Jedna crnogorska istorija iz 1774. godine
Strana 1 od 6 12345 ... PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 128

Tema: Jedna crnogorska istorija iz 1774. godine

  1. #1
    Moderator Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    31.840
    Reputaciona moć
    479

    Podrazumevano Jedna crnogorska istorija iz 1774. godine - 'Kratki opis o Zeti i Crnoj Gori'

    Inspirisan skorašnjom prepiskom oko FORMICe oko srpskog nacionalnog identiteta Crnogoraca kroz povijest, te kako je u vrijeme Lažnoga cara Šćepana 'malog' taj identitet samim Crnogorcima bio stran, prije nego što su se Srbi počeli miješati u crnogorska posla u XIX stoljeću, dođoh na ideju da postavim dijelove iz jedne vrlo malo poznate knjige; nastavljajući se na neki način na dosta starije teme na kojima sam prilagao istorijske izvore koji nedvosmisleno potvrđuju, aludiraju na, i govore o srpskoj nacionalnoj pripadnosti crnogorskoga naroda. Ovdje želim još jednom kao i uvijek podvući da se ne trebaju skenirane slike koju ću postaviti izvlačiti iz konteksta ili anahrono koristiti, u svrhu zloupotrebe kako bi se negirao crnogorski nacionalni identitet, o čijim klicama se iako diskutabilno može govoriti i u periodu XVIII stoljeća. Isječci i crvenom bojom označeni segmenti su tu isključivo u svrsi obaranja određenih argumentacija pojedinih crnogorskih nacionalista i drugih Crnogoraca čije se mišljenje izgradilo zahvaljujući poluinformacijama, a prečesto i pukom neznanju. Važno je reći da se među tim često iznošenim tvrdnjama nalazi i da su Crnogorci prezirali (!) Srbe zato što oni, potpuno drugačiji narod, nisu takav otpor Turcima pružali, tj. da su ih smatrali samo običnom rajom, inferiornijom u odnosu na Crnogorstvo. Teza je takođe da su Srbi samo smijenili Turke u Crnoj Gori dolaskom XIX stoljeća, te da je uloga Srba u Crnoj Gori kao i mišljenje Crnogoraca o njima bilo istovjetno kao i u slučaju Turaka; odnosno da kroz istoriju ne postoji niti jedan jedini primjer srpsko-crnogorskoga prijateljstva ili iole nečeg sličnom dobrim odnosima.

    Ova istorija je napisana na Cetinju 1774. godine, čitave tri decenije prije uopšte izbijanja Srpske revolucije u Osmanskom carstvu, a dakako prije pojave raznih ličnosti kao što su bili Vuk Karadžić, Sima Milutinović, Milorad Medaković, Dimitrije Milaković i druge srpske ličnosti koje su u ranijem XIX stoljeću posjetile crnogorske krajeve. Teza koje se često proponira jeste da su dotične ličnosti donijele srpski nacionalni identitet u CG, kao dio političkoga velikosrpskoga projekta srbijanske elite, tj. sa ciljem narodnoga osvećivanja i pripajanja dotičnih teritorija jedinstvenoj srpskoj nacionalnoj državi; srpski nacionalni identitet se pripisuje Srpskim ustancima i eri nadahnuća XIX stoljeća, a neka ranija istorija ili korijeni srpskog identiteta u Crnoj Gori se praktično negiraju u potpunosti, čime bi uopšte Srpstvo u Crnoj Gori bilo predstavljeno kao politički fenomen za koji je zaslužna pojava Srbije, te kao nešto strano - a Srbi u Crnoj Gori bivali poistovjećivani sa poturicama (te odatle i geneza izraza 'posrbica'). Hronologija je zato strašno bitna, a u tu svrhu, odnosno pružanja argumenata rasvjetljivanju pojedinih upitnih stvari i obaranju zabluda, treba da bude i ovaj Kratki opis o Zeti i Crnoj Gori sastavljen u Staroj Crnoj Gori u drugoj polovini XVIII stoljeća. Ne treba podsjećati da ova knjiga pripada vremenu dosta prije Njegoša, preemotivnoga pjesnika koji se smatra utemeljivačem srpstva u Crnoj Gori, a pogotovu Nikole i njegove ere golemoga ekstremnoga srbovanja sa političkim personalnim velikodržavnim idejama.

    Ova knjiga ima još jedan važan značaj, sličnih dimenzija. Naime, srpstvo se u Crnoj Gori često poistovjećuje sa pravoslavljem, za šta naravno postoji više nego argumenata (kao i objašnjenja), ali se isto tako dotično koristi kao potencijalno objašnjenje bukvalno svih spomena srpskoga imena u periodu koji prethodi eri dominacije tj. srpskog nacionalnog romantizma u XIX i djelomice prvoj polovini XX stoljeća. Znamenitiji primjeri se često odbacuju zato što dolaze iz okrilja Crkve, pravoslavne institucije koja je i proizišla iz Srpske crkve; moj uvaženi sagovornik zato često krivi popove i monahe u Crnoj Gori (ostaje da vidimo da li će se složiti i po pitanju Srpstva Crnogoraca ). Ono što mogu kazati jeste da se izvor iz kojeg podatke izvlačim može u potpunosti složiti sa njim - to je izvor koji se žestoko obara na Crkvu i kritikuje je; to je jedan svjetovni opis, napisan na neki način i kao određena vrsta odgovora na Vasilijevu istoriju dvije decenije ranije. Možda bi se moglo reći da djelo nastavlja u određenom smislu tekovine uvođenja svjetovne vlasti i potiskivanja Crkve koje je započeo Šćepan Mali. No ovo djelo je posebno interesantno iz još jednog razloga, a to je da ima početne naznake naučnoga rada - ima naučni aparat, iako vrlo oskudno, a autor čak navodi i izvore. Pojedini segmenti podsjećaju čak na određenu vrstu naučne rasprave, primjerice dio u koje se diskutuje o tome je li Crna Gora slobodna država ili pod suverenitetom Osmanske imperije, odajući zapanjući istoriografski napredak i privrženost za to vrijeme. Jasno je da se ne može srpski identitet odnosno pojava istoga u ovom izvoru izravno i isključivo pripisati pravoslavnom hrišćanstvu, a to je jasno na kraju krajeva i iz njegove sadržine:

    Iz 18. glave, jedan početnih opisa same Crne Gore; narod se naziva 'slovenosrpskim':



    Glava 25, u kojem autor pojašnjava situacije u kojoj se Crna Gora našla i prvi put spominje mit o Crnoj Gori kao nikada osvojenom i posljednjem tračku srpske teritorije:



    Ta konstrukcija se ponavlja u 29. glavi, a narod naziva 'srpskim':



    Jedan od spomenutih kritika Crkve je u 30. glavi:



    U 32. glavi nalazimo vrlo interesantni pristup dvojnog imenovanja za stanovništvo:



    Malo razrađeniji opis mita o slobodi vječnoj u 43. glavi:



    Još jednom, 55. glava:



    U 58. glavi najavljuju se dva poučna primjera:



    Evo prvog primjera iz 59. glave:



    U 62. glavi, nakon opisa drugoga primjera iz antike:



    Poruka koja privodi krauj knjiga, 76. glava:


    Predočite komentare (ako imate).
    Poslednji put ažurirao/la Slaven777 : 31.07.2013. u 03:30
    You are entitled to your informed opinion. No one is entitled to be ignorant.



