Etimolomija

haeul · 10.08.2017. u 21:17

Mstislav:
Brasno je isto zanimljivo, svi Sloveni izuzimajuci nas juzne ne racunajuci Slovence kazu muka. Ali etimologija je takodje slovenska.

На украјинском је 'борошно', али сви остали Источни и Западни Словени заиста користе 'мука'.

Mstislav · 10.08.2017. u 23:11

Sa turcizmom sapun je vec druga prica. Kod Slovena zapadnih, istocnih i plus Slovenci je milo.

Mrkalj · 11.08.2017. u 06:13

ИгарЈ:
Petar Skok - Etimologijski rječnik hrvatskoga i srpskoga jezika, knjiga treća, JAZU, Zagreb 1973

Jel ovo sad "dokaz" ili Skokovo mišljenje?

Evo dokaza - reč vatra je slovenskog porekla, nastala metatezom od var-ta (imenica nastala od glagola variti).

Svi Sloveni imaju i vatru i livadu, ali ako je imaju Grci i Šiptari, onda ne može biti slovenskog porekla, nego "balkanskog". Svete mu balege... :kafa:

Mrkalj · 11.08.2017. u 06:34

.... i to takvim naročitim mehanizmom što su rumunski pastiri stigli i u Ukrajinu (vatra, vaterska) i u Slovačku i u Poljsku (watra) i u majku Rusiju (vatrucha).

- - - - - - - - - -

Pravi Vlah:
Професионални лингвисти сматрају ватру предримском, предсловенском, старобалканском. Као и реч копиле.

Ово је из румунског етимолошког речника. Спомиња се мишљење Миклошића, једног од најпознатијих балканолога из деветнаестог века. Мада у овом тренутку немам линк, верујем да се познати југословенски лингвиста Петар Скок слаже.

Da li je ovo *.pdf ili je kao portal sa bazom podatatka? Zamolio bih za link. :hvala:

Pravi Vlah · 12.08.2017. u 01:50

Mrkalj:
Jel ovo sad "dokaz" ili Skokovo mišljenje?

Evo dokaza - reč vatra je slovenskog porekla, nastala metatezom od var-ta (imenica nastala od glagola variti).

Svi Sloveni imaju i vatru i livadu, ali ako je imaju Grci i Šiptari, onda ne može biti slovenskog porekla, nego "balkanskog". Svete mu balege...

Извини, Мистер Мркаљу, али једно је кад ти изјављујеш твоје мишљење у вези са овим питањем, и друго је кад то каже неки Миклошић или Скок.

Ево ти линк

https://dexonline.ro/definitie/vatră

haeul · 12.08.2017. u 04:31

Не битно је да ли то каже Миклошич, Скок или Мркаљ, ако тврдње нису логичне. Присуство речи 'ватра' у несловенским хелмским језицима је пре објашњиво словенским утицајем на те језике него обратно.

Pravi Vlah · 12.08.2017. u 06:04

haeul:
Не битно је да ли то каже Миклошич, Скок или Мркаљ, ако тврдње нису логичне. Присуство речи 'ватра' у несловенским хелмским језицима је пре објашњиво словенским утицајем на те језике него обратно.

По твом мишљењу.

Mrkalj · 12.08.2017. u 06:04

Samo da se pošjetimo:

Original postavio Slavan

Ona postoji u srednjovekovnom (vizantijskom) grčkom βάθρον, postoji i u rumunskom vatră. Ima je i u ostalim slovenskim jezicima (češ/sl. vatra, polj. watra, ukr/rusin. ватра, ватерка, rus. ватрушка itd.), a ima i izvedenica.

Takođe i bugarska reč vatralj.

Original postavio Slavan

Nepouzdano je, možda i proizvoljno, reći kako je to "neka balkanska pastirska reč".

U litvanskom postoji ver što znači vreti, ali imamo reči poput var, varnica, uvarak, odvar u našem jeziku. U sanskrtu atharvan - nom. jedn. atharvā, u avestanskom ātar (sveta vatra), a pretpostavlja se da je iz protoindoevropskog. U crkvenoslovenskom postoji ob-(v)atriti što znači za/raspaliti.

