Smrt

Breine:

Znači, Ozimane, kad ti umreš svi ćemo nestati iz objektivnog sveta?

Kliknite za proširenje...

Не. Него ће нестати моја предства.

Ево ти да научиш прво шта је представа.

Ово је илустрација ситуације у којој си управо сада. Имаш дакле субјекат кога не можеш сазнати и имаш ИСПРЕД њега скуп слика уоквирен једном сфером која чини твоје видно поље.
Слике у тој сфери се мењају обликом и величином кад год се помериш.

То је свест. То је представа. То није неки апстрактан појам него твоја реалност. И то је сав свет који сазнајеш и који можеш сазнати.

Kliknite za proširenje...

Са мојом смрћу нестаће моја представа. Са твојом смрћу нестаће твоја представа.
Оно што ће остати НИЈЕ ПРЕДСТАВА. Није објективан свет. Већ нешто суштински другачије а што зовемо "ствар по себи".

Ozi, ništa nijesi rekao time niti svi filozofi na koje se pozivas. Doduše oni možda i jesu a tebi je pogrešna prestava o njihovim prestavama.

ristob:

Ozi, ništa nijesi rekao time

Kliknite za proširenje...

Заправо сам све рекао. У тих неколико реченица исказао сам управо целокупну истину о идеалитету објективног света, јер се ради о нечем наједноставнијем.

Јер..

"Jer to da je objektivno postojanje stvari uslovljeno jednim predstavljajucim subjektom, i da, prema tome, objektivni svet postoji samo kao predstava, nije nikakva hipoteza, a još manje odluka bez opoziva, ili cak nekakav paradokson uzet radi diskusije, vec je to najsigurnija i najednostavnija istina, cije je saznanje otezano samo time što je ona cak i suvise jednostavna, a svi ljudi nisu dovoljno razboriti da bi posli od prvih elemenata svoje svesti o stvarima."
Шопенхауер

Kliknite za proširenje...

Али многи у то знање гледају бело, баш попут тебе, што је тема своје врсте.

Nisi Ozi odgovorio o problemu komunikacije-to što Bergson kaže,ne pije vodu jer je pisao knjige! Sam sebi? Robotima?
Dakle Ozitkud da ja u tvojoj predstavi negiram da je svet samo tvoja predstava?
Možda je svet i moja predstava i Ristina i Breinina...?A možbit i nešto više od predstave?
Stvari po sebi koje zovemo Realni svet van nas kao subjekata...?

A inače,svi idealisti:i Lok i Berkli i Kant i Fihte i Hegel... su poizvršavali samoubistva,jedva čekajući susret s transcedencijom-nesaznajnom stvari po sebi...

Dragoljub69:

Nisi Ozi odgovorio o problemu komunikacije-to što Bergson kaže,ne pije vodu jer je pisao knjige! Sam sebi? Robotima?
Dakle Ozitkud da ja u tvojoj predstavi negiram da je svet samo tvoja predstava?

Kliknite za proširenje...

Не знам како да одговорим на ово питање а да буде јасно. Можда овако:

Питаш, цитирам, "otkud da ЈА u tvojoj predstavi ... "

У мојој представи нема никавог "ЈА" . Слике су наспрам мога ЈА, али оно није међу њима. Нити моје ЈА, нити твоје ЈА.

У мојој представи не постоји ичије "ЈА" већ у овом случају имамо једну слику коју зовемо" Драгољуб" која комуницира са сликом коју зовемо "озиман". То су две слике у мојој представи које комуницирају једна са другом, а обе наспрам мог сазнајућег а несазнатог субјекта као део његове представе.
То што те две слике комуницирају једна са другом не казује ништа о ономе што се на тај начин осликава а што слика није.
То исто важи и за твоју представу.

oziman:

Са мојом смрћу нестаће моја представа. Са твојом смрћу нестаће твоја представа.
Оно што ће остати НИЈЕ ПРЕДСТАВА. Није објективан свет. Већ нешто суштински другачије а што зовемо "ствар по себи".

Kliknite za proširenje...

Kad ti nabodu onaj drveni krst u zemlju, nad onim što je ostalo od tvoje glave u kojoj je doskora radio mozak punom parom, a sad krenuo da se pretvara u prašinu, to sigurno nije stvar po sebi. Vrlo je objektivno, i za onoga ko će taj krst napraviti, i za onoga ko će ga pobosti u zemlju, čak i za one koji će ga videti, pa mu okrenuti leđa.. u odlasku.

Na žalost, ti nećeš prisustvovati tim predstavama.