  2. #2
    Domaćin oralni terorista (avatar)
    Učlanjen
    03.09.2012.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Kraljevina Srbozemska (Königreich Serbenland)
    Poruke
    3.581
    Reputaciona moć
    92

    Podrazumevano Re: Jedna crnogorska istorija iz 1774. godine - 'Kratki opis o Zeti i Crnoj Gori'

    Sve je tu odavno jasno,Crnogorci su Srbi. Sa varijaciom na temu, razume se.To više i nije bitno.Toliko je sve obesmišljeno.

    Nažalost meni se sve više čini da je glavni princip u određivanju (i samoodređivanju) kod svih nas bio i jeste mentalitet. Ništa drugo.Kakav jezik. istorija, vera i ostale gluposti.
    Onih tzv "500 godina" turske vladavine je ostavilo jednu najgoru i najtežu posledicu,a to je naš mentalitet.
    Imao bih dosta opisa da iznesem po pitanju takvog mentaliteta, ali jednom jednostavnom rečju on je - loš.
    Nemali broj puta sam gledao i slušao istoričare (ili neke druge učene ljude) kako raspravljaju i o istorijsko-nacionalnim temama.
    Očas posla se oni/e zajapure i zapene ne dozvoljavjući ni minimalnu promenu stava pod uticajem onog drugog.
    Dok bi u svakoj drugoj normalnoj sredini i manji deo argumenata koji se iznosi kod nas bio dovoljan da se organizuje sistem koji je održiv i funkcioniše,
    kod nas se argumenti prvo ne prihvataju a zatim se koriste da bi "preobratili" onog drugog.
    Da je bilo pameti da se radilo na izmeni mentaliteta, sve kasnije bi bilo lakše. Teritorije i narodi bi došli sami.
    Mi smo (svi mi) narod prekinutog kontinuiteta. To nam je glavni usud. Verovatno smo u tom vakumu izgubili i neki pređašnji mentalitet.
    Kad se sve spusti na nivo tzv običnog čoveka situacija postaje još gora i još izraženija.
    Dno bez dna!

  3. #3
    Ističe se Игорь (avatar)
    Učlanjen
    19.01.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.025
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    49

    Podrazumevano Re: Jedna crnogorska istorija iz 1774. godine

    Занимљиво ми је видети називе Сербославени и Србо-Црногорци, срећу ли се исти јоше негде и колико су живели и народу, одакле потичу ?
    Е сад, јасно је свакому нормалному да данас има Црногораца који се не осећају Србима и самим тим они више нису Срби, али због тога не треба прекројавати историју и измишљати ствари попут онога црквом доведенога српства које Славен спомену. Е сада, мени није јасно где је и када је настала искра тога одвајања од српства ? Могу рећи да је мој чукундеда из Даниловграда касније отишао у Рудо, одакле се мој дед касније преселио у Војводину, слично тако су родитељи моје бабе,рођене у Вишеграду, дошли из Херцега Новог, и увек су се осећали Србима и дичили се тиме а неко посебно црногорство никада не беше споменуто ни од кога с те стране породице.
    Чловѣчьско мъιшлѥниѥ ѥсть къ вѣтроу подобьно.

  4. #4
    Ističe se Matt Wolfeys (avatar)
    Učlanjen
    28.06.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Srbija
    Poruke
    2.845
    Reputaciona moć
    87

    Podrazumevano Re: Jedna crnogorska istorija iz 1774. godine

    Citat Original postavio ИгорИнгва Pogledaj poruku
    Занимљиво ми је видети називе Сербославени и Србо-Црногорци, срећу ли се исти јоше негде и колико су живели и народу, одакле потичу ?
    Е сад, јасно је свакому нормалному да данас има Црногораца који се не осећају Србима и самим тим они више нису Срби, али због тога не треба прекројавати историју и измишљати ствари попут онога црквом доведенога српства које Славен спомену. Е сада, мени није јасно где је и када је настала искра тога одвајања од српства ? Могу рећи да је мој чукундеда из Даниловграда касније отишао у Рудо, одакле се мој дед касније преселио у Војводину, слично тако су родитељи моје бабе,рођене у Вишеграду, дошли из Херцега Новог, и увек су се осећали Србима и дичили се тиме а неко посебно црногорство никада не беше споменуто ни од кога с те стране породице.
    Мислим да је под тим "Србо-Црногорци" аутор мислио на искључиво Србе из Црне Горе. Дакле, кад каже "битке које су водили Србо-Црногорци", мислио је на битке које су водили Срби из ЦГ, а не рецимо Срби из Херцеговине, Срби из Босне итд.
    Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи...

  5. #5
    Ističe se Игорь (avatar)
    Učlanjen
    19.01.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.025
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    49

    Podrazumevano Re: Jedna crnogorska istorija iz 1774. godine

    Citat Original postavio Matt Wolfeys Pogledaj poruku
    Мислим да је под тим "Србо-Црногорци" аутор мислио на искључиво Србе из Црне Горе. Дакле, кад каже "битке које су водили Србо-Црногорци", мислио је на битке које су водили Срби из ЦГ, а не рецимо Срби из Херцеговине, Срби из Босне итд.
    Наравно, то се да закључити, но ми беше занимљиво да први пут срећем такав израз па не знам да ли је плод списатељеве слободе или заправо израз, нпр. сличан појму србијанац, који се у некој мери употребљавао у народу.
    Poslednji put ažurirao/la Игорь : 31.07.2013. u 23:05
    Чловѣчьско мъιшлѥниѥ ѥсть къ вѣтроу подобьно.

  6. #6
    Moderator Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    31.840
    Reputaciona moć
    479

    Podrazumevano Re: Jedna crnogorska istorija iz 1774. godine

    Citat Original postavio oralni terorista Pogledaj poruku
    Sve je tu odavno jasno,Crnogorci su Srbi. Sa varijaciom na temu, razume se.To više i nije bitno.Toliko je sve obesmišljeno.

    Nažalost meni se sve više čini da je glavni princip u određivanju (i samoodređivanju) kod svih nas bio i jeste mentalitet. Ništa drugo.Kakav jezik. istorija, vera i ostale gluposti.
    Onih tzv "500 godina" turske vladavine je ostavilo jednu najgoru i najtežu posledicu,a to je naš mentalitet.
    Imao bih dosta opisa da iznesem po pitanju takvog mentaliteta, ali jednom jednostavnom rečju on je - loš.
    Nemali broj puta sam gledao i slušao istoričare (ili neke druge učene ljude) kako raspravljaju i o istorijsko-nacionalnim temama.
    Očas posla se oni/e zajapure i zapene ne dozvoljavjući ni minimalnu promenu stava pod uticajem onog drugog.
    Dok bi u svakoj drugoj normalnoj sredini i manji deo argumenata koji se iznosi kod nas bio dovoljan da se organizuje sistem koji je održiv i funkcioniše,
    kod nas se argumenti prvo ne prihvataju a zatim se koriste da bi "preobratili" onog drugog.
    Da je bilo pameti da se radilo na izmeni mentaliteta, sve kasnije bi bilo lakše. Teritorije i narodi bi došli sami.
    Mi smo (svi mi) narod prekinutog kontinuiteta. To nam je glavni usud. Verovatno smo u tom vakumu izgubili i neki pređašnji mentalitet.
    Kad se sve spusti na nivo tzv običnog čoveka situacija postaje još gora i još izraženija.
    E pa vidiš i nije jasno; to proizlazi i iz moje diskusije sa FORMICA-om. :-) Cijenim da bi se tu manje više i onaj najkontroverzniji forumaš sa interneta, D U K Lj A N I N, složio još i izričitije.

