potpuno nepotrebni hrvatskom jeziku i doveli su samo do sukoba jer političari teško shvaćaju da sličnost nije "istost".

Vuk-efendija:

Deklaracija je u Hrvatskoj prošla, najblaže rečeno, nezapaženo. Ima nekoliko razloga. Prvo, nema ni najmanjeg razloga da se hrvatski jezik ujedinjuje sa bilo kojim jer ima sve potrebno da bude jezik, da bude "hrvatski" i da se pozove na povijesni kontiunuitet kroz sve kljiževne epohe od početka pismenosti na hrvatskom tlu i u narodu koji se zove "hrvatski", a izravni su potomci pisaca na narodnom jeziku. Nema ama baš ništa u srpskom i novobosanskom jeziku što može dodatno doprinijeti hrvatskom jeziku, osobito radi osnaženja. Hrvatski jezik ima skromne književne dosege, hrvatski narod je mali narod, ali ima pravo jezik kojim govori zvati svojim i to je to. Politički hibridi su potpuno nepotrebni hrvatskom jeziku i doveli su samo do sukoba jer političari teško shvaćaju da sličnost nije "istost".

Kliknite za proširenje...

E, drugar; šta misliš ti koliko si iskompleksiran kada si se nazvao "Vuk" po kojem pljuješ:

Vuk-efendija:

Vuk nije bio u stanju naučiti nijedan strani jezik pa je kao Srbin sve što razumije smatrao srpskim jezikom. To je kao da ocem kemije nazivamo čovjeka koji drvo, kamen, vatru, vodu i zrak smatra počelima svijeta.

Kliknite za proširenje...

pa još i "efendija", u značenju Turčin, šta li - kao Karadža znači da je turčin? Kao vaši Bilandžići, Samardžije, Bešlići, Bašići, Karagići, Artukovići, Begovići i ini. Mizerno.

Kao drugo:

Vuk-efendija:

Hrvatski jezik ima skromne književne dosege, hrvatski narod je mali narod, ali ima pravo jezik kojim govori zvati svojim i to je to.

Kliknite za proširenje...

A ko vam to brani? Jedino što jeste neodbranjivo je teza da standardni jezik u Hrvatskoj nije vukovski tip srpskog književnog jezika koji je ukazom 1892. godine uveo Kuen Hedervari. Dakle, lingvistički, naučno, vaš standardni jezik koji imate pravo da zovete kako želite jeste srpski policentrični standardni jezik zagrebačke varijante.

Vuk-efendija:

Deklaracija je u Hrvatskoj prošla, najblaže rečeno, nezapaženo. Ima nekoliko razloga. Prvo, nema ni najmanjeg razloga da se hrvatski jezik ujedinjuje sa bilo kojim jer ima sve potrebno da bude jezik, da bude "hrvatski" i da se pozove na povijesni kontiunuitet kroz sve kljiževne epohe od početka pismenosti na hrvatskom tlu i u narodu koji se zove "hrvatski", a izravni su potomci pisaca na narodnom jeziku. Nema ama baš ništa u srpskom i novobosanskom jeziku što može dodatno doprinijeti hrvatskom jeziku, osobito radi osnaženja. Hrvatski jezik ima skromne književne dosege, hrvatski narod je mali narod, ali ima pravo jezik kojim govori zvati svojim i to je to. Politički hibridi su potpuno nepotrebni hrvatskom jeziku i doveli su samo do sukoba jer političari teško shvaćaju da sličnost nije "istost".

Kliknite za proširenje...