Breine:

Kad ti nabodu onaj drveni krst u zemlju, nad onim što je ostalo od tvoje glave u kojoj je doskora radio mozak punom parom, a sad krenuo da se pretvara u prašinu, to sigurno nije stvar po sebi.

Kliknite za proširenje...

Није ништа од тога ствар по себи, у праву си, већ је то скуп слика у нечијој представи.

Vrlo je objektivno, i za onoga ko će taj krst napraviti, i za onoga ko će ga pobosti u zemlju, čak i za one koji će ga videti,

Kliknite za proširenje...

Тачно. Врло је објективно. То је скуп објеката, скуп слика у њиховој свести, њихова представа.

pa mu okrenuti leđa.. u odlasku.

Kliknite za proširenje...

Када му окрену леђа нестаје из њихове представе и није више објекат. Не постоји објективна егзистенција изван нечије
сазнајуће свести.

"Nikada ne može .postojati nekakva apsolutna i po sebi samoj objektivna egzitencija; zapravo, to je ono sto je upravo nezamislivo, jer objektivno kao takvo ima uvek i suštinski svoju egzistenciju u svesti jednog subjekta, pa je, dakle, njegova predstava, i shodno tome, njime uslovljena, a uz to i njegovim oblicima predstavljanja, koji kao takvi pripadaju subjektu a ne objektu."
Sopenhauer

Na žalost, ti nećeš prisustvovati tim predstavama.

Kliknite za proširenje...

Не присуствујем ни сада. Не присуствујем ничијој представи осим својој. А после моје смрти нестаје моје представе. Нестаје овај скуп слика наспрам мене кога сам звао "реалност". Али оно што остаје, иако је другачије од свега што познајемо, дефинтивно јесте. И блиско је духовном а не матерјалном. Јер је матерјални објективан свет био представа у мојој свести. После смрти он је нестао, али остала је свест. Ма шта она била сама по себи.

oziman:

Када му окрену леђа нестаје из њихове представе и није више објекат. Не постоји објективна егзистенција изван нечије
сазнајуће свести.

Kliknite za proširenje...

Da li je moguće da ti svoju objektivnu egzistenciju vidiš samo u slici pred sobom, koju posmatraš?
Šta je sa stvarima van tvog vidokruga, sa onim što je iza tebe? To ne postoji?

Ako hodaš prugom, ispred sebe vidiš šine i pragove. Po tebi, iza tebe nema nikakvih šina i pragova jer nisu u tvom vidnom polju. Dakle, nema ni voza... Mogao bi da ti ide samo u susret.
A šta ćemo ako te voz pregazi, dolazeći iz pravca suprotnog tvojoj saznajućoj svesti, mada je sasvim objektivan ...? ...Bez obzira što ignorišeš njegovo prisustvo u objektivnom svetu.
Kako stojiš sa čulom sluha?

No, kako god ti video objektivni svet, smrt će to porušiti kao kulu od karata.

Breine:

Da li je moguće da ti svoju objektivnu egzistenciju vidiš samo u slici pred sobom, koju posmatraš?
Šta je sa stvarima van tvog vidokruga, sa onim što je iza tebe? To ne postoji?

Ako hodaš prugom, ispred sebe vidiš šine i pragove. Po tebi, iza tebe nema nikakvih šina i pragova jer nisu u tvom vidnom polju. Dakle, nema ni voza... Mogao bi da ti ide samo u susret.
A šta ćemo ako te voz pregazi, dolazeći iz pravca suprotnog tvojoj saznajućoj svesti, mada je sasvim objektivan ...? ...Bez obzira što ignorišeš njegovo prisustvo u objektivnom svetu.
Kako stojiš sa čulom sluha?

No, kako god ti video objektivni svet, smrt će to porušiti kao kulu od karata.

Kliknite za proširenje...

Tvoja Svjesnost obuhvata šire i više od tvog vidnog polja, od tvojih čula. Tvoja Svjesnost obuhvata tvoju dušu (plan manifestacije, iako razumom često neshvatljiv), tvoj razum (dimeziju i projektor holograma tvoje percepcije te duše), tvoje tijelo kao centralni objekat tvoje predstave i tijela dugih u tvom projektovanom svijetu (projekciju).
Svaka od navedenih komponenti koju obuhvataš svojom svjesnošću (duhom stvorenja) ima svoj zadatak i izvršavajući ga omogućava nam da ostvarimo uvjerljiv doživljaj materijalizacije naše percepcije nečega što se na metafizičkom nivou dešava na sasvim drugačiji način.