    Što se tiče ostatka, mogao bih reći da se okvirno i slažem.

    Citat Original postavio ИгорИнгва Pogledaj poruku
    Занимљиво ми је видети називе Сербославени и Србо-Црногорци, срећу ли се исти јоше негде и колико су живели и народу, одакле потичу ?
    Srpsko-slovensko ime za narod i jezik bilo je korišćeno već neko vrijeme u crnogorskim područjima. Crnogorskom arhimandritu Gligoriju Drekaloviću Rusi šalju pismo prevedeno na njihov jezik kako bi se lakše razumjelo, 1768. godine, i u pismu se on zove slavenoserbski jezik. Iste godine docnije i knez Dimitrije Golicin piše, da je poslao pismo na slavjanoserbskom jeziku. Takav spomen se se ne javlja samo u ruskim izvorima; u onima latinskog porijekla slovensko ime se često mijenja 'ilirskim', po ideji po kojoj su Iliri=Sloveni; tako je jedno pismo Crnogoraca 1767. godine prevedeno na italijanski jezik sa tog 'iliričkog srpskoga' (Illirico Serviano). Jedan slični zapis sa područja Boke kotorske (Illirico-Serviano) postoji iz 1756. godine.

    Uopšteno u to vrijeme u XVIII stoljeću postoji, pogotovo u dalmatinskim primorskim krajevima, 'srpsko-slovensko' ime kao naziv koji se koristi za jezik i narod Srba; tako su se pisali Srbi pod mletačkom vlašću.

    Postoji jedan tzv. Kratko istorijsko-geografski opis Crne Gore, koji je napisao Jovan Stefanov Balević 1757. godine i čije knjižice naslov kao da na neki način podsjeća na ovo djelo, odnosno možda je mogao poslužiti i kao neki uzor ako je autoru bio poznat. Balević (inače od nekih istoričara smatran za ličnost koja se krije iza imena 'Šćepan Mali') tamo u 18 tačaka nakratko opisuje crnogorske krajeve uz malenu istorijsku retrospektivu.
    Čisto da ilostrujem, tačka IV:



    Ovaj termin se u Baljevićevoj knjižici nalazi i na drugim mjestima, ali istaknuo sam samo ovo najočitije. U slučaju da se ne vidi, evo transkripcije:

    Citat Original postavio Jovan S. Balević
    Становници Црне Горе су сви славеносрпскога народа и православно источног благочастљивог исповеданија. И колико су неумешни у разним вештинама, а то је због тога што немају школа, по природи су способни, нарочито са оружјем.
    U tački 10. piše i da postoji pri manastiru cetinjskome škola na kojoj je nastava vrši na 'slovenosrpskome jeziku'.

    No, Balević koristi i konstrukciju 'srpski narod' samo po sebi (tačka 10). Čini se kao da je, dok su oba ta etnonima bilo u upotrebi, 'slovenosrpski' ipak starije prirode i kako prolazi vrijeme i dolazi do shvatanja modernog nacionalnog identiteta, tako dolazi i do uprošćavanja odnosno jednostavne upotrebe srpskoga naziva; na neki načim o tome svjedoči i ova istorija iz '74. godine, iako je 'po starinski' zadržan i slovensko-srpski naziv.

    On neće docnije nestati i održavaće se u nekoj mjeri do kraja XVIII stoljeća (Sv. Petar Cetinjski svom jeziku dodijeljuje slovenosrpsko ime 1798. godine), a ostaće u nekom smislu i tokom početaka XIX, za vrijeme raznih velikodržavnih planova. Vladika Petar I je osmislio tako plan o jednom carstvu sa tim imenom čija bi prestonica bila u Dubrovniku.

    Što se tiče dvojnoga imena 'Srbo-Crnogorci', ono nije postojalo u ranijem periodu; rekao bih da je ovo jedan prvi takav primjer, čiji je cilj da se izraze Crnogorci ali u isto vrijeme ne negira njihova pripadnost srpskom narodu. Do kraja XVIII stoljeća, guvernadur Jovan Radonjić i pojedinci su znali pisati 'Srbi Crnogorci' što je možda u srodstvu sa ovim, ali to će u XIX st. ući jednostavno kao 'Srbi Crnogorci' tj. Srbi koji su Crnogorci odnosno obratno, Srbi iz Crne Gore, u Crnoj Gori i sl. Ne djeluje mi da se nekakvo dvojno ime 'Srbocrnogorac' ustalilo i dobilo širu upotrebu poslije pisanja ove istorije u drugoj polovini XVIII stoljeća; tako da što se tiče porijekla za razliku od 'srpsko-slovenskoga' imena koje je zabilježeno i ranije ne možemo govoriti o tome nikako...

    Ne znam na šta misliš o življenju u narodu. Ako misliš na izvornost spomenutih izraza, čini se da je pripadnost slovenosrpska bila opšte poznata; to slijedi iz recimo zapisa crnogorskih glavara sa zbora odnosno pisma koje imamo sačuvani prema kojem crnogorski narod pripada slovenosrpskome iz 1756. godine kotorskome providuru, kao i pismo samoga mletačkoga upravitelja iz Boke prethodnoga koji isto to pominje. O nekakvoj opštoj upotrebi u narodu srbocrnogorskoga imena ne bih rekao, jer se on kako već nagovijestih po svemu sudeći ne javlja prije ove knjige kojoj je tema posvećena.

    Citat Original postavio ИгорИнгва Pogledaj poruku
    Е сад, јасно је свакому нормалному да данас има Црногораца који се не осећају Србима и самим тим они више нису Срби, али због тога не треба прекројавати историју и измишљати ствари попут онога црквом доведенога српства које Славен спомену. Е сада, мени није јасно где је и када је настала искра тога одвајања од српства ? Могу рећи да је мој чукундеда из Даниловграда касније отишао у Рудо, одакле се мој дед касније преселио у Војводину, слично тако су родитељи моје бабе,рођене у Вишеграду, дошли из Херцега Новог, и увек су се осећали Србима и дичили се тиме а неко посебно црногорство никада не беше споменуто ни од кога с те стране породице.
    To je rasprava ipak za drugu temu: Почеци дефинисања црногорске нације/народа. Za sada bih ti samo rekao da je to vrlo kompleksno pitanje i da nema nijednog pojedinačnog presuđujućeg događaja, već da je to razvojni proces u kojem naravno postoji dosta i dualnog identiteta, kao što ga i danas još uvijek ima u Crnoj Gori (po nekim procjenama do 15% stanovništva Crne Gore smatra sebe i Crnogorcima i Srbima, ali možda i nešto više). Najranije klice može svugdje tražiti, pa kao što u uvodnom dijelu napisah možemo govoriti i o XVIII stoljeću...