E bre, nalupao si se za sve pare ( kune i dinare zajedno).
Hrvatsko se tlo menjalo, igrom slucaja i sticajem nekakvih okolnosti postalo je hrvatsko tlo i Dubrovnik, ali i citava obala Jadranskog mora, a nazivati sve ljude koji zive
na nekom "tlu" Hrvatima jeste malo cudno ( za mene, za tebe svakako nije jer je to rvacka genetika). Navescu ti samo dva primera ( ima ih mnogo vise narocito po Evropi) ali
su ovo dva velika naroda i dve velike drzave. Rusija i Nemacka. Sta je sada tu tlo ( mada je Hitler zagovarao Blut und Boden, a i dan danas u Nemackoj vazi na neki
nacin to poreklo narociti po krvi, kod tla se i tako vise ne zna ko koga i kako), a sta jezik, to ne moze da se definise jer se nemacki govori i u Austriji i Svajcarskoj
( u delovima Belgije),a ruski govore i oni koji vise i ne pripadaju drzavama bivseg SSSR-a, ali ni danasnjoj Ruskoj Federacji. jedan je Chechen Chechen, a govori ruski,
ima i rusko ( barem) prezime, njegovo je drzavljanstvo Rusija. Inace je sigurno tako da nema danas nicega i nigde sto bi moglo obogatiti neki jezik, problem je da mladi
ljudi uopste vise i ne poznaju svoj jezik ( ti si valjda tu) pa onda prosipaju neku patkometriju i shabanometriju u stilu da je u tvog tatka poveca patka.
Inace Hrvatska ima finu knjizevnost, ali zasto bi se ti bavio tako trivijalnim stvarima?

Mrkalj:

Kliknite za proširenje...

Ovakve emisije daju mi nadu da ima još uvek šansi kod nas a da nisu sve Olivera Kovačević, Milomir Marić i slično.

Ovo mislim da mi je bila prva zanimljiva emisija koju sam video na domaćem TV posle mnogo godina.

Пилипенда:

Ево рецимо, сад се сјетих једне крајње безобразне босанске бесмислице. Први приручник за странце по ком су их учили босанском језику (који је, јелте, различит од српског) био је преписан већ постојећи приручник српског за странце. Ајде, не могу рећи да је био баш дословно преписан, Саву и Авалу из примјера реченица у српском приручнику замијенили су Миљацком и Требевићем у босанском, а разликовало се и име аутора. Смијурија.

Kliknite za proširenje...

Пре неки дан гледала сам емисију "Квадратура круга"- репортажу из опустелог Гламоча.Пошто се у школама учи само тзв.босански и хрватски језик, пита водитељ зашто је српски језик укинут. Одговор је: није укинут, није ни био предвиђен при оснивању школе.
А први наставник новопрокламованог и новоуведеног босанског језика био је Србин, са дипломом српске књижевности и језика

Mrkalj:

Kao drugo:



A ko vam to brani? Jedino što jeste neodbranjivo je teza da standardni jezik u Hrvatskoj nije vukovski tip srpskog književnog jezika koji je ukazom 1892. godine uveo Kuen Hedervari. Dakle, lingvistički, naučno, vaš standardni jezik koji imate pravo da zovete kako želite jeste srpski policentrični standardni jezik zagrebačke varijante.

Kliknite za proširenje...

Ne slažem se jer Vukova verzija srpskog jezika nije ni današnji standardni srpski jezik. Možemo reći da je Vuk sastavio nekakav rječnik i pravopis, ali ne i da je "hrvatski" nekakva varijanta srpskog (osobito iz vremena Vuka). U Vukovo vrijeme nije bilo standardnog srpskog jezika, niti književnog središta u Srbiji, a prvi lingvist srpskog jezika bi bio upravo Vuk Karadžić koji je to postao slušavši nepismene seljake. Najstariji oblici književnosti u Europi su prijevodi biblije, Platona, debele knjižurine (kronike) o narodnim vladarima, a ne pjesmuljci o kraljeviću Marku i njegovim velikim cipelama. Kako velite da je hrvatski varijanta srpskoga, a srpski jezik do tada nije bio mnogo različit od bugarskog ili ruskog? Vuk nije mogao biti lingvist jer nije poznavao niti jedan drugi jezik osim materinjeg. Na taj način su Germani za Slavene bili "nijemi" pa ih do danas zovemo Nijemci (ljudi koji ne govore). Kako je Vuk (vulgarno, jednostavno, bez dubine) shvaćao jezik tako su i praSlaveni, čuvši govor Germana, zaključili da su oni nijemi (razlog je neznanje). Do danas se čuje odjek te njihove zablude u riječi Nijemac, pa šta ćemo sad? Nije Deutsch, nego Mutavac jer je tako prije 2000 godina rekao neki Slavomir Šepavi. Ma dajte. Vuk je učio njemački i nikada ga nije svladao, to uvelike govori o njegovoj sposobnosti da shvaća jezik. Ono što je Vuk postigao ranije su postigli drugi. Njegova tvrdnja da su štokavci svi odreda Srbi unaprijed je pobijena konstatacijom pisaca štokavaca koji svoj jezik nazivaju hrvatskim.

