Etimolomija

Сребрена · 26.01.2015. u 03:05

За познаваоце гутурала :

Bastiani:
Francuska geč za grlo/gušu je gorge, izovara se gorž. Reko da proverim i za ždrala, vidim da kažu grue (čita se gri, i zatvoreno), što je očito u vezi sa njegovim latinskkim nazivom grus grus.

Srebrena:
."Горге" као кланац одн. кањон (кад би то био корен Георгије/Ђурђе био би Велики Ждерач)).На енглеском "гргл" је жубор, кркљање, кад "гргољиш" неки раствор у грлу (комовицу))
https://books.google.rs/books?id=3G...L&ved=0CEYQ6AEwBg#v=onepage&q=кркљати&f=false

Srebrena:
Битан хетитски град био је Каркемиш http://en.wikipedia.org/wiki/Carchemish, а познат је и каријски Karkiya/Karkisa, којег су (по википедији) Феничани називали КРК по староперсијском називом КРКА.http://en.wikipedia.org/wiki/Carians

У омиљеном ми Гургусовцу мештани кажу да је Гурга врста великог голуба, одатле име насељу (данас је Књажевац), а тамо је и данас врло раширен култ Гурга--Ђурђа, као одувек.

Но, ако језички закони дозвољавају, биће да је голуб био (опет)ждрал, одн.крка

из регистра http://www.gutenberg.org/files/40243/40243-h/40243-h.htm

а нашла сам и међуоблик у текстовима о Кхетима- Гаркемиш. .. забележено је као име народа grgs и bn-grgs у угаритским изворима (Гурге,Гургушани,Гургусовци- као синови, деца Гургина), у хетитским списима они су karkm или каркиса, у асиријским Kirkishati а у египатским Kirkash, у библији Гиргаш.-староседеоци *глинасте области* Претпоставља се да су из Мале Азије и делова око Мртвог мора мигрирали у степе Каспијског мора ("Sea of the Girgashites"), где је опет раширен култ Гурга-Ђурђа, као напр код Ђурђијанаца-данашњих Грузина, као и у случају српског Гургусовца.

Да ли се зна у које историјско време долази до промене Г-К или К-Г, и у којим језицима?

Сребрена · 28.01.2015. u 13:41

Proto-IE: *k(ʷ)rk(ʷ)-
Old Indian: kŕ̥kāṭa- n. j∮ofthe≠ck',kr̥ka−m.throat, larynx' (L.)
Slavic: *kъrkъ шија
http://starling.rinet.ru/cgi-bin/response.cgi?root=config&morpho=0&basename=\data\ie\piet&first=1521

Пилипенда · 28.01.2015. u 15:26

Свашта ти ишчепркаш, голубице.
Гугутко.
Гургутко.

(Please forgive me couse I didn't write to you in Hittite.)

Rayela · 28.01.2015. u 15:51

@Srebrena
Od kud ar--kapija? Kazu tako i Gurgusovac al i u Zajecar.l

Сребрена · 29.01.2015. u 13:24

Rayela:
@Srebrena
Od kud ar--kapija? Kazu tako i Gurgusovac al i u Zajecar.l

Увек се прави мала капија (пешачка) и велика (колска), а за ову мислим да се ради о великом улазу у шталу (или онај део испод коша) јер је штала ар или хар.

Порекло мислим да треба тражити у прасловенском арм..одакле су проистекли сви словенски изрази за јарам
Има овде разложено
http://etymolog.ruslang.ru/doc/essja01.pdf

:bye:

Сребрена · 29.01.2015. u 18:23

Пилипенда:
Гургутко.

Замало

Лепа клима, добар и паметан народ,питом, jeзик прастар, местанце ко из бајке.

Srebrena:
.. забележено је као име народа grgs и bn-grgs у угаритским изворима (Гурге,Гургушани,Гургусовци- као синови, деца Гургина),

у хетитским списима они су karkm или каркиса, у асиријским Kirkishati а у египатским Kirkash, у библији Гиргаш.-староседеоци *глинасте области* Претпоставља се да су из Мале Азије и делова око Мртвог мора мигрирали у степе Каспијског мора ("Sea of the Girgashites"), где је опет раширен култ Гурга-Ђурђа, као напр код Ђурђијанаца-данашњих Грузина, као и у случају српског Гургусовца.

Да ли се зна у које историјско време долази до промене Г-К или К-Г, и у којим језицима?