Naravno da ćeš vizuelnu predstavu ostvariti projekcijom svog tijela i objekata ispred svojih očiju. I tijelo i oči na njemu kao i vizuelna projekcija jesu dio tvog razuma, njegova projekcija. "Pruga", "voz", slike ispred su dio vizuelne projekcije ali cjelovita projekcija treće dimenzije se ostvaruje svim čulima zajedno. Međutim, postoji još jedan faktor bez kojeg bi manifestacija prostorno-vremenske projekcije materijalnog svijeta bila nemoguća, nepotpuna, a to je memorija. Zahvaljujući memoriji možeš stvoriti zamišljenu sliku "voza" koji bi mogao da dođe da l' sprijeda ili odpozadi, po tračnicama koje čak i nisu u tvom vidnom polju. Te tračnice nisu u tvom vidnom polju ali kao i voz, kojeg još ne vidiš niti čuješ, postoje u memoriji tvog razuma i stoga i u tvojoj Svjesnosti.

Kad tvoje tijelo umre, nestaje toja tjelesna svjesnost (nestaje materijalna-čulna projekcija) ali razum još postoji sa memorijom proživljene tjelesnosti (sa memorijom ostvarene holografske projekcije). Ta memorija će biti prisutna u tvojoj svjesnosti sve dok ne odlučiš da je postaviš u zaborav. A zaborav, to je preduslov novim tjelesnim iskustvima, ostvarenju i evoluciji nove tjelesne svjesnosti.

Tvoj svijet je samo tvoj. Ti ga stvaraš po sopstvenom scenariu da bi ga doživijela objektivnim, predstavljenim u projekciji kroz svoja čula i memoriju. Ono iz čega stvaraš svoj svijet jeste informacija koja ti je na eteričkom nivou individualizacije dostupna, kao i svima i svemu.

Ti, opet, nisi dio projekcije, ti si onaj koji je smišlja, stvara i projektuje za sebe. Bez tebe projekcija ne može da postoji ali ti bez projekcije još uvijek jesi ono-što-jesi: postojanje, Biće.

JA KOJI JESAM:

Ti, opet, nisi dio projekcije, ti si onaj koji je smišlja, stvara i projektuje za sebe. Bez tebe projekcija ne može da postoji ali ti bez projekcije još uvijek jesi ono-što-jesi: postojanje, Biće.

Kliknite za proširenje...

Kaćeš da se digitalizuješ...?

Dragoljub69:

Kaćeš da se digitalizuješ...?

Kliknite za proširenje...

Naša 'materijalna' projekcija je hologram.
Ostvaruje se u našem razumu, dakle u tom raz-dvojenom dijelu cjeline Uma.
Naš razum je jedino mjesto projekcije. To je jedina dimenzija koja postoji. Svaki razum je stoga dimenzija u kojoj se određena projekcija projektuje u skladu sa nivoom svjesnosti jedinke koja taj razum formira i koristi za sebe.
Čula razuma određuju i uslovljavaju doživljaj materijalnosti te projekcije.
Proizvod cjelovitog procesa projekcije jeste naša Svjesnost.
Svjesnost je trenutni cjeloviti odraz stanja projekcije.
Svjesnost je duh stvorenja.

Breine:

Da li je moguće da ti svoju objektivnu egzistenciju vidiš samo u slici pred sobom, koju posmatraš?
Šta je sa stvarima van tvog vidokruga, sa onim što je iza tebe? To ne postoji?

Kliknite za proširenje...

Не постоји као објекат, слика. Постоји као "ствар по себи " а то није ствар, није предмет, већ нешто сасвим другачије.
Шта другачије?
Питање је трансцендентно (изван могућности сазнања). Оно што дефинитивно знамо јесте да то нису слике , нису објекти.

Буквално иза тебе нема објективног света, већ нечег суштински другачијег.

Ako hodaš prugom, ispred sebe vidiš šine i pragove. Po tebi, iza tebe nema nikakvih šina i pragova jer nisu u tvom vidnom polju. Dakle, nema ni voza...

Kliknite za proširenje...

У том случају воз постоји као "ствар по себи" не као објективна представа.

Mogao bi da ti ide samo u susret.
A šta ćemo ako te voz pregazi, dolazeći iz pravca suprotnog tvojoj saznajućoj svesti, mada je sasvim objektivan ...? ...Bez obzira što ignorišeš njegovo prisustvo u objektivnom svetu.

Kliknite za proširenje...

Ако ме воз прегази и ако има времена моја свест формираће слику воза на основу тог удара и података чула. Ако тога нема неће, и цео тај догађај у том случају неће постати објективна представа. Јер објективан свет изван свести не постоји као такав. То ће бити дешавање у трансцендентном а које дефинтивно није скуп слика коју зовеш "воз" која удара у слику коју зовеш "нечије тело".

