Ne volim da diskutujem sa tobom jer si nekorektan i bizaran.
Ali videh sta si odvalio i da se smejes na nesto sto nije pitanje vec tvoje neznanje kao i uvek..
Mozes li jednom da pokusas da razumes ono o cemu se ovde diskutuje.
A to je starost zemlje ne svemira.
Svemir je mnogo stariji od zemlje.
I hriscani ne tvrde da je svemir star 6000 god.
Svemir je postojao pre stvaranja zemlje.
Jer je Bog i pre nas stvarao i posle nas ce.
Tako, kezenje na nesto sto niko ne tvrdi i ne veruje, je zaista smesno i bruka, bizarno.
Bog je stvorio nas suncev sistem verovatno sa zemljom.
Ostalo je bilo pre nas.
Baš me briga šta ti voliš a šta ne voliš. Ne voliš zato što nemaš kapacitet za diskusiju. Idi tamo i diskutuj sa Bombarderkom.
Tvoje neznanje je legendarno. Teška smejurija. Nego, zašto imate luciferski logo?
Starost Zemlje je po Bibliji isto što i starost svemira.
Kako? Pa po biblijskim nebulozama Zemlja je najstarija tačka u svemiru i centar je svemira.
Normalno da je svemir stariji od Zemlje, ali Biblija to ne govori, već kaže da je Zemlja najstarija.
Hrišćani tvrde da je svemir star oko 6000 godina (malo više).
Bogu svaka čast, a o bogoborno i bogohulno obrezanim robovima sve najgore.
Tvoja bruka? Dobro je da znaš za bruku.
Biblija kaže da je stvorena Zemlja, pa onda sve ostalo. Čitao si postanje?
Sve je postojalo oduvek, jer sve je večno.
- - - - - - - - - -
Prva tri poglavlja Postanja prepisana su iz Gilgameša. Naime, Mojsije je između 1513. i 1473. godine p.n.e. pisao Pentateuh, i za njegovo pisanje mogao je koristiti Ep o Gilgamešu, koji je mnogo stariji (napisan je oko 1700. godine p.n.e.), i računa se za najstariju knjigu na Orijentu. Ostali delovi postanja i Pentateuha (ostale četiri Knjige Mojsijeve) plod su što Mojsijevih vizija i mašte što istorijskih događaja vezanih za jevrejski narod onoga doba. Interesantno je primetiti to da je recimo opis stvaranja ništa drugo do astronomija onog doba, koju je Kopernikus oborio u XVI veku. Dakle, idemo.
“1:1 U početku stvori Bog nebo i zemlju.
1:2 Zemlja bijaše pusta i prazna; tama se prostirala nad bezdanom
i Duh Božji lebdio je nad vodama.
1:3 I reče Bog: 'Neka bude svjetlost!' I bi svjetlost.
1:4 I vidje Bog da je svjetlost dobra; i rastavi Bog svjetlost od tame.
1:5 Svjetlost prozva Bog dan, a tamu prozva noć. Tako bude večer,
pa jutro - dan prvi.
1:6 I reče Bog: 'Neka bude svod posred voda da dijeli vode od voda!'
I bi tako.
1:7 Bog načini svod i vode pod svodom odijeli od voda nad svodom.
1:8 A svod prozva Bog nebo. Tako bude večer, pa jutro - dan drugi.”
Dakle, ovde vidimo da se govori o nekakvom početku. Kakvom početku ukoliko je bog večan? I kakvu to nebo i zemlju “stvara” bog? Znam da su mi vernici govorili da se radi o simboličnom značenju te da se ne misli na oblake iznad naše zemlje, već na nebo kao duhovni pojam, kao svet bogova; i na zemlju, kao svet ljudi. Ali, da li je tako? Pa da vidimo.
“I reče Bog: 'Vode pod nebom neka se skupe na jedno mjesto i
neka se pokaže kopno!' I bi tako.
1:10 Kopno prozva Bog zemlja, a skupljene vode mora. I vidje Bog
da je dobro.
I reče Bog: 'Neka proklija zemlja zelenilom - travom sjemenitom,
stablima plodonosnim, koja, svako prema svojoj vrsti, na zemlji donose
plod što u sebi nosi svoje sjeme.' I bi tako.
1:12 I nikne iz zemlje zelena trava što se sjemeni, svaka prema
svojoj vrsti, i stabla koja rode plodovima što u sebi nose svoje sjeme,
svako prema svojoj vrsti. I vidje Bog da je dobro.
1:13 Tako bude večer, pa jutro - dan treći.”
Dakle, ovde vidimo da se doslovno misli na nebo nad nama i na zemlju kao boravište ljudi, da kažemo doslovno na našu planetu. Zašto? Pa trava koja niče iz zemlje može biti jednostavno i samo i jedino trava. Tu nema nikakve simbolike.
“1:14 I reče Bog: 'Neka budu svjetlila na svodu nebeskom da luče
dan od noći, da budu znaci blagdanima, danima i godinama,
1:15 i neka svijetle na svodu nebeskom i rasvjetljuju zemlju!' I bi
tako.
1:16 I načini Bog dva velika svjetlila - veće da vlada danom, manje
da vlada noću - i zvijezde.
1:17 I Bog ih postavi na svod nebeski da rasvjetljuju zemlju,
1:18 da vladaju danom i noću i da rastavljaju svjetlost od tame. I vidje
Bog da je dobro.
1:19 Tako bude večer, pa jutro - dan četvrti.”
