Etimolomija

Vid', vidi moj profa lagao, aaa.:) Ali ako je Grčka nekad bila do Ankare, profa je u pravu.;)

Ma nemere niš biti od nas, tako su nam đecu učili u lijepoj njihovoj, a ođe, ođekak nam predavaju iz nekog vršloga (kutije)...:hahaha:

E, vidiš nekad su stari čudno divanli, ućerali sve neke đermanizacije, Bog te maza...
Drvenu kutiju za žito zvali su vršlog od (D) verschlag.
Za te đermanizacije nije potreban gukgugukni jer pišem i divanim taj divan:)
 
Mrkalj:
Takođe i bugarska reč vatralj.



.
Kliknite za proširenje...

I u Istocnoj Srbiji se ta sprava zove vatralj.

A vatra je je u svim evropskim jezicima, naravno malo izmenjena pa tako imamo :






Feuer, fire ,feu, fiamma, fuego ,vuur, fyr, fogo

Ja sam stvarno nekada ucila ( cak sam bas primer vatre i imala u knizi ( indoevropski) da je isti koren svuda.


Toka

Zar nisu bile neke kapice ( sesirici) koje su zene nosile i zvale su se ( a zovu se i dan danas) toke?
Jovanka Broz je imala te toke na glavi:)
 
Rayela:
A znaci da od njih potice para bushi gde burgija nece;)
Kliknite za proširenje...

Ову изреку знам у облику "пара врти где бургија неће".

Дакле не буши него врти. Могао бих да нагађам да је изрека стара и да је настала у време када се се бушити још није уобичајило него је употребљавана реч вртети.

При томе је очигледно да је бушење/вртење у вези са сврдлањем/бушењем сврдлом.
 
Rayela:
A vatra je je u svim evropskim jezicima, naravno malo izmenjena pa tako imamo :

Feuer, fire ,feu, fiamma, fuego ,vuur, fyr, fogo
Kliknite za proširenje...

Svašta si nešto uspomešala.

Ovo fogo bilo bi srodno italijanskom fuoco (žar), špansko fuego, a italijansko fiamma našem plamen, plam i eng. flame.

- - - - - - - - - -

Bastiani:
Ову изреку знам у облику "пара врти где бургија неће".

Дакле не буши него врти.
Kliknite za proširenje...

Tako je.
 
Mrkalj:
Takođe i bugarska reč vatralj.



Kao da si prepisivao ono što smo Bastijani i ja privatno raspravljali. :)

Moja teza bila je da je došlo do metateze u, sasvim slovenskoj i srpskoj, reči varta nastaloj od korena var (kao u variti, varnica, var, podvarak, varenika) i čestice ta.

Semantički, a prema proširenju teze, varta tj. vatra bio bi plamen namenjen kuvanju, varenju.

Ponekad u etimologiji crkvenoslovenski može imati zbunjujuću ulogu jer je fond reči u njemu ograničen, jer nije daleko od pameti zaključiti da je narodni jezik Slovena i Srba u doba Svete braće svakako bio, ako ne bogatiji ono svakako komplementaran u određenom pojmovlju.
Kliknite za proširenje...

Špijuniram vas. :)
I ja sam to pomislio i rekao bih da je osnova, tj. koren - var. Ima mnogo reči, izvedenica koje se etimološki, značenski mogu povezati.
 
Bastiani:
Da ukažem na jedan kako mislim očigledni a neprepoznati romanizam. Glagol bušiti, probušiti i svi pridevi iz te porodice (bušan itd). Kako znam da je romanizam? Rupa - italijanski buco, francuski bouche, a u lokalnim govorima u Dalmaciji se za rupu još kaže i buža. Postoji TV drama sa tim naslovom snimljena 80-ih godina.
Kliknite za proširenje...

Zapravo, bouche su usta, a italijanski je bocca, dalmatski buca. Dok buco jeste rupa.

Odatle naziv za Boku Kotorsku, što bi mogli da prevedemo "Usta od Kotora" (onako, više poetski) tj. "Ušće Kotorsko". Na italijanskom: Bocche di Cattaro, na venecijanskom (ili venetskom): Boche de Càtaro.

Osnova je, naravno, iz latinskog - bucca.

I onda tu mnogi završe potragu izvora. Međutim, našao sam podatak na nekoliko mesta da je reč keltskog porekla, što znači da nije izvorno romanska.

Kod nas postoji jedna druga reč koja navodno potiče od ove reči, a to je boca od vencijanskog bozza.