    Citat Original postavio Matt Wolfeys Pogledaj poruku
    Мислим да је под тим "Србо-Црногорци" аутор мислио на искључиво Србе из Црне Горе. Дакле, кад каже "битке које су водили Србо-Црногорци", мислио је на битке које су водили Срби из ЦГ, а не рецимо Срби из Херцеговине, Срби из Босне итд.
    Mislim da je to u duhu segmenta o kojem piše. S obzirom da je prije i poslije u glavama istaknuta crnogorska pripadnost Srpstvu, rekao bih da je tu sintagmu autor ubacio radi pojašnjenja, u ovom konkretno slučaju, odnosno upravo tom koji si ti naveo. U drugim glavama, autor nema problema ta upotrebi naziv 'Crnogorci' kada govori konkretno o crnogorskim plemenima, kada je jasno izražena da su oni dio srpskoga naroda.
    Poslednji put ažurirao/la Slaven777 : 31.07.2013. u 22:25
    You are entitled to your informed opinion. No one is entitled to be ignorant.

  7. #7
    Ističe se Игорь (avatar)
    Učlanjen
    19.01.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.025
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    49

    Podrazumevano Re: Jedna crnogorska istorija iz 1774. godine

    Под изразом који живи у народу мишљах наравно на општу употребу и хвала ти на подробном одговору на то.
    Значи, поред оваквих доказа, буквално из прве руке, не би се требало моћи говорити о непознавању српскога имена у Црној Гори ?
    Постоји ли још штива и/или записа који говоре о српском имену у Црној Гори ? Мислим да видех давно неко писмо или писма које си ти овде на форуму објавио.
    Чловѣчьско мъιшлѥниѥ ѥсть къ вѣтроу подобьно.

  8. #8
    Domaćin oralni terorista (avatar)
    Učlanjen
    03.09.2012.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Kraljevina Srbozemska (Königreich Serbenland)
    Poruke
    3.581
    Reputaciona moć
    92

    Podrazumevano Re: Jedna crnogorska istorija iz 1774. godine

    Citat Original postavio Slaven777 Pogledaj poruku
    E pa vidiš i nije jasno; to proizlazi i iz moje diskusije sa FORMICA-om. :-) Cijenim da bi se tu manje više i onaj najkontroverzniji forumaš sa interneta, D U K Lj A N I N, složio još i izričitije.

    Što se tiče ostatka, mogao bih reći da se okvirno i slažem.


    Pazi, ja kad kažem Crnogorci su Srbi, ili dobar deo Hrvata su Srbi, ili naši muslimani su Srbi, pre svega mislim da smo svi isti narod, jednostavno istog korena.
    Naravno uz sve objektivne razlike koje postoje.Taj koren je složen, višedelan, ali još uvek jedan.
    Skoro da je nemoguće da se na ovolikom (malom) prostoru razvije toliko značajno različitih naroda. Ne mogu da se setim sličnog primera u Evropi.
    Isto tako ne insistiram da se svi zovemo Srbi, iako mi se čini da je to najpravedniji i najlogičniji naziv. Ali ne mora. Ako je neko napustio to ime, zaboravio, ako nekom
    smeta iz nekog razloga, ako ima izgrađeno drugo zvaćemo se drugačije. Zvaćemo se Hrvati (naravno ne u današnjem smislu Hrvata), Sloveni, Balkanci ili nekako drugačije.
    Da li da pominjem ideju jugoslovenstva, kao ipak humanu i pametnu ideju, ali uništenu još pre i nego je zaživela (gle čuda!).
    Znači za očekivati je (prema evropskom, a i vanevropskom iskustvu) da se ide ka ukrupnjavanju i pravljenju većih celina.Kod nas je obrnuto.
    I kad prođemo sve istorije i paraistorije, dokaze i kvazi dokaze ostaje nam mentalitet, karakter, temperament tj psihologija nas samih.Koja nam očigledno ne da mira.
    Dno bez dna!

  9. #9
    Ističe se
    Učlanjen
    23.04.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Cetinje
    Poruke
    2.766
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    76

    Podrazumevano Re: Jedna crnogorska istorija iz 1774. godine

    Citat Original postavio Slaven777 Pogledaj poruku
    E pa vidiš i nije jasno; to proizlazi i iz moje diskusije sa FORMICA-om. :-) Cijenim da bi se tu manje više i onaj najkontroverzniji forumaš sa interneta, D U K Lj A N I N, složio još i izričitije.
    Zašto je "najkontoverzniji"? Zašto otvoreno ne kažeš - najtačniji? Jesi li ljubomoran?
    Poslednji put ažurirao/la D U K Lj A N I N : 01.08.2013. u 00:52

  10. #10
    Moderator Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    31.840
    Reputaciona moć
    479

    Podrazumevano Re: Jedna crnogorska istorija iz 1774. godine

    Citat Original postavio ИгорИнгва Pogledaj poruku
    Под изразом који живи у народу мишљах наравно на општу употребу и хвала ти на подробном одговору на то.
    Pa što se tiče opšte upotrebe, ako govorimo o većem dijelu XVIII stoljeća onda je situacija sasvim jasna. U to vrijeme u crnogorskim krajevima nema izuzetno čestih primjera onoga što docnije nazivamo srbovanjem, toliko specifičnoga za XIX i dio XX stoljeća, ali to je samo zato što je na društvenom nivou nacionalizam postao tada vrlo bitan na ovim prostorima, a pogotovo došlo do procvata konkretno srpskoga zbog izbijanja Srpske revolucije i konačnog, trajnog osamostaljenja od Osmanskog carstva i izgradnja na tom području moderne srpske nacionalne države (tu se naravno ne smije zanemarivati ni srbijanska nacionalna propaganda), a što je malčice kasnilo u odnosu na Zapad iz očiglednih okolnosti. U određenom smislu to se može pripisati i prostoj činjenici da za rano moderno doba, ra razliku od poznoga, postoji i proporcionalno manje izvora (izuzev možda iz samog kraja XVIII st.), takođe iz vrlo jasnih razloga. Tako se ponekad nedostatak izvora inače i koristi u određenoj mjeri sa strane određenih pojedinaca, mada prvenstveno crnogorskih nacionalističkih revizionista, da se izrazi sumnja, određena nesigurno u to koliko se zaista može govoriti o Srpstvu Crnogoraca u drugoj polovini XVIII stoljeća. Međutim, koliko god se zaista mora izražavati određeni nivo sumnje i ostavljati prostor za sve za šta ne postoji nesumnjivi, nedvosmisleni izvori koji određeno pitanje sveopšte dobro dokumentuju, ne može biti sumnje da je srpsko nacionalno ime bilo izraz koji živi u prostome narodu tokom 18. vijeka, a to potvrđuju izvori počev od onih koji dolaze iz crkvenih izvora, od lično cetinjskoga mitropolita pa na dalje, preko onih koji govore o aktivnostima crnogorskoga zbora odnosno njihovih istaknutih glava, do raznih avanturista domaćih krajeva i stranaca koji su posjećivali crnogorske krajeve i ostavljali zapise, ili izvora 'građanskog' porijekla kakav je primjer upravo crnogorska istorija iz '74. o kojoj se ova tema bavi, kao i knjiga spomenutoga Jovana Balevića, prvoga crnogorskoga i srpskoga doktora nauka, iz '57. godine.
    Crnogorci uopšteno bili svjesni svoje srpske etničke pripadnosti, a činjenica da iz XVIII stoljeća imamo nešto više primjera u kojima su Crnogorci Slovenosrbi nego Srbi ne može na neki način to umanjiti ili nekako negirati; ne može ni Srpstvo Crnogoraca pretvoriti u nekakav politički pokret kao što bi se moglo dogovoriti recimo u slučaju primorskoga srbokatoličkoga fenomena iz XIX stoljeća.