Mrkalj:

E, drugar; šta misliš ti koliko si iskompleksiran kada si se nazvao "Vuk" po kojem pljuješ:




pa još i "efendija", u značenju Turčin, šta li - kao Karadža znači da je turčin? Kao vaši Bilandžići, Samardžije, Bešlići, Bašići, Karagići, Artukovići, Begovići i ini. Mizerno.

Kliknite za proširenje...

Diskreditirati tvrdnju tako da diskreditiraš govornika. Nimalo uspješno. Ostaje sve što napisah.

Vuk-efendija:

Ne slažem se jer Vukova verzija srpskog jezika nije ni današnji standardni srpski jezik. Možemo reći da je Vuk sastavio nekakav rječnik i pravopis, ali ne i da je "hrvatski" nekakva varijanta srpskog (osobito iz vremena Vuka). U Vukovo vrijeme nije bilo standardnog srpskog jezika, niti književnog središta u Srbiji, a prvi lingvist srpskog jezika bi bio upravo Vuk Karadžić koji je to postao slušavši nepismene seljake. Najstariji oblici književnosti u Europi su prijevodi biblije, Platona, debele knjižurine (kronike) o narodnim vladarima, a ne pjesmuljci o kraljeviću Marku i njegovim velikim cipelama. Kako velite da je hrvatski varijanta srpskoga, a srpski jezik do tada nije bio mnogo različit od bugarskog ili ruskog? Vuk nije mogao biti lingvist jer nije poznavao niti jedan drugi jezik osim materinjeg. Na taj način su Germani za Slavene bili "nijemi" pa ih do danas zovemo Nijemci (ljudi koji ne govore). Kako je Vuk (vulgarno, jednostavno, bez dubine) shvaćao jezik tako su i praSlaveni, čuvši govor Germana, zaključili da su oni nijemi (razlog je neznanje). Do danas se čuje odjek te njihove zablude u riječi Nijemac, pa šta ćemo sad? Nije Deutsch, nego Mutavac jer je tako prije 2000 godina rekao neki Slavomir Šepavi. Ma dajte. Vuk je učio njemački i nikada ga nije svladao, to uvelike govori o njegovoj sposobnosti da shvaća jezik. Ono što je Vuk postigao ranije su postigli drugi. Njegova tvrdnja da su štokavci svi odreda Srbi unaprijed je pobijena konstatacijom pisaca štokavaca koji svoj jezik nazivaju hrvatskim.

Kliknite za proširenje...

Bez sekiracije, i Srbi su ga provalili:

Mrkalj:

Dakle, lingvistički, naučno, vaš standardni jezik koji imate pravo da zovete kako želite jeste srpski policentrični standardni jezik zagrebačke varijante.

Kliknite za proširenje...

Ако ћемо лингвистички, научно - на којим основама је изграђена тврдња да је штокавица несумњиво српска? Исто могу питати оне који тврде како је несумњиво хрватска. На Балканско полуострво доселила су се многа словенска племена, а након досељавања уследило је уједначавање њихових прасловенских дијалеката. Исход тога био је настанак западне и источне гране јужнословенских говора. Ми не можемо знати којим су прасловенским дијалектом говорили Срби, јесу ли сви имали исти дијалекат и је ли био другачији од прасловенскога дијалекта Хрвата, за које такође не можемо знати који је био и јесу ли сви говорили истим . Можда су нпр. по доласку временом прешли на прасловенски дијалекат или дијалекте којима се већ говорило на просторима где су се населили (као што потомци досељених Херцеговаца у Војводини говоре војвођанским говорима). До десетога века сви Јужни Словени говорили су дијалектима једнога језика. Племенска имена Срба и Хрвата ширила су се на друга племена, тако су се могла проширити на говорнике оних говора који ће постати штокавица и пре њенога настанка.



