Biblioteka 3

Dve su godišnje. U junu i decembru.

snežna pahuljica:

Kupila sam telefon pre par dana i sad mi je to igračka. Pre neki dan sam isprobavala kameru i slikala jedno drvo. Na jednoj strani je počelo da cveta, a na drugoj ne. Baš mi je to bilo simpatično.

Kliknite za proširenje...

Bas mi se svidelo ovo sto si napisala, i ja stalno zapazam (i cesto slikam) takve detalje

Citam i dalje 'Kamo si otisla, Bernadette?' i mnogo mi se svidja!
Usput se patim sa ovim mojim Grcima ovde, ne zna se ni ko pije ni ko placa, i sve cemo sutra... Cekam vesti za neki posao

**Freya**:

Kada je Noc knjige?

Kliknite za proširenje...

Prošle godine je bila 20. juna.

Hvala devojke

Koliki je popust ako se kupi desetak knjiga u Laguni, jel zna kojim slucajem neko? Hvala

Freya popusti su sledeći: za 1 knjigu 25%, 2 - 30%, 3 - 35% i za 4 i više knjiga 40%. Tako da, za desetak knjiga popust bi bio 40 %.

Kanela a i ostali koje zanima Ne znam koliko se dobro vidi, ali ovo prvo drvo sa desne strane cveta a sa leve se vide grane koje su još uvek gole.

Možda se druga polovina smrzla...

Ne znam za smrzavanje, možda jeste...Svakako je neobično. Biće mi zanimljivo da vidim kako će da napreduje kad još malo olista. Možda se i druga polovina probudi.

Ceo dan prevrćem razne knjige po kući i nijedna da me povuče da počnem da čitam Na kraju uzeh neku poodavno dobijenu i zaboravljenu knjigu, zove se Eliksir večnosti, napisao je neki Filip Karter. Nikad čula ni za knjigu, na za autora, možda se prijatno iznenadim.

Ukapirala sam, kao uostalom i većina vas, da imam problem sa prevelikim očekivanjima.

Eeee, kad otkriješ taj eliksir, ti nam javi. Nemoj da budeš ciicja

Čitam Što je muškarac bez brkova. Konačno sam je ulovila u biblioteci.

Одушевљена сам Сарамагом.
Сњепило је добар роман. Не толико радњом. Предвидљив је, можда мало сладуњав, ублажен, као фотографија којој је превучена бијела фолија да би се сакрила јачина боја, црнило које би било неминовно, помало патетична завршница. Али он, какав ток мисли, како лијепо везе причу. Предиван темпо који не слаби.
Човјек који је, како фантастично, рођен у сељачкој фамилији, један аутомеханичар који је завршио, ако је вјеровати биографијама, машинбраварски занат. И он пише шта пише и то на овакав начин. Колико је само богат његов свијет био, каква интелигенција која рађа овакву речитост и радозналост да види и створи. Да из ничег исплива у новинара, критичара, књижевника, нобеловца.... какав је то исплив из просјечности...

Poslednja Igra Leptira:

Одушевљена сам Сарамагом.
Сњепило је добар роман. Не толико радњом. Предвидљив је, можда мало сладуњав, ублажен, као фотографија којој је превучена бијела фолија да би се сакрила јачина боја, црнило које би било неминовно, помало патетична завршница. Али он, какав ток мисли, како лијепо везе причу. Предиван темпо који не слаби.
Човјек који је, како фантастично, рођен у сељачкој фамилији, један аутомеханичар који је завршио, ако је вјеровати биографијама, машинбраварски занат. И он пише шта пише и то на овакав начин. Колико је само богат његов свијет био, каква интелигенција која рађа овакву речитост и радозналост да види и створи. Да из ничег исплива у новинара, критичара, књижевника, нобеловца.... какав је то исплив из просјечности...

Kliknite za proširenje...