E, sad, ovde imamo veliki problem. U naše vreme i najmlađa deca koja pohađaju škole i od malih nogu sede za kompjuterima i surfuju po Internetu znaju da naša planeta Zemlja nije stvorena (nastala) pre Sunca i Meseca (koji su ovde poistovećeni - /ne/znanje ljudi onoga doba) i zvezda, a o galaksijama da i ne govorimo. U redu, ja se slažem da je ovo bilo astronomsko znanje ljudi onoga doba, prepisano iz Epa o Gilgamešu, i to kao takvo uvažavam i poštujem, ali nije fer ljudsko neznanje pripisivati bogu. Dok se ovo čita stiče se utisak da je Zemlja centar svemira te da su ljudi kao vrsta najveće dostignuće u svemiru i da sve postoji zbog njih. Ali danas znamo da nije tako i da ne samo da nismo centar svemira, nego se nalazimo na rubu naše galaksije Mlečni put, a ta galaksija je jedna od manjih galaksija u univerzumu i potpuno je beznačajna za ostale svetove. Ovakva astronomija učila se u školama do XVI veka. Danas znamo da je ovo prevaziđeno, ali ima još uvek vernika koji u zvom duhovnom slepilu veruju doslovno u sve ovo. Ako je neko vernik – ne bi trebalo da bude lakoveran.
Interesantno je primetiti šta o drugim svetovima kaže Krishna:
ā-brahma-bhuvānal lokāh
punar āvartino ’rjuna
mām upetya tu kaunteya
punar yanma na vidyate
“Sve planete u materijalnom svetu, od najviše do najniže, mesta su patnje, na kojima se odvija uzastopno rađanje i umiranje. Ali onaj ko dostigne Moje prebivalište, o Kuntin sine, nikada se više ne vraća.”
Bhagavad-gita 8.16.
Uporedite ovo sa Postanjem – i biće vam jasno ko je bliži istini.
Dalje.
“1:20 I reče Bog: 'Neka povrvi vodom vreva živih stvorova, i ptice
neka polete nad zemljom, svodom nebeskim!' I bi tako.
1:21 Stvori Bog morske grdosije i svakovrsne žive stvorove što mile
i vrve vodom i ptice krilate svake vrste. I vidje Bog da je dobro.
1:22 I blagoslovi ih govoreći: 'Plodite se i množite i napunite vode
morske! I ptice neka se namnože na zemlji!'
1:23 Tako bude večer, pa jutro - dan peti.
1:24 I reče Bog: 'Neka zemlja izvede živa bića, svako prema svojoj
vrsti: stoku, gmizavce i zvjerad svake vrste!' I bi tako.
1:25 I stvori Bog svakovrsnu zvjerad, stoku i gmizavce svake vrste.
I vidje Bog da je dobro.
1:26 I reče Bog: 'Načinimo čovjeka na svoju sliku, sebi slična, da
bude gospodar ribama morskim, pticama nebeskim i stoci - svoj zemlji
- i svim gmizavcima što puze po zemlji!'
1:27 Na svoju sliku stvori Bog čovjeka, na sliku Božju on ga stvori,
muško i žensko stvori ih.
Po 1:28 I blagoslovi ih Bog i reče im: 'Plodite se, i množite, i napunite
zemlju, i sebi je podložite! Vladajte ribama u moru i pticama u vazduhu i
svim živim stvorovima što puze po zemlji!'
1:29 I doda Bog: 'Evo, dajem vam sve bilje što se sjemeni, po svoj
zemlji, i sva stabla plodonosna što u sebi nose svoje sjeme: neka vam
budu za hranu!
1:30 A zvijerima na zemlji i pticama u vazduhu i gmizavcima što puze po
zemlji u kojima je dah života - neka je za hranu sve zeleno bilje!' I bi tako.
1:31 I vidje Bog sve što je učinio, i bijaše veoma dobro. Tako bude
večer, pa jutro - dan šesti.”
Načinimo čoveka na svoju sliku znači da neko nekome govori da se stvori nova vrsta na nečiju sliku. Šta god bilo koji vernik ovde rekao - jasno je da se ovde ne radi ni o kakvom bogu, nego, budući da je ovde original sumerski Ep o Gilgamešu, o Enkaju, Enlilu i ostalim annunaki posetiocima naše planete, koji su po uzoru na sebe stvorili ljudsku vrstu. Mogla su razgovarati dva annunaki genetičara, a možda i sam Enkaj sa njima. Dalje, bog uopšte nije on, jer ako je on, ili otac, onda je bez sumnje muškarac. Ako je muškarac - onda on mora da poseduje polne karakteristike. Ako ih poseduje i ima potrebu za razmnožavanjem - onda je on životinja. U tom slučaju, naime ako je on otac, onda mora da postoji i majka. Da li su ljudi, prema Postanju, odnosno Epu o Gilgamešu, plod protiv-prirodnog bluda boga oca i majke prirode? Ako li je, pak, bog stvorio ljude po svom obličju - onda on nije ni muško ni žensko - ili je u stvari i muško i žensko; onda je bog hermafrodit. U tom slučaju bi njegov prvorođeni sin, kako je to jednom prilikom rekao italijanski pisac Tomazo Kampanela, kao i sva ostala njegova deca, da bi zadržali porodični karakter, morali biti to isto, što nije slučaj. I na kraju, mogu misliti kakav je bog iz Postanja kad su ljudi ovakvi kakvi su.
“2:1 Tako bude dovršeno nebo i zemlja sa svom svojom vojskom.
2:2 I sedmoga dana Bog dovrši svoje djelo koje učini. I počinu u
sedmi dan od svega djela koje učini.
2:3 I blagoslovi Bog sedmi dan i posveti, jer u taj dan počinu od svega
djela svoga koje učini.
2:4 To je postanak neba i zemlje, tako su stvarani.”
Da, ali po Epu o Gilgamešu, a ne prema Mojsijevoj viziji ili prema “božjem planu”.