Претпостављена миграција "гр-гс" преко Кавказа и даље, могла би се видети у етимологијама тзв.сино-кавкаских језика који покривају поменуте просторе.
https://ru.wikipedia.org/wiki/Сино-кавказские_языки
https://en.wikipedia.org/wiki/Dené–Caucasian_languages

Proto-Sino-Caucasian: *χ_ǝrHV у значењу маслац,
Proto-North Caucasian: *χ_ǝrHV ( ~ *χ_HǝrV) у значењу маслац, сир
Proto-Basque: *gurhi у значењу дебео, масан, маслац, месни или воћни сок, премаз.. одакле су говорни облици: gurin, guri, gurin , gurhi, gorhi
http://starling.rinet.ru/cgi-bin/re...ho=0&basename=\data\sinocauc\basqet&first=221

Proto-Basque: *gus- у значењу све, сво, сва..одакле су говорни облици guzti- duzti, guzi / guzti, guzi, guzi, guzi, gǘzi, guzu http://starling.rinet.ru/cgi-bin/re...ho=0&basename=\data\sinocauc\basqet&first=221

одакле би, хипотетичкa кованица гур-гуз (с) означавала све-дебело, све-мрсно, све-масно..гурмански одн. ждерачки аспект.

Онда....празнични дан, 6.мај, који носи назив Ђурђевдан у Србији , Гю̀рговден у Бугарској или Гурговден у Македонији, као дан Гурга-Ђурђа (ждерача и кркача),делимично објашњеног и преко астрологије, јер се везује за средишњи дан знака "Бика" (Телца,Телеца), окарактерисаног као великог гурмана и ждерача.

Mrkalj · 18.02.2015. u 01:56

Mrkalj:
1. Vasiona
Vasiona je istoznačna sa pojmom vaseljena (vas + seljena) koja u osnovi znači "sva naseljena (zemlja)", odnosno Svet. Kod pojma vasiona tvorba pomo'u istih korena je nešto drugačija: vas + selna → vaselna → vaseona → vasiona. Osnovno značenje kategorije "sva zemlja" (Svet) prošireno je na univerzum.

2. Astal
Povratnica iz mađarskog (srpski stol u mađarskom postaje asztal i vraća se kao astal; slično je s imenicom šargarepa, tj. žarkarepa)

3. Vaskrese

Ruski: Христос воскресе!
Srpski (prema ruskom): Hristos voskrese/vaskr(e)se! (ovo je 3. lice jednine aorista glagola воскреснуть prema slavjanoserbskoj (ruskoj) gramatici; srpski aorist 3. l. j. od vaskrsnuti bio bi vaskrsnu).

vъz- (uz-) + prasl. *krъsnǫti (rasti, razvijati se) → vъskrьsnǫti → vaskrsnuti → uskrsnuti

Vasmerov etimološki rečnik:
GENERAL: др.-русск., ст.-слав. въскрьсениѥ ἀνάστασις (Супр., Euch. Sin.), въскрѣшениѥ -- то же (Супр.). Из "день воскресения (из мертвых)" получилось знач. "воскресный, нерабочий день". Первонач. в этом знач. употреблялось неде́ля, откуда понеде́льник. Ввиду наличия вос- (а не вс-) заимств. из цслав.

Da stavim Vasmera i za vazduh:

во́здух
GENERAL: I., заимств. из цслав., ср. ст.-слав. въздоухъ ἀήρ (Супр. и др.). Ср. воз- и дух, а также чеш., слвц. vzduch -- то же.
GENERAL: II. "покров на сосудах со святыми дарами" (Лесков и др.). Связано с предыдущим словом как калька греч. ἀήρ -- то же (см. Софоклес 86), также -- κάλυμμα. возжа́, см. вожжа́.

Za vasionu bi lepa ideja etimologije mogla da bude vas + siona gde bi siona dolazilo od glagola sejati (preko sijna), u značenju sva (na)sejana (o noćnom nebeskom svodu).

Bastiani · 24.07.2015. u 23:20

И тако ја схватим да је наша реч кнез исто што и германска реч кениг. Још сличније, наша реч кнегиња као немача кенигин.

И удругим германским језицима реч за владара је слична, ако се не варам назив за средњовековне владаре у Скандинавији је конунг.

Ипак, најважније од свега је сличност наставка који означава женски род - у немачком је -ин (кенигин), а код нас -иња.

Сребрена · 26.07.2015. u 00:56

Srebrena:
А да није нека врста ждрала- крка?

kvočka kvoče, ždral grče, konj rže, pašče laje, vo riče, guska gače ,magarac reve, vuk vije, lav reži, lisica kevka, zec kvrči....

Ждрал има симболичан смисао још увек. (он је као рода са краћим кљуном)..Успут, оток Крк подсећа обликом на птицу са крилима и кљуном.