No, kako god ti video objektivni svet, smrt će to porušiti kao kulu od karata.

Kliknite za proširenje...

Неће. Смрт ће порушити твој драги објективан спољашњи свет остављајући нешто што не познаје простор, време и каузалитет.

А то нешто је блиско духу. Сам тај дух.

Kad nekog filozofa-šarlatana, pitaju:

"Da li ćemo, kad umremo, svi da nestanemo iz objektivnog sveta"

Kliknite za proširenje...

tada filozof-šarlatan ovako odgovara:

Са мојом смрћу нестаће моја представа. Са твојом смрћу нестаће твоја представа.
Оно што ће остати НИЈЕ ПРЕДСТАВА. Није објективан свет. Већ нешто суштински другачије а што зовемо "ствар по себи".

Kliknite za proširenje...

Zašto je ovaj filozof šarlatan?

Zato što, dok se na jednom mestu trudi da objasni život i smrt, istovremeno na tom istom mestu izričito naglašava da je život "stvar po sebi", koji je, kao "stvar po sebi", po svim njegovim ranijim objašnjanjima "nesaznatljiv". A da pri tome pojma nema da "predstava sveta" nikada ne nestaje i da je život kao "stvar po seb i" itekako saznatljiv.

"Predstgava sveta" nikada ne nestaje zato jer je sam život nisilac "predstave", koji nikada ne nestaje i kojega bez "predstave" ne bi moglo da bude. Život, tj. saznajući subjekt i svet kao objekt spoznaje o kojem subjekt pravi predstavu su uvek jedno i isto. To su samo različiti oblici i stanja jednog i istog koji se naizmenično smenjuju i uzajamno uzrokuju.

Kao koka koja istovemeno ima značenje i života i objektivnog sveta, koja u sebi stvara predstavu o sebi kao objektivnom svetu, koju ostavlja iza sebe u jajetu koke, da bi kasnije po toj istoj predstavi o koki iz jajeta nastala i razvila se ista takva ili slična koka kakva je već ranije postojala.

Sve ovo, pod uslovom da se razume, da tu nikakva ni koka, ni jaje uistinu ne postoje, već samo živa i svesna tvar, koja se uz pomoć predstave o koki, uvek iznova pretače iz jednog oblika u drugi - iz oblika koke u oblik jajeta i obrnuto. Ono što tu nikada ne nestaje, su živa i svesna tvar i predstava o koki i jajetu kao obliku i objektu. A ono što uvek iznova nastaje i nestaje su jaje i koka kao oblici ili stanja života. Gde je tu smrt? Nema je. Postoji samo život koji se uz pomoć predstave o obliku uvek iznova pretače iz oblika u oblik.

Ovo o životu i smrti, o saznajućem subjektu i njegovi predstavi o objektu, nije ničije proizvoljno mišljenje, ni filozofioja, več čisto proverljivo i objašnjivo iskustvo - tj. čista nauka. Ovde zastarela, nedorečena filozofija i filkozofi nemaju šta da traže.

BREINE:

Možeš li da logično poređaš svojih "sedam" kada je smrt u pitanju?

Kliknite za proširenje...

Hajdemo ponovo sa primerom koke i jajeta koji naizmenično jedno iz drugog nastaju i nestaju. Šta tu imamo da uistinu uvek postoji, a šta uvek iznova se rađa i umire?

Uvek uistinu postoji život. To je ona tvar koja sama od sebe uvek iznova gradi i koku i jaje kao oblike i stanja svog kretanja i rada. I uvek postoji znanje, tj. informacija ili predstava o koki i jajetu pomoću koje se ta živa i svesna tvar uvek izniva petače u koku i jaje.

I još uvek postoje 7 fizičkih i psihičkih sposobnosti (naprezanje, kretanje, opažanje, osećanje, pamćenje, mišljenje i razumevanje) te tvari, pomoću kojih ona i stiče informaciju (znanje) o obliku i građi koke i gradi koku i jaje po toj informaciji kao oblik svog visoko organizovanog i harmoničnog kretanja i rada.

I na ovom primeru možeš da se uveriš i razumeš u kakvoj su uzroćno-posledičnoj vezi tih 7 fizičkih i psihičkih sposobnosti radnji prilikom rađanja i umiranja koke.

Kao prvo, živa i svesna tvar ne može od sebe same napraviti ni koku ni jaje ako ne raspolaže informacijom (znanjem) o koki. Kao drugo, znanje o koki ne može steći bez iskustva koke, tj. bez opažanja, osećanja i pamćenja koke. Kao treće živa i svesna tvar ne može opaziti, osetiti i zapamtiti koku ako koke nema. Kao četvrto, koke ne može da bude ako ta živa i svesna tvar ne pomisli na koku i ne poželi da je napravi, a zatim se i napregne i pokrene pa koku napravi. Kao peto, ne može pomisliti na koku, zatim poželeti, pa pokrenuti se da je napravi ako ne raspolaže znanjem o koki jer ne može se misliti i želeti ono što se ne zna.