Развитие этнического самосознания славянских народов в эпоху раннего средневековья, Российская академия наук, Наука, Москва, 1982, 228

На основу тога што нема ни трага хрватској кљижевности на штокавици пре 16. века, када неки чакавци почињу да имитирају дубровачке писце и пишу страном им штокавском и ијекавици. Наспрам тога имамо српску књижевност која је искључиво штокавска.

Штокавци су међу Хрватима били маргинална појава све до релативно скоро. С друге стране, сви Срби су штокавци, а српски језик је искључвио штокавски.

Дакле, све је и више него јасно, осим када је некоме циљ да се из идеолошких разлога ствари замуте и све прогласи за 'заједничко', баш као што је и српски стандардни језик у Хрватској проглашен за 'наш', па затим преименован у 'српскохрватски', а онда и 'хрватскосрпски' или 'хрватски или српски', да би на крају постао само 'хрватски'.

haeul:

На основу тога што нема ни трага хрватској кљижевности на штокавици пре 16. века, када неки чакавци почињу да имитирају дубровачке писце и пишу страном им штокавском и ијекавици. Наспрам тога имамо српску књижевност која је искључиво штокавска.

Штокавци су међу Хрватима били маргинална појава све до релативно скоро. С друге стране, сви Срби су штокавци, а српски језик је искључвио штокавски.

Дакле, све је и више него јасно, осим када је некоме циљ да се из идеолошких разлога ствари замуте и све прогласи за 'заједничко', баш као што је и српски стандардни језик у Хрватској проглашен за 'наш', па затим преименован у 'српскохрватски', а онда и 'хрватскосрпски' или 'хрватски или српски', да би на крају постао само 'хрватски'.

Kliknite za proširenje...

Нисам подробно проучавао хрватску књижевност, али јесам многе писане споменике и не може се рећи како нема хрватских штокавских написа пре 16. века. Што се тиче односа штокавице и чакавице, не може се говорити о њима као о различитим језицима како то многи чине. И данас их дели мали број особина, а што се иде даље у прошлост то су све сличније једна другој и примећује се како су делиле језичке иновације нпр. и током 14. века када се, како нам писани споменици могу показати, чакавска вокализација полугласа јавила и у штокавици. Ја бих се усудио, штавише, рећи како је чакавица заправо архаична штокавица, то не би било у потпуности тачно, али не би била ни велика грешка. Већина данашњих најприметнијих разлика заправо су исход махом штокавских позносредњовековних иновација попут промене чр- > цр-, метатезе все > све, промена л > о на крају слога па и касније губљење гласа х и изједначавање датива и локатива једнине те инструментала, датива и локатива множине. Чакавица је била и остала заиста архаична, дочим се штокавица показала као једно од најактивнијих иновационих огњишта у јужнословенској области.

ИгарЈ:

Нисам подробно проучавао хрватску књижевност, али јесам многе писане споменике и не може се рећи како нема хрватских штокавских написа пре 16. века. Што се тиче односа штокавице и чакавице, не може се говорити о њима као о различитим језицима како то многи чине. И данас их дели мали број особина, а што се иде даље у прошлост то су све сличније једна другој и примећује се како су делиле језичке иновације нпр. и током 14. века када се, како нам писани споменици могу показати, чакавска вокализација полугласа јавила и у штокавици. Ја бих се усудио, штавише, рећи како је чакавица заправо архаична штокавица, то не би било у потпуности тачно, али не би била ни велика грешка. Већина данашњих најприметнијих разлика заправо су исход махом штокавских позносредњовековних иновација попут промене чр- > цр-, метатезе все > све, промена л > о на крају слога те и касније изједначавање датива и локатива једнине и инструментала, датива и локатива множине. Чакавица је била и остала заиста архаична, дочим се штокавица показала као једно од најактивнијих иновационих огњишта у јужнословенској области.