    Ovdje bih samo naglasio jednu vrlo bitnu stvar - ti si pisao o izdvajanju Crnogoraca iz srpstva. Tu nastupa jedan problem zato što se odaje utisak da ti a priori definišeš tom tzv. 'srpstvu' neki vječni kontinuitet, pogotovo kada se neprecizno neka početna vremenska odrednica ne daje. Ja ovdje eksplicitno potenciram na XVIII stoljeću, čak ponekad naglašavam da je u pitanju druga polovina, zato što svaka epoha donosi svoje karakteristike i zato što je nužno bazirati stavove na izvorima. To što to pišem naravno ne znači da smatram da nije bilo određene svijesti o crnogorskoj pripadnosti srpskoj naciji i prije 18. st. odnosno njegove druge polovice, ali bez hronološko-geografske preciznosti ovakvi stavovi, čak i kada su potkrepljeni određenim istorijskim izvorom, pretvaraju se u vrlo neprecizne izjave koje su podložne raznim pogrešnim interpretacijama.

    Kako si situacije i uslovi se razlikovali od područja do područja, tako su se razlikovali iz stoljeća u stoljeće; moderno shvatanje nacionalnoga identiteta nije postojalo ranije, a zasigurno nije postojalo u recimo srednjem vijeku. Baci pogled recimo na Ekmečića odnosno njegovu knjigu Dugo kretanje između klanja i oranja; od 308. str. pa na dalje on govori o prelasku elitnog tipa nacionalizma u masovni. U slučaju srpskoga nacionalizma, to se odvilo prema Ekmečiću nakon 1903. godine. Proglašeno je bilo opšte biračko pravo i u Kraljevini Srbiji 23% stanovništva je to posjedovalo, što je za to vrijeme prilično pozamašna cifra; veći udio nego što je bio u slučaju Ujedinjenog Kraljevstva. O putu ka masovnom nacionalizmu u Srba ne može se uopšte ni govoriti prema Ekmečiću prije Berlinskoga konkresa 1878. godine. Po njemu, uslov za omasovljenje nacionalizma u nekom društvu, jesu dvije sljedeće stavke:
    * da većina muške populacije može da ostvaruje svoja politička prava
    * da je najmanje jedna trećina stanovništva pismena
    Dakle lični identitet pojedinca kao pripadnika nekog većeg kolektiva, ili možda bolje da napišem kolektivni identitet, jeste stvar koja je promjenjiva i ovisi od okolnosti raznih; pa dakako među najviše i političkih. Nije svijest o nekakvoj etničkoj odnosno nacionalnoj pripadnosti jedina stvar koja se mijenja - do 1914. godine (okvirno rečeno), društvo i država u Srbiji i na neki način uopšteno na ovim prostorima nisu se baš smatrali nečim različitim; od tada do današnjeg dana se to razvija u jednom drugom smislu i naravno da danas i gledamo na državu kao političko razdvojeni entitet, u odnosu na društvo koje sve više i više postoji pored, a ne ispod. Ovdje bih naravno naglasio i da mnogi zloupotrebljavaju pojavu nacionalizma, odnosno nedostatak istoga, kao sam po sebi nacionalni identitet. Takva stvar se koristi u slučajevima Srba na području izvan srpske države čime se pokušava negirati pravo dotične populacije na nacionalni identitet, ne samo kao samoodbrana od velikosrpskih pretenzija već i kao sam izražaj nekih sopstvenih (recimo velikohrvatskoga) koncepata. Tako stoji situacija recimo eto upravo baš sa Crnom Gorom, gdje se nedostatak srpskoga nacionalizma interpretira kao nedostatak istoga identiteta, a njegovu pojavu kao ujedno i pojavu onoga što ja podrazumijevam pod pojmom 'Srpstva'. Ova pogrešna interpretacija istorijskih događaja ima i jednu dimenziju dvostrukih standarda, u kojima se tako kroz negiranje srpskoga nac. identiteta nužno pretpostavlja neki drugi bez ikakvih ili barem vrlo slabim dokazima (tako su Srbi u Bosni i Hercegovini za njih Bošnjaci, dok se za Crnogorce ističe nekakav tobože razvijeni crnogorski nacionalni identitet još u XVIII stoljeću, iako je crnogorski identitet kasnio za srpskim i u takvoj situaciji naravno sasvim logično ostao i do današnjega dana, odakle i dolazi i dan-danas goruće crnogorsko nacionalno pitanje). To je naravno jedna zloupotreba i možda bolje rečeno pogrešna interpretacija istorijskih izvora; interesantne paralele možemo povući i sa čitavim nizom drugih (evropskih ili ne) naroda...

    Što se tiče slovensko-srpskoga narodnosnoga imena, takav je postojao recimo i u bugarskoj nacionalnoj istoriji. Recimo baci pogled na Pajsija Hilandarca, koji se smatra ocem bugarske nacije. On je u Zografu na Svetoj Gori završio 1762. godine Istoriju slovenobugarsku:



    Citat Original postavio ИгорИнгва Pogledaj poruku
    Значи, поред оваквих доказа, буквално из прве руке, не би се требало моћи говорити о непознавању српскога имена у Црној Гори ?
    Ne da bi se ne bi trebalo moći govoriti, već tako nešto ni u teoriji jednostavno nije moguće; izvan naravno golemih teorija zavjera o nekakvim 'elitama' koji tako zamišljaju možda preko Vatikana i Rimokatoličke crkve, Iluminata, Rotšilda, habzburškog dvora i srpskih crkvenih vođa posrbiti Crnogorce iz nekakvih ultra-genijalnih geopolitičkih ideja.

    Citat Original postavio ИгорИнгва Pogledaj poruku
    Постоји ли још штива и/или записа који говоре о српском имену у Црној Гори ? Мислим да видех давно неко писмо или писма које си ти овде на форуму објавио.
    Misliš u vremenu prije ove istorije iz '74. godine? Pa postoji još gomila; jesam, svašta sam ja postavljao na ovom tomu, previše toga da bismo sada ovdje ponavljali; to bi moglo sve stati u jednu ogromnu knjigu, a čak i tada samo kao nekritičko izdanje tj. zbirka samih izvoda iz izvora...u vezi direktnoj sa ovom temom nije, jer ona se konkretno bavi jednim dokumentom.
    Jedan primjer kakav cijenim da te interesuje već postavio i jesam, onaj kratki istorijsko-geografski opis od Balevića iz '57. godine, sa izvornim skenom jednoga člana...
    You are entitled to your informed opinion. No one is entitled to be ignorant.

