Probudio se u cik zore pre svih,mislivsi da je ono sto se desilo proteklog dana san.Otisao je iza kuce i video male maslacke kako blazeno spavaju sa svojim zutim laticama.Pogledao je svoje roze perce i hteo je da se uveri da nije sanjao.Krenuo je ka jednoj ruzi zute boje koja je venula i lagano,cvrsto zatvorenih ociju,dodirnuo je svojim roze perom.Otvorivsi oci imao je sta da vidi.Ruza je opet bila zdrava u svoj svojoj lepoti okrenuta prema jutarnjem suncu.Sokiran onim sto je video,brzo je odleteo na obliznje drvo i poceo kroz cudjenje i strah da razmislja o tome sta mu se desava.Nije mogao da u svojoj maloj glavi razume odakle njemu takva moc.Pitao se ko je on u stvari.Oduzet mu je dar pevanja zbog koga je bio jako tuzan,a upoznaje se sa natprirodnim darom koji poseduje.Tuzan i pomalo prestrasen pitao se “ ko sam ja,zasto sam ovakav,sto bas ja “.Poceo je tiho da place.Odjednom, niotkuda,stvori se Sumska vila,bozanstvene svetlo plave boje,ocima boje sunca,i krilima belim kao sneg.Gledao je svojim ljubicastim ocima dok je sedala pored njega.
Dugo sam te trazila” rece Vila..Mnoga ostrva sam obisla.Upoznala sam mnoge vredne i pozrtvovane papagaje ali ni jedan nije imao to sto ti imas.Dobrotu i nesebicnost.Zbog toga su ti Sumske vile dale moc koju nema ni jedan drugi papagaj na ovome svetu.Odabran si da pomazes svima kojima je pomoc potrebna jer u tebi kuca jedno veliko srce ljubavi.Oduvek si zeleo da cinis velika i dobra dela.”
“Ali,rece Pago..ja samo zelim da imam glas kakav imaju moji drugari i da volim”...
Vila se nasmejala i odlazeci rece:”Idi i pomazi onima kojima je pomoc potrebna pa ces pomoci i sebi.
Nestala je isto kako je i dosla.Vise nije bio zbunjen i tuzan.Sumska vila nije bila pored njega ali je zivo osecao njeno prisustvo i znao je da je ona tu negde, i da bdi nad njim.Obuzeo ga je cudan osecaj blazenstva i sa tim osecajem je otisao da spava..
Pagooo,probudi se,brzo”zvala ga je vrana Dot kucajuci kljunom u okno prozora u rano jutro dok su jos svi spavali.Skocio je bunovan,protresao svoja pera i upitno pogleda vranu Dot
Potrebna mi je tvoja pomoc..Moj najmladji vranic je pao iz gnezda i slomio krilo a maslacci i osica Zo, su mi rekli da ti imas cudesnu moc.Kada su stigli do starog Hrasta ispod cijih grana je lezao mali vranic vise od pola sumskog stanovnista, polusanjivo cekalo je Paga ne bi li se uverili u pricu koja se vec pronela celom sumom i tokom reke Zante..Prisavsi Dotovom sinu koji je pistao na sav glas Pago ga dodirnu svojim repom na kome je roze perce zatrperilo i krilo malog vranica zaceli odmah.Duboku tisinu strahopostovanja prekinulo je jednoglasno.. Uhhhhhh,prisutnih stanovnika sume..Od toga dana Pago je lecio stanovnike sume noseci u sebi osecaj zadovoljstva sto im moze pomoci.Tuznoj vrbi Klo zalecio je pokidane grane.Starom dabru Zedu polomljen zub.Osici Zo slomljenu zaoku.Zeki Mou bolesnu nogu.Pecurkama Cic,ugazene crvene kapice.Zlatnoj ribici Re,zakzljalo peraje.Zirafi Lo ukocen vrat.Tigru Sahu..slomljenu kandzu.Jelenu Giru polomljen rog.Svima,samo sebi nije mogao da podari pevajuci glas.Nije da nije pokusavao.Jeste,potajno,kada je ostajao sam.Dodirivao je svoje grlo roze percetom dok se kupao u reci Zante i kljunom cistio svoja pera,secajuci se reci Sumske vile.
Kako su godine prilazile sve je manje obracao paznju na svoj krestavi glas. Porastao je u velikog, snaznog i dobrocudnog papagaja koji je pruzao pomoc svakome kome je bila potrebna.Dok su njegovi sunarodnici i dalje pevali Pago se posvetio citanju. Citao je sve sto mu je doslo pod ruku.Nije bilo knjige u ostrvskoj biblioteci koju nije procitao.Najvise je voleo knjige u kojima je opisivana hrabrost,strpljivost,vera,iskrenost i ljubav..Znao je za ljubav..Prema roditeljima,braci,sestrama,prijateljima,deci.Cini se celom svetu,ali mu to nije bilo dovoljno.Osecao je da postoji jos jedna,ona prava,iskonska ljubav koja se dozivi jednom ili nikada.Ljubav koju je cekao.Bio je strpljiv mada je u zadnje vreme hvatao sebe kako polako gubi nadu.Bio je kao suvi sundjercic,zeljan da se natopi te ljubavi toliko da se preliva.Da primi ljubav i da je uzvrati u svoj njenoj lepoti.
- - - - - - - - - -
Bilo je u njegovom zivotu devojaka.Mnoge papagajke su mu se udvarale i zavodile.
Medjutim,on ih je na kulturan i prefinjen nacin odbijao da se ne osete povredjeno.Odbijao ih je zato sto ni jedna od njih nije imala onu iskru u sebi koja mu je bila potrebna da bi zapalila vatru ljubavi u njemu i on je to osecao i znao.U tim danima samoce najcesce je odlazio u setnju do reke Zante,zaboravljajuci bar na kratko na svoje obaveze koje je imao i sa uzivanjem mastao o ljubavi svoga zivota. I tog popodneva je setao kada je cuo da neko zove u pomoc.Poleteo je da vidi sta se desilo i ugledao je prizor od koga se sledio.Na strmoj litici lezala je papagajka sva ugruvana,iscasenog krila i uplakana..Prizor je bio nestvaran da je par sekundi stajao ukopan a onda je pritrcao i kleknuo pored nje.Lepa nepoznata papagajka sa plavim perjem i svetlim ocima ga je pogledala i jedva cujnim i bolnim glasom rekla:”Molim te, pomozi mi.Previse me boli.Samo pazi da me jos vise ne povredis”.Pago se nasmesio i rekao: Veruj mi..
Dodirnuvsi je svojim perom u trenutku je osetio treptaj u sebi i doziveo osecaj koji je cekao celog zivota zeleci da svoje pero nikada vise ne pomeri sa nje.Ona se pridigla,razmahala krilima,okrenula se par puta oko sebe,poletela pa se vratila sletevsi tik ispred njega.Pogledala ga je u njegove ljubicaste oci i rekla:”Ovo je bozanstveno.Kako si to izveo.Reci mi,molim te,molim te.Ja sam zadivljena.Nista me nije bolelo”.
Plava papagajka se smejala od srece.”Ko si ti nepoznati...Hoces mi reci”?
Nije prestajala sa pitanjima i skakutanjima oko Paga koji je cutao i gledao je uzivajuci u njenoj lepoti i veselosti..Po prvi put mu je necije cavrljanje i ispitivanje prijao,po prvi put je uzivao zaneseno gledajuci njene prelepe oci koje su se razlikovale od svih ostalih koje je do sada video.Bio je zanemeo od osecanja koja su izvirala iz njega i koje nikada do sada nije osetio.
Trgao se tek kada ga je ona pitala:”Sta ti je.”?
“Nista ,samo mi je drago sto te vidim tako srecnu
Imas divan glas” rece mu ona.
Bio sokiran onim sto cuje.Misli i osecanja su se toliko uskomesali u njemu da nije znao sta da kaze na to osim da je pita kako se zove, ne mogavsi da se tog trenutka ne seti sumske vile.”Ovo je tvoje maslo Vilo Sudbino” povikao je svojim predivnim, mekim i barsunastim glasom,prema nebeskom plavetnilu
“Moje ime je Tea, a tvoje”?
Izgovarajuci svoje ime prisao je Tei i rekao:”Dugo sam te cekao”.
“Znam,i ja sam tebe trazila u svojim snovima dok sam bila zatvorena u kavezu.”
“Hoces da pricas o tome”..rece Pago
Tea ga je posmatrala par minuta kao da je procenjivala da li mu moze verovati.
”U redu,kako sam sada konacno slobodna i imam vremena na pretek, ispricacu ti.”
Ova prica traje i dalje i nema kraj..Tea i Pago tek treba da je ispricaju
