Старе народне песме из Македоније

Нашао сам неколико старих народних песама из Македоније. Још је Бугарин Петар Драганов уочио да народно стваралаштво македонских Словена описује само ликове из новије или старије српске историје. У овим песмама јасно је уочљиво да у њима постоји и српски национални дух.









ШУМИЈЕ ВАРДАР

Ветар си веје, страшно беснеје,
Шумије Вардар, гордо се леје.

Жените плачат, пиштат децата,
Куршуми звиждат дур до небеса.

Ој, тамо доле на сред, на Балкан,
Тамо се бију млади јунаци.

Млади јунаци, све Маћедонци,
Млада српчиња, све нежењена.

Бојак си бија, песму ни певат,
На својта мајка Маћедонија.

Маћедонките венце ги плету,
Од својто срце, од горско цвеће.



ПОРЕЧКО МОМЕ

Момиче мајке збореше:
Мајко ле, мори, мајко ле,
Мрва си легнаф сонуваф
И видоф кале Радино;
Под кале поље зелено,
На поље оро големо.
На танац орли играју,
Радино кале певају.
На кале сокол, сив сокол,
Со голем глас ми кликаше,
На Пореч с' крило махаше,
На мене младо збореше:
''Не ли те жалко момиче,
Момиче, зумбул девојче,
Сокол ће да ти одлетна.''
Ој, леле, леле, мајко ле!
Коде ми сокол збореше,
Радино кале светлеше,
А коде сокол одлетнал
Радино кале помркнал!
На ћерка мајка збореше:
Ћеро ле, чупе, малено,
Тој што је оро големо,
Што ће га орли теглити,
Оној су српски комити!
Тој што ти сокол одлетнал,
Ој, леле, туго, туго ле,
Оно је Мицко војвода!
Одлетнал сокол-газија
У краљска земља Србија,
Да српског Краља прашује
За наши јади казује:
''Бре, Краље, татко, татко ле,
Праћај ни твоје соколе.''



СЕДНАЛ МИ ЏЕМО

Седнал ми Џемо слободен, Џемо
Под таја круша горница,
На таја њива орница,
Во лева рока ћилибар,
Во десна рока мартинка!
Мајка му вели, говори:
''Не седи, синко, слободен,
Слободен, Џемо, распашан,
Србите глава дигнале,
Искочил Мицко комита
Со седамдесет дружина''.
Тогај ми Џемо говори,
- Не бој се, мајко, Србина:
Српска ми пушка не дупи,
Српска ми сабја не сече.
Уште ми Џемо не сврши-
Ете го Мицко војвода!
Летна ми Џемо да бега,
Низ таја пуста планина.
Тогај му Мицко повика:
- Почекај, Џемо, не бегај
Да видиш, Џемо јуначе,
Дупи ли пушка србинска,
Сече ли сабја комитска!

ШТО ЈЕ ВРЕВА

Што је врева во горњана махала?
Да не ти је стари татко умрео?
Да не ти је стара мајка умрела?
Да не су ти клети Турци на зулум?
- Нити ми је стари татко умрео,
Нити ми је стара мајка умрела,
Нити су ми клети Турци на зулум,
Туку су ми силни Срби на конак,
Међу њими млад Илија Делија,
Слуга служит кадан бела Тодора.
- Здрав' здрав' ми си, кадан бела Тодоро!
Здрав не напи се, млад Илија Делија!
Ако љубиш другу љубу од мене.
- Коња јашем, коњ да пукнит под мене,
Ако љубим другу љубу од тебе.
Пушку носим, пушка да ме убије,
Ако љубим другу љубу од тебе;
Сабљу пашем, сабља да ме пресече,
Ако љубим другу љубу од тебе.


ЕЈ ГОРО, ГОРО ЗЕЛЕНА

Еј горо, горо зелена,
Имаш ли вода студена?
Като за наши јунаци,
Като за српски ајдуци?
Еј момо, лепа Српкиња,
Имам си ја вода студена,
Като за наши јунаци,
Като за српски ајдуци.