  11. #11
    Veoma poznat Moračanin (avatar)
    Učlanjen
    07.12.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    11.398
    Reputaciona moć
    313

    Podrazumevano Re: Jedna crnogorska istorija iz 1774. godine

    Vrlo zanimljivo.
    Odlično Slaven777

  12. #12
    Domaćin Bajo Pivljanin (avatar)
    Učlanjen
    14.09.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    3.667
    Reputaciona moć
    80

    Podrazumevano Re: Jedna crnogorska istorija iz 1774. godine

    Сјајна тема, први пут долазим у контакт са овим извором.
    Иако сте друге вјере ви сте браћа наша, јер у жилама вашијем тече српска крв. (Књаз Никола, прокламација Херцеговцима 1876, део за Мухамеданце)

  13. #13
    Lesandar nije na forumu
    An Unexpected Force Which Suddenly Appears and Resolves the Matter
    Elita Lesandar (avatar)
    Učlanjen
    27.08.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    23.513
    Reputaciona moć
    446

    Podrazumevano Re: Jedna crnogorska istorija iz 1774. godine

    Citat Original postavio Matt Wolfeys Pogledaj poruku
    Мислим да је под тим "Србо-Црногорци" аутор мислио на искључиво Србе из Црне Горе. Дакле, кад каже "битке које су водили Србо-Црногорци", мислио је на битке које су водили Срби из ЦГ, а не рецимо Срби из Херцеговине, Срби из Босне итд.
    To se više ne može definisati na ovaj način ali može malo bliže putem narečja, naime, odavno zastupam tezu da Crnogorci postoje i da je njihov jezik definisan zetsko-južnosandžačkim narečjem, a genetikom su bliži Albancima nego svojim "sunarodnicima".
    "Velika seoba Slovena" i autohtonost Albanaca na Balkanu su lice i naličje iste "medalje" .

  14. #14
    Lesandar nije na forumu
    An Unexpected Force Which Suddenly Appears and Resolves the Matter
    Elita Lesandar (avatar)
    Učlanjen
    27.08.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    23.513
    Reputaciona moć
    446

    Podrazumevano Re: Jedna crnogorska istorija iz 1774. godine

    Dodatak na Slavenovo pitanje: Da, govornici istočnohercegovačkog narečja su Srbi, koji imaju i drugačiju genetiku od govornika zetsko-južnosandžačkog narečja. Čak je i fenotip drugačiji.
    "Velika seoba Slovena" i autohtonost Albanaca na Balkanu su lice i naličje iste "medalje" .

  15. #15
    Domaćin
    Učlanjen
    06.08.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.973
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Jedna crnogorska istorija iz 1774. godine - 'Kratki opis o Zeti i Crnoj Gori'

    Možda sam, i pored pažljivog čitanja, preskočio, ali nigde nisam našao ko je pisao ovo remek delo?

  16. #16
    Primećen član
    Učlanjen
    23.08.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    banjaluka
    Poruke
    799
    Reputaciona moć
    39

    Podrazumevano Re: Jedna crnogorska istorija iz 1774. godine

    ne možemo govoriti o crnogorstvu, kako slaven kaže: „čijim klicama se iako diskutabilno može govoriti i u periodu XVIII stoljeća”, jer koncept nacije nije postojao u to vrijeme. tek nakon francuske revolucije javlja se koncept narodnog suvereniteta odozdo – građanina kao nosioca suvereniteta. tek tada se termin nacija sa kralja i vlastele prenosi na narod koji postaje politički subjekt. ideja je bila da "narod" da legitimitet vladajućim elitama manipulacijom nacionalnom pripadnošću upravo kroz insistiranje na kulturnim i političkim razlikama, naravno, u nekim slučajevima je to uspjelo, međutim, u nekim slučajevima (njemačka , italija) se previše ozbiljno shvatilo , pa je upravo ta vlastela platila cijenu.

    ne možemo govoriti ni o kulturnoj osnovi, jer ona je potpuno identična srpskoj. ovdje je problem u anahronizmu tih istoričara, gdje oni postojanje države u premoderno doba povezuje sa postojanjem neke etničke grupe koja je nosilac suvereniteta. gore sam napisao da tako nešto ne postoji nigdje u evropi toga vremena, tako da je uzaludno projektovati na naš slučaj. u knjizi koju slaven citira imamo klasično 18.vijekovno viđenje koje se u suštini nije mnogo izmijenilo da 20. vijeka tj. dok nije došlo da naglog buđenja crnogorskog političkog nacionalizma.

    da bi pokušali odjasnimo ovaj fenomen možemo da se pozovemo na češkog istoričara miroslava hroha, koji se najviše bavio slovenskim nacionalizmima i najreferentniji je u literaturi na tu temu. on je napravio tipologiju slovenskih nacionalnih pokreta i odredio tri faze nacionalnog buđenja. najjednostavnije rečeno, prva faza je faza kulturnog istraživanja ili primarne akvizicije. druga faza je agitaciona faza-faza širenja ideja, i treća faza masovne mobilizacije naroda.

    u cg slučaju prva faza se nikada nije desila – kulturna osnova do dan danas je ostala srpska bez ikakve namjera da se promijeni , osim da se preimenuje. druga faza – agitaciona je bila prilično siromašana, ali ona jeste postojala (drljević, štedimlija i sl.). do treća faza masovne mobilizacije dolazi tek danas – u institucije se uvodi cg jezik, u obrazovni sistem, insistira se na razlici u odnosu na srbe...
    mislim da je trećoj fazi bitno pomoglo opšte kompromitovanje srpstva, preko priče o srbima zločincima (srebrenica), srbima gubitnicima (kosovo) i slično. ovo je simbolički imalo ogroman uticaj, mada je ključni zapravo politička kalkulacija cg političke elite koja je u manje od decenije promijenila tri ideologije (komunizam.srpstvo-crnogorstvo). da đukanović nije shvatio da će sa promijenom ideologije - pozicioniranjem crnogorstva kao antisrpstva - neće dobiti podršku zapada, današnje crnogorstvo bi možda bilo potpuno asimilovano u srpstvo.

    mit o zlim asimilatorskim srbima protiv starih crnogoraca je normalna stvar – svi politički identiteti su izgrađeni na taj način. u ovom slučaju ideja da su crnogorci prethodili srbima koji su ih asimilovali bi bila legitimna za raspravu ako bi nam objasnili šta je to crnogorska kulturna osnova, i kako se ona razlikuje od srpske? to je ključno pitanje, jer postoje primjeri nekih baltičkih nacija ili npr. finaca, koji su potpuno konstruisali svoje etničke identiteta da bi se razlikovali od rusa. u ovom slučaju to se nije desilo, već je preskočena prva (hrohova) faza nac. buđenja, uskočilo se u drugu i onda tek 90-tih je došlo do treće faze - masovne mobilizacije naroda. naravno, pošto se radi o prilično zakašnjeloj naciji fabričenje mitova je ogromno, ali ono je neophodno da bi poslužilo svrsi, jer ovdje imamo jednu kulturnu osnovu koja je samo preimenovana. upravo postojanje jednog mikro političkog identiteta na srpskoj kulturnoj osnovi potpuno diskredituje sve te priče o srpskim agresorima -asimilatorima - okupatorima i slično.

