Stihovi koji me najbolje opisuju

Posmatram te dok stariš, kriomice,
i bore ti zbrajam i zamor u ženi,
osmatram, zavlačim ti se u lice,
svima si starija,samo nisi meni.
Oblačis se drugačije, a deca rastu
i drvo pred kućom ponovo zeleni.
Svaku boru beležim, krivu, okruglastu,
radujem se jer ne stariš jedino meni.
I kosu drugačije nameštaš dlanom,
i pokret ti je ruke blaži,
i osmeh ti je smerniji, tiši.
I zbrajam noći i dan za danom,
i svaki čas i tren mi je draži,
ti samo stari, samo diši.

Pero Zubac

Da li sam svuda gde su mi tragovi


I suvise sam video,
da bih smeo da tvrdim,
mnogo toga sam saznao,
da bih imao ijedan dokaz
ali ipak uz mene se moze,
mada je neobicno.
Sa mnom je opasno voleti,
ja nikad ne zaboravljam.
Pokusavam da shvatim ucenja
koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera
spremna da u mene veruje.

Tesko je biti okovan
u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom,
ne mogu da umirim mir.

- M. Antić

http://fs1.****************/images/180117/xzpf2tdm.jpg

http://fs1.****************/images/180118/mhwvfrfv.jpg

Noc uzavrele krvi

Pun mesec mračnu putanju kruži
u krvi mojoj uzavrele lave
Slutnja i jeza nebom prodje
vežuć san za zaborave

Osmehom poruge i očajanja
rugam se lepoti i dobrim vilama
U mojim očima nema kajanja
osveta caruje mojim žilama

Krvavi nokti u kosi leže
nigde ni senke na mom licu
Tek mesec bljeskom osvjetljava
niz obraz suzu izdajicu

"...Ti bar znas da najjaci sam
kada krenu da me lome
dusmani i prijatelji
kad se cefne bilo kome ..."

"...Prave si boje dodala na taj portre života mog:
talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog.
A crnu nisi štedela, ali bez nje bi bela još izbledela…
Bez crne bela ne bi vredela. .."

Ne daj Boze da te volim,
jer ja kad volim,
onda volim i ocima i usima i prstima,
gori sam od cicka,
od svih napasti ovoga svijeta
sam ti gori,
i ne daj Boze da te volim...

Budio bih te palacinkama
kavom i pjesmama,
jedva bih cekao kisu,
kad odes u sandalama na posao
da ti donesem cipele...
Zbog one suze
drukcije od ostalih
u tvome oku
eto i plakala bi
ne daj Boze da te volim,
jer ja kad volim
onda volim
i razumijem
ne bi imala s kim svadjati
i to bi ti islo na zivce,
jos sam ti gori
kad cekam..
Valjda sam zadnji ludjak na ovome svijetu
koji bi te cekao i dva sata duze
kad ti ne bi dosla
misleci i uvjeravajuci se
da ti se nesto dogodilo
jer covjeku se danas
cesto i svasta dogadja
i ne samo jednom
danima bih ja tebe cekao
i ne daj Boze da te volim
razmazio bih te
bio bih razlog tvojeg zivljenja
hodanja ulicom
razlog postojanja i nadanja

Da ,da ,bio bih tvoj razlog
i cuvar
pokrivao bih te nocu
da se ne prehladis otkrivena
i cuvao
ponekad i od same noci
uvlaceci se u tvoje snove
drzao bih te za ruku
dok trcimo
nekom od pjescanih plaza
bez kraja
vidis koji sam ti ja ludjak,
i ne daj Boze da te volim
jer ja kad volim,
onda volim...
I ne daj Boze da te volim


Dusko Gruborovic..

Pročitaj ovo kad odem


Hrabrosti imam, ali nemam srca

da ti u oči na rastanku kažem da te volim
.
Plašim se da bi nas naša slabost

mogla ohrabriti da nas ne napustimo.

Ne odlazi se ako se voli, rekli bismo.

Ne ostaje se ako nema nade, znamo.



Hteli smo ljubav, evo nam ljubavi

sa kojom ne znamo šta bismo,

jer je onakva kakvu smo priželjkivali,

a nije ni mesto, ni vreme za nju i za nas,

pa sada boli ono što nas je golicalo.

Hteli smo ljubav, hvala joj, prokleta da je.



Želim da znaš da ono što znaš

nije ni delić ovoga što osećam.

Kojim bih rečima mogao dokazati

da zaslužuješ više od nežnih reči?

Ono što moraš pročitati ne umem da napišem.

Pišem da te ne bih bez reči ostavio kad odem.

Pišem, a znam da moje neizgovorene i nenapisane reči

i nakon rastanka odjekuju u tvojoj glavi i tvojim grudima
.
Ne možeš da me ne pitaš za savet kako sa životom,

pa me u sebi čuvaš, znaš da se neću opirati.



Suvišne su ove reči, jer ostadoh bez pravih,

koje bi ti poljubile suzu da prođe i nacrtale osmeh.

Nedostajaćeš dugo na bolan način.

Kada se pokida ono malo preostalog za kidanje,

nedostajaćeš na lepši, topliji način,

neopterećen psovkama upućenim životu i sudbini.

Suvišne su ove reči, jer ostadoh bez pravih.

Kad pročitaš spali, kud sve drugo, tu i moje reči.


Goran Tadić

Svjetlanaa:

Duboko ukorenjena u svojim životnim nedaćama
pomalo neukroćena, a ponekad borbena
tako plaha, nežna, plašljiva, spuštene glave,
tužna i potištena, lagana, varana,
ukorenjena u svoje snove,
vetrom u kosi mršena, šumska vila, amazonka,
srna plašljiva, ruža divlja mirisna,
sa dušom anđela,
uplakana, setna, usamljena
a opet ljubavlju ispunjena - sretna...ili nesretna....ma koga je briga...

Kliknite za proširenje...