Na vikirečniku piše ovo što je Mrkalj naveo, da je protoslovenskog porekla. U ruskom je бушить neka starija reč, a koliko sam mogao da shvatim znači: nešto silno, što pritiska, što pravi buku i sl.
 
Да ли знате за облике попут "дајде(р)" и "деде(р)" у значењу дај,хајде ?

Постоји ли нека етимологија за наведене облике и зна ли им се порекло ?
 
ИгорИнгва:
Да ли знате за облике попут "дајде(р)" и "деде(р)" у значењу дај,хајде ?

Постоји ли нека етимологија за наведене облике и зна ли им се порекло ?
Kliknite za proširenje...

Završno -r(e) je čest navezak, o čijem si postanku si ti imao interesantno razmišljanje, pa ostaje pitanje rečce de.

To ja zovem "dinarsko bre". :) Razmišljanje mi je u dvama pravcima - ili je u pitanju turcizam, jer semantički savršeno odgovara ajde (de obuci se!, uzmi de!), čak postoji i uzrečica ajde de što bismo u tom slučaju pisali kao "ajde, 'de". Drugo, reći ću da Italijani imaju slično de (piše se deh) pa može biti i da je u pitanju italijanizam:

20840a.png


Pre mi, nekako, miriše na turcizam.
 
Poslednja izmena:
Mrkalj:
Završno r je čest navezak, pa ostaje pitanje rečce de.

To ja zovem "dinarsko bre". :) Razmišljanje mi je u dvama pravcima - ili je u pitanju turcizam, jer semantički savršeno odgovara ajde (de obuci se!, uzmi de!), čak postoji i uzrečica ajde de što bismo u tom slučaju pisali kao "ajde, 'de". Drugo, reći ću da Italijani imaju slično de (piše se deh) pa može biti i da je u pitanju italijanizam:

20840a.png


Pre mi, nekako, miriše na turcizam.
Kliknite za proširenje...

Такве мисли су ме и копкале =) Управо због онога *хајдедер.
Има смисла да је *дедер скраћено од *хајдедер, мада ми је занимљиво понашање тога завршнога *р. Скроз је својствено спрскому који га често изоставља, зато ми је чудно да је накнадно додат те(р :D) опет изостављан.
 
Poslednja izmena:
ИгорИнгва:
Такве мисли су ме и копкале =) Управо због онога *хајдедер.

Мада ми је занимљиво понашање тога завршнога *р. Скроз је својствено спрскому који га често изоставља, зато ми је чудно да је накнадно додат те(р :D) опет изостављан.
Kliknite za proširenje...

Gore sam imao naknadni dodatak - dobro si razmišljao o tome (također, ništore, ter itd.) ovde http://forum.krstarica.com/showthread.php/523615-Etimolomija?p=25108810&viewfull=1#post25108810


mada se po analogiji sklanja i dodaje i u rečima gde je etimološko kao veče(r), juče(r).

Mada, sad gledam na dragocenom onlajn resursu:

dȅdēr

dȅdēr (dȅd, dȅde) uzv.
definicija.jpg


razg. za poticanje i čestica za pojačavanje, isticanje imperativa; izgovara se i piše u tekstovima koji doslovno prenose izgovoreno [deder kreni!]
sintagma.jpg

frazeologija.jpg

onomastika.jpg

etimologija.jpg

✧ *de de (že): djeni, djeni, v. djenuti
 
Ја се никада не бих досетио повезати то са глаголом денути, али ако је та етимологија тачна онда им свака част =)
 
Poslednja izmena:
Kada bismo tipovali na italijanšticu, značenje bi bilo (verodostojnost "alcuno pensa") "pobogu, zaboga, bog s tobom" i sl. Treba videti kako stoje sa istorijskim zasvedočenjima.


PS.

Engleska uteha "There, there..."

http://www.word-detective.com/092906B.html

The consolation of that "there's always next year" is the key to "There, there" as a comforting verbal gesture. Its role is to say "Look there, there's something good amid the bad." In fact the comforter often goes on to name the supposedly consoling thing, as in "There, there, she wasn't your type anyway" or "There, there, it's only money."
 
Mrkalj:
Jako lepo povezano. Jesi ti povezao ili si čitao negde? Meni se "javlja" da je prilog već porekla glagolskog priloga jur(v)eć(i).

Junoša i junak unuk mi s trima junicama jurveć juri niz urvinu te se survaše, takoreći. Samo začuh: juraaaa! i jur(v)eć su na pojilu. :D



Ima, a ima i za slušanje: http://db.nsk.hr/HeritageDetails.aspx?id=884

:)
Kliknite za proširenje...