Roman bas i nema neku specijalnu radnju, nista nije predvidljivo, sve je drugo nego sladunjav jer citajuci tu knjigu svako se od nas zapita sta bi i kako bi on da je u sitiaciji
da bude jedan od onih koji vide, ili jedan od slepih, ali koji ima moc. To je bila i namera autora. Da citaoca pokrene na razmisljanje o moci i nemoci pojedinca.
Mi ne znamo u kom delu sveta, u kom gradu, podneblju ljudi odjednom oslepe. Autor pokusava da nama citaocima docara psihu coveku u trenutku neke katastrofe,
Znacilo bi da je to neko univerzalno zlo koje je u svakom coveku u momentu kada mora da bira izmedju tudje i svoje smrti.
I da, roman je posvecen nedostatku empatije u danasnjem svetu.
Saramago je bio ubedjen komunista, zaista je bio samo radnik, izgubio je posao zbog komunizma, ali to u njegovim delima nije vidljivo.

Већ након двадесет страна је јасно шта ће и како бити. Чим су интернирани, није више било дилема како ће тећи дешавања. Чак и до самог краја.
Љекарева жена која је добила улогу светице, непогрешиве и несаломиве која је ту да буде морални стожер, чак и онда када се њен унеређени супруг завлачи под чаршав оне дјевојке. Тек што је снијела жртву коју су поднијеле и остале жене, њен супруг који је истицао не само њену личну срамоту, него и своју као брачног друга, долази до тога да он њој својом вољом приређује да га гледа у кревету са другом. И наша света јунакиња ни тада не прође ни кроз бијес, љутњу, разочараност, него је пуна разумијевања. То даје не само сладуњав него и бљутав утисак.

Poslednja Igra Leptira:

]Већ након двадесет страна је јасно шта ће и како бити. [/B]Чим су интернирани, није више било дилема како ће тећи дешавања. Чак и до самог краја.
Љекарева жена која је добила улогу светице, непогрешиве и несаломиве која је ту да буде морални стожер, чак и онда када се њен унеређени супруг завлачи под чаршав оне дјевојке. Тек што је снијела жртву коју су поднијеле и остале жене, њен супруг који је истицао не само њену личну срамоту, него и своју као брачног друга, долази до тога да он њој својом вољом приређује да га гледа у кревету са другом. И наша света јунакиња ни тада не прође ни кроз бијес, љутњу, разочараност, него је пуна разумијевања. То даје не само сладуњав него и бљутав утисак.

Kliknite za proširenje...

Ja posle dvadeset strana uopste nisam ni shvatala ko je ko jer autor ima jako cudan nacin pisanja u kome nema indirektnog govora tako da je citaocu potrebno vreme
da se navikne na taj nacin pripovedanja. Zbunjuje i to sto niko nema ima pa je potrebno i malo vremena da se shvati ko je ko.
Inace ja uvek batalim knjigu kada mi se posle dvadesete strane ucini da je sve vec unapred jasno i da ce utisak biti sladunjav i bljutav.

Ae bre, Rayela, ne prepadaj devojku... Iznela je svoje viđenje romana koje ne mora da se poklopa s tvojim.
Zato ja samo kažem da je za mene Slepilo vrh, pa ko hoće neka mi veruje, ko neće, baš me briga.

Ispovest maske mi se sviđa, Mišima tu otkriva svoju homoseksualnu sklonost. sviđa mi se kako je naivno opisao svoju prvu erekeciju.

rayela ti si jedna vrlo ozlojedjena zena sa ogromnom potrebom da nekog napadas i solis pamet za sve i svasta...sto bi mladi rekli - tezak hejter!

Rayela:

Ja posle dvadeset strana uopste nisam ni shvatala ko je ko jer autor ima jako cudan nacin pisanja u kome nema indirektnog govora tako da je citaocu potrebno vreme
da se navikne na taj nacin pripovedanja. Zbunjuje i to sto niko nema ima pa je potrebno i malo vremena da se shvati ko je ko.
Inace ja uvek batalim knjigu kada mi se posle dvadesete strane ucini da je sve vec unapred jasno i da ce utisak biti sladunjav i bljutav.

Kliknite za proširenje...