Kao što primećiješ, svih ovih 7 radnji proizilaze jedna iz druge kružno i naizmenično bez početka i kraja, Tako da imamo situaciju da tu smrti nikad nema, već samo života koji se uvk pretače kroz svoje različite oblike i stanja. Za vreme dok se uz pomoć sedam sposobnosti pretače kroz svoje oblike i stanja, ona istovremeno i stiče znanje o tim svojim oblicima i stanjima i po tom istom znanju uvek i gradi iste svoje oblike i stanja.

Dakle, živa i svesna tvar i njenih sedam sposob nosti uvek postoje, kao i informacije, tj. znanja, a ono što uvek iznova nastaje i nesteje su oblici i stanja koji nemju značenje postojanja.

Sve ovo što sam ispričao o večnom životu koji nikada ne umire, tj. ne nastaje, niti nestaje, već samo njegovi oblici koji nemaju značenje postojanja, nije ni vera, ni filozofija, već čista, proverljiva, objašnjiva i razumljiva nauka.

oziman:

Не знам како да одговорим на ово питање а да буде јасно. Можда овако:

Питаш, цитирам, "otkud da ЈА u tvojoj predstavi ... "

У мојој представи нема никавог "ЈА" . Слике су наспрам мога ЈА, али оно није међу њима. Нити моје ЈА, нити твоје ЈА.

У мојој представи не постоји ичије "ЈА" већ у овом случају имамо једну слику коју зовемо" Драгољуб" која комуницира са сликом коју зовемо "озиман". То су две слике у мојој представи које комуницирају једна са другом, а обе наспрам мог сазнајућег а несазнатог субјекта као део његове представе.
То што те две слике комуницирају једна са другом не казује ништа о ономе што се на тај начин осликава а што слика није.
То исто важи и за твоју представу.

Kliknite za proširenje...

Ne sporim ja tebi da si citao Bergsona.

Ali, ono sto sporim je tvoje tumacenje njega.

Bergson na vise mesta naglasava da je nase telo takodje jedna " slika ".

Kao sto, a zato sam i krenuo od pocetka sa tim njegovim delom Materija i memorija , on kaze da je " slika " manje od onoga sto je stvar za materijalizam, ali vise od onoga sto je predstava za idealizam.

To - " vise " - tebi nije razumljivo.

Bergson je , inace, koristio pojam reprezentacije ( bolje, re-prezentacije ) koga je kasnije napustio.

Uostalom, u celom tom delu, on kroz sve glave, govori o " slikama ".

Meni je samo problematicno tvoje tumacenje tog pojma, jer pokusavas da spajas Berklija i Bergsona, a to ne ide.

Sta npr., znaci kada Bergson prica o tome da se cista percepcija zasniva na akciji tela ? Ne na " teorijskoj " culnosti, ne na kontemplaciji, jer za Bergsona percepcija nije kontemplativna spoznaja.

Za tebe, ocito jeste.

A tumaciti filozofske tekstove nije tako jednostavno, i nije to samo prosto citanje.

Mislim, i to se uci. Tesko, samouko.

A tek to naspram - taj dualizam, Bergson zestoko kritikuje, samo, ti to neces da razumes. Imas i svoje razloge, znam. Jer onda bi ta jednakost izmedju Berklija i Bergsona, pala u vodu.

Mada, priupitaj se, da li i kod Berklija postoji takav dualizam - subjekt naspram objekta, ili objekt naspram subjekta.?!

NEREJ:

Ne sporim ja tebi da si citao Bergsona.
Ali, ono sto sporim je tvoje tumacenje njega.

Bergson na vise mesta naglasava da je nase telo takodje jedna " slika ".
Kao sto, a zato sam i krenuo od pocetka sa tim njegovim delom Materija i memorija , on kaze da je " slika " manje od onoga sto je stvar za materijalizam, ali vise od onoga sto je predstava za idealizam.
To - " vise " - tebi nije razumljivo.

Kliknite za proširenje...

