Балкански ратови

Svaka cast Srebrena, predivne slike i snimci.

Ljepo je vidjeti obicne Srbe, ratnike, a ne jugoslovensku kukavelj i kukavice i slabice. Sta nam napravise "mudre" glave i "plemenite" ideje, milu im majku j.

Може ли неко да објасни зашто је генерал Божидар Јанковић из револта због заузимања Скадра напустио Црну Гору ? Ваљда револт због препуштања већ заузетог Скадра а не због самог заузимања ?

Prvi balkanski rat bio je oružani sukob koji je trajao od 8. oktobra 1912. do 30. maja 1913. godine. Vodio se između članica Balkanskog saveza (Kraljevina Srbija, Kraljevina (Carevina) Bugarska, Kraljevina Grčka i Kraljevine Crna Gora) i Osmanskog carstva. Rezultat Prvog balkanskog rata bila je ubedljiva pobeda sila Balkanskog saveza i gotovo potpuno proterivanje Osmanlija s Balkana.

Друга епизода о Првом балканском рату за тему има:

• Тријумфалну Битољску битку, у којој је српска Прва армија у потпуности уништила османску војску у Македонији,
• Албанску операцију у којој је Трећа српска армија избила на јадранску обалу у Албанији, чиме је Србија добила излаз на море, али Велике силе на то нису благонаклоно гледале, посебно Аустроугарска и Италија, те од Србије захтевају да њена војска напусти Албанију у намери да створе независну албанску државу,
• Опсаду Једрена у којој су српска Друга и бугарска Друга армија, након вишемесечне опсаде града, у великој офанзиви пробиле османску одбрану, освајавши тврђаву за тврђавом, док се сам османски командант Једрена није лично предао једном српском официру, а Једрене пало у савезничке руке.

Поред ове две битке, епизода обрађује и поморске битке у Егејском мору - Дарданелску и битку код Лимноса, у којима су Грци потукли османску флоту и загосподарили Егејским морем. Обрађује и почетак мировних преговора у Лондону, те спремнсот Османског царства, које је на коленима, да прихвати капитулацију, али и државни удар у Цариграду, којим Младотурци долазе на власт и настављају с ратом.
За крај, балкански Савезници су с Балкана у потпуности протерали Турке; Турци у својим рукама држе само Царигад с околином и Скадар.
Али, Црногорци уз помоћ Српске војске врше опсежне припреме ради коначног ослобођења Скадра.

https://striputopija.blogspot.com/2018/05/146.html

Štab Prve armije i regent Aleksandar, juna 1913. god
Posle pobede srpske nad bugarskom armijom u Bregalničkoj bici krajem juna 1913. godine, štab Prve armije na čelu sa prestolonaslednikom Aleksandrom ulogorio se na Crnom vrhu u blizini Kratova.

Po službenom izveštaju ađutanta komandanta Prve armije konjičkog pukovnika Živojina Babića „sopstvenik bioskopa Kasina Đoka Bogdanović je sa svoja dva snimatelja 14. jula snimio devet kinematografskih slika“ na Crnom vrhu.

Između ostalih snimljene su smena straže u logoru, logor štaba i njegova okolina u kojoj su vođene borbe, komandant armije prestolonaslednik Aleksandar sa članovima štaba, njihov odlazak i povratak sa bojišta, ručak prestolonaslednika sa osobljem i oficirima.

хан Ацо:

Kliknite za proširenje...

Ovde u naslovu fali "u leđa"...

Srpska čitaonica / Drugi balkanski rat 1913. godine - politički aspekt​

Поједине велике силе, нарочито Аустроугарска и Италија биле су видно незадовољне успехом Балканског савеза у Првом балканском рату. Аустроугарска се максимално ангажовала у правцу разбијања овог пакта, али пре свега анулирања ратних успеха Србије. Проглашењем независне Албаније у Валони, „јабуака раздора“ је убачена између савезника. Аустроугарске дипломате су одиграле кључну улогу у том чину иза кога је стала и Италија. Подршка коју су Албанци тада добили у стицању своје независности била је последица жеље ове две велике државе да се спрече излаз Србије на Јадранско море. Самим тим добар део територије који је према предратном српско-бугарском договору требао припасти Србији остао је у саставу Албаније. Србија је била принуђена да тражи компензацију на другој страни у Македонији што бугарска влада никако није желела да прихвати. У свом инсистирању да натера Србију на поштовање предратног договора, Бугарска је имала пуну подршку Аустроугарске која је на тај начин перфидно подривала Балкански савез. Бугарска је ушла у сукоб и са Грчком око Солуна па је избијање великог конфликта међу дојучерашњим сарадницима постајало све извесније. У оваквим околностима Русија је требало да одигра улогу арбитра између завађених братских православних народа. Уосталом, очување јединства балканских држава било је у виталном интересу Русије. Међутим, време је показало да руско посредовање није дало резултата. Односи између Бугарске са једне и Грчке и Србије са друге стране, све више су се заоштравали. Напету ситуацију на крају је прекинула Бугарска. Охрабрена подршком званичног Беча, у ноћи 29. јуна њена војска је напала српске положаје на реци Брегалници и грчке положаје према Солуну. Тиме је отпочео Други балкански рат.