АРХИМАНДРИТ СОФРОНИЈЕ САХАРОВ
СТАРАЦ СИЛУАН
БЕЛЕШКЕ АТОНСКОГ СВЕТОГ СТАРЦА, СХИМОНАХА СИЛУАНА - ЗАПИСАНЕ НА ИВИЦАМА КАТАЛОГА БАШТОВАНСКОГ РАСТИЊА И ЦВЕћА[1]
Кротка и смирена душа је лепша од овог цвећа и њен мирис и благоухање су бољи и лепши. Господ је украсио цвеће, али више воли човека и даје му Духа Светог који је души пријатан и слађи од читавог света.
Цвеће је Бог створио за човека како би душа и због твари прослављала Творца и љубила Га. Бога не треба заборављати ни на једну секунду у току дана и ноћи зато што нас воли. Заволимо Га и ми свом снагом и молимо се за милост Његову, испуњавајући Његове свете заповести.
Ти волиш цвеће, но да ли волиш Господа и да ли волиш непријатеље који те вређају? Ако је тако, онда си добар човек.
Свети су волели да проливају сузе пред Богом, јер су били весели духом. Међутим, они се жалосте због нас кад рђаво живимо.
Добро је ако је душа навикла да се моли за читав свет и да пролива сузе за читав свет. Мајка Божија воли оне монахе који су послушни и често се исповедају, и не примају рђаве мисли, а врло се жалости због оних који живе немарно и нечисто, и који у души немају Духа Светог. У души ће им, на жалост, живети униније и раздражљивост.
Бог се познаје Духом Светим, а не простим умом. Човек који не зна Бога сличан је бесловесној животињи. Монаси знају како воле Бога и како Бог воли монахе. "Волим оне који Ме воле", говори Господ и "прославићу оне који Ме прослављају". Добро је бити са Богом, јер је душа у Богу спокојна. Знамен љубави према Богу јесте испуњавање Његових заповести. Горди не може да воли Бога. Љубити Бога значи лишавати се свега земнога, ни према чему немати присташћа, већ увек мислити о Богу, о Његовој љубави и сладости Духа Светог.
Послушање нас смирава, а пост и молитва понекад доносе зле помисли гордости. Ако се послушник навикава да размишља како његовим старцем управља Господ, лако се спасава кроз послушање. Код послушног су све врлине, као на пример: срдачна молитва стечена преко послушања, умилење и сузе. Он воли Господа и боји се да Га не ожалости непослушањем, јер му милостиви Господ даје свете и смирене мисли, те он воли читав свет и за свет пролива сузне молитве. Тако благодат учи душу због послушања.
Мислимо овако: Мене је на ово место и ка овоме старцу довео Господ. Дај Господе, да се спасемо. Много је замки ђавољих. Међутим, ко исповеда помисли, спасава се, јер је духовнику дат Дух Свети да нас спасава.
Господ незлобивим послушницима даје да Га познају. Цар Давид је био млађи брат и пастир, и Господ га је волео због кротости, јер су кротки увек послушни. Он нам је написао Псалтир Духом Светим који је у њему живео. И пророк Мојсеј је био пастир код таста. И то је послушање. Мајка Божија је била послушна, као уосталом и свети апостоли. Тај пут нам је показао Сам Господ. Држимо се њега и стећи ћемо на земљи плодове Духа Светога.
Непослушни се муче злим помислима. Нека нас Господ уразуми да будемо послушни и увидећемо Његову богату милост још на земљи. Ум наш ће увек бити заузет Богом и душа наша ће увек бити смирена.
Док сам био у свету, људи су ме хвалили и ја сам мислио да сам добар. Међутим, када сам дошао у манастир упознао сам добре људе и видео сам да ја не вредим ни колико њихов палац или обућа. Ето како је могуће варати се и упасти у гордост и погинути. Од добрих људи се шири радост и весеље, а не као што је са мном случај.
Живимо самовољно те сами себе мучимо. А када се живи по Божијој вољи, онда је добро, радосно и мирно. О, Адаме, кажи нам како да обиђемо жалости на земљи. Нема на земљи утехе, него само туга једе душу.
Предај се вољи Божијој и жалост ће бити мања и лакша због тога што ће душа бити у Богу и у Њему налазити утеху. Господ воли душу која се предала вољи Божијој и оцима.
Душа која таји, ништа не говори духовном оцу те пада у прелест. Она хоће да стекне високе ствари. Међутим, преподобни Серафим каже да је то сатанска жеља. Нама је неопходно да страсти изгонимо из душе и тела, избегавајући прелест. Господ се јавља простим, незлобивим, и не само светим него и грешницима: ето како нас воли Господ.
Ми живимо у рату. Онај ко је упао у прелест нека пожури ка духовнику и каже све. А када духовник стоји у епитрахиљу, веруј да си се поправио и да је изнутра изашао бес, кога си по грешци примио. Они у наша тела улазе и излазе. Ако се човек раздражио, бес је ушао у њега, а ако се смирио, он је изашао.
Али, ако се молиш Богу и бес стоји испред тебе и не даје ти да направиш поклон, смири се и кажи: "Нема никог горег од мене на свету", и одмах ће ишчезнути. Они се много боје смирења и скрушености и чисте исповести. Ако чујеш да су у теби ђаволи и чујеш њихов разговор, немој се уплашити - они живе у твом телу, а не у души. Смирујући се, заволи пост, а ракију и вино не пиј. Ако старца или игумана не послушаш у теби је ђаво. Исто важи за сваки грех.
Ономе ко се нечисто исповеда и чини своју вољу неће помоћи ни причешћивање Светим Тајнама, јер ђаволи живе у његовом телу смућујући му ум. Ако хоћеш да ђаволи не живе у теби, смири се и буди послушан и не стичи себи ништа. Заволи да са тачношћу испуњаваш послушање и често се исповедај. Духовник стоји у епитрахиљу у Духу Светом и сличан је Господу нашем Исусу Христу сијајући Светим Духом. И тако, када духовник говори, Дух Свети његовим речима прогони грех. И духовник и свештеник имају Духа Светог. Један старац је видео духовника у облику Христа. Ето како нас Господ воли.
Господ воли храбру душу, која се чврсто узда у Њега. Ми смо дужни да подражавамо Адама у покајању и трпљењу. Пастире треба да волимо и да их поштујемо. Због своје гордости и због тога што не волимо једни друге ми не видимо у каквој се благодати Духа Светог налазе пастири.
Души која се каје Господ за покајање даје дар Духа Светог. Душа воли Бога и од те љубави је људи не могу одвојити. Господ хоће да Га ми просто молимо, као деца мајку. Ако смо горди, потребно је да од Бога тражимо смирење, и Господ ће смиреноме дати да види замке непријатељске. Господ нас много воли и даје да се сазна шта се чини на небесима и како тамо живи старија братија, који су угодили Богу смирењем и љубављу. Смиреним светитељима Господ показује рај.
Царство Божије је у нама. Треба да испитамо не живи ли у нама грех. Када духовник каже реч, у души изгара грех и она осећа слободу и мир. И ако душа буде приносила покајање, Господ ће јој дати да позна радост и весеље у Богу. Тада ће Царство бити у нама.
Потребно је снажно душу смиривати, сваке минуте, тако да се она и у сну смирава. Свети су волели да се смиравају и да плачу, па их је зато Господ волео и давао им да Га познају. Љубав Божија се познаје Духом Светим који живи у нашој Православној Цркви.
Када бисмо ми били смирени, Господ би нам давао да видимо рај сваки дан. Пошто, пак, нисмо смирени, даје нам се борба са самим собом. Ко себе побеђује на смирење и труд од Господа ће добити свету помоћ.
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/StaracSiluan/StaracSiluan42.htm
), brosure...