Kliknite za proširenje...

Хрватску књижевност је врло тешко подробније проучавати јер Хрвати својатају све до Дрине, па каткад и даље. Сами Хрвати тврде да је први пример 'хрватске' штокавице такозвани 'Ватикански хрватски молитвеник' који датира са почетка 15. века (неки помињу и крај 14. века). Теорија о штокавици као једнако хрватској, и постојању хрватске штокавици пре 19. века уопште, заснива се у целини на постојању такозване 'дубровачко-далматинске књижевности', у чијем корпусу јасно доминирају дубровачка дела. Од десет дела те књижевности, девет је дубровачко. На списку њених двадесет најзначајнијих представника, Дубровчана је најмање осамнаест.

Дакле, ако дубровачку књижевност сматрамо српском, све што преостаје од хрватске штокавице пре 19. века, када Хрвати усвајају вуковски стандардни српски језик, јесу дела настала из пера чакаваца, од 16. века, или штокаваца упине националне припадности (пореклом из Босне или са границе Славоније и Босне), од 18. века, и то под јасним утицајем - а под тим овде не подразумевам само преузимаље књижевних образаца већ самог језика - дубровачке књижевности или за потребе ширења уније. Дакле, дела настала на језику дубровачке књижевности, који је неоспорно српски, или за потребе ширења унијаћења - кога, питам се, ако не Срба? Ако су та дела стварана за потребе Хрвата, онда ви овде имамо један потпуно апсурдан, и јединствен у историји, пример унијаћења већ римокатоличког становништва.

Колега, не мислим да би ико ко је имао прилике да прочита нешто на чакавици, или кајкавици, могао тврдити да не постоје јасне везе између ових наречја и штокавице. Али, не важи ли исто за све словевске језике, и шта то уопште значи?

Мислим да је свима данас јасно да језик, у најмању руку, подједнако друштвена колико и лингвистичка категорија. Лингвисти могу да говоре о дијалектима и њиховој сродности, али не и да одређују где тачно леже границе међу језицима.

Вуковски српски језик је јасно српски, баш као што је и језик раније хрватске или 'хрватске' књижевности на штокавском наречју (посебно кад је реч о ијекавици) - српски. То не доводи у питање постојање засебне хрватске књижевности, баш као што ни то што су писци попут Хемингвеја и Харпер Ли писали на енглеском не доводи у питање постојање засебне америчке књижевности, која је свакако енглескојезичка али не и енглеска (у националном погледу).

Vuk-efendija:

Ne slažem se jer Vukova verzija srpskog jezika nije ni današnji standardni srpski jezik. Možemo reći da je Vuk sastavio nekakav rječnik i pravopis, ali ne i da je "hrvatski" nekakva varijanta srpskog (osobito iz vremena Vuka). U Vukovo vrijeme nije bilo standardnog srpskog jezika, niti književnog središta u Srbiji, a prvi lingvist srpskog jezika bi bio upravo Vuk Karadžić koji je to postao slušavši nepismene seljake. Najstariji oblici književnosti u Europi su prijevodi biblije, Platona, debele knjižurine (kronike) o narodnim vladarima, a ne pjesmuljci o kraljeviću Marku i njegovim velikim cipelama. Kako velite da je hrvatski varijanta srpskoga, a srpski jezik do tada nije bio mnogo različit od bugarskog ili ruskog? Vuk nije mogao biti lingvist jer nije poznavao niti jedan drugi jezik osim materinjeg. Na taj način su Germani za Slavene bili "nijemi" pa ih do danas zovemo Nijemci (ljudi koji ne govore). Kako je Vuk (vulgarno, jednostavno, bez dubine) shvaćao jezik tako su i praSlaveni, čuvši govor Germana, zaključili da su oni nijemi (razlog je neznanje). Do danas se čuje odjek te njihove zablude u riječi Nijemac, pa šta ćemo sad? Nije Deutsch, nego Mutavac jer je tako prije 2000 godina rekao neki Slavomir Šepavi. Ma dajte. Vuk je učio njemački i nikada ga nije svladao, to uvelike govori o njegovoj sposobnosti da shvaća jezik. Ono što je Vuk postigao ranije su postigli drugi. Njegova tvrdnja da su štokavci svi odreda Srbi unaprijed je pobijena konstatacijom pisaca štokavaca koji svoj jezik nazivaju hrvatskim.