Ma jok. Теби је разумљиво.
То "више" о чему говори јесте "трајање". Оно трајање које није линија подељенa на три дела a коју ти зовеш "време" и коју мериш. То право трајање је интуиција..нешто својеврсно, недељиво, немерљиво. Нешто у шта ти гледаш бело.
За такве попут тебе, Бергсон је написао ово:

"Bile su potrebne godine da bih shvatio, a potom da bih prihvatio, da svi nemaju istu sposobnost kao ja da žive i da uranjaju u čisto trajanje. Kada mi se ta ideja trajanja javila prvi put, bio sam ubeđen da je dovoljno da je izložim pa da se uklone sve nejasnoće, i verovao sam da u tom pogledu nije potrebno ništa više do da se čovek obavesti. Kasnije sam uvideo da stvari stoje sasvim drukčije. "

Bergson je , inace, koristio pojam reprezentacije ( bolje, re-prezentacije ) koga je kasnije napustio.
Uostalom, u celom tom delu, on kroz sve glave, govori o " slikama ".
Meni je samo problematicno tvoje tumacenje tog pojma, jer pokusavas da spajas Berklija i Bergsona, a to ne ide.

Kliknite za proširenje...

Наравно да иде. Јер сваки мислећи човек, а Бергсон то свакако јесте, увиђа најосновнију чињеницу да је објективан свет представа у свести сазнајућег субјекта. Управо оно што је Баркли први јасно изнео.

А то је и оно што издваја филозофа од софисте, још од времена Платона.
Способност непосредног увида. Онај ко ту способност нема ...не може бити филозоф, него попут тебе историчар филозофије и софиста.

Sta npr., znaci kada Bergson prica o tome da se cista percepcija zasniva na akciji tela ?

Kliknite za proširenje...

То значи да оно што зовеш "реалност" јесу слике које је оцртала твоја сазнајућа свест а све имајући на уму будућу акцију слике коју зовеш "твоје тело". То је Бегсон лепо описао у Стваралачкој еволуцији:

"Razgovetne granične linije koje mi pridajemo jednom objektu i koje mu daju njegovu individualnost samo su nacrt izvesne vrste uticaja koje bismo mogli da izvršimo na izvesnoj tačci prostora: to je plan naših eventualnih akcija, poslat, kao ogledalom, našim očima, kad opažamo površine i ivice stvari. Uništite ovu akciju i prema tome velike puteve koje ona sebi opažanjem unapred krči, u spletu stvarnoga, individualnost tela ponovo će se izgubiti u opštoj interakciji koja je bez sumnje prava stvarnost."

oziman:

Ma jok. Теби је разумљиво.
То "више" о чему говори јесте "трајање". Оно трајање које није линија подељенa на три дела a коју ти зовеш "време" и коју мериш. То право трајање је интуиција..нешто својеврсно, недељиво, немерљиво. Нешто у шта ти гледаш бело.
За такве попут тебе, Бергсон је написао ово:

"Bile su potrebne godine da bih shvatio, a potom da bih prihvatio, da svi nemaju istu sposobnost kao ja da žive i da uranjaju u čisto trajanje. Kada mi se ta ideja trajanja javila prvi put, bio sam ubeđen da je dovoljno da je izložim pa da se uklone sve nejasnoće, i verovao sam da u tom pogledu nije potrebno ništa više do da se čovek obavesti. Kasnije sam uvideo da stvari stoje sasvim drukčije. "



Наравно да иде. Јер сваки мислећи човек, а Бергсон то свакако јесте, увиђа најосновнију чињеницу да је објективан свет представа у свести сазнајућег субјекта. Управо оно што је Баркли први јасно изнео.

А то је и оно што издваја филозофа од софисте, још од времена Платона.
Способност непосредног увида. Онај ко ту способност нема ...не може бити филозоф, него попут тебе историчар филозофије и софиста.



То значи да оно што зовеш "реалност" јесу слике које је оцртала твоја сазнајућа свест а све имајући на уму будућу акцију слике коју зовеш "твоје тело". То је Бегсон лепо описао у Стваралачкој еволуцији:

"Razgovetne granične linije koje mi pridajemo jednom objektu i koje mu daju njegovu individualnost samo su nacrt izvesne vrste uticaja koje bismo mogli da izvršimo na izvesnoj tačci prostora: to je plan naših eventualnih akcija, poslat, kao ogledalom, našim očima, kad opažamo površine i ivice stvari. Uništite ovu akciju i prema tome velike puteve koje ona sebi opažanjem unapred krči, u spletu stvarnoga, individualnost tela ponovo će se izgubiti u opštoj interakciji koja je bez sumnje prava stvarnost."

Kliknite za proširenje...

Ti opet mesas " stvari ".

Pojam trajanja, vremena, kritika pozitivizma, kod Bergsona se nalaze u drugom delu ( Stavaralacka evolucija ), za koje znam da ga imas ( ti ces, valjda reci, moja predstava zna ?! ) , cak ono, isto, Karijatidino izdanje.