    zanimljivo je da se hroh nakon godina izbivanja iz naučnih krugova javio u oksfordskoj istoriji nacionalizma http://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780199209194.001.0001/oxfordhb-9780199209194 koja je izašla ove godine i u kojoj on ponovo analizira slovenske “male” nacionalizme, a ono što je posebno zanimljivo je da prvi put pominje zakašnjele nacije bošnjaka i crnogoraca (do sada se u svojim analizama doticao samo srba, hrvata i slovenaca). http://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780199209194.001.0001/oxfordhb-9780199209194-e-9

    pošto se radi o najreferentnijem štivu od najreferentnijeg autora, bošnjaci i crnogorci mogu da kliču jer su napokon priznati i u ozbiljnoj nauci.
    naravno, u hrohovom slučaju imamo idealne tipove, i kada bi se neko ozbiljno pozabavio njegovim radom, mogao bi na osnovu cg ili bošnjačkog slučaja da izvuče neke prelazne elemente, ali sam siguran da je osnova u suštini ista za sve slovenske slučajeve.

  17. #17
    Primećen član
    Učlanjen
    23.08.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    banjaluka
    Poruke
    799
    Reputaciona moć
    39

    Podrazumevano Re: Jedna crnogorska istorija iz 1774. godine

    Citat Original postavio Slaven777 Pogledaj poruku

    Dakle lični identitet pojedinca kao pripadnika nekog većeg kolektiva, ili možda bolje da napišem kolektivni identitet, jeste stvar koja je promjenjiva i ovisi od okolnosti raznih; pa dakako među najviše i političkih. Nije svijest o nekakvoj etničkoj odnosno nacionalnoj pripadnosti jedina stvar koja se mijenja - do 1914. godine (okvirno rečeno), društvo i država u Srbiji i na neki način uopšteno na ovim prostorima nisu se baš smatrali nečim različitim; od tada do današnjeg dana se to razvija u jednom drugom smislu i naravno da danas i gledamo na državu kao političko razdvojeni entitet, u odnosu na društvo koje sve više i više postoji pored, a ne ispod. Ovdje bih naravno naglasio i da mnogi zloupotrebljavaju pojavu nacionalizma, odnosno nedostatak istoga, kao sam po sebi nacionalni identitet. Takva stvar se koristi u slučajevima Srba na području izvan srpske države čime se pokušava negirati pravo dotične populacije na nacionalni identitet, ne samo kao samoodbrana od velikosrpskih pretenzija već i kao sam izražaj nekih sopstvenih (recimo velikohrvatskoga) koncepata. Tako stoji situacija recimo eto upravo baš sa Crnom Gorom, gdje se nedostatak srpskoga nacionalizma interpretira kao nedostatak istoga identiteta, a njegovu pojavu kao ujedno i pojavu onoga što ja podrazumijevam pod pojmom 'Srpstva'. Ova pogrešna interpretacija istorijskih događaja ima i jednu dimenziju dvostrukih standarda, u kojima se tako kroz negiranje srpskoga nac. identiteta nužno pretpostavlja neki drugi bez ikakvih ili barem vrlo slabim dokazima (tako su Srbi u Bosni i Hercegovini za njih Bošnjaci, dok se za Crnogorce ističe nekakav tobože razvijeni crnogorski nacionalni identitet još u XVIII stoljeću, iako je crnogorski identitet kasnio za srpskim i u takvoj situaciji naravno sasvim logično ostao i do današnjega dana, odakle i dolazi i dan-danas goruće crnogorsko nacionalno pitanje). To je naravno jedna zloupotreba i možda bolje rečeno pogrešna interpretacija istorijskih izvora; interesantne paralele možemo povući i sa čitavim nizom drugih (evropskih ili ne) naroda...
    ovo si sjajno primjetio. oni primjenjuju prevaziđen primordijalistički koncept za svoje slučajeve (hrvati, bošnjaci, crnogorci su oduvijek na ovim prostorima , a onda su došli zli srbi i asimiloval ih) a onda nakaleme nakardno tumačenje modernističkog koncepta političke nacije (bez obzira što,eto, i postoje neki srbi, oni u najboljem slučaju mogu biti nacionalne manjine). sa tim što, kako ti kažeš, "nužno pretpostvljanje" da su srbi asimilovali kulturu koju mi ne možemo identifikovati, ili neki politički pokret koji zapravo nikada nije ni postojao. imaš primjer u bosanskog slučaja gdje je postojalo par franjevaca (ivan jukić, antun knežević) koji su sebe smatrali bosancima, međutim, oni nikada nisu svoje ideje razvili u kulturni ili politički pokret bosanaca (druga hrohova faza) - čak ni u kalajevo vrijeme, a danas to uzimaju kao dokaz o postojanju navodnog bosanstva.

  18. #18
    Moderator Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    31.840
    Reputaciona moć
    479

    Podrazumevano Re: Jedna crnogorska istorija iz 1774. godine - 'Kratki opis o Zeti i Crnoj Gori'

    Citat Original postavio k.jankovic Pogledaj poruku
    Možda sam, i pored pažljivog čitanja, preskočio, ali nigde nisam našao ko je pisao ovo remek delo?
    Najvjerovatnije je autor Jovan Radonjić. Neki djelo pripisuju njegovoj sestri, Katarini Radonjić, a akademik Šekularac je istakao određene argumente u korist te teze. Ako je istina, to bi bilo vrlo fascinantno, kao jedno od prvih istoriografskih i uopšteno naučnih djela koje je na ovim prostorima jedna žena napisala...
    You are entitled to your informed opinion. No one is entitled to be ignorant.

  19. #19
    Domaćin
    Učlanjen
    18.09.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.182
    Reputaciona moć
    97

    Podrazumevano Re: Jedna crnogorska istorija iz 1774. godine

    Gospodin k.jankovic je zaslužio zlatni karton

    Knjiga je politički pamflet pisan za stranog čitaoca radi postizanja privilegija i pomoći od strane sile. Može se pisati što ti je volja i dodvoravati se moćniku kako bui prosuo mrve sa svoje trpeze.