Kliknite za proširenje...

Nije pitanje da li se ti slažeš, nego da li je tako. A nije tako kako kažeš. Godine 1892. Hrvati su bacili kantu za smeće štokavicu koju je koristio Kurelac, koju je koristio Štrosmajer od 1835., koju su koristili Brlići Torkvat i Ignjat, koju su koristili Dubrovčani, koju su koristili Zadarski Srbi oko Petranovića itd. i uzeli vukovski standardni jezik, po komadi iz Pešte, što predstavlja tačku standardizacije. Naređeno je iz Pešte Ivanu Brozu da sastavi gramatiku i rečnik vukovskog standardnog jezika i on to čini upravo na korpusu dela Vuka i Daničića (sinovac Broza Iveković dovršava rečnik po Brozovoj smrti). To je, dakle, tačka uzimanja srpskog standardnog jezika od Vuka standardiziovanog, standardnog srpskog jezika koji su onda u Zagrebu varijantski dorađivali, katkad u pravcu izjednačavanja sa beogradskom standardnom varijantom, a čas u pravcu građenja razlika spram nje. Češće u pravcu razlika; pa opet, razlika nema više od nekoliko posto što je više nego dovoljno da se jezik lingvistički smatra istim jezikom. Zašto vam je to tako urađeno bolje da se žalite Viktoru Orbanu, nego Srbima.

U Srbiji nije bilo ni crkvenog središta. Ono je bilo u Sremskim Karlovcima.

Mnogo lupanja.

Vuk-efendija:

Diskreditirati tvrdnju tako da diskreditiraš govornika. Nimalo uspješno. Ostaje sve što napisah.

Kliknite za proširenje...

Pa - ne. Ne ostaje. Kada kažeš da si Hrvat, i kada dođeš na srpski forum i kao Hrvat se nazoveš "Vuk efendija", što znači "Vuk Karadžić - Turčin", onda si svima poručio: "idem im u goste jer ih prezirem", a kao što smo videli, svoj prezir gradiš na neznanju. Sam sebe si time osudio ad homninem. Time si

ИгарЈ:

Ако ћемо лингвистички, научно - на којим основама је изграђена тврдња да је штокавица несумњиво српска?
Исто могу питати оне који тврде како је несумњиво хрватска.

Kliknite za proširenje...

Ali, ovde je bilo reči o jekavici vukovskog tipa. Pazi o čemu se govori.

S tvojim dopuštenjem otvorio bih posebnu temu radi odgovora na ovo pitanje. Imam li tvoju dozvolu?

Mrkalj:

Ali, ovde je bilo reči o jekavici vukovskog tipa. Pazi o čemu se govori.

S tvojim dopuštenjem otvorio bih posebnu temu radi odgovora na ovo pitanje. Imam li tvoju dozvolu?

Kliknite za proširenje...

Има ли доказа да није било Хрвата ијекавских штокаваца до одређенога тренутка? Што се теме тиче, само напред.

ИгарЈ:

Има ли доказа да није било Хрвата ијекавских штокаваца до одређенога тренутка? Што се теме тиче, само напред.

Kliknite za proširenje...

