BR. 14
PREGOVORI JEZDIMIRA DANGIĆA SA NEMCIMA
Izveštaj generala Badera o pregovorima sa istočnobosanskim četničkim vodom
majorom Dangicem (5. 2. 1942).
Zabeleške kapetana Matla o ovom predmetu.
Izvor: MGFA - dokumentacioni centar
_ 1
Predmet: Pregovori sa srpskim majorom Dangićem
Zapovedniku Vermahta Jugoistok
Za vreme pohoda na planinu Romaniju morao sam da računam sa dve neprijateljske grupe, sa Komunistima i četnicima majora Dangića. Bilo je poznato da ovaj voda raspolaže znatnim brojem pristalica. Važio je za dobrog vođu, a njegovi ljudi sastojali su se po svemu sudeći većinom od isluženih vojnika. Nije bilo jasno hoće li D. ići zajedno sa komunistima ili ne. Pohod koji je bio sproveden pod najtežim terenskim i vremenskim prilikama potvrdio je staro iskustvo da neprijatelj izmiče i da se ne može uhvatiti.
Sa iznenađenjem smo utvrdili da su Dangićevi ljudi bezuslovno izbegavali borbu sa nemačkim trupama i da na njih nisu pucali. Manji odredi i pojedinci, kada bi uvideli da nemaju više izlaza, predavali su se bez borbe i odlagali svoje oružje. To isto učinio je jedan odred od oko 400 ljudi.
Oni su pritom objasnili da tako postupaju po naređenju majora D. jer je on njima zabranio da se bore protiv nemačkih trupa. Treba istaći da bi nam D. mogao naneti osetne gubitke da je to hteo.
Načelnik štaba, generalštabni pukovnik Keviš zakazao je stoga bez naloga i na svoju odgovornost 30. januara sastanak sa majorom D. na području južno od Zvomika.
U cetvoročasovnom razgovoru on je utvrdio sledeće:
D. j
e spreman da se sa svim svojim ljudima bezuslovno stavi pod nemačku komandu, da uništi do kraja komuniste u istočnoj Bosni i da održi mir, tako da izbeglice mogu biti vraćene.
On priznaje hrvatski suverenitet, iako ne definitivno, i to ukoliko se hrvatska uprava sastavi paritetno od Hrvata, Muslimana i Srba, zavisno od sastava stanovništva na određenom području. On pritom pretpostavlja uvođenje nemačke vojne uprave u zemlji. Da bi se sprečili sukobi, on predlaže da se istočna granica prema Drini ne zaposedne hrvatskim trupama, dok bi se to moglo učiniti sa hrvatskim bataljonima redovne vojske u zapadnom delu. Po njegovom mišljenju, bilo bi nemogućno da u istočnoj Bosni ostanu ustaške formacije bilo kakve vrste, kao jedinice ili na primer kao pojedini činovnici, jer bi to značilo borbu na nož.
D. je izjavio d a j e njemu strahovito teško da svojim ljudima i stanovništvu objasni da istočna Bosna ostaje hrvatska i da će morati da se pomire sa hrvatskim
činovništvom, a delimično i sa hrvatskim garnizonima.
Na kraju razgovora je rekao da bi on kao nepokolebivi Nedićev pristalica morao da zna da li se on slaže sa takvim rešenjem i da li tome daje svoju moralnu podršku. S obzirom na to predložio je generalštabni pukovnik Keviš da bi trebalo da D. s njim i pod njegovom ličnom zaštitom odmah krene za Beograd da bi razgovarao sa N. D. se složio.
Kasno popodne 31. janaura stigla su obojica (D. u pratnji svog vojvode Đokanovića, jednog od svojih najodvaznijih ljudi) u Beograd. Smestili su se kod pukovnika Keviša. U 21 čas došao je tamo na razgovor Nedić. Postignuta je načelna saglasnost oko zadatka da se u istočnoj Bosni, a time i u Srbiji, obezbedi mir, da se okonča sa masovnim ubijanjem, a takođe i oko jasnog saznanja da se sve to može postici jedino u saradnji sa nemačkim Vermahtom.
D. je pritom izjavio da bi se on sa svojim ljudima, čak i u slučaju jednog opšteg balkanskog ustanka i iskrcavanja Engleza, verno borio na strani Nemaca. Takođe je svestrano obrazlagao svoje uverenje da samo nemačka pobeda može Srbiji da obezbedi mesto koje joj pripada na Balkanu, dok bi pobeda boljševizma značila uništenje svakog, pa i srpskog naroda. Kao što je poznato, isto
shvatanje zastupa Nedić.
Načelnik štaba me je 1. februara rano izvestio o rezultatima razgovora. Pridružio sam se njegovom mišljenju da s obzirom na položaj treba da se učini pokušaj smirivanja istočne Bosne, i to stavljanjem D. pod moju komandu, a da neka druga mogućnost jednostavno ne postoji. Shodno tome zamolio sam dr Kisela, koji zamenjuje obolelog državnog sekretara dr Turnera, kao i poslanika Benderà za jedan razgovor sa D., pošto sam prethodno s njim i u prisustvu načelnika štaba iscrpno razgovarao o njegovim mogućim zadacima.