Ali, ovde je rec, o Materiji i memoriji, istom izdavacu, i vremenu kada je objavljeno.

Video sam ja na Scibd-u, kako ti " na kasicici " objavljujes Sopenhauera.

I o predstavi.

Zasto se trudis ( pojam tako uperen protiv tvoje " predstave " filozofije ) da drugima pojasnis svoju ( i samo svoju ! ) predstavu ?!

Zar to tvoju filozofiju ne dovodi u pitanje?



Bice da nisam jedini koji filozofiju ne razume poput tebe ?!

Ali i to je vazan argument, uperen protiv tvog razumavanja filozofije.

Ako razumes.

Ljubo2:

BREINE:



Hajdemo ponovo sa primerom koke i jajeta koji naizmenično jedno iz drugog nastaju i nestaju. Šta tu imamo da uistinu uvek postoji, a šta uvek iznova se rađa i umire?

Uvek uistinu postoji život.

Kliknite za proširenje...

Ovo nije tačno.
Ciklus jaje-pile-koka može se prekinuti u svakom pojedinačnom stadijumu.
Ne ostavlja svaka koka jaje. Tu je kraj te koke- budućeg njenog jajeta- budućeg pileta.
Ne mora se iz svakog jajeta izleći pile. Tu je kraj tog jajeta- budućeg pileta- buduće koke.
Poneko pile odnese kobac, ili završi u tvom tanjiru. Tu je kraj tog pileta- buduće koke- budućeg jajeta.

I nema nikakve veze što na svetu ima nebrojeno drugih koka, pilića i jaja, i što život kokošje vrste teče dalje... Za našu koku-jaje-pile prestao je život. Tu više nema nikakve šanse da se ta koka opet "rodi" / izlegne / izraste / snese/ opet se izlegne.... Da živi, jednostavno rečeno.

Ajde, možeš li opet objasniti , (bez navođenja tog primera sa kokom i jajetom), kako se tvojih "sedam" praktično ispoljava u slučaju smrti?

oziman:

Не постоји као објекат, слика. Постоји као "ствар по себи " а то није ствар, није предмет, већ нешто сасвим другачије.
Шта другачије?
Питање је трансцендентно (изван могућности сазнања). Оно што дефинитивно знамо јесте да то нису слике , нису објекти.

Kliknite za proširenje...

Ne razumem tvoje poimanje transcedentnog, nesaznajnog.

Ako ti nešto nisi uspeo da saznaš, to ne znači automatski da je to nešto nesaznajno, nešto izvan mogućnosti saznanja. Besmisleno je tvrditi da je objektivan svet "izvan mogućnosti saznanja", posebno je besmisleno da prostor van dometa svojih čula smatraš nesaznajnim. Šta je to nešto što je nesaznajno? Kako uopšte znaš za postojanje nesaznajnog?

Možda ti nećeš primetiti voz koji ti dolazi iza leđa, ali on je sasvim objektivna stvar, nije nešto nesaznajno.

oziman:

Неће. Смрт ће порушити твој драги објективан спољашњи свет остављајући нешто што не познаје простор, време и каузалитет.

Kliknite za proširenje...

Ne.
Smrt će porušiti mene, a objektivni spoljašnji svet koji mi je bio tako drag, postojaće i dalje.

NEREJ:

Ti opet mesas " stvari ".

Pojam trajanja, vremena, kritika pozitivizma, kod Bergsona se nalaze u drugom delu ( Stavaralacka evolucija ), za koje znam da ga imas ( ti ces, valjda reci, moja predstava zna ?! ) , cak ono, isto, Karijatidino izdanje. Ali, ovde je rec, o Materiji i memoriji, istom izdavacu, i vremenu kada je objavljeno.

Kliknite za proširenje...

Бергсон је темељ своје филозофије изнео у свом првом делу, " О непосредним чињеницама свести". Остала дела су градња на том темељу.

Video sam ja na Scibd-u, kako ti " na kasicici " objavljujes Sopenhauera.

Kliknite za proširenje...

На то сам скоро заборавио. Наиме, тај сајт тражи да се нешто, било шта, тамо објави, да би се нешто друго са истог скинуло. Можда то ниси знао. Али интересантно је да си пронашао те скенове.

I o predstavi.

Zasto se trudis ( pojam tako uperen protiv tvoje " predstave " filozofije ) da drugima pojasnis svoju ( i samo svoju ! ) predstavu ?!

Zar to tvoju filozofiju ne dovodi u pitanje?

Kliknite za proširenje...