НЕ ЛИ ТИ РЕКО

Не ли ти реко: седи, не иди, Велијо бре! ../спаијо бре!
Тамо те чекав до три бусије, Велијо бре!
Прва бусија-Крста војвода, Велијо бре!
Друга бусија-Јован Довезенски, Велијо бре!
Трећа бусија-Ђорђе Скопљанче, Велијо бре!
Ако те фатив главу ће ти узнев, Велијо бре!


НЕ ЛИ ТЕ ЈЕ ЖАЛБА

Не ли те је жалба за твојата кућа,
Јоване бре, Војводо бре?
Моја ми је кућа Бабуна планина,
Дружина бре, дружина, комити бре?

Не ли те је жалба за твојата љуба,
Војводо бре, Бабунски бре!
Моја ми је љуба пушка манлихерка,
Дружина бре, комити, Срби бре!

Не ли те је жалба за твојата сестра,
Војводо бре, Бабунски бре?
Моја ми је сестра оштра ми сабља,
Дружина бре, дружина, комити бре!

Не ли те је жалба за твојите деца,
Јоване бре, Војводо бре?
Моји су ми деца ситни патрони,
Дружина бре, комити, Срби бре!


СРПСКА МИ ТРУБА ЗАТРУБИ

Српска ми труба затруби
Во това село Дреново,
''Спремте се спремте четници,
Силна ће борба да буде!''

Најнапред иде пред четом
Јован Бабунски војвода,
По њега иде пред четом
Васиљ Велешки војвода.

Извика Јован Бабунски:
''Држ'те го село оздола,
Држ'те го село оздола,
Тува је Стеван Димитров!''

Извика Јован Бабунски,
''Предај се, предај Стеване!''
''Не се предавам Јоване,
Аз сам балгарски војвода!''

Повика Васиљ Велешки:
''Фрлајте бомбе четници!''
Почна ми кућа да гори,
Из куће Стеван говори:

''Пуштај ме, пуштај Јоване,
Чета ће да ми сагоре!''
Српска ми труба трубеше,
Дреново село гореше!


последња песма има много верзија

Још неколико песама:



***



***



***



***


***




СЕВДЕ ЕВДЕ

Севде Евде, мори од Стајовце,
Што те питам, Севде да ми кажеш.
Куде паде, Севде, српска чета?
Кад ме питаш, лудо, ће ти кажу,
Чета паде, лудо, наше село!
Куде двојица, лудо, куд тројица,
Наша кућа, лудо, деветина!

Баш лепо, хвала за ове песме
Не знам тачно зашто, али од првог сазнања за Брсјаке и Мијаке, некако су ми драги, још одонда кад нисам знала баш ништа о њима.Овај ћу део песме да издвојим


Због стихова:
Тог ће веље царство ко некогаш бит!

Волела бих да то слушамо на почетку и крају сваког дневника, (уместо уводне и одјавне шпице) разних резимеа, вести и ексклузива на свакој телевизији, у сваком издању

Srebrena:

Баш лепо, хвала за ове песме
Не знам тачно зашто, али од првог сазнања за Брсјаке и Мијаке, некако су ми драги, још одонда кад нисам знала баш ништа о њима.Овај ћу део песме да издвојим

Због стихова:
Тог ће веље царство ко некогаш бит!

Волела бих да то слушамо на почетку и крају сваког дневника, (уместо уводне и одјавне шпице) разних резимеа, вести и ексклузива на свакој телевизији, у сваком издању

Kliknite za proširenje...

Драго ми је да ти се допада. Имам их још пуно. Ево да поделим са осталима још неколико. Могла би да се изда читава збирка песама:




***



***

Хвала за песме.

Dunav devojka iz Inđije, Inđije Stare Srbije.

Po mom skromnom mišnju, može biti reči o "Vendi Sarmate", na Pajtingerovoj karti. Podunavlje. Tamo gde je Inđija.
Gaulish windo- "white"

Kakve su ovo pesme. Kada su sakupljene?

Ahil71:

Dunav devojka iz Inđije, Inđije Stare Srbije.

Po mom skromnom mišnju, može biti reči o "Vendi Sarmate", na Pajtingerovoj karti. Podunavlje. Tamo gde je Inđija.

Kakve su ovo pesme. Kada su sakupljene?

Kliknite za proširenje...

Конкретно та коју си цитирао је мијачка песма из западне Македоније. Песму је сакупио руски истраживач И. С. Јастребов и објавио је у кљизи "Песме и обичаји турских Срба" у Петрограду 1886.

Zanimljive se teze pominju u ovim pesmama.
Ne znam šta da mislim.
Da li su očuvana neka drevna znanja, ili je u pitanju devetnaestovekovni pogled na istoriju.

Ahil71:

Zanimljive se teze pominju u ovim pesmama.
Ne znam šta da mislim.
Da li su očuvana neka drevna znanja, ili je u pitanju devetnaestovekovni pogled na istoriju.

Kliknite za proširenje...

Тадашње народно знање било је, углавном, плод предања, а у народним песмама, уопште, има и елемента маште. Тако се у песмама о Краљевићу Марку стално појављују виле. У песми се каже "Дунав девојка во та Инђија". Место Инђија се налази на Дунаву. Остаје питање што је народном ствараоцу била битна Инђија која је и данас мало место. Мијаци су међутим, били познати као печалбари којима нису били страни тада удаљени крајеви јер су радили и по Европским земљама. По садржају песме види да се ради о љубави. Занимљиво је да је тај крај сматран за Стару Србију и "наша вочина" иако је заправо обрнуто, многи су звали Македонију Стара Србија. Ово је једно могуће објашњење, међутим, и у другој песми се помиње Инђија као земља:
"Во далека земља Инђија
Во дунавска страна та србска".Занимљиво...

Ima je u srpskooj narodnoj npoezij.
Neko tumači da je u pitanju Indija.
Ja mislim, kao što sam rekao, da je ta stara Srbija u Podunavlju.
"Otišao pokraj sinjeg mora,
Moj trgovče, pod vlašku Indiju,
Gdjeno Turčin nije dolazio,
Ondje će se njome oženiti”

Gaulish windo- "white"
Porfirogenit, kaže da su Srbi u Bojki Beli.
"Aleksandar Loma smatra da se kao Indija mogla javiti i Vindija, zemlja Vinda/Venda, kako su nekrštene Srbe zvali njihovi germanski susedi"
http://mirjanadetelic.com/leksikon/gradovi/gradout.php?id=1288&slovo=I&str=1

"Во та Инђија Стара Србија"
Ово је јако занимљиво.
На другој теми сам бранио став да су се Порфирогенитови Срби спустили на Балкан из Паноније.
"Во далека земља Инђија
Во дунавска страна та србска
Стара та србска царославна"

Babunski:

Драго ми је да ти се допада. Имам их још пуно.

Kliknite za proširenje...

Додајем и ја неке:
(Оva podseća na lužičke Srbe i njihova predanja jer pominje 7 kraljeva, a iz stare vere pominju se Vila Đurđa i Vila Jerina u brobi protiv troglave zmije)

Седнале ми до седум кралеи
Седнале ми на ладна меана,
Јадет, пијет мушафере чинет,
Да шетает земја пo краина.
И им велит Секула Детенце;
„Ти се моља, вујко, да ме зеиш,
Да шетаме земја пo краина,
Да шетаме земја Караблашка,
Да шетаме земја Арбанешка,
Да шетаме земја Ингилеска,
Да шетаме земја Арапинска,
Да шетаме земја Туратинска.”

Тога велит Марко Кралевике:
„Јас те зема, синко, да шетаме,
Ама тамо, синко, ми je лошо;
Тамо нелмат ни вода студена,
Тамо немат ни вода студена,
Да седниме да се оладиме.
Тамо имат бунар баталиа,
Н'тре имат змиа тројноглаа,
Што да влезит се си гo изедвит,
Никому вода таа не даат.”

Тога велит Секула Детенце:
„Земајте ме, вујка, ја да идам!”
Го зедое Секула Детенце,
Отидое земја да шетает
Да шетает земја пo краина.
Mи појдое во гора зелена,
Mи најдое бунар баталиа,
И ним им се студна вода спило.
Тага велит лудечек Секула;
„Ај ви вие до седум кралеи!
Сопашите свилени појаси,
Врзете ме преку полоина,
Пуштете ме в бунар баталиа,
Да нацрпа една студна вода.”

Babunski:

Конкретно та коју си цитирао је мијачка песма из западне Македоније. Песму је сакупио турски истраживач И. С. Јастребов и објавио је у кљизи "Песме и обичаји турских Срба" у Петрограду 1886.

Kliknite za proširenje...

У време кад је Стара Србија била још под Турцима, Аустроугри и Руси су имали своје конзулате тамо. ЈАстребов је био Рус , и као руски конзул службовао је у више наврата у Призрену, чини ми се и у време Брсјачке буне да је био тамо.

Meni se sviđaju i pesme koje pominju decu Kraljevića Marka, retkost je to u srpskoj poeziji

САМОВИЛСКО ЅИДАЊЕ

Град градила Самовила
Ни на небо, ни на земи,
Туку така под облака;
Што диреѕи ми редеше
Се јунаци отбирани;
Што пармаци ми редеше
Се девојки отбирани;
Што пенџери ми редеше
Се дечиња отбирани.
Едно не је дофтасало
Тоа што је спроти с'нце.

Марко имат м`шко дете
М'шко дете прегалено;
И го зеде м'шко дете,
Да го клаит на прозирци.
Марко је се милно молит.
„Самовило мила сестро!
Тебе ти се милно мољам,
Да ми гледаш м'шко дете;
Тоа ми је прегалено,
Брго вода да му даваш!”

Марковата ќерка


О, чујте и почујте, богови и граѓани,
денес е празник на радост и среќа,
свадба се прави Марковата ќерка.


Момче таа одбра,
во годината божја,
да биде бериќетна,
плодоносна, родна.
Машко да се роди,
родот да се плоди,
среќа да го води,
по небесни своди.
Дедо Марко,
во скутот внукот држи,
а тоа во рацете
од дренот копјето стерн,
и светот на дланка го чува,
тоа не е шега,
Марковата ќерка.

КОГА ОДЕЛЕ СВАТОВИ

Свршил Марко ќерка си Јана
многу надалеко,
преку три - четири гори,
во Црвено јаболко.
Кога оиле сватови
Марко му говори:
- Китени сватови,
јадете и пијте,
и збогум ојте си,
Јана не ја давам
оти не умее глава да си мие,
ни па умее свекру чес да стори,
Сватои станале,
сите си отишле,
невеста не зеле.

Pesma o Đurđevdanu- slavi Kraljevića Marka takođe je dragocena

Слава славит Кралевиќе Марко

Слава славит Кралевиќе Марко,
слава славит светаго Ѓорѓија.
Дошле триста попој и двесте калуѓери
и триста стари патријарси.
и му велет на Кралевиќе Марко,
ејгииди Кралевиќе Марко,
све си имаш, с'де риба от Охрида немаш.
И си киниса Кралевиќе Марко,
во града Охрида да ојт.
Си зеде пушка и сабја.
Мајка му велит:
- Hемој сине, не земај оружје.
Нас ќе ни поможит свети Ѓоршија.
Си киниса Кралевиќе Марко
во Охрида града риба да си купит.
и го најде едно Турче:
К'де одиш незнаен делија?
- Што ме питаш, шо те тебе брига.
Турчето го врза Кралевиќе Марка,
и го однесе во града Охрида.
Се молеле охриѓани:
- Не губи го Кралевиќе Марко,
не ќе ни родит нити жито, нити вино,
нито трева по полето.
А Марко му велит:
- Немој да ме носиш
прет јанино кафе, три години сум јало,
пило, нишчо не сум платило.
И тој сега за инет го однесе...
А кога го виде Јана девојка:
- Добро ми го донесе ов'ј пријет'л,
три години јало, пило, нишчо не платило,
сега ќе ми платит.
И се опијани она црно Турче и си заспа,
му зеде Јана к'лучој от појаси
и го отк'лучи Кралевиќе Марко.
Си однесе она Турче дома.
И им велит на онје гости:
- Ево риба од Охрида.

A da je u liku Marka Kraljevića opevano anntropomorfizirano božanstvo stare vere- Sunce, evo dokaza:

ЗАЈДЕ С’НЦЕ ЗАД ГОРА


Зајде с’нце зад гора,
зад гора се три добра.
Дека се чуло,
видело во една ноќум
три чуда:
синоќ Марија девојче,
ај, на полноќум невеста,
ајде, пред зори довица.
Посака Мара водица,
Марко вода к’ и донесе
од това бистро езеро
езеро се разиграло,
ведро се ничкум удрило.
Марка ми го јудавило

О Краљевићу Марку има заиста много песама.Ево још једне коју су почетком прошлог века још увек гуслали чувени прилепски гуслари (ако упоредиш ову или друге епске песме о Краљевићу Марку видећеш да су идентичне по садржини са онима које је сакупио Вук Караџић):

Марко Kрале ja одменува свадбарината (Марко Краљевић укида свадбарину)

Едно утро Марко ми подрани
из Прилепа Марко, из Варошот
да прошетат Косовска наија;
ушче први петли не пеали,
тој се фрли Шарцу на рамена
и ми тргна по бели друмови;
пo среденокј из Скопје помина;
дури петли први пропеале,
тој помина Качански клисури;
дури зора утро зазорила,
тој натури Косовска наија;
дури с'лнце утро да изгреет,
тој ми влезе во Косово Поле!
Нишчо Марко срекја не го стрети.
саде стрети Косовска девојка.
Марко нејзе велит: - Добро утро,
добро утро, Косовке вдовице!
-А таја му нему одговори:
Ја не су си Косовка вдовица,
туку су си Косовка девојка.
-Тога рече Марко Кралевикје:
-Ај ти тебе, Косовке девојке,
кје те прашам, право да ми кажеш,
шчо ти тебе коси побелеле,
бело лико ти се расипало ?
Али жалиш од рода твојего,
шчо не си се млада оможила ?
-Тога рече Косовка девојка:
-Ја не жаљам од рода мојего,
току имат триесет години,
как ми дошол црна Арапина,
од цара ми свадбина прекупил:
кој кја јунак млади се оженит,
нему сакат триесет и три минца,
а девојка која кје се можит,
нејзе сакат триесет минцови.
Мои бракја ми се сиромаси,
ми немает азно да му дает;
затова ми коса побелела,
бело лико ми се расипало!
-Тога барат Марко во пазува,
ми извади триесет минцови,
је и даде Косовке девојке,
Тога рече Марко Кралевикје:
-Да си сакаш момче спроти себе,
да си сакаш, да си се омажиш
и на Арап свадбина да платиш.
Кjе те прашам, Косовке девојке,
кје те прашам, право да ми кажеш,
жити рода и твоја крвнина,
жити вера наша православна,
жити име Христос Исусово,
немој мене ти да ме излажеш:
коде му се кулн Арапови?
-Одговори Косовка девојка:
-Кули му се сами познавает,
под Косово в зелени ливагје.
Тамо имат белана чадора,
на чадорот од злато јаболко,
това светит како јасно слнце,
оддалеко сами се познават.
-Тога стегна Марко Кралевикје,
тога стегна своја брза коња.
Го догледа стража Арапова,
го догледа ушче оддалеко,
му говорит црне Арапине:
-Арапине, наши господине,
по друм идет страшен је делија
и страшно ми коња наљутило,
од нози му огон искри летат,
од уста му бели пени пагјет,
од носот му сини пламни бијат,
од очи му секавици пушчат,
и најстрашно ми се променило:
на плешчи му кожув од мечиште,
на глава му калпак од в'лчишче
во уста нешчо црно носит,
како јагне половингодишно.
-Тога рече црна Арапина:
-Ај ви вами, триесет стражари,
вие него убаво причекајте
и оружје од појас земите,
пратите го при мене да доет:
тове ми е младо неженето,
тове идет свадбина да платит
кје ми дает азно небројано.
-Ушче Арап лафот не дорече,
ми приближи Марко Кралевикје.
Кога Марко стражари приближи,
а стражари сите избегае,
кој по поле, кој по планина.
Право тргат Арапу на чадор.
Марко нему велит:- Добро утро,
добро утро, наши господине,
господине, Арап од преку-море!
Кажи мене шчо е свадбарина,
да ти плата царска свадбарина,
оту после потов кја си гледам,
зоре сватове на пот ме чекает.
-Тога рече црна Арапина:
-Хај ги тебе, незнајно делијо,
дали ушче не си се научил?
Ево имат триесет години,
коде седа на рамно Косово:
кој кја јунак млади се оженит,
нему зема триесет и три минца,
а девојка, која кје се можит,
нејзе земам триесет минцови;
како тебе најголем јунака,
и шеесет пак не ти се многу!
-Тога барат Марко во пазуви,
ми извади саде три минцови:
-На ти тебе, наши господине,
на ти тебе саде три минцови:
верувај ме, повекј азно немам.
Кога кје појдам по убава невеста,
шчо кје мене дарчок ме даруват,
сиот дарчок тебе кје поклона.
-Тога рече црна Арапина:
-Ал ме ложиш, ал вистина велиш,
ал со мене шега кје се биеш ?
-И ми зеде тешка топузина,
ми го удри три четири поти.
Тога рече Марко Кралевикје:
-Бог те убил, Црна Арапино!
Ал се смееш, ал вистина маваш,
ал од кожувов правот ли го тресеш?
Почекај ме и ја да те удра,
ти да видиш јунак како мават.
-Пак извади Марко Кралевикје,
ми извади своја топузина.
Кога Марко на Арапин мафна
фала богу, чудо е големо,
сногата му во земи пропадна,
а глава му настрана побегна.
Пак се пушчи по триесет стражари.
двајсет редом сите и истепа,
А троица саде ми остави,
да ми личит три млади телали,
да ми личит низ равно Косово:

-Коде имат јунак за женење,
да си сакат мома спроти него,
да си сакат, да си се оженат!
-Коде имат мома за можење,
да си сакат момче спроти неа,
да си сакат, да си се оможит!
Заплатила Маркова десница,
заплатила сета свадбарина.

Babunski:

ПОРЕЧКО МОМЕ

Момиче мајке збореше:
Мајко ле, мори, мајко ле,
Мрва си легнаф сонуваф
И видоф кале Радино;
Под кале поље зелено,
На поље оро големо.
На танац орли играју,
Радино кале певају.
На кале сокол, сив сокол,
Со голем глас ми кликаше,
На Пореч с' крило махаше,
На мене младо збореше:
''Не ли те жалко момиче,
Момиче, зумбул девојче,
Сокол ће да ти одлетна.''
Ој, леле, леле, мајко ле!
Коде ми сокол збореше,
Радино кале светлеше,
А коде сокол одлетнал
Радино кале помркнал!
На ћерка мајка збореше:
Ћеро ле, чупе, малено,
Тој што је оро големо,
Што ће га орли теглити,
Оној су српски комити!
Тој што ти сокол одлетнал,
Ој, леле, туго, туго ле,
Оно је Мицко војвода!
Одлетнал сокол-газија
У краљска земља Србија,
Да српског Краља прашује
За наши јади казује:
''Бре, Краље, татко, татко ле,
Праћај ни твоје соколе.''



СЕДНАЛ МИ ЏЕМО

Седнал ми Џемо слободен, Џемо
Под таја круша горница,
На таја њива орница,
Во лева рока ћилибар,
Во десна рока мартинка!
Мајка му вели, говори:
''Не седи, синко, слободен,
Слободен, Џемо, распашан,
Србите глава дигнале,
Искочил Мицко комита
Со седамдесет дружина''.
Тогај ми Џемо говори,
- Не бој се, мајко, Србина:
Српска ми пушка не дупи,
Српска ми сабја не сече.
Уште ми Џемо не сврши-
Ете го Мицко војвода!
Летна ми Џемо да бега,
Низ таја пуста планина.
Тогај му Мицко повика:
- Почекај, Џемо, не бегај
Да видиш, Џемо јуначе,
Дупи ли пушка србинска,
Сече ли сабја комитска!

Kliknite za proširenje...

Песме ПОРЕЧКО МОМЕ и СЕДНАЛ МИ ЏЕМО посвећене су једном од најстаријих српских четника у Македонији поречком војводи Мицку Крстевићу. Песме могу да се слушају на Youtube-у:

Спиро Црне:

Песме ПОРЕЧКО МОМЕ и СЕДНАЛ МИ ЏЕМО посвећене су једном од најстаријих српских четника у Македонији поречком војводи Мицку Крстевићу.

Kliknite za proširenje...

ТЈ. Мицко Крстев Павловски Србофил или ти Србоман...Ал добро има свако право да мења презиме и да буде шта жели...
Па тако и наш Мицко Крстев...

Sandanski:

ТЈ. Мицко Крстев Павловски Србофил или ти Србоман...Ал добро има свако право да мења презиме и да буде шта жели...
Па тако и наш Мицко Крстев...

Kliknite za proširenje...

Мицко Крстевић из села Латова у Поречком крају (одатле га зову и Латовски и Поречки) био је један од вођа Брсјачке буне. Због тога је лежао на робији двадесетак година. Из затвора је написао много писама. У њима се потписивао свуда као Крстевић, а не Крстев. Ваљда је знао како се презива и шта је. Постоје и на Интернету снимци његових писама где се то врло јасно види.
После великог краха Кумановског устанка, зулум турских власти је постао још јачи. Добровољци, четници, незадовољни успостављањем границе су решили да сами преузму одговорност ослобађања јужних крајева. На дан Светог Саве, 1881. устаници су се скупили код топличког манастира Светог Николе и позвали народ да им се придружи. Као вође су се истакли Илија Делија и Анђел, који су успели чак и да створе краткотрајну Брсјачку државу. Прво је букнуо Демир Хисар, затим Пореч, Кичево, и на крају Прилеп. Ту се уздигао Мицко Крстић, легендарни војвода. Слободна територија је направљена за јако кратко време, Брсјачка држава, добила име по крају у коме је настала.

Бугарски егзархски владика, је дознао, да устаници желе да се повежу са Србијом и о томе обавестио руског конзула у Скопљу. Како је Русија тада подржавала бугарску политику на Балакну, дала је подршку Турској да угуши устанак. Ту је Брсјачки устанак био осуђен на пропаст.

На Васкрс исте године битољски валија је кренуо одрешеним рукама да угуши буну. Анђел није прихватио предају и на Врбенској планини сакупио је своје четнике и организвао борбу. Изгинуло је доста четника, али и Турака. Турци су одсекли Анђелову главу и послали у Битољ.

Илија Делија се предао, добивши бесу да ће сачувати живот. Пребачен је у Битољ, одакле је после недељу дана спроведен у Канли кулу (исту ону где је умро поп Димитрије).

Прилепска чета четовође Ђорђа је трагично изгорела у кући коју су Турци запалили после дуге и крваве борбе. Сам, остављен на милост и немилост Турцима, на Бабуни, Стефан Петревић, је попут Илије Делије одлучио да се преда. Званично је био помилован, али је после само неколико дана издахнуо.

Овако се завршила друга четничка буна у Вардарској Србији створивши слободну територију две деценије пре ВМРО-вског Илинданског устанка.

Поставља се питање зашто се у Македонији велича данас толико Илинденски устанак, а брсјачка буна се не помиње уопште? Брсјачка република је трајала много дуже од ове друге коју су подигли бугарски агенти.

Sandanski:

Мицко Крстев му је право презиме..Ни тону текста ни ју-туб линкови то неће променити..То што је он хтео бити Србин његово право.

Поздравио те Никола Карев преседник Крушевске Републике кои је изјавио да убија бугаре,србе и грке који желе Македонију.

Kliknite za proširenje...

Опет почињу спамови који немају везе са темом... Твој савремени егзархизам је анахрон. Не, војвода Мицко није знао шта је и како се презива него му то ти одређујеш . Ако те занима увери се да се потписивао са Крстевић:
Мицко Крстевић: писма из битољског затвора (1897-1899)

Babunski:

Не, војвода Мицко није знао шта је и како се презива него му то ти одређујеш. Ако те занима увери се да се потписивао са Крстевић
Али, када већ хоћеш, ево шта о Илинденском устанку пише велешки војвода Василије Трбић у својим мемоарима:

Kliknite za proširenje...

Родио се као Крстев што је документовано,касније што је променио нацију је сасвим друга и лична ствар и право сваког човека.

За ово друго треба бити тотално глуп и тотални морон.
Треба бити екстремно глуп да пишеш о неком Василију Трбић шта он мисли за Илинден а не видети шта мисли и пише и каже сам преседник Илинденске Републике/Крушево.

Дакле само дебил може отворити књиге Америчког писца и рећи Србину / Види Косово је Албанско,Американци су нас бомбардовали јер нас воле.
Или да кажеш србину / види хрватске књиге за Теслу,он је хрват..а то што је он писао и причао нема везе...

То је оно што ти радиш...Правиш се глуп на силу...

Sandanski:

Родио се као Крстев што је документовано,касније што је променио нацију је сасвим друга и лична ствар и право сваког човека.

За ово друго треба бити тотално глуп и тотални морон.
Треба бити екстремно глуп да пишеш о неком Василију Трбић шта он мисли за Илинден а не видети шта мисли и пише и каже сам преседник Илинденске Републике/Крушево.

Дакле само дебил може отворити књиге Америчког писца и рећи Србину / Види Косово је Албанско,Американци су нас бомбардовали јер нас воле.
Или да кажеш србину / види хрватске књиге за Теслу,он је хрват..а то што је он писао и причао нема везе...

То је оно што ти радиш...Правиш се глуп на силу...

Kliknite za proširenje...

Како је документовано и ко је документовао да се војвода Мицко икада презивао Крстев?Молим за извор,осим ако није бугарска википедија.
Зашто Трбић није меродаван да оцени тзв. устанак када је био сведок истог?Правити велики догађај од ситне побуне у којој су побијене мале турске посаде у велеградовима као што су Крушево и Кичево и проглашена некаква република,и цела та играрија трајала десетак дана док вође нису побегле у Бугарску - смешно...

Сачуван део писма војводе Мицка из битољске тамнице у којој је био од 1882-1902:

Још један део писма Мицка (бугарина или "македонца") из битољске тамнице,српском конзулу:

Sandanski:

ТЈ. Мицко Крстев Павловски Србофил или ти Србоман...Ал добро има свако право да мења презиме и да буде шта жели...
Па тако и наш Мицко Крстев...

Kliknite za proširenje...

Мицко није био ни Србофил ни Србоман већ Србин.
Где пише да је рођен као Крстев?
Ја сам мислио да му је право презиме било Крстић.

Лекизан:

Мицко није био ни Србофил ни Србоман већ Србин.
Где пише да је рођен као Крстев?
Ја сам мислио да му је право презиме било Крстић.

Kliknite za proširenje...

Наравно да нигде не пише да је рођен као "Крстев",јер то није тачно.И не постоји никаква документација за то,како је горе слагао форумаш Сандански.Презиме је,као и код нас,узимано од очевог имена,а за дијалект тих крајева је то било "Крстевић".Касније се војвода Мицко искључиво писао као Крстић.Ништа спорно.

Ево још једне занимљиве народне песме (из збирке песама Јастребова):

Tema se pretvorla u kacenje YouTube i postavljenje velikih slika