Мени се његов стил понајвише допао. Доста је неуобичајен, са дијалозима у једној реченици, одвајаним запетама.
Исто лијеп детаљ, да ниједан лик није именован, већ само описан. То додатно олакшава читање. Имена ионако слабо памтим, поготово када су хрватска издања гдје нема транскрибовања имена.
Да је крими роман, баталила бих. Ал ово није тај случај, није ни битно што се зна шта ће бити, можда то чак и даје додатну драж, сигуран си чему се иде, па се пустиш и уживаш.

Meni je takođe pre svega legao Saramagov stil.
A knjiga mi se definitivno kompletno dopala. Dopale su mi se i druge njegove, ali mi je ipak ova najjača.
Film ne bih gledala. Na filmu bi mi već bilo previše... toga svega.

Nisam znala Saramagovu biografiju. To da je bio radnik, da je bio komunista...
Zanimljivo.

Danas sam se družila sa Bi. Kratko je bilo, ali meni veoma prijatno.

I baš joj kažem kako ne stižem da čitam (ponavljam se kao pokvarena ploča ali nemam šta drugo da izjavim za novine).

I meni se dopada Saramago. Neuobičajen stil ga je, čini mi se, odvojio od ostalih pisaca.

bio je to vise kratak susret nego druzenje, ali svakako prijatno. Ona moja koleginica kupila 3 knjige, a nije htela uopšte da ide.

Od Saramaga sam čitala samo Sedam Sunaca i Sedam Mesečina, bilo mi je zanimljivo i nameravam još da se družim s njim.

Završila sam knjižicu Pričica, Radivoja Šajtinca, Dereta, 109 str., a šta sam pročitala i o čemu se radi nemam pojma. A super opis na zadnjoj strani knjige http://www.domacaknjizara.com/user/...a-radivoj-sajtinac/33_344_5448_1_0_0/item.jsp da sam ga pročitala pre knjižice, očekivala bih bogznašta.
Nekad mislim da ili sam priglupa ili sam bila potpuno dekoncentrisana kad ovako uopše ne shvatim smisao. A u stvari, baš kako reče Pahuljica danas, valjda pisci smatraju da su veliki ako napisu nešto što većina ne razume.
Previše sam vremena i slova posvetila ovoj knjižici. Sad ću da čitam nešto lagano, gde će sve da mi bude jasno. I da uživam bez mnogo truda i mozganja. Nisam još izabrala šta.

Blago vama, zavidim vam na druženju.
Ja sam se poslednja dva dana družila s roditeljima, bili su moji gosti kao i obično kad tata ide na kontrolu. Danas smo ih odvezli njihovoj kući. Zbog toga Mišima strpljivo čeka u tašni...

Mrs.Bi:

Završila sam knjižicu Pričica, Radivoja Šajtinca, Dereta, 109 str., a šta sam pročitala i o čemu se radi nemam pojma. A super opis na zadnjoj strani knjige http://www.domacaknjizara.com/user/...a-radivoj-sajtinac/33_344_5448_1_0_0/item.jsp da sam ga pročitala pre knjižice, očekivala bih bogznašta.
Nekad mislim da ili sam priglupa ili sam bila potpuno dekoncentrisana kad ovako uopše ne shvatim smisao. A u stvari, baš kako reče Pahuljica danas, valjda pisci smatraju da su veliki ako napisu nešto što većina ne razume.
Previše sam vremena i slova posvetila ovoj knjižici. Sad ću da čitam nešto lagano, gde će sve da mi bude jasno. I da uživam bez mnogo truda i mozganja. Nisam još izabrala šta.

Kliknite za proširenje...

AU!

Dole sam iskopirala opis koji je Bi pomenula, tj. prikaz ove njene Pričice. Jesam li ja dovoljno glupa i nedovoljno obrazovana, kada nisam ništa razumela o čemu se radi u knjizi? Ono što jesam razumela je da je onaj ko je pravio prikaz hteo da ispadne mnooogo pametan. Razočaranje mi je još veće, jer su korišćeni jasni i popularni domaći izrazi, kao što su: semantička i topološka pozicija, pojmovni brevijar, kodifikovana vlastitom ontologijom, mimetičke određenosti, introspektivni vlastiti opis itd. A tek neznanje ko su Kold Simon i Lakan, ccc...
Mislim, sram me bilo zaista!
Zaboravila sam pseudo urbanost.