Има, ако прихватимо теорију да је језик Дубровчана хрватски. Без тога, нема никаквог доказа о постојању неких изворних ијекаваца за које би се могло рећи да су Хрвати. Буквално, ни трачка.

haeul:

Има, ако прихватимо теорију да је језик Дубровчана хрватски. Без тога, нема никаквог доказа о постојању неких изворних ијекаваца за које би се могло рећи да су Хрвати.

Kliknite za proširenje...

Постоје недубровачки хрватски штокавски споменици, ако не грешим највише западноштокавски илити шћакавски. Јесу ли неки ијекавски тренутно се не могу сетити, али видећемо неком приликом.

ИгарЈ:

Има ли доказа да није било Хрвата ијекавских штокаваца до одређенога тренутка? Што се теме тиче, само напред.

Kliknite za proširenje...

Do kojeg trenutka?

Mrkalj:

Do kojeg trenutka?

Kliknite za proširenje...

Не знам, тим питањем се нисам занимао за сада, тако да не тврдим да је било хрватских штокавских ијекаваца или не. Ако их није било до некога тренутка, било би занимљиво утврдити, ако се то може учинити, када су почели говорити штокавском ијекавицом. Мене занима историја јужнословенских прасловенских дијалеката, поготово западнојужнословенских, а не данашњи стандардни језици, тако да у светлу историјске лингвистике целу причу о том "чији" је данашњи стандардни језик сматрам смешном из раније речених разлога.

ИгарЈ:

Постоје недубровачки хрватски штокавски споменици, ако не грешим највише западноштокавски илити шћакавски.

Kliknite za proširenje...

Постоје, али не пре 16. века. Реч је о делима која се уклапају о оно што сам изнад рекао. Настајала су по узору на дубровачку књижевност или за потребе ширења римокатоличке вере. А, кад кажем 'узор', не мислим само на преузимање књижевних образаца већ и језика од стране писаца којима је матерњи чакавски. Погледајмо неке од представника 'хрватске штокавске књижевности' пре 19. века:

Матијa Дивковић (захваљујући коме првенствено и помињем 16. а не 18. век), 16-17. век, писао за потребе пропагирања уније међу 'шизматицима' Босне и Херцеговине. Филип Грабовац, 17-18. век, рођен у Подосоју (Врлике, Далмација), утицај дубровачке књижевности, народност упитна. Андрија Качић Миошић, 18. век, рођен у Бристу (скоро пред вратима Дубровника), утицај Дубровника, пише о српским владарима, Вјекослав Бабуковић под псеудонимом Венцеслав Јурај Дундер 1836. објављује песме које је Качић сакупио под насловом Сербско-далматинске витежке народке пјесме. Матија Петар Катанчић, 18-19. век, рођен у Валпову (у близини Осијека), пише да се "наши Илири свуда Србљима зову" као и то "да се и данас заиста разликују Хрвати од Далматинаца и по отаџбини и по начину говора". Хрват? Матија Антун Рељковић, 18. век, рођен у Давору (славонска низија, на граници с Босном). Никола Лашванин, 18. век, рођен и читав живот провео у Босни у којој није било ни помена од хрватског имена до 19. века. Верујем да је све и више него јасно.

Славен и ја смо о овоме дискутовали овде, па да не понављам баш све.

ИгарЈ:

Не знам, тим питањем се нисам занимао за сада, тако да не тврдим да је било хрватских штокавских ијекаваца или не. Ако их није било до некога тренутка, било би занимљиво утврдити, ако се то може учинити, када су почели говорити штокавском ијекавицом. Мене занима историја јужнословенских прасловенских дијалеката, поготово западнојужнословенских, а не данашњи стандардни језици, тако да у светлу историјске лингвистике целу причу о том "чији" је данашњи стандардни језик сматрам смешном из раније речених разлога.

Kliknite za proširenje...

На сличан начин као што су они који су у 19. веку били чакавци или кајкавци постали штокавци. Разуме се, међу Хрватима данас има и оних чији су преци изворни били штокавци, и Срби (православни или римокатолички). Има и међу Американцима предака Енглеза, али то им не даје право да преименују енглески језику амерички.