Сиви ждрал је " U Irskoj su izumrli u 18. veku, ali se jato od oko 20 ptica pojavilo u Kork okrugu u novembru 2011.

http://www.gimnazijaso.edu.rs/gornje-podunavlje/zivotinje/ptice/zdral-sivi.php

The crane of the Celts was a creature of magic, transformed from the skin of princess of the Tuatha de Dannan..
The Eurasian crane is an impressive creature, standing about five-feet tall with a wingspan twice that and uttering a guttural "korr-r-r-or" cry from which it got its Irish name.
The druids did not leave any visual records -- but there is at least one image of a crane, leading a procession of men and horses, to be seen on the base of the North Cross at Ahenny in County Tipperary
http://www.independent.ie/lifestyle/sacred-magical-bird-of-heaven-29839089.html

Grad u Irskoj: Cork (Irish: Corcaigh, pronounced [ˈkoɾkɪɟ], from corcach, meaning "marsh")http://en.wikipedia.org/wiki/Cork_(city)
Okrug: County Cork (Irish: Contae Chorcaí) http://en.wikipedia.org/wiki/County_Cork

Душник код ждрала је јако дугачак од 1м-1,30, певају и у дуету , кад почне да грче односно да грка - подсећа на трубе
http://sh.wikipedia.org/wiki/Ždralovi

Irish: Grús coimir
Armenian: Geghani Krunk
Basque: Antropoide kurrilo

Много је леп примерак са црним вратом, ..на бугарском Девојчин ждрал (Момин жерав) http://avibase.bsc-eoc.org/species.jsp?avibaseid=64DDD14DF2EB9B39 на руском Ждрал Лепотица (Журавль-красавка), на словеначком deviški žerjav, код Чеха је господски jeřáb panenský.....

....Врло јако се оглашава, као висока труба , на санскриту му је име kraunch..Другог дана Боја на Курук пољу (у Махабхарати) полетело је јато ждралова, а можда и "ждралова" - Ждралина јер су ратници образовали облик ждрала https://www.linkedin.com/pulse/20141112045246-33604933-the-demoiselle-cranes-of-khichan).

The Kraucha Vyuha - the flying crane/bird formation - suggested by Yudhishtra to Dhristadyumna on the second day of the war.

https://www.quora.com/How-was-the-ancient-Indian-military-organized

... као што је у циклусу песама Косовског боја, поцрнело Косово поље од црних косова, коњ Ждралин, затим

Смрт Мајке Југовића
http://sr.wikisource.org/sr/Смрт_мајке_Југовића

Бога моли Југовића мајка,
Да јој Бог да очи соколове
И бијела крила лабудова,
..
Кад у јутру данак освануо,
Али лете два врана гаврана,
Крвава им крила до рамена,
На кљунове б’јела пјена тргла;
Они носе руку од јунака
И на руци бурма позлаћена,
Бацају је у криоце мајци;
Узе руку Југовића мајка,

Бој на Мишару http://guslarskepesme.com/component/option,com_mtree/task,viewlink/link_id,3920/Itemid,99999999/

Полећела два врана гаврана
са Мишара поља широкога

или у време Другог устанка http://guslarskepesme.com/component/option,com_mtree/task,viewlink/link_id,3545/Itemid,99999999/

Полећела два врана гаврана
Од Србије, земље племените,
И Мораве, воде валовите,
Са кубета цркве Немањића,

Има ждралова у веровањима: ако лете ван форме троугла (раштркани)- очекује се рат.
У Книну ждрал је и назив за олујни облак што носи непогоду- злогодина, злогодница (догодиће се зло догодине на Курук пољу )

Бастиани, свака част за асоцијацију

Типујем да је овај најлепши ждрал наша Крка(ча), само још је питање како је и којим путем kraunch из санскрита,одн. са Курук поља постао Крка(ча) пре него је постао (илирски ) ждрал.

https://books.google.rs/books?id=NC...E&ved=0CEsQ6AEwBzgy#v=onepage&q=ждрал&f=false

P.S. povodom Kuruk polja i poređenja sa Kosovim poljem:
Kurukšetr Kurukshetra ("Holy Place") je sveta zemlja , ime potiče od vladara plemena ******- Kura, a kṣētra znači polje ili oblast (Sanskrit: क्षेत्र "field, area, tract of land") .
Sam vladar potiče od Bharata, kao i vladar neprijateljske vojske i plemena.http://en.wikipedia.org/wiki/Kurukshetra
Na polju Kuru(k) i danas stoji drvo za koje se veruje da je postojalo (kao svedok borbe) i onda http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/50/Geetopdesh_Sthal.jpg

.

