- Poruka
- 40.975
Pitanje, jel sve zaista ovako? Da li je NATO zaista pokusao kopnenim putem da osvoji Kosovo, ali je imao velike gubitke?
Izgleda da se previse cuti o ovoj velikoj vojnoj pobedi i sada postaje dosta jasnije zasto je Ahtisari rekao Milosevicu:"Beograd ce biti ravan kao ovaj sto ako ne potpises Kumanovski sporazum.".
Bas me zanima kako cemo na Milosevica gledati u recimo nekoj narednoj deceniji i da li ce on odjednom postati heroj, narocito nakon referenduma o nezavisnosti Republike Srpske koji ce po mom misljenju biti glavna geopoliticka prekretnica za Srbiju.
Izgleda da se previse cuti o ovoj velikoj vojnoj pobedi i sada postaje dosta jasnije zasto je Ahtisari rekao Milosevicu:"Beograd ce biti ravan kao ovaj sto ako ne potpises Kumanovski sporazum.".
Bas me zanima kako cemo na Milosevica gledati u recimo nekoj narednoj deceniji i da li ce on odjednom postati heroj, narocito nakon referenduma o nezavisnosti Republike Srpske koji ce po mom misljenju biti glavna geopoliticka prekretnica za Srbiju.
Sa Wikipedije https://sr.wikipedia.org/sr/Операција_Стрела
Операција Стрела је агресивна војна операција, садржана у скупу нападачких борбених дејстава ОВК потпомогнутих снагама албанске војске и НАТО, а против јединица Војске Југославије у периоду од 26. маја до 10. јуна 1999. Циљ операције Стрела био је сламање отпора, разбијање и уништење одбрамбених пограничних снага ВЈ, те отварање коридора за додатно убацивање терориста на подручје Косова и Метохије и пресецање комуникација на линији Пећ—Призрен.[8] У ширем плану, ова операција је требало да обезбеди јужни коридор, који би послужио за евентуалну инвазију снага НАТО на територију Савезне Републике Југославије. Ова операција је трајала паралелно са интензивним бомбардовањем Југославије од стране истих снага. Операција Стрела је по својим карактеристикама класична ваздухопловно-копнена операција. [9][10][11][9]
Планови нападача
План агресора о разбијању снага ВЈ у граничном појасу и отварања коридора.
Током агресије на СРЈ, план о уништењу снага Војске Југославије из ваздушног простора није давао планиране резултате. Такође, снаге ОВК на територији Косова и Метохије биле су под великим притиском и у критичној ситуацији. Претило им је потпуно уништење. Како офанзивна дејства преко карауле Кошаре нису давала жељене резултате, рејон Паштрика је добио значајан тактички значај. Циљ агресора у овом сектору је био разбијање граничних трупа ВЈ, овладавање висовима Паштрика, пробијање коридора уз реку Бели Дрим, улазак у Метохију и пресецање главних саобраћајница. Ово би омогућило дотур муниције, оружја и свежих снага ОВК. Та помоћ снагама ОВК требало је да омогући интезивнија копнена дејства против ВЈ.[8] План је укључивао копнену офанзиву правцем Врбничко језеро—врх Паштрика по ширини, а по дубини до махале Планеја. Ову офанзиву подржале би ваздухопловне снаге НАТО под командом генерала Веслија Кларка. Како је у претходном периоду ПВО Војске Југославије дејствовала са одређеним успесима он је одлучио да се пре конкретних задатака и дејства авијације изведу демостративни и тренажни летови. Они су се одвијали у три фазе:
у првој фази хеликоптери типа „Апач“ изводили су демостративне, тренажне и извиђачке летове до граничне линије без борбених дејстава
у другој фази хеликоптери су летели до граничне линије и симулирали борбена дејства, користећи ватрено наоружање
у трећој фази, хеликоптери су летели до граничне линије и борбено дејствовали без прелета исте[12]
Истовремено, планирана су дејства из ваздушног простора по положајима артиљеријско-ракетних јединица (АРЈ) Војске Југославије и блиска подршка својих копнених снага, са авијацијом за подршку.
Циљ операције Стрела био је да се направи продор на два правца ради пресецања и заузимање саобраћајнице Призрен—Пећ.[5]
У том периоду, снаге ОВК нису биле способне за сукоб и операције ширих размера без веће помоћи споља. У току зиме 1998. и пролећа 1999. године, операцијама снага безбедности СРЈ терористичке групације на Косову и Метохији су разбијене и њихова моћ је била значајно ослабљена за било какве операције. Била им је неопходна хитна помоћ са стране у виду опреме и људства за опстанак и наставак терористичких акција. Заједничка стратешка замисао ОВК са НАТО стратезима била је „заједнички рат до исцрпљења“ против снага СРЈ.[13] У таквом сукобу, НАТО би са својим вишеструким преимућством поразио снаге СРЈ.[14]
НАТО планери су у оптицају имали и пуну инвазију копнених трупа из Албаније. Алтернативни правци су били напади из Босне и Херцеговине, Мађарске и Бугарске. Иако је приоритет имао напад из Републике Албаније, тај план је разрађиван током саме операције због многих недостатака, укључујући и логистичке проблеме.[15]
Ostatak imate na wikipediji