U tom razgovoru potvrdio je D. sve stoje prethodno izneo načelniku štaba. Iste večeri još jednom su u kraćem razgovoru između mene, načelnika štaba, Nedića i D. razmotrene teškoće.
Nemački general u Zagrebu je zamoljen da u ponedeljak 2. II dođe u Beograd sa opunomoćenim predstavnikom hrvatske vlade budući da ne izgleda realan sporazum sa D. bez saglasnosti hrvatske vlade. U toku prepodneva 2. II stigli su u Beograd: nemački general u Zagrebu, nemački poslanik u Zagrebu, državni sekretar Vrančić i šef operativnog ođeljenja hrvatskog generalštaba generalštabni pukovnik Dragojlov.
Najpre je vođen razgovor sa nemačkim generalom i nemačkim poslanikom. Nemački general bio je mišljenja da su planirane mere ispravne, budući da ni on ne vidi nikakvu drugu mogućnost da se obezbedi mir u Bosni. Nemački poslanik se u načelu pridružio ovom mišljenju, ali je imao i ozbiljne primedbe u pogledu toga mogu li se hrvatskoj vladi nametnuti tako dalekosežna ograničenja u vršenju okupacionih prava i izgradnji aparata u korist ustanika. Stoga je podneo kompromisni predlog po kome bi se hrvatska vlada odrekla držanja garnizona u istočnoj trećini Bosne. S izvesnim manjim ograničenjem predloženi prostor odgovarao je željama D. Poslanik je izrazio uverenje da bi i pitanje uprave u ovom prostoru moglo da se reši u formi jedne vojne uprave uz
uključivanje hrvatskih činovnika. Ipak, on sumnja hoće li hrvatska vlada prihvatiti ovaj predlog Popodne II bila su ova pitanja razmatrana u prisustvu predstavnika hrvatske vlade.
. . ,
Nije nam, dakle, pošlo za rukom da hrvatske predstavnike uverimo da bi mali ustupak uz očuvanje hrvatskog suvereniteta pod mojom komandom bio bolji za zemlju i za prestiž hrvatske države odjednog uspelog ustanka koji bi mogao da zahvati velike delove zemlje i da košta života stotine hiljada ljudi.
On će to bezuslovno sprečavati đogod to bude mogućno i činiće to jedino u samoodbrani. Inače, svaki nemački vojnik biće u sigurnosti kod njegovih ljudi. Neće mu faliti ni dlaka s glave. Stalno je molio da ga ne dovodimo u očajan položaj.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
U vezi s tim, došlo je, kao i ranije, na dnevni red pitanje njegovog odnosa prema Italijanima. Rekao je da su ga dva komandanta divizija zamolili da dođe na razgovore' On ih je odbio. Samo je jednom slučajno i sasvim kratko razgovorao sa nekim italijanskim majorom. On zna tačno da Italijani žele da ga pridobiju. Takođe, rekao je da ne može da razume kako to da hrvatska vlada odustaje od svog prava da drži svoje gamizone na prostorima zaposednutim od strane Italijana, dok to očigledno nije slučaj u odnosu na moćni nemački Rajh. Naveo je da od Italijana bez daljeg može da dobije koliko god
želi oružja i municije. Sta mu, dakle, onda preostaje drugo nego da ubuduće paktira sa Italijanima, sa narodom kojeg on i njegovi ljudi najdublje preziru. Dosad je smatrao da je ispod njegove časti da sedne za sto sa jednim komandantom italijanske divizije koji je bežao pred njim.
D. je ponovio da se on neće boriti protiv nemačkih trupa, ako na to ne bude prisiljen. Uveravao je da se protiv Nemaca nece boriti ni u slučaju opšteg ustanka do kojeg će sigurno doći. Još jednom je objasnio da bi predloženo smirivanje Bosne istovremeno značilo i smirivanje celokupnog srpskog područja. U idealnom smislu za Srbe ne postoji nikakva granica na Drini. Mir u Bosni bi stoga neposredno doprineo jačanju Nedićeve vlade, čak i onda kada ova ne bi imala nikakvog uđela u smirivanju Bosne. Za njega se sada radi jedino o borbi protiv Hrvata za domovinu. On će dobiti pojačanja iz svih de'iova Srbije, Hercegovine, Albanije i Crne Gore. Za hrvatsku vojsku borba postaje gotovo
bezizgledna. Uprkos tome, on ce je izbegavati, ukoliko mu to bude moguće.
Na dan 4. II ujutro kapetan dr Mati vratio je u Zvomik D. zajedno s njegovim pratiocem.
Bader
artiljerijski general
Tajna i javna saradnja četnika i okupatora: 1941-1945.
Arhivski pregled, str. 28-32
Dokumenti Nemačkog rajha
http://www.znaci.net/00001/114_5.pdf
************************************************
После фијаска који је Дража доживео у станици Дивци 11.новембра где су Немци диктирали услове а Дража, и поред пристанка није успео да испослује оружје и муницију онолико колико му је требала, највероватније да је захтевао од својих команданата да сепаратно склапају договоре о сарадњи четника и Немаца.
Ево и овај четнички јадник је то чинио са посебним жаром.
***************************
Мирослав Лазански (Фото: ЈуТјуб)