Ako se sećate naše zajedničke potrage kako to imaju veze ždral, krk(a) i "gurg"..nadjoh slučajno da je Kork muško ime (ima sina Božidara) kod nas bilo u srednjem veku, tačnije 1455., u turskom popisu stanovništva Brankovićeve oblasti.

Mrkalj · 26.07.2015. u 03:48

Bastiani:
Pogledajte prilog 356329

И тако ја схватим да је наша реч кнез исто што и германска реч кениг. Још сличније, наша реч кнегиња као немача кенигин.

И удругим германским језицима реч за владара је слична, ако се не варам назив за средњовековне владаре у Скандинавији је конунг.

Ипак, најважније од свега је сличност наставка који означава женски род - у немачком је -ин (кенигин), а код нас -иња.

Što se sufiksa tiče, naše -inja i nemačko -in (da nastavim fonetski: erctin, kolegin, šaušpilerin) opšti su, a da li su jedni pozajmili od drugih, teško je reći sa sigurnošču.

✧ prasl. *kъnędzь (rus. knjaz', polj. ksiądz) ← got. *kuningaz: vladar ≃ njem. König: kralj

Kažu od gotskog. :rolleyes:

Сребрена · 05.08.2015. u 23:39

robert v.:
Zanima me da li ko zna više o poreklu reči "košava"

. Celo vreme sam mislio da je u pitanju neki slavenski arhaizam ili madžarština, no onda sam naleteo na ovo:

https://www.kochava.com/company/

Nakon malo istraživanja u tom pravcu jedino sam našao definiciju u "Urban dictionary"-u
http://www.urbandictionary.com/define.php?term=Kochava

Kod nas, osim podrobnih opisa meteorološke pojave nisam našao nikakvo objašnjenje o poreklu reči.

Rayela:
Pravo da ti kazem ja ne verujem da ovaj vetar ima bilo kakve veze sa nekom hebrejskom reci.
Mozda ime tog vetra potice bas od rechi kosh , mozda taj vetar i duva samo na teritoriji koja lici na neki kosh
pa otuda i koshava. Taj vetar postoji samo kod nas, pocinje da duva negde od ili iz Banata, ja ga poznajem samo
iz beograda jer se vrti samo tu negde oko Dunava do Gvozdene kapije na Dunavu.

Vetrovi su dobijali neka lokalna imena, pa tako recimo za vetar koji mi poznajemo kao bura ima mnogo imena
u zavisnosto od jezika zemlje u kojoj duva.

Srebrena:
Стари Јевреји благе везе нису имали са познавањем звезда, него су позајмљивали (без разумевања) од старијих народа на терену који су запосели. Напр. западњачко "стар" за звезду наћи ћемо у најстаријем могућем облику код Кхета (претходника Јевреја на простору који је постао јеврејски) - shittar, вероватно блиско везано са акадским - istar , што је одређивало Богињу везану за телесне жудње и друга искања - тзв звезду Даницу , што је слично и староперсијском -Естер ( и одакле старији назив реке Дунав= Истер)..А етимологија латинске "Венере" опет је из колдунског назива Хан/Хен/Фен/Вен..

Али, код Јевреја је Ногах=Венера или ""ayelet hashachar" (јутарња газела- најављује дан),а Кочав је приписан планети Меркур
http://individual.utoronto.ca/kalendis/hebrew/Hourly-Mazalot.pdf

И ту је јасна његова етимологија, пошто је јеврејски изаз за Сунце Чамах/Шамах (опет преузето од старијих народа-Колдуна ,где је назив Шамаш/Шимша),а Меркур (најближи Сунцу кад гледамо из перспективе Земљана) је Ко-Ча-ва..https://books.google.rs/books?id=7s...=0CFwQ6AEwBw#v=onepage&q=venus Kochav&f=false

Ја то разумем "народски" - безпадежно, напр. кад пође Лесковчанин према граду Ниш, изговори Книш или Каниш или Камниш.
И исто тако разумем,(иако то многима подиже косу на глави)) "по нашки"- кад чујем топониме из много старијих времена- напр. трашки топоним Книшава (данас планина Рила) разумем као брдо које мора да пређеш да би стигао до реке Нишаве ,"кад 'одиш к нишаву"; или град Неша - први у настајању Кхетског царства који носи и паралелно Канеш (кад 'одиш кам Неш)..тако ми и ово звучи .

За кошаву, не знам, али ветрови се именују у српском народу према месту доласка (северни, источни, бура-морски итд), а ако је реч српског порекла, онда треба тражити синоним између "кош" и неког југозападног предела (напр. Украјине и Карпата). Тренутно ми је једина асоцијације Кошице .

Али мислим да ће Рајела бити у праву.