Bi, moj iskreno veliki naklon, ja se sa ovim ne bih smela da uhvatim u koštac nikada.

"Davnih godina Kold Simon je poručio, primajući Nobelovu nagradu za književnost, piscima, kritičarima i književnoj publici, da je stvaralački odnos jedna vrsta igre u kojoj nije bitno da li se dobija ili gubi, ali u kojoj je važno pomeriti granice izražajnih mogućnosti. Roman Pričica, Radivoja Šajtinca nosi, upravo takav, autentičan dah u posustaloj nacionalnoj književnosti koja se iscrpljuje u reciklaži već potrošenih poetičkih (i političkih) obrazaca realističke tlapnje i (post)moderne pseudo urbanosti. Osnovna metafora Pričice ne otkriva se samo putem kreativnog podrivanja klasične naracije, već i putem originalne semantičke i topološke pozicije i smeranih identičnosti, koje iznutra dokazuju već pomalo zaboravljenu istinu, o priči kao univerzalnom znanju o svetu ali i kao o njegovom, jedino autentičnom, pojmovnom brevijaru. Ovaj roman Radivoja Šajtinca je, u najvećoj meri, proza kodifikovana vlastitom ontologijom, unutrašnjim bićem priče, koje se preliva preko granica žanra i mimetičkih određenosti. Pričica posmatrana iznutra nosi introspektivni vlastiti opis, koji nije samo u funkciji kočenja naracije, naprotiv, on najbolje izražava sve slike i pojave unutrašnjeg čovekovog pejzaža u kome nema udaljenih i bliskih stvari, i u kome one postoje simultano. U mreži značenja koju, između korica ovog romana, stvara Šajtinac, reči i pojmovi nisu samo znaci nego i čvorovi značenja (Lakan) u kojima Pričica roman postaje osobena i originalna kristalna slika života i njegove književne materijalizacije.!"

hahaha, svaka čast i tebi, Kamenita, ti si pažljivo pročitala prikaz.

Počela sam jutros U potrazi za srećom, Sandra Braun. To je izgleda suprotnost Pričici - prelagano... Bojim se da je na nivou Danijele Stil, a i izašlo je u Blic ženi, kao što je izlazila i Danijela... ajd, videćemo... Izgleda da mi je teško ugoditi. Ali vidim da se i drugima dešava da nikako da ubodu nešto što će da im legne. Pa kad imamo prefinjen čitalački ukus...

A je l' se sećate kad smo bile napaljene na ovu knjigu (Potraga za srećom), pa smo onda polemisale da l' je ta ili ova što Bi čita.... Na kraju, ne sećam se koja je pobedila, ja nisam čitala nijednu.

Sad nađoh tu drugu, U potrazi za srećom. Bijićkina je treća verzija...

Ja bih samo da preporucim "Gde si nestala, Bernadeta http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2015&mm=03&nav_id=966345

Stvarno sam uzivala, jedna zabavna knjiga koja posredno obradjuje neke teze teme ali sve na vrlo lagan nacin. Smejala sam se na sav glas Glavni lik je jednostavno fenomenalna, asocijalna, ne uklapa se u klisee, nema dlake na jeziku. Stil je odlican, mnostvo mejlova, slagalica se slaze iz ugla vise likova...Za ovaj tip literature jednostavno sjajno!

Sad citam Barikovu Svilu, tanusna je i zavrsila bih je verovatno za sat dva da ih imam slobodnih. Sutra stizu moji, nismo se videli od grckog Bozica..Pa sredjujem kucu, obavljamo nabavke i tako

Inače, koliko je meni poznato, Sandra Braun je hiperproduktivna, baš kao Stilova. Nisam čitala nijednu od njih.