Slično bih povezao čakavsko ća i kajkavsko proč u *protja ili *protjъ, te budući da staroslovensko pročij znači "other", označava drugost, alternativu, imaćemo značenje:

ići proč = ići ća = ići drugde tj. odavde = otići
​
 
Mrkalj:
Takođe i bugarska reč vatralj.

Moja teza bila je da je došlo do metateze u, sasvim slovenskoj i srpskoj, reči varta nastaloj od korena var (kao u variti, varnica, var, podvarak, varenika) i čestice ta.

Semantički, a prema proširenju teze, varta tj. vatra bio bi plamen namenjen kuvanju, varenju.
Kliknite za proširenje...

Мали прилог овој мисли.

Александар Белић, Историја српскохрватског језика, стр. 45
variti.jpg
 
ИгорИнгва:
Мали прилог овој мисли.

Александар Белић, Историја српскохрватског језика, стр. 45
variti.jpg
Kliknite za proširenje...

Hvala, gos'n Ingva; dragoceno, kao i uvek! :hvala:



Na temi o Tribalima sam postavio ovaj etimološki izvadak:

Late Latin tribulationem (nominative tribulatio) "distress, trouble, affliction" (c.200), from tribulatus, past participle of tribulare "to oppress, afflict," a figurative use by Christian writers of Latin tribulare "to press," also possibly "to thresh out grain," from tribulum "threshing sledge," from stem of terere "to rub" (see throw) + -bulum, suffix forming names of tools.


http://www.etymonline.com/index.php?allowed_in_frame=0&search=tribulation&searchmode=none

also possibly "to thresh out grain,
Kliknite za proširenje...

Trebiti; trebište? :think:
 
Dotepanac

Na PDF Politika se ljudi vredjaju govoreci jedni drugima da su dotepanci

Cudno je da svi oni i oni nisu bas iz Srbije, nego su ili izbeglice ili deca izbeglica ili su Srbi/Hrvati iz Hercegovine ili Hrvatske.
Tepanje i utepavanje je borilacka vestina kod nase Rade u Nisu, ali dotepavanja tu nema, a narocito ne imenice " dotepanac".

To su ocigledni neki uljezi, dodjosi,pridosloce, a naravno uvek nepozeljni.

Od kud potice uopste taj izraz?
 
"Lingvisti":hahaha: ne pomaže Gooooogl a! Tepati (tući, udarati) iz kajkavštine "bum te natepal"... "bum te natepal i klamfu hitil v glavu" dakle:
(natepanko, dotepanac) je neko udaren, ugruvan, udaren u mozak, glavu...a koliko ih imaa, eh...:hahaha:
 
Vjerovatno su uzeli od švabića, (Depp - ludak glupan, udaren) izopačeno (tep)...:)
Što se pre ne dosjeti, ... .. ... .. ....... . iz grada, pa će tu da nastrada, mislim da je Ćopić:D
 
Rayela:
Dotepanac

Na PDF Politika se ljudi vredjaju govoreci jedni drugima da su dotepanci

Cudno je da svi oni i oni nisu bas iz Srbije, nego su ili izbeglice ili deca izbeglica ili su Srbi/Hrvati iz Hercegovine ili Hrvatske.
Tepanje i utepavanje je borilacka vestina kod nase Rade u Nisu, ali dotepavanja tu nema, a narocito ne imenice " dotepanac".

To su ocigledni neki uljezi, dodjosi,pridosloce, a naravno uvek nepozeljni.

Od kud potice uopste taj izraz?
Kliknite za proširenje...

Kajkavizam. Dakle, jeste ul(j)eznuo, "dopelal se je" iz drugog jezika. :)
rastepsti - rasuti, razbacati
dotepsti se - dovući se
dotepenec - dođoš, došljak
potepati se - skitati
potepuh (od potepuš, mađ. sufiksacija) - skitnica
​

Koren je, kažu dežurni Hrvati, isti, slovenski tepati/tepsti - udarati, mada to, da vam nešto kažem, nije istina. U pitanju germanizam - od nemačkog tappen - tumarati, lutati.

Hm, da. :kafa:
 
Да се вратим некој од мојих ранијих мисли.

Зде же > здер[e]
Овде же > овдер[e]
Онде же > ондер[e]
Где же > гдер[e]

*-дер се почиње осећати наметком уместо некадашњега *-р[e] (насталога из *же), притом се добија тешња к избацивању завршнога *р (као у вече[e]), јучер[р]. те[р]) и тада смо могли добити облике: дајде[р],узмиде[р], рециде[р], однесиде[р].
То можда може објаснити и облике *знаде, *имаде, мада то може бити аналогија према неким другим презентима.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top