Овако "народски", пошто пише да кошава дува проналазећи празан простор између Карпатског масива и Хелмског масива ("Prouzrokovan je međusobnim vezama između meteorološke situacije i orografije Karpata i Balkanskih planina."), једино је логично да "дува" као што "дува" између дасака и летвица старинских "кошева" ( и "кошара"), обавезног дела сваког сеоског домаћинства, где је стална и намерна промаја.

напр лево је кош
http://www.srbijaplus.net/albumi/knjazevac-crni-vrh/vsig_images/crni-vrh-8324_520_390_90.jpg
http://www.agencijahorizont.rs/kuce/karlovcic_001_etno/etno.jpg
http://zena.hr/images/upload/foto_7005.jpg
http://mw2.google.com/mw-panoramio/photos/medium/39472988.jpg

Можда израз за објекат (кош) и није везан за објекат, него (као у случају кошарица) за одређену врсту плетења /плетара кад се уплиће пруће

http://spomenicikulture.org.rs/sr/k...milosavljevi-veronike-klonfer-u-selu-drugovac
http://www.zelenaburza.com/oglasi_det.asp?IDOglas=10438

Претпостављам да је исто порекло и за објекат кош, и сваку плeтену кошарицу, као и кошнице (кош за пчеле) јер свима је синоним- плетара.

Игорь:
кошава ✧ турски koş: брз + hava: ваздух http://hjp.novi-liber.hr/index.php?show=search_by_id&id=elljWhE=&keyword=košava

Srebrena:
Сумњала сам ја да је плетара логичнији српски израз, него кош и кошара, мада тај турзицам не објашњава кошнице, кошаре и објекте зване кош.
Словени памте злог чаробњака Кошчеја бесмртног (Коще́й Бессме́ртный ) пренетог у хришћанство (на дан 29.фебруар) . Можда и није био брз, али је био врло гадан и хладан.

Ja i dalje naginjem mišljenju da "košava" ne može biti turcizam vezan za brzinu, ali može biti vezan za srpske koševe, košnice i košarice.

U sanskritu je značenje reči koš srodno srpskom, a turskom nimalo. Citat je iz prve knjige B.Božinović "Srodne sanskritsko-srpske reči"

Mrkalj · 07.08.2015. u 00:41

Srebrena:
[/SPOILER]

Ja i dalje naginjem mišljenju da "košava" ne može biti turcizam vezan za brzinu, ali može biti vezan za srpske koševe, košnice i košarice.

U sanskritu je značenje reči koš srodno srpskom, a turskom nimalo. Citat je iz prve knjige B.Božinović "Srodne sanskritsko-srpske reči"

Svašta, bre, Srebro. Košava je vetar koji kosi. U glagolu kositi je koren reči košava.

Mrkalj · 30.08.2015. u 00:20

Trešnja

Ovde ću iskopirati Vučkov odličan uradak na temu trešnja:

vučko:
Imamo recimo drvo Trešnja, koji je za Slovene sveto drvo u koga udara munja boga Peruna kada se zmija (bog Veles) popne na njega i tako pobedi podzemlje - stalna borba Peruna, boga gromovnika, neba nad bogom Velesa, bogom podzemlja. Znači bog Perun treska u drvo Trešnju (treska - glagol od tresk).

Imamo i još jednu biljku, Čuvarkuća ili na slovenačkom Netresk, zato što u njega bog Perun sa svojom munjom ne udara, ne treska, odnsono ovo bilje čuva kuću. Jedno od slovenačkim imena jeste i Perinovo cvetje (https://sl.wikipedia.org/wiki/Netresk).

Odlično, i još jednom odlično!

Ovo za trešnju i čuvarkuću-netresk je fantastično etimološko otkriće.

Rayela · 10.09.2015. u 21:42

Mrkalj:
Trešnja

Ovde ću iskopirati Vučkov odličan uradak na temu trešnja:

Odlično, i još jednom odlično!

Ovo za trešnju i čuvarkuću-netresk je fantastično etimološko otkriće.

Genijalno

Mrkalj · 14.10.2015. u 23:34

Игорь:
Ја размишљах следеће :

У прасловенскоме беше прилог *juže у значећу "већ"
Енклитика *že је у српском дала различите одразе (њојзи,него,јер(е)...)
На руској википедији у етимологији њиховога прилога *уже (значења "већ" ) видех да тврде да у српскоме у дијелекталној употроби постоји реч *јур истога значења.
Наводи се и да у словеначкоме постоје *uže и *ure тога значења.

Да ли би стога било могућно претпоставити да је можда *juže у српскоме дало одраз *јуре (као у *ježe - *јере) које је временом постало реч коју данас знамо ?

Почетна тачка би било, на пример : "Он је јуре стигао" ?

JAČANJE (FORTICIJA): Slabiji se glas zamjenjuje jačim.

Primjer je rotacizam, npr. promjena ž u r između samoglasnika (ježe u jer; možem u morem). U nekim se govorima još čuva i međuoblik jere.

U forticiju spadaju i različita ispadanja: to su krajnji slučajevi slabljenja jer se može reći da je najslabiji glas onaj kojega uopće nema.

a) afereza (oduzimanje): ispadanje početnoga glasa u riječi, npr. oću, ajde.

b) apokopa (odsijecanje): otpadanje završnoga samoglasnika u riječi, npr. jer od ježe; otpadanje jerova na kraju riječi u slavenskim jezicima

c) sinkopa (izrezivanje): ispadanje samoglasnika u sredini riječi. Njezin je rezultat često postanak novih suglasničkih skupina kojih prije nije bilo. Tako je ispadanje slabih jerova na kraju praslavenskoga razdoblja dovelo do ponovnoga pojavljivanja zatvorenih slogova i suglasničkih skupova koje prije nisu bile dopuštene. Označilo je to ujedno i kraj praslavenskoga razvoja i početak razvoja pojedinačnih slavenskih jezika.

- - - - - - - - - -

Rayela:
Genijalno

I još u prilog tome - trešnja je rastom izuzetno visoko, veliko drvo. Kao takva, prirodno je da privlači grom.

Mrkalj · 16.10.2015. u 00:11

Mrkalj:
Svetska premijera, od Mrkalja:

Reči obadvoje, obadve, obadvojica, ne dolaze tvorbom oba + dvoje u kojoj oba znači "sva dva" već tvorbom oba + dvoje, tačnije obъ + dvoje koja ima dva ishoda, jedan sa ozvučenjem debelog jera -- obadvoje i drugi sa ispuštanjem konsonantske grupe obъ + dvoje → obdvoje → obvoje → oboje. Reči obadva i oba ("sva dva") nastaju analogno od obъ + dva → obdva → obva → oba, odnosno obъ + dva → obъdva → obadva. To je uverljiva potvda da sve razmatrane tvorbe koriste morfem ob- (obъ-).

Imamo isto kod Belorusa:

‘both’: Russ. Bulg. óba, Ukr. obá, BRu. obádva,

Mrkalj · 16.10.2015. u 03:22

Srebrena:
U mom rečniku srpsko- sanskrita kuče je kuče ( "kuc, kuc"..)

Probala sam sad da pronađem analogiju sa mac...macama i mačkama, i isti oblik "macka" je u Hindustanu je "majčin dom" (maternal mansion), boginje kod Iraca i Egipćana imaju slični oblik, a nije nesrodna ni reč povezana sa sahranjivanjem (rakom).
http://books.google.rs/books?id=TIa...gOv14DgBQ&ved=0CD8Q6AEwBA#v=onepage&q&f=false

Sveslovenska reč:

‘dog, puppy’:

Bulg. kuče ‘dog’,
Serb. Cr. kuča, kuče,
Slovn. kúčək,
Pol. kuczuk,
Ukr. kot’uha,
Slovk. kot’uha, all ‘dog’,
dial. Russ. kutya ‘doggy, puppy’,

attested also in Alb. kutš ‘dog’, as well as in Hung. kutya, Vog. kūt’uw, Syr. kićan, Est. kutsikas; Osm.
kuçukuçu, and in Italian dialects (Tosc. kuča, Umbr. guccia, kucciatella, kucciala,
kucciola, kucciarella, March. kucciola kucciavella, all ‘puppy’ etc.). Probably another
Neolithic loanword introduced in Eastern and Southern Europe with farming.

Rayela · 16.10.2015. u 11:34

Na nemackom je macka Katze, ali i Mietze, a doziva se sa Mic, mic

Карлос Шакал · 16.10.2015. u 14:06

Mrkalj:
Trešnja

Ovde ću iskopirati Vučkov odličan uradak na temu trešnja:

Imamo recimo drvo Trešnja, koji je za Slovene sveto drvo u koga udara munja boga Peruna kada se zmija (bog Veles) popne na njega i tako pobedi podzemlje - stalna borba Peruna, boga gromovnika, neba nad bogom Velesa, bogom podzemlja. Znači bog Perun treska u drvo Trešnju (treska - glagol od tresk).

Imamo i još jednu biljku, Čuvarkuća ili na slovenačkom Netresk, zato što u njega bog Perun sa svojom munjom ne udara, ne treska, odnsono ovo bilje čuva kuću. Jedno od slovenačkim imena jeste i Perinovo cvetje

Kliknite za proširenje...