U svakom slučaju, "vatra" postoji u svim slovenskim jezicima.

Kao da si prepisivao ono što smo Bastijani i ja privatno raspravljali.

Moja teza bila je da je došlo do metateze u, sasvim slovenskoj i srpskoj, reči varta nastaloj od korena var (kao u variti, varnica, var, podvarak, varenika) i čestice ta.

Semantički, a prema proširenju teze, varta tj. vatra bio bi plamen namenjen kuvanju, varenju.

Ponekad u etimologiji crkvenoslovenski može imati zbunjujuću ulogu jer je fond reči u njemu ograničen, jer nije daleko od pameti zaključiti da je narodni jezik Slovena i Srba u doba Svete braće svakako bio, ako ne bogatiji ono svakako komplementaran u određenom pojmovlju.

Original postavio Bastiani

Original postavio Mrkalj

Original postavio Bastiani

Oganj je sanskritska reč, oličena i u imenu hinduističkog (i još starijeg) božanstva vatre - Agni(j).

Za vatru ne znam.

Kliknite za proširenje...

Metateza od starijeg varta (var+ta). To bi se odnosilo na vatru na kojoj možeš da kuvaš / variš. Takođe ručak od vruć+ak.

Kliknite za proširenje...

Evo od juče mislim o vatri.

A vrućak je od varućak?

A slovenačka reč za bezbednost - varnost - po svemu sudeći je isto ovog porekla. Kome to ne izgleda uverljivo, neka pomisli kako mi danas kažemo za stražara koji pazi da nešto ne pođe naopako dok ostali spavaju - požarni.

I sada dođosmo do toga da je romansko guardian, guardare, guard došlo od srpskog var (ne nužno) preko germanskog warden. :mrgreen:

Just kidding... Not! :mrgreen:

Takođe, kad pogledaš vokabular Našeg primorja (maslina, rt ili rat, otok, prstac, zubatac...) No, trebalo bi pre pre ovakvih teza konsultovati najstarije botaničke i zoološke rečnike sa akcentom na autohtonim mediteranskim vrstama.

I sada da dodam da je i vatra sanskritska reč, baš onako po metatezi, kao što sam pretpostavio:

[TABLE="width: 800"]
[TR="class: bgcol7"]
[TD]वारूढा[/TD]
[TD] vArUDhA[/TD]
[TD="class: smallerfont1"]f.[/TD]
[TD="class: smallerfont1"] fire[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

http://spokensanskrit.de/index.php?tinput=vArUDhA&direction=SE&script=HK&link=yes&beginning=0

haeul · 12.08.2017. u 06:14

Свака част Мркаљ. Теорија о несловенском пореклу речи 'ватра' је оборена.

Pravi Vlah:
По твом мишљењу.

По мерилу здравог разума. Али, ти имаш право да будеш неразуман.

Rayela · 12.08.2017. u 10:21

Mrkalj:
Jel ovo sad "dokaz" ili Skokovo mišljenje?

Evo dokaza - reč vatra je slovenskog porekla, nastala metatezom od var-ta (imenica nastala od glagola variti).

Svi Sloveni imaju i vatru i livadu, ali ako je imaju Grci i Šiptari, onda ne može biti slovenskog porekla, nego "balkanskog". Svete mu balege...

Svi ti neki univerzalni pojmovi i reci tipa vatra, voda, vuk, sunce, mesec, brat, sestra, majka ( valjda i otac) imaju svoje korene u sanskritu.
Konkretno za vatru sam ja ucila ( imala sam neki predmet uporednih jezika) da je poreklo sanskrit ( indoevropski)
Sad, vatra je bas zanimljiva jer u Poljskoj postoji reka Watra, postoje i Karlovy Vary , a tu je voda, postoji u Grckoj jedna turisticka , ali u prvoj liniji i prirodna senzacija
sa imenom Vatrha, a opet oznacava vodu, neko rajsko mesto na ostrvu Samotraki.