Ја овде пре свега појашњавам сам себи. Јер, идеалитет опажајног света није нешто чему је наклоњен људски интелект. Он нас стално одвлачи од тога, усмерава нас ка појави, ка објектима спољашњег појавног света где једино леже његови мотиви. Мотиви индивидуалне воље.
Зато човек мора стално подсећати себе на та знања, иначе она лако бивају склоњена на страну а човек увучен у брлог матерјалног. У блато баналности.

Breine:

Ne.
Smrt će porušiti mene, a objektivni spoljašnji svet koji mi je bio tako drag, postojaće i dalje.

Kliknite za proširenje...

Неће. Јер је услов постојања објективног света, свест сазнајућег субјекта у којој је исти представа.
Ако нема свести, нема ни објективног света.

Оно чега има јесте трансендентна "ствар по себи". А она је нешто сасвим другачије. Она је нешто духовно а не матерјално.

Али, очито је да је ова тема сувише несварљиви залогај за тебе.
Што није нешто неуобичајено. Како каже Шопенхауер.

Svet je moja predstava" - to je, poput Euklidovih aksioma, postavka za koju svako mora reći daje istinita čim je shvati, iako to nije postavka koju svako razume čim je čuje.

Шопенхауер

Kliknite za proširenje...

Зато пустимо Барклија. Ево, овде се можеш обавесити о Локовим секундарним квалитетима.
https://forum.krstarica.com/entry.php/6319-Primarni-i-sekundarni-kvaliteti

Наиме, када схватиш да боје ,звуци, мириси, укуси, чврстоћа, топлота нису на предметима око тебе. то ће мало разбити твој сирови реализам и неприкосновеност материјалног света.

oziman:

Бергсон је темељ своје филозофије изнео у свом првом делу, " О непосредним чињеницама свести". Остала дела су градња на том темељу.



На то сам скоро заборавио. Наиме, тај сајт тражи да се нешто, било шта, тамо објави, да би се нешто друго са истог скинуло. Можда то ниси знао. Али интересантно је да си пронашао те скенове.



Ја овде пре свега појашњавам сам себи. Јер, идеалитет опажајног света није нешто чему је наклоњен људски интелект. Он нас стално одвлачи од тога, усмерава нас ка појави, ка објектима спољашњег појавног света где једино леже његови мотиви. Мотиви индивидуалне воље.
Зато човек мора стално подсећати себе на та знања, иначе она лако бивају склоњена на страну а човек увучен у брлог матерјалног. У блато баналности.

Kliknite za proširenje...

Ja tebe uvek citiram " u kompletu ", sto bi se reklo. A ti si ovde mene, po obicaju, " istrgnuto " citirao. Pa su neka moja bitna pitanja ostala, kao, van tvog domasaja ( ili, bolje, tvoje percepcije ).

No, hajde, da se vise ne svadjamo. Bar danas.

Vidi, znam ja da Scribd trazi da nesto postavis da bi moglo da se nesto sa njega " skine ". No, ja sam tamo postavljao mnogo knjiga ( kompletno, sa predgovorom, izdavacem, literaturom, imenskim i slicnim registrima, itd. , kako i treba, ne samo za pravilno citiranje, npr. ).

Istina, nisam se tamo prijavljivao kao Nerej, a to mi zapalo da vidim da si se ti tamo prijavio kao oziman.

Pa, dobro.

Jasno je da nikad ti i ja necemo isto razumevati filozofiju.

oziman:

Неће. Јер је услов постојања објективног света, свест сазнајућег субјекта у којој је исти представа.
Ако нема свести, нема ни објективног света.
..........................................................................................................................
Ево, овде се можеш обавесити о Локовим секундарним квалитетима.

Kliknite za proširenje...

A šta ako se ne obavestim o Lokovim sekundarnim kvalitetima?
Da li to znači da taj link koji si mi sad prosledio nije deo objektivnog sveta, zapis neki... već je transcendentna stvar po sebi?

Mi nemamo drukčiji uvid sem percepcija u svet izvan naših lobanja!
Kad nam dolazne senzacije potvrde da smo dobro uvideli,tj. percepcije da
su i drugi subjekti uvideli isto,za nas je to saznanje.
Naravno da ne dovodimo u sumnju takvo saznanje i naravno da su boje i oblici u našoj lobanji interpretacije-neurotransmiterske
reakcije na potvrđene senzacije.
Lok je u pravu,ali ta konstatacija je bezvredna jer je i bez njega jasno da naša senzacija objekta nije i sam objekat!
I nije objekat fotonska emisija ili refleksija s tog objekta!
Svašta...
Svakom ,iole učenom fizićaru,je ovo savršeno jasno i čak poznaje geometriju vida...
Praviti od toga famu je isto kao krompirski cirkus!