Odlično, i još jednom odlično!

Ovo za trešnju i čuvarkuću-netresk je fantastično etimološko otkriće.

На руском се трешња каже Черешня, мислим да је на старословенском Чрешьнiа, на немачком Kirsche, на енглеском Cherry.
Ако се глагол Трести може довести у везу са глаголом Чрести (за који нисам сигуран ни да постоји), онда да, у супротном етимологија је погрешна.
Мислим и да глагол трести има назал - тренсти - Трѧсти, чак бих рекао да и Трус долази од Трѫсъ.
Али не могу да потврдим постоје ли ове речи уопштеу старословенском или не.

Нисам ни сигуран да постоји митолошка потврда о некаквој "сталној борби између Перуна и Велеса". Читао сам и мишљења да је ова наводна борба фејклор а не део фолклора.

Сребрена · 16.10.2015. u 15:12

Карлос Шакал:
На руском се трешња каже Черешня, мислим да је на старословенском Чрешьнiа, на немачком Kirsche, на енглеском Cherry..

Ја прочитах црква..Кирцхе :eek:

Још размишљам, ми смо правили трешњеве топове, да трескамо по Шбавама..ал кад су они стигли да праве храмове у стаблу трешања и колике су те германске трешње :zcepanje:

глагол Трести

Старе трешње имају веома крхке гране, баба нам није давала да се пењемо на стабло док беремо јер чак и под дечијом тежином могу да се , уз тресак, разломе.Била је огромна и брали су је уз помоћ лестви.
"нетреск" на словеначком може бити "немој да трескаш дрво" или "немој да треснеш доле" :mrgreen:

Нисам ни сигуран да постоји митолошка потврда о некаквој "сталној борби између Перуна и Велеса". Читао сам и мишљења да је ова наводна борба фејклор а не део фолклора

Руси претерују у тим писанијама. Постоји стална борба, ако се та два имена схвате као поларитети дан-ноћ, лето-зима,северно и јужно небо (хемисфера), добро-зло.Али "Перун" је у том случају онај који држи и окреће Сварогов круг, дакле стожер галаксије, више пута данас помињани колац галаксије...а не само громовник.

Rayela · 16.10.2015. u 16:19

Kirche ( nemacki) nema naravno veze sa tresnjama, ali je za divno cudo ta rec ista u svim evropskim jezicima,
a koren je grcki.

Das deutsche Wort Kirche entstand aus griech. kyriaké (oikía) - Haus des Herrn und ist eines der wenigen frühen griechischen Lehnwörter der deutschen Kirchensprache, die von den Goten in den germanischen Wortschatz vermittelt wurden.

Der Begriffsinhalt ist jedoch bestimmt durch griech. ekklesía (lat. Lehnwort ecclésia, davon die roman. Wörter chiesa, église etc.). Ekklesia bedeutet im klassischen Griechisch Bürgerversammlung, wörtlich: Herausrufung (der Mündigen zum Versammlungsplatz). In der griechischen Übersetzung des Alten Testaments (Septuaginta) wird ekklesia zum Übersetzungswort für hebr. qahál. Dieses Wort bedeutet (versammelte) Gemeinde (des Gottesvolks).

Crkva inace u svom prvobitnom znacenju i obliku znaci kuca u kojoj se covek moli, otuda da se u Nemackoj
katedrale ne nazivaju tako nego Dom p tako imamo Dom u Kelnu ( valjda i najpoznatiji, ali
se i cuvene katedrale i van nemackog jezickog podrucja nazivaju Domovima.

Карлос Шакал · 20.10.2015. u 12:11

Читам Ћоровићеве глупости у задње време те наиђем на тврдњу:

од племена Делмата и Далмата постала је са чистим вокалом Далмација и са вокалним Дльмно Думно, Дувно, а мало сложенијим процесом Гламоч од Дламоч.

Па каже даље Википедија:

The name Dalmatae appears to be connected with the Albanian word delmë, dele which means sheep in English.

Па, сад не знам да ли делма значи овца на албанском, то ми нје ни битно, али бих рекао да минимум ДЛ звучи баш онако словенски.

Зна ли неко још неки пример речи са минимумом ДЛ, мени на памет пада једино Длето.

Сребрена · 21.10.2015. u 01:15

Карлос Шакал:
Читам Ћоровићеве глупости...
Па, сад не знам да ли делма значи овца на албанском, то ми нје ни битно, али бих рекао да минимум ДЛ звучи баш онако словенски.

Зна ли неко још неки пример речи са минимумом ДЛ, мени на памет пада једино Длето.