- - - - - - - - - -

Sto se vlashkog tice moji izvori kazu da su Vlasi preuzeli tu vatru iz grckog.

haeul · 12.08.2017. u 12:10

Когнате, не корене. Код нас неки од санскрита праве чудо, а заиста и није нешто. Узмимо Ригведу. Најстарији сачувани препис је млађи од Темнићког натписа. Чак и међу преписима насталим у протеклих хиљаду година су уочљиве разлике, а неки још понављају фантазије из 19. века о томе како је Ригведа пренета неизмењена - усменим путем.

Rayela · 12.08.2017. u 13:10

haeul:
Когнате, не корене. Код нас неки од санскрита праве чудо, а заиста и није нешто. Узмимо Ригведу. Најстарији сачувани препис је млађи од Темнићког натписа. Чак и међу преписима насталим у протеклих хиљаду година су уочљиве разлике, а неки још понављају фантазије из 19. века о томе како је Ригведа пренета неизмењена - усменим путем.

I sta bi bila poAnta ovg posta? Da je sve laz pa i Sveto Pismo? Ili ne daj Boze Kuran, a ima jos i mnogo starijih spsisanija i od njih.
I nisu to " neki" nego su to ljudi koji se bave naukom, a i lingvistika je nauka, kao sto je to i istorija, ali istorija ima uvek pobednike i porazene
tako da za mene istorija nije nauka..

haeul · 12.08.2017. u 20:40

Rayela:
I sta bi bila poAnta ovg posta? Da je sve laz pa i Sveto Pismo? Ili ne daj Boze Kuran, a ima jos i mnogo starijih spsisanija i od njih.
I nisu to " neki" nego su to ljudi koji se bave naukom, a i lingvistika je nauka, kao sto je to i istorija, ali istorija ima uvek pobednike i porazene
tako da za mene istorija nije nauka..

Па, поента је да речи нису из санскрита. Кад кажеш да те речи имају корене у санскриту, то значи да оне потичу из санскрита, што није тачно. Ни индијски језици не потичу од санскрита, а камоли српски. Поента је, такође, да се санскрит мало превише митологизује, чак и науци.

О каквим лажима говориш? Свето писмо и Куран можемо пратити у писаном облику скоро од самог настанка. Са Ригведом то није случај. Куран је, богме, претрпео поприличне промене док није попримио коначан облик негде у 9. веку. По неким мишљењима, Куран је буквално 'склепан' од стране Мухамедових најближих следбеника у првих пар година након његове смрти. Текст Свето писма је био стабилнији, али и он је претрпео промене. За већину хришћана то не представља никакав проблем јер није свето само слово на папиру већ порука Јеванђеља. "Aug 24, 2005 - Сазидацу Цркву своју, и врата пакла је неће надвладати" (Мт. 16, 18) Без Јеванђења нема Цркве, тако да се то односи и на јеванђељску поруку. Разуме се, Хиндуси имају право да верују да су њихове веде пренесене у изворном облику, али и ја имам право да сумњам, на основу онога што знам, да им је то пошло за руком.

У свему важи правило јачег, драга колегинице. Оно гласније се увек чује боље, и даље.

Рајела, ниси ваљда љута

Сребрена · 12.08.2017. u 21:39

Вредни сте, поздрав свима

Slavan:
Кад помињеш старе речи, паде ми једна на памет: хижа.

haeul:
Хижа је кућа, зар не?

Без почетног х, само ижа. Много се ретко чује, само је старци користе.
То је најједноставнија и најскромнија кућа, прављена од лепа (лепеница, чатмара) и покривена ћерамидом..од улаза се одмах види огњиште од лепа (понекад и пушница на исти димњак величине метар на метар)..понекад се дода још једна просторија, малена, тек да стане кревет. Отприлике има 10-20 кмв највише. Кад су почели да лепе веће и пространије куће у истом дворишту, ижа је остала као кухиња, и летња и зимска..а већа кућа је имала само собе за госте и спавање, без кухиње (и мириса).
Негде изговарају и изба, ваљда ту биваш и избиваш

Ко има ижу, има и порекло, он је из Маркове,Станкове итд иже..знају му се преци, "наш је"..Читала сам на мрежи неке разговоре да одатле потиче наставак -ић или -ик или -иц у свим словенским презименима.

Mrkalj:
Evo dokaza - reč vatra je slovenskog porekla, nastala metatezom od var-ta (imenica nastala od glagola variti).

Једноставно ! :ok:

Mrkalj:
Takođe i bugarska reč vatralj.

Такође и српска реч ватраљ, синоним за жарач или машице.

...не знам да ли постоји тачно дефинисана разлика између ватре и огња, шта мислите ? Мени је огањ везан за дом и огњиште, непокретно место ...а ватра може бити било који пламен- на отвореном као логорска, па и на палидрвцету..
Такође огањ подразумева више жара (на коме се вари, пече хлеб испод вршника) а ватра подразумева пламенове.
Огањ је дугожарећа појава, ватра брзопламтећа.

Mrkalj · 12.08.2017. u 23:56

Srebrena:
Ко има ижу, има и порекло, он је из Маркове,Станкове итд иже..знају му се преци, "наш је"..Читала сам на мрежи неке разговоре да одатле потиче наставак -ић или -ик или -иц у свим словенским презименима.

Ne bih to povezao, ali da je poetično - jeste.

Naprosto -ić je mali bez-ić, umanjenica. Gojkov sin Gojković. Meropšev sin - meropšić.

[TABLE="class: cms_table"]
[TR]
[TD]Popovski sinovi koji izuče knjigu, da ostanu sa ocem na svojoj popovskoj deonici, ako li knjigu ne izuči, a on neka bude meropah, a da se pop od popa postavi.[/TD]
[TD]Поповсци синове кто књигу изучи. да стоји с оцем на својем ждрѣбју, ако ли књиге не изучи, а он да је мѣропьх, а да се поп од попа стави.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Ako li meropahov sin izuči knjigu, on neka bude meropah.[/TD]
[TD]Aко ли мѣропьшић књигу изучи да је мѣропьх.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

- - - - - - - - - -

Srebrena:
Такође и српска реч ватраљ, синоним за жарач или машице.

...не знам да ли постоји тачно дефинисана разлика између ватре и огња, шта мислите ? Мени је огањ везан за дом и огњиште, непокретно место ...а ватра може бити било који пламен- на отвореном као логорска, па и на палидрвцету..
Такође огањ подразумева више жара (на коме се вари, пече хлеб испод вршника) а ватра подразумева пламенове.
Огањ је дугожарећа појава, ватра брзопламтећа.

Sada ti tu možeš putiti mašti na volju, po pitanju etimologije reči oganj, tj. viganj. Pretpostavljam da je od glagola vygnati (izgnati) - nešto što tera (ganja, goni) - demone? :think:

Saće da se javi Saskija i kaže kako je u pitanju indoevropska reč... bla, bla, bla...

Rayela · 13.08.2017. u 14:15

Mrkalj:
N

Saće da se javi Saksija i kaže kako je u pitanju indoevropska reč... bla, bla, bla...

Saskija ( ali ona Rubensova, ne i obicna) uvek cita.
I jeste tako da je oganj sanskrit ili je mozda tvoj djed kreirao tu rec?

Agni , vatra, = oganj.

Сребрена · 13.08.2017. u 16:07

ГЊ

Вигањ је

- ковачница, ковачка радионица
- ковачко огњиште, ковачка ватра ... ватра на ковачком огњишту
- ковачки мех

Mrkalj · 13.08.2017. u 16:10

Rayela:
Saskija ( ali ona Rubensova, ne i obicna) uvek cita.
I jeste tako da je oganj sanskrit ili je mozda tvoj djed kreirao tu rec?

Agni , vatra, = oganj.

Pa, vidiš, ovde je neko pametno rekao da je sanskrit precenjena priča, kao i gotski jezik. I jedan i drugi su nekakve psudojezičke konstrukcije da bi prikrili kako je upravo "moj djed" protosloven na području Balkana i Anatolije progovorio protoindoevropski, tačnije pravi praslovenski jezik.

Tzv. praslovenski korenovi se pomoću slovenskog jezika mogu dalje deliti na sitnije delove - na prefiske, sufikse, manje korene i onomatopeju i ekspresionizme. To nije slučaj sa hibridima kao romanski i germanski jezici, kada su, u pitanju tzv. IE korenovi prisutni (u romanskom, germanskom) i u slovenskom jeziku.

Rayela · 13.08.2017. u 16:25

Mrkalj:
Pa, vidiš, ovde je neko pametno rekao da je sanskrit precenjena priča, kao i gotski jezik. I jedan i drugi su nekakve psudojezičke konstrukcije da bi prikrili kako je upravo "moj djed" protosloven na području Balkana i Anatolije progovorio protoindoevropski, tačnije pravi praslovenski jezik.

Tzv. praslovenski korenovi se pomoću slovenskog jezika mogu dalje deliti na sitnije delove - na prefiske, sufikse, manje korene i onomatopeju i ekspresionizme. To nije slučaj sa hibridima kao romanski i germanski jezici, kada su, u pitanju tzv. IE korenovi prisutni (u romanskom, germanskom) i u slovenskom jeziku.

Pa vidi, ali ako je za tebe nesto mnogo pametno, za mene nije pa se zato i javljam ovde.
Ili si ti miljenja da bi trebalo samo ovi mnogo pametni ( po tvom izboru i ukusu) da pisu ?

Saće da se javi Saksija i kaže kako je u pitanju indoevropska reč... bla, bla, bla...
Tek sada videh da me nazivas saksijom, sta bi to trebalo da znaci, nemam pojma.
Usput kazes i da blebecem . Pa necu vise.

Mrkalj · 14.08.2017. u 05:17

Evo očiglednog primera kako naročitom antilogičkom retorikom Slovenima "vade mozak iz glave":

1. Sloveni imaju jako sličan jezik što znači da su tek od skorijeg vremena zauzeli širok prostor

2. Slovenski jezici srodni su sa baltskim jezicima i zajedno čine baltoslavensku grupu jezika

:per:

Ispravan zaključak - sve su to Slovenski jezici (južnoslovenski, istočnoslovenski, zapadnoslovenski i baltičkoslovenski), a Sloveni su milenijumima dominantno stanovništvo Evrope koje je veći deo tog vremena zaimalo više od polovine površine kontinenta.

Mrkalj · 14.08.2017. u 13:33

Vratite objašnjenje da nisam vređao Rajelu, a nisam ni ovu Saskiju vređao, nego sam preveo na srpski njeno prezime - Pronk znači Lažna, Tiet - sisa. Da sam hteo da je vređam rekao bi "konjozuba", ali nisam.

ИгарЈ · 14.08.2017. u 23:02

Mrkalj:
Evo dokaza - reč vatra je slovenskog porekla, nastala metatezom od var-ta (imenica nastala od glagola variti).

Mrkalj:
Moja teza bila je da je došlo do metateze u, sasvim slovenskoj i srpskoj, reči varta nastaloj od korena var (kao u variti, varnica, var, podvarak, varenika) i čestice ta.
Semantički, a prema proširenju teze, varta tj. vatra bio bi plamen namenjen kuvanju, varenju.

За тврдњу да је реч ватра настала метатезом од старијега **varta нема основе, јер нема речи грађених од продужене основе и форманта, нити примера промене -rt- > -tr-. Уз то, значење пламена намењенога варењу тешко да се може извести из посведочених значења у словенским језицима.

Ова примедба не значи да тврдим како је ватра преузета реч, али не тврдим ни да је словенска, не знам одговор на то питање. Постоје аргументи за обе могућности, стога је то отворено питање у језикословљу.

Mrkalj · 14.08.2017. u 23:14

ИгарЈ:
За тврдњу да је ватра настала метатезом од старијега **varta нема основе, јер нема речи грађених од продужене основе и форманта, нити примера промене -rt- > -tr-. Уз то, значење пламена намењенога варењу тешко да се може извести из посведочених значења у словенским језицима.

Ова примедба не значи да тврдим како је ватра преузета реч, али не тврдим ни да је словенска, не знам одговор на то питање. Постоје аргументи за обе могућности, стога је то отворено питање у језикословљу.

Da, ali od gomile otvorenih pitanja sačinjene su prilično definitivne teorije. Tako imamo knjige u kojoj se dve trećine knjige bavi navodno izvesnim slovenskim rečima germanskog porekla, a jedna trećina knjige obrađuje slovenske reči verovatno ili možda germanskog porekla, ostavljajući to pitanje "otvorenim" na prilično čudan način - uključenjem korpusa reči sa neizvesnim poreklom u fundament postojeće teorije time je potkrepljujući. Pardon, ali, nazdravlje! :mrgreen:

Пилипенда · 15.08.2017. u 01:04

Srebrena:
...не знам да ли постоји тачно дефинисана разлика између ватре и огња, шта мислите ? Мени је огањ везан за дом и огњиште, непокретно место ...а ватра може бити било који пламен- на отвореном као логорска, па и на палидрвцету..
Такође огањ подразумева више жара (на коме се вари, пече хлеб испод вршника) а ватра подразумева пламенове.
Огањ је дугожарећа појава, ватра брзопламтећа.

Ако те добро пратим, огањ настаје из ватре, тј. прво се запали, па разгори (ватра) да би се добио огањ и, на крају, жар... па пепелиште, а?
И на огњишту се онда прво ватрило да би се добио огањ.

А како си описала ижу

Srebrena:
То је најједноставнија и најскромнија кућа, прављена од лепа (лепеница, чатмара) и покривена ћерамидом..од улаза се одмах види огњиште од лепа (понекад и пушница на исти димњак величине метар на метар)..понекад се дода још једна просторија, малена, тек да стане кревет.

огњиште му дође исто што и ватриште, такорећи (в)атријум – предворје.

Пилипенда · 15.08.2017. u 02:36

Mrkalj:
A slovenačka reč za bezbednost - varnost - po svemu sudeći je isto ovog porekla. Kome to ne izgleda uverljivo, neka pomisli kako mi danas kažemo za stražara koji pazi da nešto ne pođe naopako dok ostali spavaju - požarni.

I sada dođosmo do toga da je romansko guardian, guardare, guard došlo od srpskog var (ne nužno) preko germanskog warden. Just kidding... Not!

Пилипенда:
По Далмацији се и данас ограђене парцеле називају оградама (Марића ограда, Бијелића ограда...).

Да, сви негдањи градови су били градови-тврђаве, места опасана зидинама (оградама) – утврђена мјеста.
Град – (о)градити, грађевина, зграда, али занимљив је и нпр. виноград.

Осим ријечи град, постоји још једна мени изузетно занимљива ријеч – вар. Она постоји и данас (варилац, (за)варити...) Вар и данас има значење утврђеног мјеста (мјеста утврђенг заваривањем).
Зашто су ми занимљиви вар и град? Прије свега због варош=град, али и због Вуковара – вара (утврђеног мјеста) на Вуки, Темишвара – вара на Тамишу, Бјеловара – бијелог вара (имењака Београда и Биограда)...
Варова (као и градова) има заиста много, и на Балкану и доста даље од Балкана (Карлове Вари, Варшава...)

Е сад... не да ми ђаво мира да не поменем и метатезу – гард. (Гард као заштитни тј. утврдни став у боксу или у свакодневном животу, гарда као јединица за заштиту тј. обезбјеђење, гардиста/гардијан тј. стражар, чувар, заштитник...)
Ништа љепше него прошетати Земуном, попети се на Гардош и одатле замишљено посматрати варош под собом...

Успут, ево и једне сличице...

MasterFire-10-sztuk-partia-Nowy-Oryginalny-font-b-Varta-b-font-CR-1-2AA-3-V.jpg

Etimolomija

Poznat

Legenda

Buduća legenda

Buduća legenda

Iskusan

Poznat

Iskusan

Buduća legenda

Poznat

Legenda

Poznat

Legenda

Poznat

Poznat

Buduća legenda

Legenda

Poznat

Buduća legenda

Legenda

Buduća legenda

Buduća legenda

Ističe se

Buduća legenda

Veoma poznat

Veoma poznat