Zagreb -- Da bi ostvarila privredni napredak, Hrvatska mora imati oko dva miliona zaposlenih, odnosno čak pola miliona više nego sada.
Ministar rada i penzionog sistema Mirando Mrsić kaže da će ciljevi biti lakše ostvareni ulaskom u Evropsku uniju, koja nudi mnogobrojne programe i sredstva za razvoj ljudskih potencijala.
Mrsić je dodao da treba promeniti i svest ljudi koji moraju biti spremni na doživotno obrazovanje.
"Kad završe jednu školu ili fakultet, to ne znači da će u tom zanimanju raditi ceo život. Kada se zaposle u jednoj kompaniji, to ne znači da će u njoj raditi ceo život jer će verovatno tokom radnog veka promeniti bar dve ili tri, ako se zaposle u jednoj zemlji, to ne znači da će u njoj raditi ceo život", rekao je ministar.
On je naglasio i da treba promeniti obrazovnu politiku kako ne bi proizvodila svršene kadrove za berzu rada, nego za poslodavce, dodavši da sada manje od 45 odsto učenika trogodišnjih i četvorogodišnjih zanatskih škola radi ono za šta su se školovali.
Hrvatska prema podacima Državnog zavoda za statistiku iz aprila 2012. ima 1.698.181 radno aktivnih stanovnika.
Ukupno je zaposleno 1.354.830 stanovnika, a nezaposlen 334.351 stanovnik.
http://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2012&mm=06&dd=19&nav_id=619634
А овде се стално љуте кад кажем да ће да увозе муслимане?
Državna statistika, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), ukazuje da je u ovom trenutku oko 760.000 radno sposobnog stanovništva Srbije bez poslovnog angažmana.
Analize Instituta za tržišna istraživanja pokazuju da je Srbija ispunila dva glavna uslova koja definišu recesiju - pad bruto domaćeg proizvoda u dva uzastopna kvartala i rastuću nezaposlenost koja bi do kraja godine mogla da sa 24 dospe na 25 odsto.
Političari u obećanjima o evropskoj budućnosti govore o socijalnoj pravdi i novim radnim mestima, ali se stručnjaci raznih profila slažu da oni koji su imali posao i ostali bez njega jedva preživljavaju, dok neki to i ne pokušavaju.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku otkrivaju da je stopa nezaposlenosti, koja predstavlja učešće nezaposlenih u ukupnom broju aktivnih stanovnika (zaposleni i nezaposleni), u Srbiji prema poslednjoj anketi iznosila 23,7 odsto.
Direktor Ipsos Stratedžik marketninga Srđan Bogosavljević ističe da kriza, koja je i u Srbiji prouzrokovala povećanje nezaposlenosti, odnosi danas ne samo u neizvesnosti i strahu za sopstvenu, "već i za budućnost porodica".
Bogosavljević za Tanjug kaže da je, računajući užu i širu porodicu, oko milion i po ljudi usled teškog materijalnog stanja u realnom problemu koji ozbiljno deluje i na socijalnu dinamiku društva. "U računici se pojavljuju dva parametra - broj izgubljenih radnih mesta, odnosno broj ljudi koji su izgubili posao. Uvažavajući oba aspekta dolazimo do zabrinjavajućeg stanja", pojašnjava Bogosavljević i tvrdi da je od anketa merodavnija državna statistika u osvetljavanju jednog od najvećih problema srpskog društva.
U borbi za radna mesta Nacionalna služba zapošljavanja nudi razne vrste obuke za prekvalifikaciju, programe za volontiranje, poslovne programe za različite ciljne grupe (Rome, izbeglice), programe za samozapošljavanje, otvaranje novih radnih mesta....
Javni radovi su, takođe, mera aktivne politike zapošljavanja koja predviđa odobravanje sredstava za zapošljavanje nezaposlenih lica sa evidencije NSZ. Cilj poslodavca, izvođača javnih radova, je ostvarenje određenog društvenog interesa (npr. prevencija i pomoć starima, sanacija divljih deponija, uređenje i izgradnja puteva...).
Portparol Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić Tanjugu je, međutim, osvetlio i drugi ugao problema koji ukazuje na veliki stepen nezainteresovanosti i na nedovoljnu motivisanost građana Srbije za rad. "Ima puno nezaposlenih koji odbijaju, odnosno biraju poslove. A i oni koji rade, posebno u javnom sektoru, imaju problem sa motivacijom koja je, posmatrano sa stanovišta učinka, odgovornosti na radnom mestu... u kontinuiranom padu poslednje četiri godine", kritičan je Rajić.
Nakon 2000, odnosno demokratskih promena, uočava se, dodao je, tendencija da se u privatnom sektoru efektivnije radi, viši je nivo komunikacije, odgovornosti... "Organizacija rada je sasvim drugačija u privredi. Zaposleni daju maksimalan efekat, dok u javnom sektoru, uprkos krizi, ima ljudi sa dupliranim radnim mestima, ili onih koji rade efektivno četiri-pet sati u javnim preduzećima koja su monopolisti", upozorava Rajić na ništa manje važne probleme u vezi sa pričom o (ne)zaposlenosti koju podstiču i "vaspitanje, obrazovni sistem, loš odnos prema sebi i državi".
Psihološki aspekt problema nezaposlenih izaziva posebnu pažnju, s obzirom da nekada zaposleni i ekonomski "stubovi" porodica preživaljavaju teška vremena, dovijajići se na različite načine.
Ukoliko su manje stabilni u psiholoskom pogledu gube, pored novca, i ono važnije - samopouzdanje - što, iskustvo je psihologa, otvara put ka depresiji, beznađu... O izneverenima, onima koji ne veruju u nova obećanja ili ne uspevaju da nađu rešenje i izlaz za Tanjug govori psiholog Aleksandra Bubera.
"Stručnjaci u psihijatrijskim ustanovama ne mogu da im reše problem, već one koji pomoć zatraže možemo samo da osnažimo kako bi sami sebi pomogli", iskustvo je Bubere. Dešava se, potvrdila je, da gubitak zaposlenja, odnosno nemogućnost rešavanja egzistencijalnih problema, dovede osobu u stanje u kojem ne može da funkcioniše i mora da potraži pomoć.
"Ali, mora da bude jasno, nikada događaj sam po sebi ne izaziva psihološki problem, već naš doživljaj sitaucije - stvarnost je samo 'okidač'. Da li će doći do poremecaja (osećaja krivice, inferiornosti...), zavisi i od ostalih životnih okolnosti u kojima porodica igra važnu ulogu", smatra Bubera. Psihološki poremećaji izazvani gubitkom posla mogu ići od lakše rešivih (napada panike, depresije...) do teških poremećaja ličnosti.
Bubera je navela još jedan aspekt problema - nezaposleni nemaju materijalna sredstva ni za osnovnu egzistenciju, a odlazak lekaru po pomoć znači izdvajanje dodatnog novca iz porodičnog budžeta. "Slabo su povezane socijalne službe i psihijatrijske ustanove. Nemamo nikakav uticaj ni na službe za zapošljavanje. Ono što nam preostaje je da im pomognemo da se osnaže i pronađu izlaz iz situacije koju su doživeli kao veliki problem", zaključak je Bubere.
Ukupan broj zaposlenih u Srbiji u aprilu procenjuje se na 1.733.802 i u poređenju sa prethodnim mesecom neznatno je povećan, dok je u odnosu na april 2011. godine broj zaposlenih smanjen za 18.900, ili za 1,1 odsto.
http://www.mogucasrbija.rs/Vest/1/Vesti/244/Kako i šta sve preživljavaju nezaposleni.html
možda će uvoziti i Srbe?