Dolma
Verovatno nekad bilo Dlma
To je ono što se nasipa pored obale reka da ne plavi..
Balkansko utvrđenje #dalma# bilo je okruženo vodom i nasipom- dolmom. Susedi Srba bili su Daleminci, Dalmati,, u dan. Nemackoj.

Mrkalj · 22.10.2015. u 02:02

Карлос Шакал:
На руском се трешња каже Черешня, мислим да је на старословенском Чрешьнiа, на немачком Kirsche, на енглеском Cherry.
Ако се глагол Трести може довести у везу са глаголом Чрести (за који нисам сигуран ни да постоји), онда да, у супротном етимологија је погрешна.
Мислим и да глагол трести има назал - тренсти - Трѧсти, чак бих рекао да и Трус долази од Трѫсъ.
Али не могу да потврдим постоје ли ове речи уопштеу старословенском или не.

Нисам ни сигуран да постоји митолошка потврда о некаквој "сталној борби између Перуна и Велеса". Читао сам и мишљења да је ова наводна борба фејклор а не део фолклора.

Ne znam za folklor. Otvorenu ostavljam i tu mogućnost.

Po mom skromnom mišljenju staroslovensko čr dolazi od praslovenskog (srpskog) cr. Mislim da je to, uz neetimološko št i žd (na mestu etimološkog ć i đ) posledica kvarenja jezika nedovoljno prilagođenom pismenošću.

Mrkalj:
Trešnja i trešnjar dolaze od glagola tresti. Naknadno je početno t prešlo u c, a početna grupa c'r u staroslovenskom je neizostavno postala č'r (črn, črven, čerešnja, črv, črevo, čerpti, čerp itd.). Međutim, etimologija otkriva šta je original.

To je neka ideja, s tim što postoji problem motivacije prelaska t u c.

Ovako izgleda dominantno mišljenje:

crn ✧ prasl. *čьrnъ (stsl. črъnъ, rus. čërny, polj. czarny) ← ie. *krsno-: crn (stprus. kirsnan, skr. kršṇas)
crven ✧ prasl. *čьrvenъ (stsl. črъvenъ, rus. červlënyj, polj. czerwony) ≃ crv, v. (značenjska veza kao u srlat. vermiculus: crven prema vermis: crv)
crv ✧ prasl. *čьrvь stsl. črьvь (rus. červ', polj. czerw) ≃ prasl. *čьrmь ← ie. *krmi-: crv (lit. kirmis, skr. krmis)
crevo ✧ prasl. *červo (stsl. črevo, rus. čerëvo: trbuh, polj. trzowo)
crta ✧ prasl. *čьrta (stsl. črъtati: urezati, rus. čertá: crta) ← ie. *kert-: rezati (lit. kirsti: udarati, skr. krtis: nož)
crep ✧ prasl. *čerpъ (rus. čérep, polj. trzop) ← ie. *kerpo- (skr. karparas, njem. Scherbe)
crpsti, crpeti ✧ prasl. *čerpti, čьrpǫ (rus. čérpat', polj. czerpać) ← ie. *krp- (lat. carpere: brati, grč. karpós: plod)
trešnja ✧ od starijega *črešnja ← lat. cerasia

tresti, treskati, tresak ✧ prasl. *treskъ (rus. tresk, polj. trzask)

ИгарЈ · 24.10.2015. u 00:27

Долма је турцизам.

Нема доказа за некакве прасловенске **ć и **đ, поредбеном методом утврђено је како су ти штокавски гласови настали из прсл. скупина *tj и *dj, што је и данас прозирно у словенским језицима.

Трести потиче од прсл. *tręsti, посведочено у стсл. трѧсти.

Прасловенском првом палатализацијом глас *k прелази у *č, то је и данас очито у свим словенским језицима, те тако и у српском.
Скупина чр прелазила је у цр у штокавским, и неким суседним говорима, од 13. столећа, што је јасно посведочено.
Занимљива је реч чврст од прсл. *čьrstvъ, у њој је спроведена метатеза те је почетно ч сачувано и данас (упоредити руско черствый, пољско czerstwy).

Нема говора о некаквој изворној "прасловенској (српској)" скупини **cr. Уз то спомиње се и некакво кварење језика, страшно је што неки овде живе у 18. столећу и пишу свакојаке суманутости.

Etimolomija

Poznat

Poznat

Veoma poznat

Legenda

Poznat

Poznat

Buduća legenda

Poznat

Poznat

Buduća legenda

Poznat

Buduća legenda

Buduća legenda

Legenda

Buduća legenda

Buduća legenda

Buduća legenda

Legenda

Primećen član

Poznat

Legenda

Primećen član

Poznat

Buduća legenda

Ističe se