    Svakako su popovi, kao jedini pismeni i jedini kojima su bile dostupni ljetopisi, na osnovu njih mogli imati nekakvu predstavu koja bi se mogla složiti u ovu istoriju, No je ona zapravo potpuno bezvrijedna kao istorijski pouzdan izvor za bilo što. Krajem XVIII vijeka u Crnoj Gori nije postojala nikakva srpska nacionalna svijest. Postojalo je kod svih pet pismenih ljudi i sva tri pismena popa, nkekakvo mutno znanje o nekakvom prastarom carstvu i caru od svoje rase a sve ostalo su tlapnje i izmišljotine konstruisane na tim zamagljenim poluistinama i planovima velikih carstava u političkim borbama za politički uticaj među balkanskim narodima. Svakako je ta borba jednostavnija ako se imaju dva, tri, zaokružena etnička entoteta pa se oni i stvaraju, pravoslavni srpski, katolički hrvatski a turci su još tu sa muslimanima. Sve ostale nehomogenosti u ovim zaoktuženim entitetima su nebitne i teži se njihovom nestanku. Nije to srpski izum niti namjera, to je instalirano sa strane. Da je Ruski dvor ostao pri prvom planu danas bi našu priču pričali Srbi i obratno.
    Poslednji put ažurirao/la FORMICA : 07.08.2013. u 21:42

  20. #20
    Primećen član
    Učlanjen
    23.08.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    banjaluka
    Poruke
    799
    Reputaciona moć
    39

    Podrazumevano Re: Jedna crnogorska istorija iz 1774. godine

    Citat Original postavio FORMICA Pogledaj poruku
    Gospodin k.jankovic je zaslužio zlatni karton

    Krajem XVIII vijeka u Crnoj Gori nije postojala nikakva srpska nacionalna svijest. Postojalo je kod svih pet pismenih ljudi i sva tri pismena popa, nkekakvo mutno znanje o nekakvom prastarom carstvu i caru od svoje rase a sve ostalo su tlapnje i izmišljotine konstruisane na tim zamagljenim poluistinama i planovima velikih carstava u političkim borbama za politički uticaj među balkanskim narodima..
    postojala je svijest kod tih, kako ti kažeš, par popova što je sasvim dovoljno. to se zove prvobitna akvizicija po hrohu, ili po smitu etnička jezgra koja se preko inteligencije transformišu u nac. pokrete.
    "tlapnje i izmišljotine konstruisane na tim zamagljenim poluistinama" ili mitovi su ključni za konstituisanje modernih nacija, zapravo, ni jedna nacija bez njih ne postoji. slovenske nacije su nastale na otporu u odnosu na planove tih velikih carstava, sa naravno specifičnostima otomanskog i habzburškog slučaja.

  21. #21
    Domaćin
    Učlanjen
    18.09.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.182
    Reputaciona moć
    97

    Podrazumevano Re: Jedna crnogorska istorija iz 1774. godine

    Citat Original postavio sinisa123 Pogledaj poruku
    postojala je svijest kod tih, kako ti kažeš, par popova što je sasvim dovoljno. to se zove prvobitna akvizicija po hrohu, ili po smitu etnička jezgra koja se preko inteligencije transformišu u nac. pokrete.
    "tlapnje i izmišljotine konstruisane na tim zamagljenim poluistinama" ili mitovi su ključni za konstituisanje modernih nacija, zapravo, ni jedna nacija bez njih ne postoji. slovenske nacije su nastale na otporu u odnosu na planove tih velikih carstava, sa naravno specifičnostima otomanskog i habzburškog slučaja.
    Siniša stari druže dva, tri, popa i nejka bude 10 pismenih švercera (jer su Crnogorci šverceri i ktiminalci od postanka svijeta) ne predstavljaju apsolutno ništo. Potpuno su beznačajni i za tad, kao i za sad. Mnogo važniji je nivo opšteg znanja i opšte svijesti, a vjekovni pokušaji strane sile na uništenju jednog bratskog naroda, njegove milenijumske države i istorije, smijenjujući ih tlapnjama i budalaštinama pohlepnih lopova i popova je zastida pred istorijom.

  22. #22
    Primećen član
    Učlanjen
    23.08.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    banjaluka
    Poruke
    799
    Reputaciona moć
    39

    Podrazumevano Re: Jedna crnogorska istorija iz 1774. godine

    izgleda da me nisi razumio. opšte znanje ne počinje iz ničega, već upravo od tih "par popova", i tu bitne razlike nema između nas i drugih nacija. a što se tiče "vjekovne zavjere" - kako može postojati zavjera u 18.vijeku kad tada u cg ne postoji javni prostor, nema inteligencije, nema opismenjavanje. kome se prenosi zavjera? da bi postojala neka agitacija mora postojati prostor da bi se uputila poruka (javni skup, štampa) i mora postojati primalac koji razumije poruku. ili ti možda misliš da su zavjerenici pisali knjigu 1774. sa namjerom da manipulišu crnogorce u 21. vijeku? to što si napisao samo potvrđuje moju tezu da su crnogorci još uvijek u hrohovoj trećoj fazi nacionalnog buđenja

  23. #23
    Domaćin
    Učlanjen
    18.09.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.182
    Reputaciona moć
    97

    Podrazumevano Re: Jedna crnogorska istorija iz 1774. godine

    Narodu ne treba niko da mu priša ko je i što je on to zna milenijumima, priča se nacijama.

    Istorija o Crnoj Gori je politički pamflet pisan za stranu silu, radi dobijanja vojne i političke pomoći. U Crnoj Gori ne postoji srpska politička svijest koliko god se pominjali kraljevio koji su vladali Srbijom, uostalom svo srpstvo se odnosi na pripadnost srpskoj crkvi kako su je Turci nazivali.

  24. #24
    Ističe se Игорь (avatar)
    Učlanjen
    19.01.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.025
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    49

    Podrazumevano Re: Jedna crnogorska istorija iz 1774. godine

    Па зар се управо у Славеновој уводној објави не види да се српско име у ЦГ не може везати само за цркву, како би неки желели ?
    Чловѣчьско мъιшлѥниѥ ѥсть къ вѣтроу подобьно.

  25. #25
    Primećen član
    Učlanjen
    23.08.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    banjaluka
    Poruke
    799
    Reputaciona moć
    39

    Podrazumevano Re: Jedna crnogorska istorija iz 1774. godine

    Citat Original postavio FORMICA Pogledaj poruku
    Narodu ne treba niko da mu priša ko je i što je on to zna milenijumima, priča se nacijama.
    bojim se da nisi u pravu. kolektivni identiteti (ne računam biološke - porodica, rod) su bili vrlo nejasni za ljude u prošlosti, pojam vremena i prostora za ljude u 18 vijeku još uvijek su bili vrlo nejasni, a kamoli nešto tako apstraktno kao nacionalni identitet.


    Citat Original postavio FORMICA Pogledaj poruku
    U Crnoj Gori ne postoji srpska politička svijest.
    a slaven sjedi u svemirskom brodu i piše svoje postove.

Strana 1 od 6 12345 ... PoslednjaPoslednja
Vrh strane

Slične teme

  1. stariji dvije godine!!!!
    Autor Pinki u forumu Žene
    Odgovora: 25
    Poslednja poruka: 08.07.2009., 18:01
  2. Odgovora: 55
    Poslednja poruka: 08.01.2009., 05:01
  3. Crnogorska istorija
    Autor Slaven777 u forumu Istorija
    Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 13.11.2007., 13:21
  4. dal su bitne godine?????
    Autor fizio u forumu Ljubav i seks
    Odgovora: 50
    Poslednja poruka: 02.06.2004., 01:13
  5. Dobro došli u forum "Istorija"!
    Autor Administrator u forumu Istorija
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 30.04.2003., 19:47

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •