"
Kome je pripala istočna Evropa
Kako je finansiran Kanvas
Premrežavanje Istočne Evrope: šta su zajedničko imale Kmara, Pora, Zubr, Mjaft i srpski Otpor
Srđa Popović: naša misija je obrazovna, ne politička
U bogatoj elektronskoj prepisci o vezama privatne američke obaveštajne agencije Stratfor i Kanvasa, organizacije iz Beograda, koju je objavio Vikiliks, postavlja se pitanje: „Ko finansira Kanvas?”. O značaju ovih mejlova koji otkrivaju kako funkcioniše Stratfor govori i to što je dvadesetosmogodišnji „zviždač” Džeremi Hamond, zahvaljujući kome je ova prepiska dospela u javnost, 15. novembra osuđen u Americi na deset godina zatvora.
U jednom mejlu iz 2008. godine, Džordž Fridman, direktor ove agencije, razmatra mogućnost saradnje sa Kanvasom („Centar za primenjenu nenasilnu akciju i strategiju“), zbog čega ga interesuje ko finansira ovu organizaciju. Odgovara mu Marko Papić, analitičar Stratfora koji je u kontaktu sa Srđom Popovićem, čelnim čovekom Kanvasa: „Mnogo američkih finansija...Ne znam tačno ali sam razgovarao sa ljudima koji lobiraju za njihovo finansiranje kao što je Majk Mekfol iz 'Huver instituta'“. Mekfol je sadašnji američki ambasador u Rusiji, koji je na tu funkciju imenovan 2012. godine.
Papić nastavlja: „USAID je uključen. Otpor je finansirao 'Fridom haus', IRI (Međunarodni republikanski institut), NED (Nacionalna zadužbina za demokratiju) i Američki institut za mir. Pošto su u Kanvasu isti ljudi kao u Otporu, siguran sam da imaju otvorene iste dolarske izvore”.
U mejlu analitičara Stratfora iz 2007. godine navodi se da su ove organizacije, uz NDI (Nacionalni demokratski institut) i „Institut Albert Anštajn”, optužene da stoje iza pobuna u Srbiji (2000), Gruziji (2003), Ukrajini (2004), Azerbejdžanu (2005), Kirgistanu (2005), Belorusiji, Uzbekistanu i Tadžikistanu (2005-2006). U istom mejlu precizira se da je Otpor (odnosno Kanvas) oformio grupe u Gruziji (Kmara), Ukrajini (Pora), Belorusiji (Zubr) i Albaniji (Mjaft).
U jednom drugom mejlu u kome je reč o susretu sa Fridmanom, pominje se da je Popović na sastanku u Čikagu sa „partnerom iz Goldman Saksa” (globalna američka investiciona banka) koji je „verovatno jedan od finansijera Kanvasa”.
Interes za saradnju je obostran. Stratfor koji pored informacija namenjenih javnosti prodaje geostrateške, političke, ekonomske i vojne analize američkim vladinim agencijama i vojsci, traži informacije od vođe Kanvasa koji „ima direktne veze sa mnogim nenasilnim pokretima širom planete”, a Popović želi da razgrana mrežu kontakata, zbog čega traži susret sa Fridmanom.
„Kanvas ima vrlo raširenu turneju predavanja na američkim univerzitetima. Pre nego što dođe u Ostin, Srđa će da predaje na Američkoj vojnoj vazduhoplovnoj akademiji. Srđu interesuju novi kontakti”, objašnjava Papić u mejlu iz 2011. godine.
Popović je zanimljiv američkoj obaveštajnoj organizaciji zbog svojih veza sa aktivistima protiv Hosnija Mubaraka u Egiptu, kao i sa aktivistima u Venecueli, Zimbabveu, Sudanu i drugim „vrućim” geopolitičkim zonama. Za razmenu mejlova sa njim koristi se poverljiva „hašmejl” (hushmail) komunikacija kada je reč o Venecueli, zato što je „osetljivo kada se revolucionarna nevladina organizacija koristi kao izvor, zbog klijenata koji su prisutni u toj zemlji”, objašnjava Papić u jednom mejlu.
Otpor nije jedina organizacija koja je u vezi sa pokretima za rušenje egipatskog predsednika. Tu je i američka organizacija „Fridom haus”, koja je finansirala „diskretni” dolazak članova pokreta „Šesti april” u Beograd 2009. godine, na obuku kod lidera Kanvasa, kako je objasnio jedan od egipatskih aktivista u tekstu „Skriveno lice egipatske revolucije” objavljenom na blogu francuskog nedeljnika „Nuvel observater” u martu 2011. godine. Neki članovi „Šestog aprila” su išli na obuku u „Međunarodni centar za nenasilne sukobe” (ICNC), koji je osnovao Piter Akerman 2002. godine, kada je u ovu organizaciju prebacio novac od špekulacija na berzi zbog kojih je za dlaku izbegao zatvor. Akerman je 1976. godine na američkoj Flečer školi za pravo i diplomatiju odbranio doktorat o „strateškim aspektima nenasilnih pokreta otpora” pod tutorstvom Džina Šarpa, budućeg ideologa Otpora i drugih pokreta koji su rušili režime u istočnoj Evropi, Africi i na Blikom istoku. Na istom univerzitetu su 30 godina kasnije studirali i Slobodan Đinović, koji je sa Srđom Popovićem osnovao Kanvas 2003. godine i Ivan Marović, još jedan od vođa Otpora.
Akerman je između 2005. i 2009. godine bio jedan od ključnih ljudi „Fridom hausa”, kao i Robi „Mark” Palmer, bivši američki ambasador u Mađarskoj i jedan od osnivača „Nacionalne zadužbine za demokratiju”, koji je, prema Vikipediji, 1996. godine šetao sa studentima na protestima u Beogradu.
Među gostujućim predavačima kursa o strategijama i metodama nenasilnih socijalnih promena na master studijama Fakuleta političkih nauka u Beogradu, koje od 2008. godine vode predstavnici Kanvasa, Slobodan Đinović, Srđa Popović i Živorad Anđelković, nalaze se i članovi Akermanovog centra, poput Stivena Zunesa..
Popović je uvek tvrdio da se Kanvas finansira isključivo iz privatnih izvora i da ne prihvata finansiranje od bilo koje vlade. „Naša misija je obrazovna, ne politička”, pisalo je u jednoj ranijoj verziji njihovog sajta canvasopedia.org
U prepisci sa kolegama iz 2010. godine, u kojoj Papić prosleđuje informaciju koja mu je stigla od Marije Stanisavljević, povezane sa Popovićem, analitičar Stratfora kaže da može da dođe do (Slobodana) Homena: „Pogodi šta je radio 2000. godine? Da, bio je deo „Otpora”... a sada je državni sekretar u ministarstvu pravde. Srbija je tako smešna zemlja”.
Ana Otašević"
Sa:
